Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Sumanuti već ne. Oni, onako polunagi, kao bežeći ispred nečega, grče se unezvereno i uplašeno gledajući na groblje, plač, upaljene sveće: A opet svi, svaki čas željno pogledaju i iščekuju
Radičević, Branko - PESME
Tad Stojan brzo ka njemu korači, I vide lice kako mu s' razvlači, I vide ruke de s tegle i grče, Još malo, pa mu na veki se smrče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— viče Tanasije. Ali kroz riku topova izvežbano uvo vojnika čuje šapatljivi šum haubičkog zrna i lica se grče od samrtnoga straha... Ljudi se značajno pogledaju i sumnjičavo vrte glavom. Borba je uzimala maha.
Debela slana pokrila polja kao sneg. Čelik se ohladio, pa se prsti prosto lepe. Deca plaču od zime i grče se uz svoje majke.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka, osećajući kako joj se od užasa palci na nogama grče, pa joj se taj grč, bol uz kolena penje i probada joj utrobu, polovinu joj seče kao nož, priđe materi. — Nano!
— Ni ja ne mogu. I odskoči od Sofke, uspravi se. Sofka vide kako mu se po ćilimu prsti od nogu u čarapama grče, tresu. Da ga kao umilostivi, produži Sofka. — Sramota! Od drugarica i sveta sramota me, tato! — I mene je sramota!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
6 REĐALICE 1. Grličica grče... Grličica grče, Petar konja trče. Daj mi, Petre, palicu, Da ubijem grlicu, Da mi grle soli da, Da ja ovnu soli
6 REĐALICE 1. Grličica grče... Grličica grče, Petar konja trče. Daj mi, Petre, palicu, Da ubijem grlicu, Da mi grle soli da, Da ja ovnu soli dam, Da mi ovan
(Slovo „i“) z — Grčić govori, ni Grk ne zna šta Grčić zbori? (Dete koje „grče“) 4 — Zec je, a na dvije noge? (Čovek s prezimenom Zec) 5 — Ide pop, za popom pas. Šta je pop psu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ja sam njima gazio dok livade i rosu još nisu bile takle bose ženske noge. Jer se otvorene brazde grče za semenom iz muške šake. A kovač pruža oko niz belu zraku jatagana, dok buljuci zbegova sporo mile šumama.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
emotivnom planu dat, nego u isti mah prožima junakinjino telo: „Sofka, osećajući kako joj se od užasa palci na nogama grče, pa joj se taj grč, bol uz kolena penje i probada joj utrobu, polovinu joj seče kao nož, priđe materi”.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ne sluti na dobro. A, šta veliš, Duško? Ne osmejkuju se njegove uvek vesele bore na okruglom licu, već se grče sa izrazom plašnje. No Duško ga ne čuje, i zanosi se sve više u snu. Kapetan šapće sam sa sobom sve ređe i lakše.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I dok se ranjenici grče u mukama i umiru po bolnicama često još pod doktorskim nožem, oni što su bili srećni te izađoše čitavi iz današnje
Bojić, Milutin - PESME
— O, milosti meni: Nemoć mi i pustoš prazno srce žuče. O, sunce, o, noći, vama ispiveni Udovi se grče, bez krvi i soka. Kao urma što se večito zeleni, Daj mi moć da sišem jezera duboka Ispod vrela peska.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
d. u vrućoj vodi oblaže se na usta onom kome se grče vilice pa ne može da govori (SEZ, 14, 239), ili ko pati od lišaja (SEZ, 19, 226).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali nigdje nikoga uokolo: svugdje snijeg i gola drveta što se na ledu grče, kao da ljutu studen osjećaju. Ugleda u snijegu konjske tragove.
Petrović, Rastko - PESME
Čudna nam želja duše potkrada: Da duša pomrlih stolu bude prizvata; U čas evo Dantona, za njim evo Marata: Bolno se grče prsti i lede, A glas je suh i bez jeka, Ponoć je prošla, dva sata, I mrtvaca glave blede i sede.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad se vrnu Novaković Grujo, i otide u Staru planinu, te kazuje Starini Novaku kake Grče sabira svatove. Tada bere Starina Novače, bere Novak kićene svatove, sve svatove iz gore Hajduke: kuma kumi Boroja
“ Tako pjeva Grčiću Manojlo, gledaju ga iz gore hajduci, gledaju ga, no im nije milo. Ode Grče za dobru đevojku, a ostaše u gori hajduci.
“ Tu dopade Novaković Grujo, udari ga sabljom po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo: nadvoje mu sablju salomio, na štitu se ništa ne poznade.
Izgubi me Grče na mejdanu!“ Tu dopade deli-Tatomire, nosi golu sablju u rukama: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s Grujom
Bliže k mene, da se udarimo, kaio sam mejdan dijeliti!“ Tu dopade deli-Tatomire, udari ga sabljom po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo, — po štitu ga sabljom udario: nadvoje mu sablju salomio, na štitu se ništa ne poznade.
se Grče štitom zaštitilo, — po štitu ga sabljom udario: nadvoje mu sablju salomio, na štitu se ništa ne poznade. Grče mače mača zelenoga: „Stan’, kurviću, deli-Tatomire! S tom li sabljom ideš u hajduke!
Izgubi me Grče na mejdanu!“ No eto ti deli-Radivoja, golu sablju nosi u rukama, pravo ide Grčiću Manojlu: „Stan’, kurviću, Grčiću
Bliže k mene, da se udarimo!” Tu dopade deli-Radivoje, udari ga sabljom, po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo, — po štitu ga sabljom udario: natroje je sablju salomio, na štitu se ništa ne poznade.
Izgubi me Grče na mejdanu!“ No eto ti Staroga Novaka, na njemu je strašno odijelo: na njemu je kožuh od međeda, na glavi mu kala
“ Tu dopade Starina Novače, udari ga sabljom po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo, — po štitu ga sabljom udario: nadvoje mu štita presjekao, i desnu mu ruku osjekao, al’ natroje sablju
“ Progovara Starina Novače: „Vjera moja, posestrimo vilo, ja ne ćeram, već ja jadan bježim; pogubi me Grče na mejdanu!
Pade Grče u zelenu travu, Grče pade, a Novak dopade, te Grkovu osiječe glavu, pa otide u goru zelenu; traži Novak po gori družinu