Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Puž je takođe životinja koja se koristi za plodnost. U Gruži kada u proleće nerotkinja naiđe na prvog puža, spršti ga da bi dobila porod.
Na Đurđevdan ujutru, supruzi kojima se ne daju deca „valja se“ da imaju polni odnos pa će, veruju u Gruži, uskoro i oni imati dece.
“ U Gruži, porodilja bi trebalo da ukrade tri ivera koja su otesana prilikom građenja kuće, i da se okupa u vodi u kojoj su oni pot
⁵⁰ (U Gruži, pak, veruju da će u tom slučaju dete imati bolove u stomaku.) Ovaj neobičan skup životinja koje trudnica mora da izbeg
¹² U Gruži veruju da će onaj ko se tada rodi postati veštica, odnosno veštac.¹³ Osim profanog, svakodnevnog kontinuiranog vremena
¹⁹ Tada, veruju u Gruži, dobro je započeti oranje, tkanje i slično, a valja se u ponedeljak i devojku isprositi. Ponedeljak i četvrtak jesu
²⁸ Posebno je nesraćno ono rođeno u deveti utorak, smatra se u Gruži. (U Bosni, međutim, misle da će dete rođeno u utorak biti srećno, ali da neće biti dugog veka, a u Skopskoj kotlini da
(Istina, postoji u Gruži verovanje da je srećno dete koje prohoda u sredu.) Za četvrtak se kaže da je srećan dan. U narodu postoji ova izreka:
Ko se rodi u ovaj dan, njemu će se „priviđati“ natprirodna bića, kažu u Gruži. Za ovo dete veruje se da je vidovito, da može da vidi i ono što drugi ne vide.
da joj deca nisu umirala.¹⁶ Negde se, kao na primer u Gruži, Banatu itd., veruje da dete prvo treba da zadoji Ciganka, da bi bilo zdravo i srećno u životu.
Tkanje počinje u ponedeljak ili četvrtak ujutru (srećni dani i srećno doba za početak rada).¹¹⁰ U Gruži je običaj da ako se roditeljima ne drže deca, majka treba da uzme vunu od devet Stana, odnosno da one čupaju nasumce
Brojne su amajlije izrađene od metala (gvožđa, srebra, zlata itd.). Ako se majci u Gruži ne drže deca, ona bratimi kovača da joj on, nag u gluvo doba noći, skuje amajlije u obliku motike, budaka, noža, srpa
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Žeteoci, u Gruži, pevaju staru pesmu, Dok pleva mesečine iznad gumna drhturi. U Đušinoj neko nije zavrnuo česmu Pa mali mlaz vode
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zato je sve manje bivao po putu a sve više kod kuće u Gruži. Kada je počela 1813, godina velikog poraza, Dobrača je pokušao da postane i nečujan i nevidljiv , koliko se to moglo.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. To su ista verovanja kao i u Čajkanovićevom »Rečniku«, sa ponekom drukčijom pojedinošću — kao, na primer, u Gruži i Gornjoj Resavi. Pri bajanju protiv vetrova u Gruži tri česna b. l.
Pri bajanju protiv vetrova u Gruži tri česna b. l. popreko se preseku, pa, pošto se njima premaže bolesnik, baci se po polovina česna na zapad, istok, jug
, 303, 390). Brest. I u kasnije objavljenim verovanjima b. je demonsko, sveto i lekovito drvo. U Gruži »kod bresta u Krušiku, u Guncatima, viđa se noću crveni plamen, ali kad se njemu priđe, odmah ga nestane« (SEZ, 58,
blizu vode — da je zapljuskuje tri dana (ibіd., 556). Gatanje pomoću v. zabeleženo je u Gruži (SEZ, 58, 1948, 242): uoči Đurđevdana devojke i momci zabadaju vrbove grančice u strehu od kuće namenjujući ih
Mladoženju za vreme svadbe štitila su tri trna d. r. zabodena u njegovu kapu (ibіd.). U Gruži d. r. (koja se tamo zove šipurak) upotrebljava se pri bajanju protiv žutice: uveče se žut konac (koji predstavlja bolest)
grančicom (SEZ, 86, 1974, 104). U Gruži d. je sastavni deo obreda pri odbijanju deteta od sise, koje majka poslednji put podoji pošto mu da d.
Žalosna vrba. U Gruži »se sadi samo pored vode i u groblju« (SEZ, 58, 1948, 333). Zdravac. U Gruži dete, dokle ga kum šiša, drži u ruci z.
Žalosna vrba. U Gruži »se sadi samo pored vode i u groblju« (SEZ, 58, 1948, 333). Zdravac. U Gruži dete, dokle ga kum šiša, drži u ruci z. (SEZ, 58, 1948, 264).
U Gruži (gde se nove zvanice na slavu pozivaju j., SEZ, 58, 1948, 202, kao što se tada u Gornjoj Resavi j. pozivaju gosti iz dru
, 497). U nekim krajevima oblik j. imaju ornamenti u grobljima: u Ljuljacima i Barama u Gruži »mnogo je i starinskih debelih kamenih krstača s jabukama« (SEZ, 64, 1951, 148), a kod Popovaca krstovi iznad grobova
Kopitnjak. U Gruži k. se zove: »svatovsko cveće« (SEZ, 58, 1948, 276; 279) — svakako zbog toga što se njime svatovi kite (a oni to čine
s., 26, 1971, 47). Kukurek. U Gruži, posle Đurđevdana, stavlja se k. u gnezda, da bi kokoške nosile jaja, i »oko karlica u koje se razliva toplo mleko, da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Iduće, 1438. godine Turci su osvojili manastir Ravanicu i gradove Borač na Gruži i Ostrvicu kod Rudnika. Ali glavni napad izvršen je tek godine 1439.