Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
POPEVKA Zapaljene sveće, kao koplja Pobodene, joj, u oranice Zadimljene. Po telu konoplja, Vazduh dubok do zvezde Danice, nad glavom mi šýme voštanice, Po grobu mi jabuke bubnjaju.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
romantizma, ali već od 1862, otkako se urednik u politici odvojio od omladinskih vođa, mlađi se počinju odbijati od Danice, koja je sadržinom sve slabija, nailazi na sve manji odziv, poslednjih godina sasvim pada, i gasi se 1871. godine.
Pored Danice Marković u poeziji, javljaju se u pripoveci Jelena Dimitrijević, Isidora Sekulić i Milica Janković (psevdonim L.
Radičević, Branko - PESME
Što sam danju ja naslagô, Sjajte, zvezde, sjajnim zrakom, Što ja digo noći mrakom, Sve za srce tu ma koje, Ružo, Danice, za moje — Za me, mila ti! 9/1. 1845.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA (pošto ih je sve poslužila, odlazi). POJAVA III PREĐAŠNjI, bez DANICE MIĆA (pošto je Danica otišla i on je ispratio pogledom): Odista, lepuškasta devojčica, to se mora priznati SIMKA
Ovom prilikom, prelazeći preko scene, i ne obziru se na Danicu). TRIFUN (prolazeći kraj Danice, ostavlja šolju od kafe koju je uz put ispio). MIĆA (prolazeći kraj Danice): Vi ste još uvek tu, to je tako prijatno!
TRIFUN (prolazeći kraj Danice, ostavlja šolju od kafe koju je uz put ispio). MIĆA (prolazeći kraj Danice): Vi ste još uvek tu, to je tako prijatno! (Odlazi sa ostalima.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
92. Doleće cv’jetak iz tuđe zemlje, Pade đevojci u rujno vino. Sele, sestrice, zv’jezdo danice! Otpuhni cv’jetak, napij se vinca, Taj ti je cv’jetak od vjerenika, Od vjerenika iz tuđe zemlje.
mu žanju bijelu šenicu, Sve sabira momke i djevojke; Mobu gleda sa istoka Sunce, Pak doziva Danicu zvijezdu: “Oj Danice, draga seko moja, Da gledamo bega Jovan-bega, Ima li što ljepše pogledati, K’o djevojke kako žetvu žanju, Za njim’
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu.
DANICA (radosno): Da izađem u hodnik? JEVREM: Dabome, da izađeš! DANICA (veselo otrči). XV PREĐAŠNjI, bez DANICE JEVREM (šeta zabrinuto i nastavlja red misli koje je Danica svojim dolaskom prekinula): A nije da kažeš da ne bih umeo
IVKOVIĆ: Pa da... ali... dođe, vidite, tako reč. JEVREM: Zato, vidiš, mi ne treba nikad da smo sami. (Na vratima.) Danice! (Ivkoviću.) Bolje da nismo sami. (Na vratima.) Danice!
(Na vratima.) Danice! (Ivkoviću.) Bolje da nismo sami. (Na vratima.) Danice! IX DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (iznenađena): A, to je lepo, tako ste se brzo vratili.
) Danice, Danice! (Gunđa sam za sebe.) Gledaj ti, molim te, nje! XII DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (ulazi spolja): Evo me! JEVREM: J
) Danice, Danice! (Gunđa sam za sebe.) Gledaj ti, molim te, nje! XII DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (ulazi spolja): Evo me! JEVREM: Je l'
I deder ti sad reci mi, šta da radim? (Razmišlja se i doseti se.) Mladene! (Na druga vrata.) Danice, Danice! DANICA (ulazi): Šta je? JEVREM (domišlja se): Ti imaš lep rukopis? DANICA: Nemam!
I deder ti sad reci mi, šta da radim? (Razmišlja se i doseti se.) Mladene! (Na druga vrata.) Danice, Danice! DANICA (ulazi): Šta je? JEVREM (domišlja se): Ti imaš lep rukopis? DANICA: Nemam! JEVREM: Nemaš, ali lakše pišeš.
(Izdaleka se čuje muzika.) JEVREM: Ćut'! ćut'! Što se dereš, brate! Ko te je postavio da mi se tu dereš?... Pavka... Danice... Spiro... svi... svi... 'odite bliže... evo idu!... (Čita.) Draga braćo! Poverenje iskazano mi... (Svojima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
satkan i ovaj prekrasan početak već pominjane pesme Dioba Jakšića: Mjesec kara zvijezdu danicu: „Đe si bila, zvijezdo danice? Đe si bila, đe si dangubila? Dangubila tri bijela dana?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Onih sedam Daničića, Što ih srpski guslar gudi — Ima l’ koga da ne prizna: To su bili uzor-ljudi. A „Danice“ našeg Vuka, One knjige tako male, Zar te nisu nove staze, Nove pute obasjale?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
tvoju carsku glavu gore, Da te opet pozna i zemlja i more, Pokaži Evropi tvoje krasno lice, Svetlo i veselo kako vid Danice. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
Prisustvija tvoga na me sila je tolika, K'o materi svega, zemlji, sunce, neba dika. Kako holmi u Danice vzigravaju žaru, Tako u tvog ja pogleda vosijavam daru.
potpuno ilirskim idejama, sa dodatkom uz ime Ilir iz Like (danas znamo da mu je taj predikat dopisala redakcija Gajeve Danice: v. dolenavedenu studiju I.
Naročito je bila zapažena njegova pesma Odziv na pesmu Sveta odluka, štampana u 25. br. Danice ilirske od 20. juna 1840, str.
Neima ruga nama toga Dok je ljubav, dok je sloga, Dok je vera, dok je Bog; Dok nam carska milost daje Da Danice rumen sjaje, Da se ilirski diže rod.
Pesma A. Andrića Preobraženi Srbin, štampana u br. 45 Danice ilirske za 1848 god., a koju navodi I. Mamuzić u raspravi Ilirizam i Srbi, Rad 247, Zagreb 1933, 42, isto je onoliko
Jakšić, Đura - JELISAVETA
STANIŠA: Pa, mila snajko, primi ovaj dar! I ako se ogizdati može Svetlost dana sjajnošću Danice, Mila snajko — nosi alem drag!... JELISAVETA: U Veneciji nema takovih. STANIŠA: Nema...
JELISAVETA: „Beše?“ Zar nije sad?... KNE3 ĐURĐE: I pre i sad, i dok ne umrem! Oh željo, željo! Sunce! Danice! Tvojih zenica plamen večiti Mojom je dušom svakad voljkovô — Il’ suza bila, ili osmeha U njima sinô blistajući
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
gospa Leposava sad briznu u plač. — I plačem i radujem se. Ta deca, to je radost moja, gospa Danice. Kad njih vidim, nema više zašto da plačem.
Ta deca, to je radost moja, gospa Danice. Kad njih vidim, nema više zašto da plačem. A za njih, gospa Danice, ne bih radila, u nadnicu išla, nego bih za njih na robiju išla. — Oči joj svetle, kao da Boga gledaju.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Svet ljudi i svet zvezda nespojiv je. Zvezdica tiho uzdahnu. Budalaste igre sestara nisu je zanimale, preganjanje Danice s Mesecom još manje. Čak je i o nebeskoj košuti prestala da brine, a sitne pakosti i svađe zvezda zamarale su je.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na svome putu, a posvađali su se „da oko šta, veće ni oko šta“, — tako ih optužuje narodni pevač kroz govor zvezde Danice Mesecu. Kako takvu braću da pomiri Anđelija? Ona je sebičnost i nečoveštvo tukla širokogrudošću i čoveštvom.
“ Pa pobježe svome Sarajevu. 47 DIOBA JAKŠIĆA Mjesec kara zvijezdu danicu: „Đe si bila, zvijezdo Danice? Đe si bila, đe si dangubila, dangubila tri bijela dana?