Teodosije - ŽITIJA
zdelu sa sjajnim gradom, i razumevši da mu ga je molitvom svetoga Bog dao, u strahu se zadivi čudu i celivajući grumenje grada reče: — Divan je Bog u svojim svetima!
A taj čudni i vaistinu bogodani grad dugo ostajaše neotopljen kao grumenje, dok ga uzimahu oni kojima je bio potreban. A kralj, setivši se svojih oholih reči koje reče svetome u gordosti,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Konačno, ozbiljna književnost puna je krša i pretencioznih nedomašaja; u dečjoj se može naći grumenje zlata kojim ona iskupljuje svoje bekstvo sa poprišta.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
je espap ako ne veći a ono nikako manji, sa snagom velikom za njegove godine, on bi lako dizao, gurao naslagane daske, grumenje, samo da se vidi kako iza toga još ima.