Jakšić, Đura - PROZA
kad je to sve pregledao, okrete se meni: — Ikona po sebi nije lepa, nije ni srednje izvedena, ali onome koji je duge dane i noći u mračnim svodovima vlažnih gradova provodio, e, tome srce razdire...
ali ćutaše. Ja sam razumela taj pogled: žalostivo je on govorio: „Hej, Grlice, moja Grlice, da tužne li dane dočekasmo!... Orasmo, kopasmo, plevismo, pa gle, gde baš zalogaja hleba nema da se založimo!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Od albaluka do šarana i štuke, jedna za drugom, grgeč, deverika, ko u posne dane, petak ili sredu, plivaju ribe, po azbučnom redu!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Poče da ćereta s njime kao dete... sve stojeći. Reče kako će očuvati šenicu s te njive — samo za blage dane. Mesiće od nje česnicu, kolač za krsno ime. Najlepše je brašno od staroga žita. — Samo ako dobro rodi — reče Ognjan.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Prostodušan, blag, tih, mirne savesti kao dete, on je lako brojao dane života i vedro čekao čas kad će ostaviti svoju kuću, punu kao košnicu, svoj porod očuvan i nedirnut bolešću ni smrću,
I što je on nju više gušio, tim jače je ona izbijala, jurišala na njegovo srce i borila se s njim po čitave dane i noći. Tu beše detinjstvo, i pažnja, i ljubav njihovih roditelja, i one slatke i mile uspomene.
To ga zaprepasti i gotovo pokoleba... Zar da se odrekne Jelice? Pa kako će proživeti one dane do smrti?... E, ali kako da ostavi Lazara? Zar da ne kazni greha njegovog?...
Ko da ih ostavi?... Zar da ih pod sedu kosu ubija?... Zar da im pod starost zagorča dane?... Zar da im tako bude zahvalan za njihova dobročinstva i negu?...
Svršili smo ono što je bog rekao!... Neka su deca živa i zdrava! A i veselili smo se mnogo za današnje dane!... Laku noć!... I stadoše se pozdravljati... Kum i starojko narediše da im se kola spreme. — Zar nećete noćiti?
— Hoćete li sutra doći? — Mahni to!... Ako bog da te prevalimo ove dane preko glave, lako ćemo se veseliti. Laku noć! I počeše se razilaziti. Ukućani ih ispraćahu. Sve oborilo glave...
Dučić, Jovan - PESME
I mladost moja nije više znala Za dane strasti i trzanja njina: U moju dušu njena sen je pala, Bleda i hladna, kao mesečina.
POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama, Kao uspomena na pomrle dane, Bleda i u crnom, javiće se nama. Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda.
Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge... I ti beše samo sen nečije sene...
I još noseć srce i željno i bujno, Mi smo osećali zadnje dane naše. Motreći u kobni simvol što se diže, Duša nam se mrzla i trovala tugom; I držeć sve čvršće ruku jedno drugom,
Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane dugih stradanja i menâ: Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena.
CRNA PESMA To je bilo dok ona beše najlepša i najtužnija žena u mračnom Eskorijalu; to je bilo obično u duge dane, u vrtovima gde su živeli suncokreti, puni bolne nostalgije.
na Lidiju sa usnama koje su imale boju poljupca, i očima koje su imale boju strasti; na Lidiju sa kojom je provodio dane prve mladosti, on pletući svoje mreže, a ona pletući svoje kotarice.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
službe u petak, stade pred oltar pa poče govoriti; da je bog ostavio nedjelju i praznike za crkvu; da se u ostale dane čovjek radeći moli bogu; da se on za sve moli kad oni moraju raditi; da je bogomrsko ne raditi u petak, jer je to samo
Pa šta ćete vi u ovom hramu kad tako radite? Šta sam ja zgriješio bogu, da mi ne date pod moje stare dane živjeti? Kako ću — veli — poći na nebo, gdje će me sjutra-preksjutra svevišnji pozvati, kako mu smijem stati pred lice
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— šanu brzo gđa Sida Juli, i gurnu je krišom pojače. — Ako želite Rabotnike na moru ili Poslednje dane Pompeja ili Preodnicu koju je izdala Srpska omladina.
Jula je žalosno provodila dane posle ovog razgovora s ocem. Niko joj nije bio naklonjen; ni otac pa ni mati. Oboje behu protivni njenim simpatijama
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa da ili natrapa na ulaz i iziđe iz groblja, ili se zabatrga međ grobove i tu prespava. A u obične dane, ne možete da ga poznate. Čist, vredan. Tako je vešt u sukanju užeta, da se o njega otimaju majstori.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
H Čekmedžijić i čika-Gavra stignu kući. Čekmedžijić broji dane; sve se boji, sve misli da će mu i to kogod pokvariti. Ali neće mu to više niko pokvariti; jer niko se toj ženidbi ne
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da bi njemu, Engelshofenu, eto, zagorčao poslednje dane.“ Garsulija je, međutim, ćutanje starca dovodilo do besnila i on je počeo da galami, kao pred svojim pisarima.
Imao je u takve dane izraz kao da spava i to je bilo sve. Nije se tužio. I sad je sedeo, na tronošcu, sa glavom opuštenom u ruke, na kolenu.
ispod Beograda, tek kad su počela naređenja, da i Rascijani imaju da svetkuju svetitelje papežnika, i da u takve dane zatvaraju radnje, ako su trgovci, spuste iz ruke alate, ako su zanatlije, ne rade poljske radove, ako su zemljodelci,
Iste godine, skoro u iste dane – kako u jednoj predstavci Mariji Tereziji piše: nekoliko puta i u onomašnih horvatskih predeljah nemir dogodio se!
Otkuda nema povratka. U svojoj kući, gospoža Evdokija provodila je dane, pitajući se, ne bi li bilo bolje, zaista, da napusti muža, i da se vrati ocu, u Budim.
Nek čort uzme muža! I sve muževe na svetu. Pošto se to nije ostvarilo, Pavle je provodio dane – očekujući da na put pođe – u Engelbirti, u svojoj sobi.
Dolazili su da ga samo jedno pitaju: ima li nade da, još jednom, i oni vide bolje dane, i da se mogu odseliti u Rosiju?
U takve dane, tamo, ljudi beže od Sunca i skrivaju se, pod drveća, u hlad, pa spavaju ošamućeni. A teško onom ko ih budi nehatno.
A teško onom ko ih budi nehatno. Može da, u trbuh, dobije brisu! Psi, u takve dane, lutaju po Temišvaru, a jezik im visi, i dahću, kao da su progutali slanu ribu na pesku. Reže, i na decu.
Reže, i na decu. Poslednje dane koje je Pavle u Temišvaru, u familiji, proveo, često je posle u Rosiji, u svojoj kući, pominjao, ali ono što se tamo
Prozore Grozdina mračili su, i danju, dudovi. Grozdin je sad, poslednje svoje dane, provodio pod dudovima. Cela ga je Ruma znala, i, kao sve ljude čiji se smrtni čas bliži, poštovala.
To, što je, Isakovič, pio, iz prve, i druge, čaše, običan je, tokajski, ordinarius. On ga daje pri večeri, u obične dane. Ono što je u četvrtoj čaši bilo, to je plemeniti, tokajac, samorodni.
Teodosije - ŽITIJA
O, mi, od nemudrih bezumniji! Kako onoga koga s tolikim trudom kroz mnoge dane gonismo, i u ruke uhvativši u jednom času ispustismo? Kako smo bili bezumni!
Odsluživši dane njegove svete uspomene, milostinjom i milo srdnom štedrošću nište veoma obogati i počasti, tako da nije ništa ostavio
je dobar Bog Izrailjev pravima srcem, koji smirene uzdiže na visinu i daje milost onima koji ga se boje sada i u dane veka vekovima! Zar se nećemo zadiviti ovome?
si raslabljenoga pri Ovčijoj banji video, i ovoga iscelivši i od odra podigavši i odar da uzme zapovedivši kao dokaz dane mu tobom snage; koji si udovičina sina na pogreb nošena, ulazeći u grad Nain, sa odra vaskrnuo; koji si
Jer ulazeći na nebesa reče: „I evo ja sam s vama u sve dane do skončanja veka“. Apostoli u svoje vreme počinuše, a Hristos je sa svojim vernima do skončanja veka kao i sa
Nekrštenima sa prethodnim proklinjanjem jeresi koju imađahu zapovedi da drže dane oglašene u čuvanju čistote, i tako zapovedaše im da se krste.
— Poslušaj nas, oče sveti: malo što okusivši, razveseli duše naše da ti se ne bi, zbog nevolje od nejela kroz mnoge dane, pre vremena smrt dogodila. Sva, dakle, zemaljska dobra za koja znaš u nas su tvojim molitvama.
mir, i blagoslov, i zaštitu od neprijatelja u molitvi imajući, uz to i poslednji u Gospodu celov bratiji dade, i navršiv dane svoje u dobroj starosti, i posta podvizavanje skončav, pokaza se dobrim u Bogu podvižnikom.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U Bitolju su se npr. znali hanovi u koje su oni pred pazarne dane dolazili i svet se tu skupljao da ih sluša. Sa novim vremenom gube se i ovi pevači.
Neprekidno rade i čeprkaju i u praznične dane. Ima nečega sitnoga i sitničarskoga u toj rabotljivosti. Jer „rabota“ nije samo rad, već i poslovi uopšte: koliko rade,
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
izgubio pamet, pa potjernica za nekom vranom koja je drugom čiči popila mozak, pa oglas nekog pijanice koji traži dane izgubljene u krčmi, pa onda opomena gostima krčme da ne idu na tanak led za nekim kockarom i najzad oglas jednog
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
XV Kad je Šamika otputovao, gospodar Sofra brojao je dane, mesece, iščekujući sina. Teško mu je dočekati ga. Otišao je, daleko u tuđu zemlju, bogzna kakvo zlo može ga postići;
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bez gorčine i očaja ostade tako kraj njih dugo i dočeka i prve dane proleća. Vozio se kolima po poplavljenoj zemlji, pregledao zidanje crkve, koju je brat bio započeo da diže, u selu koje
Tako je i njemu treperilo pred očima pri pomisli na iduće dane. Kod kuće, on je imao sliku Karla Aleksandra Virtemberškoga, u srebru, emalju i turmalinu, primljenu na dar, u vreme kad
je svoj govor samo za trenut, da odmah zatim nastavi, zagledana, tronuto, u Srbe: „Ovaj dan računam među najsretnije dane svog života, jer mi se dade da još jednom vidim one koji su bili uvek i u svim prilikama naklonjeni nama i verni.
je učestvovao, on je pamtio to svoje hodanje tamo‑amo, kao neko besmisleno tumaranje kroz vrele, letnje noći i kišovite dane, ne zapažajući stanje utvrđenja, položaja varoši, raspored vojske protivnikove, već samo padine bregova, obale reka,
samo one sjajne, čiste zvezde, i srebrne, šumske putanje nad kojima se spušta aprilska magla, kojima je projahao u prve dane svoga braka sa ženom, živeći u onoj jednolikoj dosadi male slavonske posade, loveći lisice, a u budućnosti, samo ta
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁷ Posebno je značajno i zanimljivo uočiti kako narod u svojim verovanjima i običajima vezuje pojedine dane u nedelji za sudbinu dece rođene tih dana. Dani u nedelji, čvrsto veruje narod, nisu isti.
⁴⁴ Uzimajući u obzir da su muški dani srećni, odnosno dobri, to znači da se u ove dane ubrajaju ponedeljak, utorak, četvrtak i petak.
U trećoj knjizi Mojsijevoj se kaže: „Kad žena zatrudni i rodi muško, nečista je sedam dana, kao u dane kad se odvaja radi nemoći svoje, biće nečista (...).
se dete (posle četrdeset dana ili posle krštenja) više ne kupa svaki dan, onda se brižljivo vodi računa o tome u koje dane sme, a u koje ne sme da se kupa.
To pokazuju i drugi obredi prelaza. Strižba koju kum izvodi u „srećne“ dane (ponedeljak i četvrtak), na tačno propisan i svečan način, pored ognjišta ili na pragu, takođe je sakralno značajan
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
KUDA VOJSKA PROĐE 15 O VOJNIKU 17 ZA VOJNIČKA GROBLjA 19 ZA ONE KOJI SU HRABRI SAMO KAD GINU 21 ZA JERES 23 ZA POSLEDNjE DANE 25 ZA SMRTOMRSCE 27 ZA VAŽNE 29 ZA SEDAM GLADNIH GODINA 31 O POREKLU 33 O ŽENIDBI SINA 35 O DRŽAVNOJ IMOVINI 37 ZA
Za svačije mišljenje detinjasto i jeretično. ZA POSLEDNjE DANE Care Dušane, za nekoliko poslednjih dana i sumraka Dečanskoga kralja Stevana, za poslednji čas nesrećnih vladalaca i
ima Šara, ledenice pod strehom niske, sve nebo sinje, svi pljuskovi koji se za suše okorele zemlje sete, svi povodnji u dane juga, naručja svih jaruga, sve suze sirotinjske, sav znoj sa čela sebra da sruči se u carske delte.
pokazuje ohlađeni dimnjak svoga krova i travom zaraslu stazu do praga, a niko mu neće da posvedoči da je provodio tamo dane. Za čoveka koga živa sahrane pa nije ni na zemlji ni u njenoj tami i memli.
ZA ZVERI OKLEVETANE Za grabljivice i zveri oklevetane, za vukove što se kroz zabran stari, u letnje dane, spuštaju smireno kao kardinali, za lava u prašumi što sanjari kao pesnici romantičari, za porodicu vedru medveđu što
Matavulj, Simo - USKOK
Sad je uhvaćena vjera, ali vidiš da je tanka, vidiš da ne sađe niko da za blage dane štogod nabavi, osim nas šake susjedâ gradskih! — A ko bi te poče? — pita Marko. — A ko, nâko đavo sâm! — reče drago.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Nesretni, osvetoljubivi poljar Dane Terzija ismeva snove detinjstva upravo zato što nema snage da ih oslušne, da im se vrati; naivnost se susrela sa
se sa poetskim činom: Možda bi onda mogao opet da oživi staru napola zaboravljenu sliku, da ugleda ponovno vraćene dane i nepoznata zaštitnika iz detinjstva koji se rasplinuo na drumovima i među ljudima.
u mokrim noćima ranog proleća, kad samoća naraste do grla i čovjeku se ne spava (Glas iz djetinjstva) sećanje na one dane nevesele i nagnjile, kad na starim stablima nabubre teške sluzave gljive (Hodalice) laki tutanj proticanja godišnjih
(Dane Drnogaća) U ovoj rečenici nit ironije skoro je neuhvatliva; jedino kod one primedbe o ponašanju seoskih devojaka pisac
A kada te, lične reči, nisu preuzete iz sećanja na davne dane, one su izmišljene u duhu leksike detinjstva i zavičaja. Teško je reći: šta je tu narodno, šta na narodsku.
Ali danas, u dane sreće, dok tiho veče miluje usnule vrbe, seti se njihovih pokliča, njihovih nada i želja, pobeda i uspeha, jer su te oni,
Politička terminologija, „sećanja” na neproživljene ratne dane,- „mržnja” prema gnusnom okupatoru — sve to u ovim sastavima poprima čudovišne i žalosne oblike, a idejno ispovedanje se
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Radi jednoga naslova ili jednoga datuma trebalo je utrošiti čitave dane. Istorija srpske književnosti, koja se življe radi tek poslednjih godina, oskudeva u monografijama.
toliko u snazi da u srpskome društvu u Ugarskoj održavaju svetovni antiteokratski duh, koji najzad trijumfuje u naše dane. Ali naročito su ostale njegove prosvetne i nacionalne ideje, kao i ono što je književno kod njega.
Kada je pisao Gorski vijenac Crna Gora je preživljavala teške dane, kao u vreme vladike Danila, i kroz usta vladike Danila u svom spevu Njegoš je kazivao svoja sumorna osećanja i crne
»mračna, minula i drevna leta«, spomene »izumrlih dana«, ljude i doba kojih nema više: mračnu borbu Boga i Satane, prve dane stvaranja, heruvime i demone, ukočeni i tužni indijski Istok, živopisni i hučni arabljanski Istok, egzotičan, zaljubljen i
Milićević, Vuk - Bespuće
Uspomene na prijatnije dane bile su utekle nekud u daljinu i tamo izgledale male i neznatne, a sadašnjost mu se činila plitka.
na prstima i govorilo šapatom; tek on prolamaše pokatkad tu tišinu svojim ječanjem, kad bi ga pekle , u kišovite dane njegove rane koje teško zacjeljivahu.
življenja, da ponovo potraži svoju staru naslonjaču, svoje stare snove u polumračnoj sobi, da proživljuje napola uspavan dane, da luta sam oko Une, da zuri u vodu, u planine, u plavičastu daljinu, da ga nose njegovi snovi kao jedna široka rijeka
Ona bi sva uzdrhtala kad bi se, kod stola, počinjale svađe između njezine matere i oca, koje bi trajale dane i nedelje: ona se uspavljivala sa užasom čutih riječi koje nije shvaćala ali je osećala njihovu težinu; budila se sa
On provođaše dane gledajući na prozor u sivo nebo i slušajući uspavljivo i mirno padanje kiše; posle ručka razgovaraše s Irenom dok je ona
Sremac, Stevan - PROZA
To mu je zagorčalo dane već u proleću života njegova. Tako je u školi još mnogo propatio od kleveta, sumnjalo se počešće na nj za poneku
No mati mu je vić umela naknaditi oca, i njena milošta osladila mu je râne dane detinjstva, tako da je to najlepše i najvedrije doba u životu Jovanovu. Posle je dolazio sam jed i čemer.
Ustumarao se svet, a naročito domaćice naše. Idu po pijaci i zaredile po bakalnicama, pa kupuju sve što im za blage dane treba. Sve je to njima ostavljeno, a domaćinova je dužnost bila da nabavi pečenicu i da je uredi.
Radičević, Branko - PESME
Lipa brsne grane širi, Šapće danu sjajnu: Viri, dane sjajni, viri, Ali čuvaj tajnu. 1843, 6. dek. SRETAN PASTIR Blago mi na viru Sretnome pastiru, Amo staze vode,
moje, Oće dakle da se skrije, Gledni, dragi, zlato svoje Gledni srce kako bije, O mome mogu mi t' oteti, Ja ću dane svoje kleti.
Ali nije sve do groba Oko suza prolevalo, Jer i nji je blago doba Jedanputa ubrisalo. III Opet gone danci dane, I godine godinice, Bele njemu kose vrane, Brazde njemu glatko lice.
reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s' čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti, S kima dane prelepo probavi, Pa i sada mora da ostavi.
Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče! Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani!
Ao Simo, ču li, dragi Simo, Zar sa suzam' da se oprostimo? Ta zajedno dane smo proveli, Pa bijasmo svakada veseli, Istina je, grdne su nam brige Zadavale te proklete knjige, Al' kad knjiga
Čujte slavlje, čujte pesme one, Kad vi srce u nedrima tone, Da vam srce smesta živo plane, Kad čujete izgubljene dane, Kad se pesme s javora zaore, Da što Srbin učiniti more, — Put raskrčen, gore njime ajte, Ajte gore, al' se i
da nađe Ono svoje smrskano komađe, Da s' napije jeda i otrova, Da započne jade vam iznova, Da zamagli vaše bele dane, Da pozledi te zarasle rane Da u krvci vašojzi zapliva, Da vam mine posred srca živa.
prsnulo a od jada moga, Već priskoči prokleti Turčine, Već zamahnu da mi glavu skine, Već pomislih: zbogom, beli dane! Al' sva sreća ne hte da me mane. Jer u taj čas Turčin s konja klonu, Sablju pusti, pa na zemlju tonu.
Ta danas će, danas Drago moje doći, Brže, dragi, brže, Dane mi u noći!“ I zorica sinu, I sunašce granu, Ona uze sude, Ode niz poljanu.
Već pesmu nemu dopevasmo kraju, I zbogom ostaj, zbogom lisni gaju. 22. Ovako dani gonili su dane, I najteži je nek mi bio rad, Od ljubavi su blagodatni grane Na mene dole slale gusti lad; I jošte su mi ruže
58. Bože dragi, za sanak ti vala, Sanče mili, posle noći dane! Ruka danka vrućinu je dala, Drva niču, šire svoje grane, Od žalosti, svakojaki zala, Te me tako veseloga brane.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
NA MJESEC 18 MLIN POTOČAR 23 KONjSKA IKONA 29 RADE S BRDARA 34 MARIJANA 40 SVETI RADE LOPOVSKI 46 MUČENIK SAVA 53 DANE DRMOGAĆA 60 SLIJEPI KONj 69 DANI CRVENOG SLjEZA 76 DJEČAK S TAVANA 77 POSLjEDNjI KALAJDžIJA 80 SUĐENjE 86 DOBRI MOMAK
Ta bar toga kupusa ima na izbor, nude ti ga sa svih strana. Baš u te čemerne dane djed se najviše nasamotavao kod našeg poredovničkog mlina.
— prožvaka zabrinut samardžija i ukosi oči prema sofri. On je jedino zazirao od vučjih svetaca i u njihove dane nije se nipošto laćao svoga posla.
Nek bježi, vala, i onaj moj goljo sa sikirom. I bez njih nam je dosta naših mrtvouzlica i naše repate sirotinje. DANE DRMOGAĆA Još davno i davno, prije nekih četrdesetak godinica, dok je moj djed Rade momkovao u Lici, imao ti je on
— Kamarate, kuda ćemo sad? Rekao je to narogušeni, čupavi Dane i djed je istog časa osjetio da je dolje u vrtači zauvijek ostavio svoje detinjstvo, a gore našao kamarata s kojim će
I tako započe jedno od onih čudnih prijateljstava između otresitog bojdžije i zlopogleđe Dane Desnice, najsiromašnijeg momka u selu, i veselog Rade Ćopića, djevojačke duše, gazdinskog sina, koji je imao čak i dva
istinit, jer, umjesto jednog momčeta, evo ti uz put njih dvojice, i to još kakve dvojice: Rade Ćopić, gazdinski sin, i Dane Desnica, poznat bojdžija i avanica, koga u glavu znaju svi žandarmi, lugari i ostali čuvari reda.
A Dane se uza nj prisošio, onako širok i nezgrapan, pa samo zvjera, kao da je zatečen u tuđem toru, i ne umije ni da sjedne, a
— Vragometna cura. — E, jes ti vidio ...— izduši Dane i potom splasnu i zaćuta. Više nije nalazio riječi za ovo čudno razigrano stvorenje o kome ide i raste priča kao o curi
i komedijanju, činilo se da je on samo provodadžija, ali djevojačko srce kao da se baš njemu okretalo, dok je onaj drugi, Dane, sve više tonuo u sjenku, tmuran i zamukao, kao da mu je neko pokrao krompire iz pepela.
— E, volio bih da sam na Čavlinovu mjestu neg da je moja butum Lika i Krbava! — othukivao je uzbunjeni Dane Desnica, zakrećući oči od svoga kamarata.
Jedno od tih čuda predstavljao je i nenadani dolazak djedova kamarata iz momačkih dana, Dane Desnice. Istom jednog jesenjeg popodneva, punog suvog vjetra, perja i oštre graje čavki, ispili se pred našom kućom
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I tako je provodio dane. Svakoga je slušao i svaki ga je hranio, davao mu stara odela i štale ili kujne u kojima je spavao.
U čistom, suvom vazduhu osećaše se ona svežina i draž što vlada u letnje dane pre žege. Kola su išla polako, Dimitrija je za njima trčao da ih stigne.
Za Božić, Uskrs po čitave dane ostajala bi ti kod nas pomažući materi. A tvoja mati kao i pre. Uveče bi došla sa nadnice kući, a ujutru, rano, išla
I onda se svi oslobodiše. Priđoše mi i rukovaše se. Pa onda otpočeše — da bi me utešili — pričati kako je poslednje dane provela.
ikada srce zaboli, duša se razdraga i slatka tuga obuzme dušu — to je pri uspomenama na prošlost, minule dane, rodno mesto, drugove iz detinjstva...
Leto, zima, njemu je bilo sve jedno. U iscepanim čakširama, nekim pojasima i krpama od ko šulje provođaše dane. Njegova strulja kosa, snisko nabrano čelo, nos mali, usta debela, ispupčene jagodice, razvijene vilice s gustom i
Kostić, Laza - PESME
SAMSON I DELILA I „ O j, Samsone, majčin dane, Izrailjev Dični brane, mrzi, sinko, Filišćane — Filišćani mrze nas! Al' ne ljubi, moj golube, filišćanske tolke ljube,
— Narod bega: „Oj, Samsone, majčin dane, Izrailjev dični brane, udri, sinko, Filišćane, Filišćani tuku nas! Hanaan je jedno groblje, tvoja majka jadno roblje!
Lalić, Ivan V. - PISMO
A više im krv po volji: Odiseju, ovna kolji — u groznici čelo gori, To na moja usta zbori Elpenor u noćnoj mori — Dane, zorom progovori! Asfodele, sunovrati Koje crni vetar klati, Bole ne znati no znati Ko li će vas sutra brati. (10.
4 Već godinama znam da nestajemo 3ajedno: tako pisah još u dane Kad vreme beše val sa slanom penom Mladosti, svetlom strašću usijane; Sada sve više znam da nestaćemo Kao dva pozna
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kuća nam izgleda kao Vaterlo neposredno posle bitke. Bakuta šmrca u kuhinji žaleći se što joj je sudbina pod stare dane dodelila ulogu služavke; maman takođe jeca usred onog krša, dok matori, koji se u međuvremenu sit nakucao svojih
“), ukoliko im, dakle, tako ne ulepšate poslednje dane i jednim potezom ukokate dve muve, em oslobodite špajz u kome su jadnici spavali, em uštedite lovu za neki novi paket
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Problem, dilema: Kako da dane skupim u buket izvorno rosan? (Šta li se ljulja? Možda još traje spiranje mulja?) Ne vidim s trona Drvo života.
da drekne: kroz palo vreme istorija hramlje, bez jednog šuma i bez jedne senke; a život buči silom nepovrata i guta dane kao liske gubar, te puhor-dobu puknu grobna vrata, a pomrčini prolomi se duvar: da Prvi Đorđe, podižući slavu, na
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
veže drugarstvo vrelo, junaci mladi bez straha, mane, znajte, ko traži uporno, smjelo, naći će jednom svjetlije dane. Kroz mnoge patnje, manje i veće, stižete najzad u zemlju sreće.
Dok vjetar vodom brazda i rije, nad malom barkom galeb se vije, poznaje burne dane, vidi Mačak u propast leti, pa, oštro viče: „Potop ti prijeti, vrati se, kapetane!
Prevare nekog, uvodu svuku, nekog istuku . . . Najlepše tu sam proveo dane, ponekad, bogme, skoro nastradȏ, istina sve je o čemu pričam, svakom jamčim glavom i bradom.
“ „Otkuda ideš, vrag bi te znao!“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me krila, preleteh silan svet. Ja imam, braćo, putanju drugu: početak Sever, a kraj na Jugu.
“ „Otkuda ideš, vrag bi te znao!“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me krila, preleteh silan svet. Ja imam, braćo, putanju drugu: početak Sever, a kraj na Jugu.
MLIN JE STAO Od rana jutra do mrkla mraka dolinom reke putuje huka, dane i noći između vrba dedinog mlina čuje se buka.
— Pogledaj, sinko, pokloni sami! Vozim neviđen broj! Rudari šalju iz crnog okna poklon za snežne dane. Dajemo, kažu, ugljeno brdo za naše mališane! Tankova evo. Čelične kule! Majstora veštih rad.
Kad junak padne pod smrtnom kišom, za njim je mali plakao krišom. Sada je deda dočekȏ dane da i sȃm sluša, u priči novoj, o vreloj krvi, o svetloj borbi. Ali o čijoj? — O unukovoj!
“ Nato će borac bez desne ruke, gledajuć setno svečani krug: „ Zajedno školske prođosmo dane, on mi je bio najbolji drug. Na svaki napad, na pogled zao, ispred mene bi, štiteć me, stao.
Piši mi opet, unuko mila moja, obraduj starca cvećem duginih boja, na zadnje dane prospi začaran sjaj. Rođena moja, deki će brzo kraj.
Nizao sam nevesele dane i mislio na moje Hašane. Na obali, u vrbiku gustom, tražio sam osame i mira i gledao jedne oči drage izgubljene u
Prebroj avam potopljene dane i vraćam se u moje Hašane. RĐAVO ORUŽJE U Bihaću, iza doma Bačkog, svako veče, čim bi suton pao, hitali smo na
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Iziđoh. — Nalazite li da je oslabio? — Više je postao prozračan. Brzo će se popraviti. Mora da je preživeo teške dane. Je l̓ ga žena negovala? — Ona samo za njega živi. — Pipo voli svoj dom? — Razume se!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U PROLEĆE Premaleće kad zasija, Zazeleni tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih
pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja. PESMA Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet.
Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
*** Jaoh braćo jaoh šumo rodna jaoh zemljo moja pozobana jaoh dane svud su naše rane u okolu pepo dokolu mrak nek pada da ne vidim pokoru sve po polju leži smrću pjano samo konji ržu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zna stari iz iskustva da vojska često gladuje, pa poneo da sina mine želja na srećne dane u roditeljskom domu. Raspitivao se uz put za komandu svog deteta, i, najzad, čuo strašnu vest...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
savila gnezdo, braća se rasturila po belu svetu i on sad zamišlja kako izgleda ono rajsko mesto, gde je poznao jedine dane sreće, milošte, zadovoljstva.
Nikakve pretnje, nikakvih zahteva ne ču se više od njega. Ljubica se već tako navikla na njegove pohode, da ih u izvesne dane i sama očekuje, postale su joj čak prijatne.
I njima tako nešto... da im čistimo cipele, na primer... Gojko uzdahnu, skrušen, bez nade, videći pred sobom sve crne dane, sve veće zlo... H Ljubica se već pribrala, razmislila, umirila se, pa ide na rad kao i dosada.
Mladost je silna; ona lako prenosi sve nezgode, a u starosti je najmilije sećanje na ove dane borbe, kad se mlada snaga nosila sa nedaćama i borila se živo, odvažno, sa samopregorevanjem...
zapita Gojko, savijajući ispisanu hartiju i ostavljajući je u kaput. — Razume se... Ali na adresi napiši u ruke, dane ode prvo onome dole... On njega i drži. Gojko se pozdravi, pa ode žurno.
Čim ustanu, gledaju da pobegnu jedno od drugoga u školu, gde su provodili cele dane, nalazeći u radu olakšice svome stradanju.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Igrala sam u Beogradu, u „Manježu”! Spremali smo Pižeove Srećne dane! To su zaista bili srećni dani! Ja sam imala prekrasnu žensku ulogu...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Otišao je iz Temišvara, mirno, i nikad ga više nisam video. Vratio se u Ilanču i bio, još, u svatovima, Dane Crnjanski, u Itebeju, gde je igrao i preskakao vatre, sa mladićima i devojkama.
Pa odoh tamo gde sam učio francusku revoluciju, Rusiju, i čistu filosofiju. Učio sam. i istoriju umetnosti i provodio dane u muzejima, koji su, u ono doba, bili čuveni u svetu. Bio sam tipični smetenjak svog stoleća.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I sad, u blage jesenje dane Kad ćute polja, njive uzorane, Na tihom suncu kada šuma rudi Ta po vazduhu svila bela, snežna Što tajanstveno luta,
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Vaše nade koje su položene na mene i suviše su laskave. Teško je rukovoditi narodnim željama u ovako važne dane, ali ja ću uložiti sve svoje sile da poverenje vaše opravdam, da vas svuda iskreno zastupam i da svoj ugled i dale
Vaše nade koje su položene na mene i suviše su laskave. Teško je rukovoditi narodnim željama u ovako važne dane, ali ja ću uložiti sve svoje sile da poverenje vaše opravdam, da vas svuda iskreno zastupam i da svoj ugled i dale
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U tim slikama vidim tebe, mila jeseni, iz mladosti moje i blagosiljam one dane, koji su sa dušom mojom sjedinjeni, te neće nikad u zaborav otići...
svima uđoše mravi pod košulju, te ne možemo da se stanimo na jednom mestu od nestrpljenja: da nam je da prespavamo sve te dane, pa kad se probudimo, da nam odmah padnu novine na ruke.
Tada će imati pravo na još jedno odeljenje za svečane dane. Ne zanimaše me nimalo ovaj egzemplar u mome »obliku i podobiju« s toga zaželih da izađemo i razgledamo ostala kola.
Jadniče mali! Ovo su ti samo prvi jadi... A kakvo su ti strašno zlo spremili za docnije dane tvoji najmiliji — oni što se nekad lakomisleno zaveriše da će usrdno snositi uzajamne tegobe...
LjUDSKA NESTALNOST Mala Kosa neobično voli svoju teticu. S njom jede, pije, spava, zabavlja se... provodi cele dane i noći.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Eto, baš krasna devojka, pa kako je prošla? Uze je svet u usta pa: a-u, a-u, a-u... te eno i sad sedi i broji dane. DANICA: Broji dane zato što nema da izbroji pare, a da ima... PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub...
Uze je svet u usta pa: a-u, a-u, a-u... te eno i sad sedi i broji dane. DANICA: Broji dane zato što nema da izbroji pare, a da ima... PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
je drumom, između topoljaka, Izgubio se iza niskih oblaka, Preplovio je mora, velike okeane, I otišao u neke bolje dane Levo od Kasiopeje, istočno od Moreje, Onamo gde sunce obdan i obnoć greje.
U dane pretprolećne, ničije, blage, Koji čekaju godinu da moćno grane, Ona i mrtva nađe snage Da cvećem okiti svoje rane,
U magli, nedogledno, Sve je isto i jedno. Kroz dane, kao kroz snove, Kupušnjaci plove, plove; Lutaju, po rečnom slivu, Tonu, u magli i dimu, Idu, iz njive u njivu, Iz
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
H. Svadbeno prekookeansko putovanje U poslednje jesenje dane, kad se pojave prvi predznaci i vesnici zime, oseća se u slatkim vodama, po jezerima, barama i ritovima u kojima živi
Rakić, Milan - PESME
Zbogom, nado pusta! Ti si, kao i ja, od mladosti rane Osetio opštu sudbu što nas gazi, I gladan i žedan provodio dane Sve u istom krugu, sve na istoj stazi.
Dođi! Čas je kucn̓o! Ko u srećne dane Poći ćemo sami iz dosadnog grada, Poći ćemo sami u pitome strane, Daleko od ljudi, daleko od jada.
A posle će tiho, ko lišće sa grane, U zaborav pasti spomeni po redu, I zaboraviću prohujale dane, I negdašnju sreću, i današnju bedu,— Sve, i snežna pola nepregledna.
A ja bih hteo da u stare dane Ponovim čednost mladićku, i rane Negdašnje čežnje pri mesecu bledu; Da milujem, kao nekad, uz iste Pokrete čedne i
ko čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi vreme dâ sve moje dane, Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve odjednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane!
Ja bih da iscrpem dane moga veka Naprečac, u kraju toplom, ili lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom!
Propašću i ja, i sa mnom svi oni Rođeni s dušom nemirnom, u dane Ćiftinske strasti i namerne mane, Kad neobičan osećaj se goni! Takva je sudba!
Prekali se na ognju bola čista, I podnoseći mirno muke ove, Dok ravnodušno nebo sjajem blista, Preporođena, čekaj dane nove! I snova mesec treperi na vodi, I spava reka, i polje, i gora, I svud tišina što krepi i godi.
U prošlosti tražim čarobnu mirnoću Da, vedar, završim mog života dane... Hladni mrtvi svete, daleko od mene! Ja ne tražim ništa i ne želim ništa, I ko mirni stražar, bez roka i smene, Ja
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Crni dane, a crna sudbino! O kukavno Srpstvo ugašeno, zla nadživjeh tvoja svakolika, a s najgorim hoću da se borim!
Grdni dane, da te Bog ubije, koji si me dao na svijetu! Čas proklinjem lanski po sto putah u koji me Turci ne smakoše, da ne varam
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
istina najužih, samo iz komšiluka, morao se čovek oblačiti i time kao ulaziti, pojavljivati se u život, dok sve ostale dane, cele zime bilo je sasvim mirno.
Naročito ih je tu u dane, subotom, kada se znalo da ženske idu na kupanje. A sve moraju tu da naiđu. Znala je da će ih sada sigurno biti i više.
je već grli, ljubi, nego bi naprotiv, u inat, da bi je još više namučio, onako razdraženu ostavljao, te bi ona po čitave dane i noći morala ležati, jednako odajući se piću, samo da bi se sasvim umrtvila.
Pandurović, Sima - PESME
mučnom, Zagrli Beda velika i živa, A bolno srce, u trzanju žučnom, Procvili strašnom pesmom bez motiva; O, u te dane da mi se preneti U nepoznate, egzotične kraje, Predeo dalek, gde će me uzeti Priroda dobra s dušom mojom, da je,
mi se, sjaju K’o nad sudbom mi njene oči što su; Jer priroda će u tom čudnom kraju Možda na njenu mirisati kosu; Jer dane ove svršiti mi treba Predstavom živom sna mladosti moje; Jer Bog nam šalje utehu sa neba Kad sveta ovog potamne nam
Svet pokoja večnog čeka dane. I dok ćute zvezde, staze, ruže, Ja ih žalim, oplakujem, volim; Iskidane melodije kruže Mojom dušom naivno i bono.
Zaboravili smo posle prve dane Vere i mira; sasekli smo brzo Mladačkih snova mirisave grane; Orkan je strasti dušu nam rastrz’o.
Snivana ponoć nad njome se svodi. Mirišu polja na prolećne dane, Na čistu kišu što spomene kropi, Na mnogo suza za ideje râne.
Lepi, nesrećni dani. Providan sumor pao Na moje dane lako. Sad mije na sve žao, I teško, teško tako! Život u snu ne buja U ove čase gluve; Večernji dah leluja Umorne
drobi, Nikada možda neću sa dobrim snima više U društvu biti, nit će pod senkom mračne kobi Presahnut’ suze noćne u dane splina, kiše, I čudna sreća doći pod suncem, u slobodi.
Mirno i čudno šušte stare breze. TRAG VREMENA Saranio sam svoju dobru dragu U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što vara; Saranio sam svoju dobru
— Duboko, mračno, nesrećno, i dublje, Saranio sam svoju dobru dragu: U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što vara.
Saranio sam svoju dobru dragu. NA PUČINI U nemirnim senkama savesti, Na pučini ustalasanog osećanja, U dane sumnje, nepogode, straha, Lelujaju se svetiljke sećanja: Far nadâ mutno sja da nam navesti Obale spasa i odmorna daha.
Prisojima pustim surog kamenjara Palacaju, gmižu, sikću ljute šarke; Zidinama studen vetar doba stara Duva u dane prašnjave i žarke. Tu ne sija sunce nit’ se leje šire, Tu talasi nemi troše čvrste hridi.
O dani jada, potucanja, blata, O moja mržnjo na očajnu stalnost, Na dane kad se paučina hvata! O odvratnosti spram sitneža ljudi, Sitneži rada, ništavosti svega, Života koji za komadom
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Glasiti stranci, kao što bješe Marmon Bonapartov maršal, i u naše dane ingleski veliki državnik i pisac Gledston, pisali su o njemu, riječima koje će povijest i tuđim narodima dohraniti!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Tko stara ne krpi, nova ne nosi. — Što danas ne potrošiš, to si stekao. — Čuvaj bele novce za crne dane. — Kako ko čuva, tako i ima. — Dockan je onda štedjeti kad nestane.
o Đurđevu-dne, tešeći je da će vreme brzo proći; a sama je trebala u iduću nedelju da se preuda, i već je sada brojala dane, govoreći za sebe: — Petak, subota, — daleko je nedelja! Za putnika dobro a za čobanina zlo.
Sveti Sava - SABRANA DELA
A za post Rođenja Hristovog — kao i u druge dane što ustanovismo, neka i tada bude isto. A u post svetih apostola isto da je kao i u druge obične dane kako
A u post svetih apostola isto da je kao i u druge obične dane kako ustanovismo. U pojanju da drži ovakav ustav: jutrenje i večernje — kao što je običaj, na jutrenju preko cele godine
I u otpusne dane godine tako imajte. SLOVO 5 O svetoj liturgiji i da se niko ne pričešćuje bez igumana, niti, opet, da neko ostaje
GLAVA 10 O svetim postovima velikim i o dva mala posta, svetih apostola i Hristovog rođenja Tako je u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako.
svetim postovima velikim i o dva mala posta, svetih apostola i Hristovog rođenja Tako je u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako.
u prvi dan, to jest u ponedeljak prve nedelje, niti liturgiju pojemo, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane ove nedelje treba se brinuti i o trpezi i o jelu.
A vina mali krasovolj, mereno upola od velikog. A u druge dane, to jest u ponedeljak, i u sredu i petak ne treba nikako jesti variva niti piti vina, nego samo sočivo kvašeno i nešto
i vino da pijete, takođe i ribe ako je ostalo, i dva jela sa uljem, radi okončanja praznika, kao i u ostale otpusne dane, a ribe jesti, kao što je rečeno, na sveti praznik.
četvrtak, ili ia Veliki petak, ili u samu Svetu i Veliku subotu, pa makar i na Veliki četvrtak, to kao i u otpusne dane svetog posta neka vam bude u jelu i u vinu.
Tada da jedete dva jela, osim srede i petka, jer u te dane nikako ne okušamo ulje, niti vina pijemo. A u utorak i u četvrtak i hobotnice jedemo, a u subotu i nedelju i ribu jedemo
A po okončanju, kao što je ukazano, sve službe u sinaksaru, ovo dvoje menjamo: ne liturgisati u sve dane kada je post, zbog kratkoće dana, i ne treba dvaput na dan da jedete, jer će vam se devetog časa postaviti obed, kada
A onima čije se panihide dogode u posne dane, treba im pre mesopusta otpojati panihide za pokoj. GLAVA 16 O pouci bratiji da imaju čast prema igumanu No molim
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U DOZIVIMA Tu ste: topli dane, ribo u mulju, trsko Koja šuštiš od sunca u mom sluhu. Veverice, izmišljena na grani: što me drsko Gledaš, kad te evo
Ćosić, Dobrica - KORENI
Celog veka, ti, psino, skitaš po vašarima, čaršijama, po belom svetu dane i noći ostavljaš. Sigurno si trpeo za mojom snagom i mislio na mene.
Đorđe zastenja i glavom, težom od vrećice peska, klonu na sto, glavom punom dronjaka mutnih sećanja na protekle dane i noći iz kojih se ispilio jučerašnji dan i ova noć. ...
Neće nikada zažaliti što se mučila i radila ne pazeći na blage dane, što je nadničare i sluge terala i što je... Neka sve grehe njena duša ispašta. Uspravila se i počela da se svlači.
urone u mrak, i tek kad se raspu prerovskim sokacima da počnu priču o njenom smehu, kojim neće moći sebi da objasne dane kada je Simka ponovo postala ona stara gazdarica sa surovom i tvrdom rukom.
nekoga ko bi ga upitao za ukućane i njihovo zdravlje, pomenuo oda, ženu, brata, zapitao šta on radi sada tu, u Beogradu. Dane je trošio u niskoj kafanskoj sobici s rasklimatanim drvenim krevetom i okrnjenom testijom za vodu.
Posle je jahao, a momci, svi galamdžije i psovači, gonili su svinje. Da bi razagnao tugu na te dane jeseni, Aćim ponovo pripali cigaru i nastavi da putuje između hrastova i bukava, ispod zvezda i oblaka, od mehane do
Po zglobovima oseća, i u krvi, jer dlanove od ponoći drži uklještene između kolena. Šušti lišće. U ove dane vetar u lišću noćiva i njim miriše.
Biće ovde, biće onde, noću mi san rasteruje žuta tmina, pa se kradom izgubim dale. U te dane i sanjah rascvetani bagrem što hoda i one dve ruke što kučići izujedaše.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Uzalud. Belu žabu niko nije hteo da prizna za svoju kćer. Odbačena i sama, Bela žaba poče provoditi dane ogledajući se u vodi, nesrećna zbog svoje boje.
Ni doglavnici, ni Jasnovitka nisu znali neko bolje objašnjenje. Samo su uzalud provodili dane u nagađanju! Konačno se Jasnovitka seti da bi i mahanje lepezama bilo isto tako korisno za odabiranje pravih pratilaca!
Uzalud su nudili novac. Rezbari su se s ponosom nadmetali ko će pronaći ređi oblik i šaru, a u lepe jesenje dane, kad su trgovci obilazili sela, sva dvorišta bila su ukrašena rezbarijama.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s’ čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti’, S kime dane prelepo probavi, Pa ih sada mora da ostavi. Teško mu se, teško rastaviti; Ali šta će, kada mora biti!
Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče! Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine, Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani!
Lipa brsne grane širi, Šapće danu sjajnu: „Viri, dane sjajni, viri, Ali čuvaj tajnu!“ Br. Radičević IX UKOR Gde si, dušo, gde si, hrano! Gde si, danče mio?
Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi. Kanda bruje topovi sa strane Gde sam mlade proživov'o dane. Il' se ruši, il' se nešto zida, Il' baš raja okove raskida? Sviće l' zora one sreće lepe Za kom srca i u grobu strepe?
Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge, I ti beše samo sen nečije sene... J.
J. Dučić LXXII POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama. Kao uspomena na pomrle dane, Bleda, i u crnom, javiće se nama. Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda.
Dođi! čas je kucn'o! K'o u srećne dane, Poći ćemo sami iz dosadnog grada, Poći ćemo sami u pitome strane, Daleko od ljudi, daleko od jada.
k'o čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi Vreme dâ sve moje dane Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve od jednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane!
Ja bih da iscrpem dane moga veka Na prečac! u kraju toplom, sjajnom, lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku
Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam.
Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, k'o klasje zlatno kada dozdre, Prodire sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih. Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane.
Ti si kao i ja, od mladosti rane, Osetio opštu sudbu što nas gazi, I gladan i žedan provodio dane Sve u uskom krugu, sve na istoj stazi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onde ću ih, nadam se, naći obojicu. A neće mi biti teško razaznati se u toj varoši u kojoj sam proživeo najlepše dane svog života, od svoje sedamnaeste pa do tridesete godine.
pa naposletku, osnovao i svoju porodicu da u njoj, na svom vlastitom zemljištu i u ovom očinskom domu, proživi svoje dane, voljen od svih“.
marta 1727 godine, po starom kalendaru, preminu Isak Njutn u kraljevskom letnjikovcu u Kensingtonu, gde provede poslednje dane svog života.
“ Uzeh je za ruku. „Oprostite mi, draga gospođo, što sam Vam vratio u sećanje one strašne dane“. Ona mi prijateljski stisnu ruku. „Vizija giljotine prati me dan i noć“. Onda poče tiho da jeca.
Ovde provodim sve dane svoga života“. „Imate li porodicu?“ „Samo svoju dobru ženu. Imamo ovde i mali stan, dovoljan za naš puritanski način
Kad hoće da se malo odmori od svojih redovnih dužnosti, provodi sa svojim ribarima dane, noći, pa i nedelje na Dunavu, u ribolovu velikog stila. Voda je, tako reći, njegov elemenat.
„Ovde u Daunu, gde sam se nastanio ubrzo iza svoje ženidbe, proveo sam srećne dane, daleko od varoške graje. Pa i sada su mi unučići topli sunčev zrak koji ozarava poznu jesen moga života“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zar ne? Svi smo tako. Ko nije verovao da će zlo biti kažnjeno? Ko je sumnjao u Pravdu? Ko nije verovao u bolje dane? A danas, šta smo dočekali? Onaj mali deo što je postao bolji zamorio se.
Ja ću ti odmah kazati šta sam ja pod tim „spokojno proživeti“ razumeo. Ti poznaješ moje dane, mesece i godine provedene na frontu.
jer, pomisli on baš u tom istom trenutku: ko mene ovde plaća da se ja, recimo, derem i svoje grlo, koje za pazarne dane moram da štedim, zloupotrebljavam..
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ja sam redovno prisustvovao tim sijelima i slušao te razgovore, u dane kad nije bilo sunca pa djeca iz rodbine i susjedstva ne bi došla na igru s plavim jabukama u hodniku.
U kući su u te dane govorili da baba sve radi „u sampas”. Sjedio sam joj u krilu, a milovanja njene ruke bila su rasijana i u njima se
I živjet će do konca, neoporecivo i neuništivo. Bućko, dakle, poživje svojim životom, provodeći dane kako je znao i umio, sa svojim nagnućima, slabostima, osobenostima, sa svojim nestašlucima, sa svojim strepnjama, i
Što je dosta rijetko kod djece, znao je i šutjeti. Katkad i po čitave dane. I njegove šutnje bile su možda značajnije od njegovih riječi.
Dijete je zaštićeno od nje, zaogrnuto u plavu haljinicu besmrtnosti. Ipak, u oblačne dane, kad su djeca šutljiva i tiha, ona neopazice uklizi u maleno srce i javlja se u nejasnoj stvari bivstvovanja.
Kažem, dijete joj ne zna imena ni slave, ali u oblačne i besunčane dane ocjeća na licu hladan dah vjetra za njenim prolaskom.
Njihov naizmjenični dvopjev jeste predivo našeg života. XV U oblačne dane, u dane smrti, kad nije bilo igre u hodniku i pričanja o Bućkovim zgodama ili kad bi mi dosadili razgovori staraca u
Njihov naizmjenični dvopjev jeste predivo našeg života. XV U oblačne dane, u dane smrti, kad nije bilo igre u hodniku i pričanja o Bućkovim zgodama ili kad bi mi dosadili razgovori staraca u
U nedjelju je sunce više sunce a tišina više tišina nego u druge dane. Još u djetinjstvu činilo mi se da se u nedjelju sunčane opekline na kupanju dobiju kudikamo lakše i brže nego radnim
A i oni koji logom leže po sobama utihnuli su te manje smetaju i manje dozivaju poslugu nego u ostale dane. Jer i oni znaju da je nedjelja nedelja, za sve i za svakoga. Ležim u krevetu, a sluh mi je napet.
Kroz kamene žljebove pri dnu slijepih zidova u ljetne se dane izlijevala potokom iz te građevine u mutni plićak luke prljava crvenkasta voda u kojoj su se strojile kože; mi djeca
mitteleuropski „hohštapler”, priseban i metodičan, koji se blagovremeno pobrinuo da nešto odvoji na stranu za stare dane)? Kud da se djene, što da započne?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad škripnu za njim brava, on u onoj polutami nađe slamu, na kojoj mu je valjalo boraviti i provoditi duge dane i noći, pa se onako umoran, namučen, razbijen duševno spusti na nju i duboko huknu.
A Đurica se sav predao neočekivanoj sreći, pa i ne mišljaše više o poslu. Vujo ga ispočetka i sam šiljaše da provodi dane u njegovu selu, jer je opazio da to bavljenje utiče na Đuricu povoljno, taman onako kako je on želeo.
). A ova za vesele dane, kad ne zna kud bi se okrenuo, kad oseti potrebu da otvori celo srce, da se nauživa i proveseli... Divna li života!...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam. I ta pesma nosi meni nove dane, Mada su k'o juče i sad stari zraci, Dok nad mojom glavom isti su oblaci. I ta pesma nosi meni nove dane.
I ta pesma nosi meni nove dane. Nosi nove dane, moje novo nebo I srce, al' srce kao nekad što je, K'o juče, k'o uvek, isto srce moje.
I ta pesma nosi meni nove dane. Nosi nove dane, moje novo nebo I srce, al' srce kao nekad što je, K'o juče, k'o uvek, isto srce moje. Nosi nove dane, moje novo nebo.
Nosi nove dane, moje novo nebo I srce, al' srce kao nekad što je, K'o juče, k'o uvek, isto srce moje. Nosi nove dane, moje novo nebo.
Ti i danas voliš, kao nekad što si, Nosiš svoju ljubav — tvoje mesto sveto, K'o u mlade dane, k'o u prvo leto. Ti i danas voliš kao nekad što si.
Al' ja ću sa srcem ići sve do groba. I predeo mira, u zavičaj mraka: Ostaviću suncu moje srećne dane I velike želje, još nedopevane, I buktinju vere, k'o pesmu junaka, Dok mi srce spava u predelu mraka.
VOJISLAVU (Prilikom otkrivanja njegovog spomenika 1903) Snev'o si o sreći koju čovek nema, U mislima svojim pratio si dane Izumrle davno, i vreme što sprema Da razastre pokrov svuda, na sve strane. Gled'o si u prošlost za tobom što spava.
Posle jesen došla na saranu maja. Na sarani maja bila je i ona; Saranila dane cveća i mladosti I sa njima vence, i svoje radosti, I sve što je bila njena vasiona.
Što za ljubav da imaš pogleda? Ljubav rađa i donosi sobom Lik večnosti i prolaznost beda. Noć u tmini nek služi za dane, Za uzdahe nisu samo usta, I mrak ima svoje svetle strane, Mis'o s' rađa kad je sreća pusta.
je tamo, angeli je dvore, Ona je divna, oko nje su nade, I plave misli, i sve one pruge Velike sreće; ona živi dane Što čovek katkad u časima tuge Prozire, ali lika im ne znade.
Jer svak živi u grobu svom, samo što neće Da vidi grob. Ni svoje dane, što gore, k'o mrtvom sveće, Ni svoju kob. Pijemo s usta i čaša.
Istina, ja znam da sve suve grane Proleće nekad grlilo je holo; Istina, ja znam i za one dane Kad sam se nad'o, osećao, vol'o U pomrčini, na dolini jada, Pod bledom zvezdom koje nema sada. Znam ih.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
To je bilo njeno osetljivo mesto. Konačno sam našao leka svojoj muci i to tako što u radne dane nisam skidao ular sa mazge već bi joj samo uklonio jedan deo tako da je mogla nesmetano jesli.
To je bila izvanredna hrana za one hladne zimske dane. Posle ručka, u Baueri misiji priređivani su sastanci-molitve sa vatrenim besedama, kao poslasticom.
Bilharc je bio vrlo ćudljiv čovek; poneki put čitave dane nije ni sa kim govorio, pa čak ni sa mnom. To nikoga nije diralo koliko mene, jer ga niko nije tako dobro razumevao
sam ih da pođu zaobilaznim putem i da me provedu kroz idvorske pašnjake i vinograde, gde sam proveo svoje najsrećnije dane detinjstva.
sam ih da pođu zaobilaznim putem i da me provedu kroz idvorske pašnjake i vinograde, gde sam proveo svoje najsrećnije dane detinjstva.
Sada je sezona lova i grehota je gubiti dane. Pozajmiću vam jednu američku pušku koja je kao stvorena za taj posao. Pušku sam dobio i njome sam se lepo zabavljao.
Sada je sezona lova i grehota je gubiti dane. Pozajmiću vam jednu američku pušku koja je kao stvorena za taj posao. Pušku sam dobio i njome sam se lepo zabavljao.
Danju sam birao neka usamljena mesta na obali i tamo sam provodio dane od ranog jutra do mrkle večeri ponavljajući francusku gramatiku i francuske reči.
Evo u čemu je ta ideja: naši, američki koledži i univerziteti morali bi proslavljati dane posvećene uspomenama na one ljude koje Maksvel naziva ocima nauke, kao što su Kopernik, Galilej, Njutn, Faradej,
Zašto nauka ne bi usvojila dobar primer religija koje slave svoje svece u određene dane? U te memorijalne dane, recimo na dan rođenja Njutna, jedno predavanje o njemu i njegovom radu, objasnilo studentima zašto
Zašto nauka ne bi usvojila dobar primer religija koje slave svoje svece u određene dane? U te memorijalne dane, recimo na dan rođenja Njutna, jedno predavanje o njemu i njegovom radu, objasnilo studentima zašto je Njutn otac nauke o
U Maksvelu sam video Njutna nauke o elektricitetu, ali u te dane, osim svog mladalačkog oduševljenja, ništa drugo nisam imao što bi me potkrepilo u tom uverenju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Kako ste mogli tako veselo provesti dane iza muževljeve smrti? — upitam je, željan iz njezinih usta čuti ono o čemu su mi toliko puta pripovjedali.
i tople dane raznolikih oblika i živih šara. Sa vernicima i s fesom na glavi klanjao je u džamiji Sv. Sofije. Kako su bili sitni ti
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
cmo bliže našem vremenu, sve istaknutije mesto dobijaju pisci koji kao Rastko Petrović, Momčilo Nastasijević i, u naše dane, Vasko Popa književnim sredstvima aktiviraju sve starije slojeve kulturnog pamćenja.
cmo bliže našem vremenu, sve istaknutije mesto dobijaju pisci koji kao Rastko Petrović, Momčilo Nastasijević i, u naše dane, Vasko Popa književnim sredstvima aktiviraju sve starije slojeve kulturnog pamćenja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako se i postupa u Seobama kada se bolesna Dafina smesti pored prozora da provodi dane ponad reke: u malenom se prozorskom otvoru od jutra do večeri smenjuju komadi prirode, a junakinjino osetljivo telo, sa
je učestvovao, on je pamtio to svoje hodanje tamo-amo, kao neko besmisleno tumaranje kroz vrele, letnje noći i kišovite dane, ne zapažajući stanje utvrđenja, položaje varoši, raspored vojske protivnikove, već samo padine bregova, obale reka,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Spremio se da sa Dimišem Mišetevićem vidi London. Bio je u Carigradu, Aleksandriji, Trstu i Beču. Hoće pod stare dane da oproba Trgovačku sreću i sa dalekom prestonicom.
A ja izabrah ovo mesto i kupih ga za svoje stare dane. Vidiš li ovu lepotu Božju? Čovek danima može i gladan da posmatra, jer mu se duša odmara...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Goro, goro, dolina vas Zalud rastavlja; Dane, dane, noć vas deli, Ljubav sastavlja! ORKAN Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Od tud dalje — kâ da riče:
— Goro, goro, dolina vas Zalud rastavlja; Dane, dane, noć vas deli, Ljubav sastavlja! ORKAN Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Od tud dalje — kâ da riče:
Ma da s’ čini udes hudi, Al’ tu neko viši sudi; Ne šalje im meke dane Da ih stroše i stamane; Ne šalje im mazne noći Da ih slašću onemoći: Patnje grle srpsku diku Da ne zaspi na braniku.
Kako smede poruke nam Tako teške primit’ na se? Što ne ščeka druge dane Da mu nosiš bolje glase?... 1886. ĐORĐE RAJKOVIĆ Ta što je daljina Tako nesavladna!
Sutra će nas bol savladat’, Šaptaćemo: „U grobu je!“ Nemoj, tugo, ovde stati, — Ređaš dane, ređaj dalje! Prekosutra snevaćemo Da nam s neba pozdrav šalje.
Mirna srca stojim, krajnje dane brojim Da se skinem s duše prijatelj’ma svojim: Ako j’ i to malo, većma ću ih smirit’ S obećanjem da se neću
Miljković, Branko - PESME
Oh, gipka sliko varke, varko živa, kad kamen vida njeno lice biva. Daj mi snage da neporočno ljubim dane započeo tužno. Tu se skriva bol bez odjeka i reč bez odziva. O, daj mi snage nad silama grubim.
S čime da te združim kad ti izgubih vid Lepi moj dane s dušom elegije! V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva predelima Lutam u
S čime da te združim kad ti izgubih vid Lepi moj dane s dušom elegije! V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva predelima Lutam u suzama strah me obuzima Zvezdani uticaj nada mnom — ko da ih
Lepi moj dane s dušom elegije Tražim početak sjaj i sate stale Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Pred vratima iza kojih prostor
Tu vrsta tla progovori sa grane Zavedena od sunca u nepojamne dane, Kada znam šta mi okružava vid, Al ne znam sunce što ga ispunjava Na ulasku u zemlju koja spava Sanjajući trule lobanje i
Providnost lepotu opsednu da plane Kad prezirom kazni sve izlišne dane Gde dosada je vrlina bez nade Pepeo odbleska koji upoznade Ispražnjen jug i posvećene ruke Sjajem nove zvezde za
Ružom pogrešno i nežnije kazana vatro, Proleće prođe i niko se ne stidi Da preostale dane kao budućnost vidi, Koju preletaju gmizavci s ptičjom maštom.
UTVA Daj nesanicu grane s koje slete Zvučno u dane poslednje i tužne Zlatokrila koje ne mogu da se sete Crne šume iza glavobolje ružne.
ko zna da suncu nedostaje sunce reči reč Znaće da nadu zameni maštom Vidim ga kako poljupcima prelistava Preostale dane udžbenik svetlosti ZAVOĐENjE Kako da se poslužim Onim što peva i leti I nebo je pod zemljom Nečeg se boljeg seti O gazi
OČAJNA PESMA Polet je nasilje, nedoučeni dane; Nebo je dato pod napolicu laži. Kuda ću? šta ću? svuda me noć traži; Psi me recituju i gluve poljane; Cvet i ptica
Krakov, Stanislav - KRILA
Tu je student Matić prekinuo da vodi dnevnik, jer je čitave dane igrao karata sa kapetanom Budom n Danovićem. Govorili su o Miji koji im se javio iz Bizerte.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
slušaju Nakita ropskog zveket žalosni: Tu Đenadije s sinom jedinim, Do njega porod starog Đukića Prebraja, možda, dane mladosti, Pa tek uzdahne: dani prolaze. A mučnog ropstva rđa čađava Životu mladom kopa grobnicu.
Pa onda ljubav paše svemoćnog? A više svega vlažna tamnica U kojoj svoje dane proklinje I zalud čeka lažnu zamenu Siromah Boško?...
Zbogom, Stanoje!... (Skače kroz prozor.) GLAVAŠ: Ja ću na vrata — Tako pristoji bivšem vojvodi Što je u borbi dane proveo, Da se na pragu svoje kolibe U času nađe burnog vremena...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ako nemaš pticu svoju, Što ti gali dane, noći. A ti počuj pticu moju, Koja peva: „Sve će proći!“ Na grudi mi ptica sleti, Tu raširi krila meka, Pa mi
To poslednje suze behu, — Prestalo je srce biti. LXVIІI Promisli se, — nisu rane Samo tebi dane; Na svetu je mnogo bola, Svuda na sve strane.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Drugih novosti i nije bilo. Svi smo živeli manje-više pod istim uslovima, ostavljajući za sobom jednolične dane pod zemljom. Potpukovnik Petar, iznuren već ratnim naporima, pobolevao je češće. Ali u bolnicu nije hteo da ide.
Sve me je podsećalo na zimske dane u našoj zemlji i bio sam lak, kao preporođen. Ušao sam u jednu kafanu, svetlu, toplu i čistu, seo pored prozora i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
vođstva; jedino je još omladinski deo šturovskim idejama zapojenih pesnika ove epohe mogao da nepovređeno dočeka nove dane omladinskog pokreta, iako ne uvek sa stihovima u džepu.
da budu neizvjesni glasi mi i r'ječi, Kad daleko svirjel bude, hoću da joj ječi; Neću da zna urečene ni čase ni dane, — Ovako se misli love, vode nas nezvane.
Poj koja je sreća onog koji ljubljen ljubi, Jogunasti kako dane u pustoši gubi; Kako ljubov, kud god ide, preobraža tvari, Što se ljubi, sve zagrlja, za drugo ne mari; Poj tainstva
Nije on, veselo dete u kolu nevinih braća, Dane pevajući skakao i proigrao. Zatvoren gdigod u tavnom sveta budžaku, Grlio brata nije, žensku lepotu nije: Da mu se
u koritu livade tučne, S brzom Jasenicom, kićenom valjaonicama mnogim, Đorđe gde slatka detinjstva mu zabavne provede dane, Kradom izbegoše, turska klonivši se strašnoga hana.
Gdi sam se rodio, mlade proživio s drugovi dane, Tu nek’ me, stara, sa starima ljubima pokrije zemlja; Serbije unuci da se po grobnoj mi igraju travi!
Znaj pak i to da mrtvaci Bolje drže reči dane Nego ljudi, lake ćudi.” Strašno ljudma mrtca vidit, A san strašan steže prsi I na čelo znoj navodi.
Otac u tebi sebe ne poznaje, Kćer mati traži, tu joj vid ne daje! Zašto si bolje ostavio dane, Da put nov ovaj ti svršiš u noći?
Zasluga deli po pravdi nagradu: Čim’ onaj starac dobi dane svoje? Bič ima samo nad krivicom vladu: Zar moj da strada sin za grehe moje?
dve kritike na pesmu kao i svoj odgovor na prvu od njih, a o samoj pesmi kazuje sledeće: „Zadaća ove pesme jest svetinja dane reči i posle groba” (Život II, 8); zatim: „Sadržaj pesme crpen je...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
STANIŠA: Mene! MIRA: Moje je srce gađao.... STANIŠA: Moje zaparao.... MIRA: A moje zakrvavio, Moj beli dane! STANIŠA (pritiskajući je k grudima): Lane! MIRA: Pa baš gde srce kuca, Tu prska krv? STANIŠA: Život je tražio....
A on se moje duše takao, Pali me, mori — sve bih plakao, Ili po ljudskoj krvi skakao... Dok tebe, dane sjajni, ne vidim; A onda drhćem, klonem i slepim, Dušom zaječim, srcem zastrepim, I nikom više ništ’ ne zavidim.
ah, nesrećnice!... Da kune dane svoje starosti, Plodnost da kune crne utrobe, Da kune sebe, da kune mene, Da kune ove gore kamene...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David (ustade, ustače kapu, opet je skide i pruži ruku pisarčiću): Zdravo mirno, gospodine Dane, ili... Sudac (iznenađen): Sakrament! Pogodi! Pisarčić: A, vrag mu babi, pogodi!
Sudac: E, ovaj mi je čovjek potpuno zagonetan! Ama, otkud ti znaš da je gospodinu ime Dane? To ti je morao neko kazati, ili si od nekog čuo?
“ Gore ti je sve goli Sava. Nanese li te put tamo vrletnoj i kamenitoj Lici, skidaj kapu i viči: „Dobar dan, Dane!“ ili „Dobar dan, Mane!“ Nećeš pogriješiti. Po govoru vidim da je ovo dijete iz Like, pa eto otkud znam kako mu je ime.
Bojić, Milutin - PESME
reč se tuđa ispred mene stavi; Verujem sebi u dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon slavi; Verujem sebi u dane prezrenja, Pogrdnih reči val kada me plavi; Verujem sebi i snagom titana, Zaklapam groblja iznurenih dana.
'' I on steže čelo, slike da ubrza. Ljubav!... Ljubav. Ljubav. I tada se seti. Ah, da, to je. bilo još u one dane Kad detinjsko srce traži oganj sveti I hoće plodove nigde neubrane.
Tad joj drhte ruke uvele i žute, Koje mnoga usna kvasila je vrela U dane treptanja krvi i mišića, I nabrana usta još jednom bi htela Da okuse mladost razbludnih mladića, Da im srču oči,
Guslari, gde ste? Pitah na sve strane, Ustajte svetle da slavite dane, Veći ste od nas! Iz groblja se začu Iz svakog srca veća pesma teče No što je moglo gudalo da reče, Jer ljudi ćute
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Đački rastanak uvodi nas u najuži zavičajni krug pesnikov, u ozareni karlovački, fruškogorski predeo, u dane veselog đakovanja s razigranim kolima i vedrim popevkama u kojima se oseća ritam sremske poskočice i radosno strujanje
Nastasijević, Momčilo - PESME
Gde kraj svirepoj noći, gde kraj? Srce mi plam, srce mi plam. Zapevaću za Gospoda. O dane, de preni, slavo moja, Leute daj tvoj zlatni zvuk I pevaj Večnoga Što nebu gre uvis.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
dućan, seda na ćepenak i s prekrštenim nogama, izuvenim cipelama, brojeći brojanice, kao u najmirnije i najsvečanije dane, sedi. A topovi ne da grme, približuje se huka, čak se oseća i miris baruta. On sedi kao da nije ništa.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 266). Koji je sedmični dan o prazniku Svete Gertrude (17. III), u te dane ne treba te godine ništa sejati ni saditi, jer će krti sve pojesti, makar i posle sedam godina (ZNŽOJS, 19, 199).
osiguravaju se vrata na taj način što se više njih meće trn ili trnje (ZNŽOJS, 23, 56); to se, pre svega, radi u one dane kada su veštice i zli demoni naročito nasrtljivi, na primer: o Đurđevdanu (ZNŽOJS, 20, 46).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pop Vrane nogom ispod stola očepi fra—Josu i krišom se u hitnji pogledaše. — Pokvari se narod! — javi se fra Dane, jak, prikladan čovjek, čije crne oči bludile su nekamo neodređeno, a bile bi vrlo lijepe da u njima sjaše iskra
Uto Maša iznebuha uze kamen i umetnu se njime i veli: — Bolje bi od popa Vrane! A kad htjede fra Dane da se baci, posrne i zatetura... —Pijan je kao sjekira! — opazi otac Dionisije. A Maša kida se od veseloga smijeha.
Prve dane iza bolesti po cijeli dan sjedio bi kod prozora i gledao napolje. A proljeće neprimjetljivo nastupa i nosi sa sobom i sunc
Neće nigda zaboraviti one vedre puste dane kada je, po podne, iza objeda, polazio u šetnju. Pred njim leži more naoko usnulo kao dijete, po njemu se kosimice
Sjeti se Pilata, njegova seljanina, što prodaje sitne stvari ispod murve u svečane dane. Tog Pilata oglobio je on na trideset forinti globe što ne plaća „obrtarinu” na robu koja ni toliko ne vredi kolika je
Učinili smo kartu kod notara, a ja se priselim u Roge. U za čas sam to učinio! Prve dane, pomozi bože; posle sve gore i gore, dok me nije počeo i gladna držati. A primi mi postelju u štalu, kod beštije!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pomenem mu ja, opreno i izdaleka, naravno, da bismo mogli zaklati i nekoga od tih njegovih konja, a da sačuvamo za crne dane nekoliko krava.
Mogli bi, usamljeni i suvišni, brojati zajedno svoje dane dok ih Gospod ne pozove k sebi. To se ovde ne dešava. Naprotiv.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam.
Kome sam gradu kao dete, Nepoznat jošte s pravim zlom, Proricô dane slave svete U patriotskom žaru svom. U kom je sve što srce ište I što napretku daje let: Različne škole, pozorište, I
“ Ja istinu volim, pa se dignem s njome, No polazak beše pun borbe i tuge; I ja dugo plakah u lutanju svome, I u vedre dane, i u noći duge.
2. Sad ne žalim obmanute nade, Niti letim u nebeske strane; Ja ne tražim prijatelje mlade, Moje davno pogubljene dane! Ja ne ištem nežnog sažaljenja Od ledenih i paklenih ljudi: U danima gorkoga mučenja Njinim ledom zamrzô sam grudi...
Vekovi su prohujali i proveli burne dane, I survali sjajne kule i kapije i dvorane. Više njih se paprat diže i s ruina šušti stari', I s graktanjem orô suri
I sad, u pozne dane, kad vetrić talase nija, I mirta sladosno šumi I Vesper na nebu sija, Na tvome jezeru plavom Čarobni stihovi I šume.
1889. U PROLEĆE Premaleće kad zasija, Zazeleni tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena A u susret zore rane Kliče pesmu novih
pesme sluša Bolno slatkih uspomena A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja. 1889.
On je noćas stigô od sveštenih strana, Gde evlija svete provođaše dane: Gde biserni talas plavoga Jordana Orošava strane. Proleće je stiglo.
Za sve što beše lepo, Za otadžbinu, ljubav, i mladog druga svog, Spokojstvo i dane svoje ja sam žrtvovô slepo, I sile duha mog.
1892. (ZAROBLjEN PROMETEJ SRPSKI) Zarobljen Prometej srpski trajaše sumorne dane Prikovan za hladnu stenu. Al' strašni kucnu čas: Iz mračnih dolina srpskih sa struna gusala jasnih Zazvoni silan glas.
Tu stupaše u vremena stara Legionar preko mrkog stenja, A u dane burnog preseljenja Strašne čete Huna i Avara. Izumrli drevni velikani, Silne vojske i vojvode one, Od Kavkaza do grozne
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
na amerikansku savanu, a uskoro, kada se Dunav razlije, potsetiće me na Blatno jezero, na kojem sam nekad proveo lepe dane.
Jer ako se u Carigradu provede takva reforma našeg starog kalendara da njegovi sveci padnu u iste dane kada i sveci gregorijanskog, onda je naše kalendarsko pitanje rešeno, badavadžisanje uklonjeno.
Od svake istorije traži se, sa pravom, da njeni događaji budu vezani za tok vremena, za dane i godine, da budu, jednom rečju, datirani.
Čim ostavi Zemlju, naš voz postaje samostalno nebesko telo koje ima svoje vlastite dane i noći. Zvono daje i drugi znak. Zatvaraju se vrata i prozori, i vrši proba da li je ceo voz hermetički zatvoren.
Ovde provodim moje dane u jednoj čudnoj smesi odmora i posla. Do podne lutam po šumi, gde tražim pečurke i ideje, pa kada ne nađem ni jedno ni
No, do toga nije, hvala Bogu, došlo, pa zato mogu u miru i tišini da proživim svoje dane. Ja nisam uspeo da svoje račune dovršim do kraja, jer su mi nedostajali potrebni podaci o brzini obrtanja Venere oko
Stanković, Borisav - TAŠANA
SAROŠ Pa tu, u berbernici. I naši i vaši trezni dolaze da se briju samo pred velike praznike, a u ostale dane većinom pijani su; ili se tu opiju, čekajući na red i poručujući piće iz kafane. Ja sam im donosio i služio ih.
da upućujem kako treba svoje parohijane, pastvu, čuvati u veri i čistim životom živeti, povučeno, u svojim kućama, dane provoditi...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ostala za Tošom velika bogatašica, a pobogu, kao oni njeni konji, grau pa grau. „U neke dane, ipak, kao da je gospa Nola dodavala malo vela oko vrata, i uzimala, u razgovoru s posetama, neki raslabljeni ton,
Postala je Jana sujeverna; verovala u dobre i rđave dane u nedelji; prebrojavala slova na firmama, i po naslovima u čitanci.
Palanka je, što bi se današnjim rečnikom reklo, večiti agresor. Deca Marijina, ostavljena po čitave dane sama sebi, udariše takođe u neko proleterstvo, no bez ikakve organizacije, a često i sasvim bez potrebe.
U druge nedeljne ili praznične dane, naravno, bilo je drukčije. Prema Grcima iz čaršije, oni iz Rimske osećali su prezir, ali i ljubomoru, jer su ti iz
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ako zna perfektum i supinum, prašta mu se, oslobodite ga! Tako je to izgledalo u srednjem veku, ali i u naše dane pokušavano je nešto u tome smislu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Vaše Veličanstvo, nama nije mesto ovde. Ja nikada konja nisam uzjahao, a sad pod stare dane se lomim. Ako bi do nečeg došlo, ova deca bi me konjima izgazila. — E, moj doktore... nije tako. Ova deca ginu...
Tada se obrati komandantu puka: — Isporučite vojnicima moje pozdrave i nadu na bolje dane. Neka istraju još malo u borbi, pa će nam uskoro stići i saveznička pomoć... Zbogom!
Za vojnike bi ti topovi bili više kao neke igračke, koje treba da ih podsete na nekadašnje dane slave i tuge. A konji su bili potrebni da odmene vojnike u nošenju tereta, a nama oficirima kao razonoda, da ne idemo
I nama je ostalo samo sećanje na te dane ispunjene poštenom mišlju, nadahnute verom za ljudsku slobodu, na dane kada su oči plamsale, a srce treperilo...
I nama je ostalo samo sećanje na te dane ispunjene poštenom mišlju, nadahnute verom za ljudsku slobodu, na dane kada su oči plamsale, a srce treperilo... Sve je bilo uobličeno blagim oblicima, nasmejano, nadahnuto. Ali...
A nama, koji smo preživeli, na sreću, ili možda nesreću, pomisao na prošle dane spasava dušu... Proщaйte ž, druzья, vы čestno prošli svoй doblestnый putь blagorodnый!...
Petrović, Rastko - PESME
Zalutah razbojništvo stečeno u družbi sa Slovenima starim, Odbacih poštenje nadajući se u bolje dane, Nisam hteo išta da naučim, niti za šta da marim, da se ičega prihvatim.
Ta izađoh iz džungle namirisane I pokrih zemlju telom da je sačuvam od isparenja, I njuškah je tako duge dane dok ne zastrepih od razdraženja.
i brašna, Kotao supe da sam ispio, Zagnjurio glavu u krilo dragane, Svoj gnusni žig na nju pribio Pa pljuvao pred prag i dane. Izgrej, meseče, i njima!
svariti je nije uspeo: I to divno preobraženje hrane, I taj zanosni trbuh što je mašina: Dočekaće u drhtanju Otkrovenja dane, Kada će mu svaki ud zazvučati kao violina A on sam biti početak svih muzika. Najzad govoriti slobodno i do kraja.
spavati, vrlo mnogo spavati; i koračati po čitave sate; govoriti bez prestanka po čitava posle-podna, i ćutati po cele dane.
čisti, o čisti bol. Pa, evo me, ja sam, druže, Gospode, ko negda u detinjstva dane, Premda bljujem svaki čas, i ruke su mi izbljuvane; Ti više bi možda voleo da je na njima krv, Ja odbacujem svaku savest,
U mukloj tad divljini, mržnji, provođah grozne dane, Kroz telo grize otrov, psovka i ljubav oblaporna; I ranjave suze jecah u čas kad zora polju svane, A dušu da l glođe bes
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— govorili su starci. — Ne ponavljaju se čuda! Zlatokosa i sama poverova da lepše od nje na svetu nema. Dane i nedelje poče provoditi nad kladencem, posmatrajući svoj lik u vodi.
Ili ga popije s društvom u krčmi, ili razda sirotinji na drumu. Uzalud mu govore starci da prištedi za crne dane! Varalica se smeje: za njega crnih dana ne može biti. — Ne prestaju da se rađaju budale! — smeje se.
Jesi li ikada videla stubove prozračnije od mojih, zlatnog jahača i zlatnog orla, kazaljke koje pokazuju dane u mesecu i sate u danu? Znaš li ikoga napravljenog po želji jedne princeze?
Oca Radan odavno nema, a majka dane i sate provodi u betonskoj džungli, za korom hleba trči. Kad da sa dečakom malo popriča, tugo crna!
Šantić, Aleksa - PESME
Njoj me duša vodi! O, daj mi ruku, ja ću s tobom poći U goru, u tvoj zavičaj! O, hodi, S tobom ću biti i dane i noći! I tamo, gdje se vodopadi dime, Ljubiću tebe svojim srcem zdravim.
Opaljen gledaš u olovne dane, I nigdje sunca da se tebi javi, I boli tresu ranjene ti grane. U tvome vrhu u razdanak plavi Ne čujem više ptica
Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, kô klasje zlatno kada dozdre, Izbija sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih. Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane.
Još preda mnom lebdi njena slika blaga; Oči joj ljubice, a lik ruže rane, Ona još jednako cveta u sve dane. Pa da se udaljim od takoga cveta, To najveća glupost beše ovog sveta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
80 JETRVICA ADAMSKO KOLENO Hrani majka dva nejaka sina u zle dane, u godine gladne, kad je bila ponajskuplja hrana: oka brašna trideset dinara.
osim toga beglučili su mu ljeti u polju, i to otprije najviše u nedjelju, a poslije, kad je zulum veći nastao, i u druge dane, pa ne samo ljeti nego i zimi kad bi mu što zatrebalo, npr.: sjekli i nosili drva...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
ti sad njega nađi tamo gdje on stigne, gdje ga ručak zatekne i gdje se pomalo krpi — vajkao se žandarmerijski narednik Dane Nakarada i od pusta jada odmah je skrenuo u seosku krčmu. — Čekaćemo ga ovdje, tu njega dovode svi njegovi puti.
O toj bruci narednik Dane Nakarada izvještavao je višu vlast, između ostalog, i ovim riječima: ... „A zatim, u neoznačeni sat iste noći, ove
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I kakvo čudo onda što je pan Franćišek ostavio pivo i posvetio sve ostale dane svoga života samo župskom vinu, rezonujući da na taj način dobija i u novcu i u vremenu: pivo je skuplje, a vino
Tako je dobrodušni pan Franćišek obezbedio svoju budućnost: ostavlja za crne dane, i Cigani to čuvaju. Posle ručka poče se šareniti sokak od momaka i od devojaka, od mintana i fustana, od jeleka i
teško, — tek što je živ; bori se s dušom i prokleo je, vele, ćerku, koja mu je tako zagorčala njegove stare, poslednje dane...
Užasno je provodila i dane i noći; danju crne misli, a noću strašni snovi nizahu sve crnje i crnje slike iz budućnosti Zonine.