Radičević, Branko - PESME
Tić je samo, tić u gušti, Sred gnjezda se zbuni svoga, Sa pooda nenadnoga. No da l' zrno to zapišta? Vetar, vetar, opet ništa.
Tako i ja druga moga Nemam ovde milenoga, Tako ja ću uvenuti, Ostaljena poginuti. Ali šta je to u gušti, Šta ovamo tako šušti, Bože mili, Bože dragi! Evo, evo, evo dragi!!