Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— A u ovoj prilici triba se sititi još dvaju njiovi drugoga, od koji je jedan u životu, a drugi u božjem dvoru! Daklenka, prid dušu i za pokoj pokojnoga Lovrića! — Amen! — zapojaše svi. — A za zdravlje Čimavice, di god bija! — Živija!
ajd! — pa ga odgurkaše pred mađupnicu, gdje sluge izvaljaše jednu bačvu, otprilike petnaestaču, i uvališe ga u nju. — Daklenka: op! — viknu Dundak. Bukar promoli glavu. — Doli! Doli! — viču svi. — Čučni pa: op! — Ja bi ništo rekâ!
— Ti si se ponašâ kâ pravi čovik! — reče prvi Tetka — i ja ti zafaljujem! I svi počeše hvaliti Vrtirepa. — E, daklenka šta ćemo sadak? Jevo već dvanajst uri. O oficijama i drugim službama ne može biti ni govora.
— Daklenka si se ipak pobrinuja za ručak, vridni naš Grgo — veli Blitvar. — Evalaj ti ga! — A šta će se, duovnici! Božja je volja
A znaš li ti da će danas biti na ručku najmanje dvadeset redovnika i provincijal? — I provincijal!... Ama, daklenka je umra gvardijan? — Nije, nego će čekati dokle ti ustaneš — veli Bujas.
Pa se Bakonji ražali videći maju sijedu, pogurenu, krezubu, i on duboko uzdahnu... — Daklenka, kad veliš da mu se najavim? — pita otac. To trže Bakonju iz snijevanja. — A? Stricu da se najviš?... Nikako!
— Ti si iska dvajest, znajući da to donosi pet. To se već razumi! Sad, daklenka, možeš ići, i pozdravi maju, i Anticu, i Mariju, i Jozicu, i Roka, pa i stričeve... Zbilja, šta oni rade?
pokojni stric Jureta, bog da mu dušu prosti, moga svakoga trena minjati glas, te bi se ti zakleja da čuješ puno ljudi... Daklenka, mi zapali iza drva, pa pokojni viknu: „Stoj!“ pa ondak: „Stani! stoj! stan!...
— Ako ćete mi pokloniti malo-pomnje da vam proštijem moj spiv — reče ne dižući očiju. — Daklenka, čujte: „Zafalna pisma gospodinu, koji nas je izbavija od velikoga zla, kad je bija poaran manastir.
Ali ja to neću, jer držim da se bog služi s vamikarce da me kuša i da me pedipše. Daklenka, neka bude njegova volja! Ali, nas dvojica ne možemo više zajedno.
Bogat čovik. Možeš zamisliti zapisuje dvadeset misa! Daklenka kaže: „Nisam se još ispovidija, ali želim da se ispovidim!“ „Pa ajde, brate!
Ajde, Brne! Ajde, Pjevalica s nama na rakiju. Ajde ti, Ive, zatvori stričevu kamaru... Daklenka (nastavi, pošto zatvori vrata, te preteče preneraženoga Brnu, koji hoćaše da nješto zausti), ovo ti je čuveni likar