Jakšić, Đura - PROZA
U tome času najveće njine ushićenosti iziđe iz gustog branika stari Sremac; lice mu beše ozbiljno, hladno kao i obično, samo glasom je malo zadrhtao: — Milisave sinko, uđi
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kroz glavu mu prođe misao, i on je glasno izgovori: — Ne vala. I oseti najpre neku hladnoću od onog gustog luga... Zatim ga spopade strah. „Zar onaj pas ne može biti ovde gdegod u zasedi?” — pomisli.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Reč po reč, pripovedao je dalje Rada Čilašev, pa je bo’me došlo I do gustog. Pop Spira izmakne nekako udarcu, izbije pop-Ćiri levču iz ruku, pa ga dohvati svojom tako nesretno da mu je okrenuo
Bašta se proredila. Nema više onog gustog zelenila koje je išlo na ruku zaljubljenima, i krilo ih od one nesnosne kontrole koju je bog svakom mladom zaljubljenom
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I to ona jesenska, mutna, krupna kiša. Takve jedne noći, kad se, sem te kiše i gustog mraka, ništa nije videlo zakucaše na našu kapiju noćni čuvari. Umro koji od tih prosjaka, božjaka.
Pa, pošto je naša kuća bila prva od ulice a onako visoka, okrečena odudarala od gustog mraka i kiše, to ga doneli k nama. Stara majka se odmah diže.
Afrika
U toku vekova ove žilice se pretvaraju u debele snažne stubove koji svuda u krug oko stabla održavaju džinovski krov od gustog granja. Tada bodlerova poetska slika, da je šuma živi hram, pretvara se u fantastičnu stvarnost.
Na rečici u dnu gustog rastinja, međ žbunjem, gole i mokre, tetovirane, žene pune ogromne kanarise vodom. Ćupe su džinovske i jedinstveno
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Smirio se kad ga ugleda, kako već sedi iza njega, u kolutovima gustog dima. Paviljon su, saperi, bili ukrasili suncokretima i gomila se beše stisnula sve do te leje cveća.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Privodio ih je vodi, kao zveri u mraku, i ležao sa njima u pesku, ispod lišća i gustog granja. Osluškivao je i uhodio suprotnu obalu, otkuda se čula graja i dovikivanje Francuza.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Valja im opet prelaziti onu jučerašnju cestu koju kontroliše neprijatelj. Može tu doći do gustog. Kad je već četa bila gotova za pokret, iza prvih brda, u pravcu prema Grmeču, zapraštaše puške a ubrzo zataraka i
Je li tebi žao naših ranjenika? — Kako neće biti žao, bog s tobom, — I bi l se ti žrtvovao za njih kada dođe do gustog? — Da si ti meni živ i zdrav, makljao sam se ja radi njih jedno desetak puta, da se sve prašilo! — graknu mitraljezac.
Rakić, Milan - PESME
Obmana hladna kao santa leda; Ja znam: životom buja svaka tvarka, I hiljadama očiju me gleda Iz gustog žbunja, iz cveća i trave — To stari gresi u zasedi stoje —, I mlaz ledeni kajanja i strave Preplavi namah bedno srce
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
i jače žuborenje reke, klaparanje vodenicà, a više njihnih glava jednoliko, kao iz daleka, šuštanje topola, njihovog gustog, sočnog lišća. Posle, dok bi mati nameštala gore postelje, otac bi ostajao da pijući leškari.
Ali ni šalvare, ni njena gotovo gola prsa, pretrpana nizama i dukatima, nisu mogla od dugačkog i gustog nevestinskog vela sasvim jasno da se vide.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bez ikakvih ograda traži pravičnost za sve male narode. Neki od naših saveznika, kada je došlo do gustog, stavili su na pazar jugoslovensku Dalmaciju, Istru, Korušku i Rijeku.
Petrović, Rastko - AFRIKA
U toku vekova ove žilice se pretvaraju u debele snažne stubove koji svuda u krug oko stabla održavaju džinovski krov od gustog granja. Tada bodlerova poetska slika, da je šuma živi hram, pretvara se u fantastičnu stvarnost.
Na rečici u dnu gustog rastinja, međ žbunjem, gole i mokre, tetovirane, žene pune ogromne kanarise vodom. Ćupe su džinovske i jedinstveno
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bio sam ti ukraj gaja s one holma strane Gdi potočić ispodmiva šumarica grane. Jedno mjesto zeleni se usred gustog hlada, Okruženo sa tri strane kao svodom grada; Odovuda pod zaklonom bistra voda šušti, Tu i onde s grana dole kao
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
„Pametan si, veli, i bistar domaćin, ali ću ti jope' dati jedan svjet. Kad ti gođ, kaže, dođe do gustog, bilo kod ljudi, bilo na sudu đe bilo, veli, da bilo, ti samo podvikni 'nako od srca: Živila naša premilostiva Zemljana
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kažem amajlije a mislim na finu kovrdžavu dlačicu odozdo, koju je svaki od nas lično oplevio s njenoga gustog runa. Imalo je za čitavu vojsku našeg gospodara kralja Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
kada sam, iza tog, vatrenog pokušaja, prešao na susedne članove našeg planetskog sistema, imao sam divan osećaj da, iz gustog šumskog šipraga, izilazim na cvetnu livadu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ono lebdi otsečeno, daleko, tuđe. Pobeglo je od čudnog isparenja, gustog, i mnogo mokrog, koje davi i gasi, hoće i zvezde da pogasi.
Petrović, Rastko - PESME
sina, Pa u senci ga zakopao velikog moga mlina, A da lav mladunca svoga zakla; Sa parom šume dišem i paru jednog pakla Gustog. O šumo, goro, napijem li se žedan vina zalutalog oblaka Opet me stid je nekog dvanaestoga veka.