Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Što se toliko smejao, bog bi ga znao! NI OKO ŠTA Ej, ej — baš šteto što se svadiše pop Vujica i učitelj Grujica! A onako se, bolan, lepo živeli!...
A onako se, bolan, lepo živeli!... Učitelj Grujica, nije, da rekneš, od onih starih, što još ne mogu da ovarišu u ovim novim bukvarima i čitankama, nego čovek od mlađeg
Povazdan tako deljka i majstoriše, što se tiče na priliku, kao majstor.« I doista, učitelj je Grujica imao sav i strugarski i stolarski alat i umeo je načiniti sve što samo očima vidi.
A nekom i načini ponešto ako imade zališna vremena. Osim toga, učitelj je Grujica umeo vešto puniti tice. Svu je sobu okitio svakojakim ticama.
Ej, ej — baš šteta što se svadiše pop Vujica i učitelj Grujica, a tako su, bolan, lepo živeli!... Uoči Ivanjadne, baš tog leta kad će se svaditi pop Vujica i učitelj Grujica —
Uoči Ivanjadne, baš tog leta kad će se svaditi pop Vujica i učitelj Grujica — natušti se ozgo kosom iznad sela crn oblak, a sve krklja kao kad pekmez ključa u kazanu. Eto, bome, grada!...
— začudi se jedna žena mašući pronoskom. — Kud će po ovakom vremenu? Kad bi da prođe pored škole, ugleda ga učitelj Grujica pa kaogod da mu se nešto slutilo, nape se od smeha — što nikad nije, pa, jedva uzdržavajući se, upita: — Kud ćeš to,
Pogibe, jadan ne bio!... Sutradan — čisto vreme, bože, milina ti pogledati! Učitelj Grujica uranio, pa lepo ispekao kafu, pije i gleda u svoju baštu.
Eto, velim, učitelju da ujduriše. — Baš ti hvala, Žiko!... Ih, blago meni! Dajde, dajde! — reče učitelj Grujica, pun radosti što je dobio tako retku ticu jutros na uranku, pa uze jeinu i odnese da je nekud skloni.
I ja ću da probam da napunim koju. — Ne bi ti to umeo, popo — reče učitelj Grujica osmeškujući se. — Kako ne bih?... Evo, što se tiče — sad, samo da mi je žice i da vidim kako Ti to nameštaš oči i
Čuje učitelj Grujica to, pa pored sveg toga što se onako lepo živeo s popom Vujicom, naumi da mu nikako ne dâ jeine. I to mu se tako uvrte
Ići, te me opadati i govoriti što nije istina... Baš ti dolikuje! — Ko govorio?... — Ti isti! — viknu učitelj Grujica sasvim uskipeo, i sve mu iskresa što god je rekao. Bome, sad i pop planu, pa sve dršće od ljutine.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Radojica, i Grujica, i jošt trojica. — Kazala nekakva đevojka kad su je pitali koji joj je momak u selu najmiliji. Sluti, sluto,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kazaše ljudi što dođoše iz opštine. Vele da si vezao kmeta, pa ga posle pustio; je l’ istina? — Ko to kaže? — Grujica... malo pre dođe ozgo. — More laže. A jesam ga ’nako rezilio i drugo koješta...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
STARINA NOVAK I KNEZ BOGOSAV 545 54 NOVAK I RADIVOJE PRODAJU GRUJICU 550 55 STARINA NOVAK I DELI-RADIVOJE 559 56 GRUJICA I PAŠA SA ZAGORJA 564 57 ŽENIDBA GRUJICE NOVAKOVIĆA 573 59 IVO SENKOVIĆ I AGA OD RIBNIKA 595 60 LOV NA
dva Podrenovića, ma nemaše konjâ njihovijeh; kâ da bješe Banović Sekula, ma nemaše konja Sekulova; kâ da bješe dijete Grujica, ma nemaše konja Grujičina. Ista ova osobina Markova snažno je naglašena i u pesmama drugih balkanskih naroda.
Siromasi momci mole Marka da ih spase bede neviđene. I on pođe. S njime je i Miloš, i vojvoda Janko, i Momčilo, i dete Grujica, i Relja Šestokrili.
Miloš je jedva pomerio kalpak, vojvoda Janko ga digao do kolena, Momčilo više kolena, dete Grujica do pojasa, Relja Šestokrili do „belog grla“, a Marko ga najbolje podigao, ali ga nije na glavu metnuo.
Najizrazitiji hajdučki likovi su: Starina Novak, Grujica Novaković, Kostreš harambaša, stari Vujadin, Mali Radojica, ljuba hajduk-Vukosava.
sablji ne izmiče niko: Što propušća deli-Radivoje, dočekuje mladi Tatomire: što uteče mladu Tatomiru, dočekuje dijete Grujica; što propusti dijete Grujica, to dočeka Starina Novače.
deli-Radivoje, dočekuje mladi Tatomire: što uteče mladu Tatomiru, dočekuje dijete Grujica; što propusti dijete Grujica, to dočeka Starina Novače. Na carskom drumu, sa sabljom koja nikog ne propušta, on deluje kao božanstvo osvete.
Na carskom drumu, sa sabljom koja nikog ne propušta, on deluje kao božanstvo osvete. Grujica Novaković — po potpunosti svoga lika, po bogatstvu crta, naročito po svojoj nadmoćnosti, čiji su izvori ne samo u
Sekulu; ili ona — nabrekla od obesti — kad Novak i Radivoje prodaju Grujicu; ili ona — puna mladalačkog poleta — kad Grujica i njegovih trideset hajduka prerušeni u devojke dočekuju pašu sa Zagorja i njegovih trideset delija.
“ 54 NOVAK I RADIVOJE PRODAJU GRUJICU Vino pije Novak i Radivoj u zelenoj gori Romaniji, služi njima dijete Grujica. A kad su se ponapili vina, onda reče deli-Radivoje: „Hej, moj brate, Starina Novače!
Tad pošeta dijete Grujica, on sašeta niz tananu kulu, pak se šeta po b̓jeloj avliji, podmetnuo ruke pod pazuha. Gleda njega Džaferbegovica kroz
“ Tada reče dijete Grujica: „Oj gospođo, Džaferbegovice, ništa mene toga žao nije, već ja žalim, Džaferbegovice, kad sam bio kod dvora mojega, išao