Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Turci kažu: „Mi smo iz Beograda Gušanac-Aline binbaše, Ali-Prizren i Bećir-Đakova, otpušteni smo da idemo na vilajet”.
” Kažu oni ko su i kuda misle i da su oni društvo Gušanac-Alino, i da imadu dopuštenje, a da je Gušanac ostao u Beogradu.
” Kažu oni ko su i kuda misle i da su oni društvo Gušanac-Alino, i da imadu dopuštenje, a da je Gušanac ostao u Beogradu. Pita i̓ Milenko : „A kojim ste putem u Beograd došli, i koliko vas ima?
— Milenko: „Juz izun! — sto izuna — i da je sam Karađorđe i Gušanac, ja ovuda ne dam proći”. Veće je mrak, naše vojske dođe dosta. Turci se zanoćiše.
(I to se onda govoraše: da je Gušanac nazvao nji̓ neverom, kad ga ostavljaju, i da je pisao Karađorđu da će oni iz Beograda pobeći, da i̓ dočeka i pobije.
platiti. I tako Gušanac otpusti Bećir-pašu baš na sam Mitrovdan, tj. 26. oktobra 1804. i dođe na Palež na konak. Udari poveliki sneg, vezir
” — Ja: „Jeste Bećir-paša došao i da̓ije isekao: ali je Gušanac-Alija sa krdžalijama dahijska tevabija, i gori je nego sve dahije.