Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao suvu slamu gladim kosu moje drage i grudi njene tvrde hladne su kao grudve snega. O nigde života! Pod mojim pokrivačem opružen leži moj leš pun crvi. Osećam sve više kako se tuli java.
Kostić, Laza - PESME
Odusto jadnu tamnicu usku: grudve nek padnu na duhovu ljusku. SPOMEN NA RUVARCA Uoči nove godine je bilo, nakanô sam se doma podockan od večere iz
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bile su sasvim od leda, te grudve, mislim, i s još po jednom kamenčugom iznutra. Solidna stvar, keve mi! Za svaki slučaj, oću da kažem, ako baš nestane
Tu počesmo da se grlimo i ljubimo, da skačemo i da se „slikamo“ u snegu, da trpamo jedni drugima grudve za vrat — koji je to bio provod!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
počela da posmatra svoje prave, krupne dojke, u kojima su se ispod beline kože već nazirale, kao odavno zrele, neke grudve. Jednom u malo ne učini ludost. Bilo je nekako na izmaku leta. Opet je bila subota — pazarni dan.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nose kojekakvo trnje, aki bi od Hristova venca bilo. Što ćeš više? Nose grudve crne zemlje, izdajući i zaklinjući se da su pomešane s krvlju toga i onoga mučenika.
Ko bi se usudio reći da sve te mošti i kosti i zubove i parčeta haljina i gvožđa i grudve u zemlju valja zakopati? U zemlju!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ja nisam umeo. Šta mogu kad su kiše sprale i njivicu moga oca, a semce mu palo među suve grudve, iako su leta bila dobra. A ja, opet, kad mi beše dvadeset, nasitno i polako nisam hteo ništa. Menije takva narav bila.
Uzmi prvo! Pokupi sve, metni u nedra...“ Đorđe hroptavo jauknu, prući se na zemlju i zari lice u grudve zemlje. Senka se odmakla od njega. Bio je na suncu. Ne čuje srpove, ne oseća u vazduhu poslednje dahove svaljenih kukuruza.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
u isti mah, oseća taj crni sjaj kako mu, sa znojem, klizi niz potiljak, a Petar spava, san mu je miran, a iskopane grudve zemlje mirišu na preiskonsku, samrtnu memlu, a nešto što tek dolazi, što će doći, gomila se, tmasto i nelagodno, u
Popa, Vasko - KORA
i smeđe ptice Koje nam iz očiju izleću Kad nadaleko nema nijednog lovca Tvoji dlanovi obasjavaju Naše dve zamišljene grudve zemlje Kad sunce kasni 21 Ruke tvoje plamsaju Na ognjištu usred moga lica Ruke tvoje otvaraju mi dan Ruke tvoje
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
zaklanjao se on rukama, vrdao, branio se, uzmicao, kad iznenada, sa drugih kapija, sa svih strana, doleteše nove grudve. Odstupajući, ispruženih ruku kao da hvata, žmureći, lagano je on duboko u celac, upadao.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sneg je bio dosta dubok i topao južni vetar nam je išao na ruku. Zabavljali smo se bacajući grudve, koje su se same kotrljale neko vreme, sakupljajući manje ili više snega, i pokušavali da nadmašimo jedan drugog u ovom
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Puškaranje oko Glogovice trajalo je do mraka. Turci sve više i više stiskaju Aleksinac: naši se bataljoni tope kao grudve snega. Šta li će sutra biti?! H Aleksinac 11 avgusta, u sredu uveče, 1876 g.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oj! Kraljica grli njega, Prsi — vrele grudve snega, Zvezde — oči, kosa — zlato, Sve je njemu, sve je dato, U njegovoj sve je vlasti — Kud ćeš veće, bolje slasti?!
Ilić, Vojislav J. - PESME
I slika čudesne žene Iz hladne, mramorne grudve iskrsnu jednoga dana. Silvije zamišljen stade. U pomračenome umu On je budio slike od rane mladosti svoje, On se je
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Drekavac! Odjednom se Jovančetu slediše noge. Spazio je kako ispod jedne veće sive stijene izlijeću grudve zemlje i ruše se prema potoku. — Eno ga! Drekavac kopa jazbinu!