Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tu i tamo već prasne pištolj ili zarešeta automat. „Karabine, moj mileni druže . . .“ Pored same grobljanske ograde ulogorio se Stevan Batić sa svojom babom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pa i mene su izveli iz takta ti gadovi lepljivi ko grobljanske bube! Drugi su hteli da ih britvama delju, na zalasku sunca da ih spale i kosti u vodenici samelju, a ja sam za
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čak bi se osećao I miris one zemlje grobljanske, sa samoga groba. Magda držeći široku siniju i nagnuta nad njom a nogama jednako gurajući ispred sebe na što je
Služio sam prota i svi sveštenici i đakoni | pa i klisari sa grobljanske crkve. Svi su oni bili tu, jer se već načulo ko je on, taj njen svekar, gazda Marko, i kako će sada sam dukat padati.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Uz vlažan zid što opasuje groblje, do same grobljanske kapele od crvenih i sivih kocki, sa dugim lenjirastim prozorima i šupljim krstovima po kojima se jure i čavrljaju vrapci,
OD ROZENA Sprovod veoma svečan, koji je privlačio pažnju svih prolaznika, kretao se službeno i polako sve do ulice Grobljanske. Tu, od početka njenoga, prvo su nosioci krsta i koljiva, bez dogovora, ubrzali korake.
A od polovine Grobljanske ulice, i prilazeći groblju, povorka se tako ubrzano kretala, da su i ljudi i žene prosto potrčkivali, iz bojazni da ih
zaprega topova, od čijeg se treska ništa više nije čulo sve do groblja, i gde se ovoj uzbuni pridružilo i zvono sa grobljanske kapele, što je usred zaglušnoga treska, sa kojim se slivalo, podsećalo na izvestan zadihani i jezivi lavež.
Pošto su je preneli u sobu grobljanske uprave, sprovod produži pravo ka iskopanom grobu. Nas dvojica, najbliži i najbolji drugovi čoveka koji je bio uzrok
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Predigra života za groblja i grobljanske kronike... Mala Soka je isterala da se od svojih izdvoji, da na očigled svih svojih, još živih, legne u grob sa svojim
Zaplače se gorko. I čisto se prenu celo groblje. Samo za trenutak. U palanci nema grobljanske melanholije, sem ponekad, pred veče, kad u toku dana nije bilo pogreba.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nije imao hrabrosti da pođe svojima sa licem cirkuske lude. Konačno, sigurno su ga već davno ožalili i upisali u grobljanske knjige. Za njih je sada mrtav. A za sebe? U razdanje i u suton mučila ga je sumnja je li on ikada i bio Drvoseča.