Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Uz trpezu je posadio i svoju ženu, gospožu Julijanu, naročito nadodoljenu u takvoj prilici, i svoju svastiku, grudatu, koja bi se raspevala u takvoj prilici. Višnjevski je, očigledno, bio naročito ljubazan prema Ani.
On je bio davno zaboravio i kako su, u kući Višnjevskoga, u podrumima, među buradima, lutali – i tu, grudatu, Birčansku, koja mu sede na krilo, cvrcnuta, u šali. Pokušao je da svoju ženu urazumi.
Samo, sve se to, idućih dana, još jednom ponovi. Pa ne samo što mu je tu grudatu Birčansku pomenula, pri večeri, nego mu Ana sve to i ponovi, i u onoj izbi u kući Žolobova, u kojoj su spavali.