Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Svoju misli Branković s Gertukom. Muhamede, to je za Gertuku! Sjem Azije, đe im je gnjijezdo, vražje pleme pozoba narode — dan i narod, kako ćuku tica: Murat Srpsku, a Bajazit Bosnu, Murat Epir, a Muhamed
zube svoje već umiju pod grlom ostriti; tek sokolu prvo perje nikne, on ne može više mirovati, nego svoje razmeće gnjijezdo, grabeć slamku jednu i po jednu S njom put neba bježi cijučući. Sve je ovo nekakva nauka!
Bježi Stanko uprav Bajazitu, da s njim jede madžarske nosove. O gnjijezdo junačke svobode, često li te Bog nàglêdâ okom, mnogo li si muke prenijelo, mnoge li te čekaju pobjede!
VUK LjEŠEVOSTUPAC (poje) Čevo ravno, gnjijezdo junačko, a krvavo ljudsko razbojište, mnoge li si vojske zapamtilo, mnoge li si majke ojadilo!