Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
dekembra 1814. god. načinjeno, nije shodno video onom opstojatelstvu. 19. dekembra prepiše g. [Dimitrije] Davidović i [Dimitrije] Frušić i odnesemo po treti red g.
” Taj dan g. Davidović i Frušić uveče počnu prevoditi, 1. januara 1815. god. soverše pismo. 2. januara odem sa g. Frušićem gdi Lord obitava,
Vrbna javiti, i proče. Taj dan budu i pisma (prošenija) sva gotova, koja je prepisao Davidović i Frušić. 30. dekembra u 8 sati po podne s g.
On na to rekne: „Dobro, izvolte moliti, on ako nama o tom naloži, mi ćemo se starati.” 5. maja (17.) odem ja i g. Davidović kod g.
) 6. maja. Odem rano, nema za audijenciju ništa rešenija. Posle podne ode g. Davidović kod g. Vrbne i donese pismo, da je Jego Veličestvo izvolelo 8. sego u 8 sati dati nam audijenciju. 8. maja 1815. god.
” Ja odgovorim: „Prosili smo, pak nas ne pušta k sebi.” Imperator rekne (koje mi je čak posle Davidović kazao): „A vražje politike, misli on da niko ne zna šta oni sa Srbima rade! — A što vas ne pusti k sebi?
” Na to on nam kaže da pričekamo jošt u Beču, dok nam, odgovor dade. 15. maja ode g. Davidović u kancelariju i pitao za odgovor, i kazali mu do 5 dana da dođe. 20. maja. Ode opet g.
15. maja ode g. Davidović u kancelariju i pitao za odgovor, i kazali mu do 5 dana da dođe. 20. maja. Ode opet g. Davidović, no kazali mu da je poslano g. Meterniku. — Taj dan odem sa g. Davidovićem u Štatsku kancelariju, gde izađe pred nas g.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KA ROMANTIZMU 103 LUKIJAN MUŠICKI 106 JOAKIM VUJIĆ 110 MILOVAN VIDAKOVIĆ 112 MIHAILO VITKOVIĆ 115 DIMITRIJE DAVIDOVIĆ 117 ĐORĐE MAGARAŠEVIĆ 118 TEODOR PAVLOVIĆ 119 SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA 120 JOVAN ST.
piscima ovde govori više i iscrpnije no su ovde uneti i nekoji pisci koji se ne nalaze u školskom izdanju (Dimitrije Davidović, Đorđe Magarašević, Teodor Pavlović, Jovan Stejić, Danilo Medaković, Nikola Tomazeo, Milan Đ.
Svi raniji istoričari naši, Dimitrije Davidović, Milovan Vidaković, Aleksandar Ivačković, dr Danilo Medaković, naslanjali su se na tu knjigu i često je prosto
LISTOVI, ČASOPISI I ALMANASI Do 1813. godine Srbi su bez redovnih godišnjih publikacija. Te godine Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić pokreću u Beču Novine serbske, gde se davalo dosta mesta književnosti, i koje su izlazile do početka
Prva polovina XIX veka naročito je bogata almanasima, koji su tada rado čitani. Dimitrije Davidović dao je primer svojim Zabavnikomъ, koji je od 1815. do 1821. izlazio u Beču, a od 1833—1836. u Beogradu.
Inače, glas koji je uživao kod Srba bio je iznad njegove stvarne književne vrednosti. DIMITRIJE DAVIDOVIĆ Rođen je u Zemunu 12. oktobra 1789. Osnovnu školu svršio je u Zemunu, gimnaziju u Karlovcima, Kežmarku i Pešti.
Kratko vreme, u ustavnom režimu, bio je ministar unutrašnjih dela i ministar prosvete. Kada je knez ustav pogazio, Davidović padne u nemilost i povuče se u Smederevo, gde je umro 25. marta 1838. Davidovićev čisto književni rad je neznatan.
Za nekih dvadeset godina on je bio glavni organizator štampe i publikacija srpskih. Davidović se bavio i srpskom istorijom, ne kao naučnik no kao praktičan nacionalan radnik.
istorije, 1851, Davidovićeva istorija bila je glavno delo u kome su se Srbi upoznavali sa svojom prošlošću. Davidović nije bio književnik, i on ima više značaja kao nacionalni i prosvetni radnik na opštim poslovima; u književnosti on je
u Novom Sadu. Na tom mestu umro je 6. januara 1831. Magarašević pripada istom redu pisaca u kome su Dimitrije Davidović, Teodor Pavlović, Danilo Medaković, piscima koji su više kulturni radnici no pravi književnici.
Medaković je bio aktivan javni radnik i za Srbe pedesetih godina bio ono što je oko 1820. bio Dimitrije Davidović, oko 1840. Teodor Pavlović, oko 1865. Svetozar Miletić.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
(Krstarica Potemkin, Ajzenštajnava.) Zbog toga, najzad, dolazi do prvih demonstracija i ministar prosvete (Ljuba Davidović) dolazi ličio da nas stišava.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
38—9. Preštampavajući pak u Zabavniku tri Vitkovićeve pesme i još tri ode, Davidović je (str. 200) doneo ovakvu belešku: „Budući da Zabavnik u više ruku dolazi neg’ Novine, to sam za dobro sudio pesme
Da dodam još i sledeće: Dim. Davidović u pismu Vuku od 17. februara 1829. (Prepiska II, 84) za autora ove pesme smatra Brankovića i Matića (o tome Petru
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ — Daće! — zagrmi Partenija. — A tebe nije poslô mutesarip banjalučki, već glavom Partenija Davidović Delić, iguman od namastira Gomjenice. — I Simeun Pejić Rudar, đak od namastira Gomjenice!