Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tako ti siroma Hadži-Musta-paša pošalje, te naše vojske, a i svog sina s vojskom, natrag vrati. Sad četiri dahije Memed-aga Fočić, Mula Jusup, Kučuk Alija i Aganlija postanu i preko vezira počnu vladati, i što gode oni napišu i
no samo što su janičar-agi i drugim kapidžijama svojim i velikašima u Carigradu mito šiljali, da i̓ kod cara brane. Dahije otvoriše olovski majdan u Drenajiću valjevske nahije, pod Medvednikom, i sve je moj otac od naše kuće na kolima u
I oni — dahije — počnu zazirati od toga, što su Srbi sa svim knezovima naučili vojevati; pomisle da im oni dosaditi mogu.
uklone, i tako da u bezopasnosti budu, i da sa tim narod zaplaše i bez glave ostave, i da čine posle šta oni hoće. Dahije pošlju u svaku kasabu svojim muselimima zapovest tajno, i odrede im dan, da svaki muselim svoga kneza pogubi; a Fočić
Da znate da smo mi ove (četiri) dahije među sobom pozavađali, i oni će se skoro između sebe potući, zato molimo: prepravite džebane i oficira, a vojske dosta
oni će se skoro između sebe potući, zato molimo: prepravite džebane i oficira, a vojske dosta imamo, da nam pomognu da dahije odavde oteramo.
Sad ti počnem ja predikovati, da bi narod ohrabrio: „Vi svi znate, braćo, da su Hadži-Musta-pašu dahije ubile, i da je Hadži-Musta-paša imao sina Derviš-bega, koga je car postavio da bude vezir na očino mesto; on je, otkako
i da je Hadži-Musta-paša imao sina Derviš-bega, koga je car postavio da bude vezir na očino mesto; on je, otkako su mu dahije oca ubile, jednako kod cara prosio da mu izun i ferman dade da pokupi vojsku i na dahijama osvetu za oca da učini; i
zulumćare i subaše u grad saterati, pa kad se dosta vojske nakupi, doći đe Derviš-beg Mustapašić i dovući topove i sve dahije i subaše po̓vatati, i pašaluk od zuluma osloboditi, a on na očino mesto u Beogradu vezirom biti; a svi znamo kako smo
predikovati, kao i onima što sam pređe kazivao: kako je Hadži-Musta-pašin sin poslao svoga bimbašu i ferman da tučemo dahije itd.; ali to sve badava, Vesa neće da pristane nego jednako pita: „Šta je to, i našto će to izaći?
Ja i njima udesim moju staru pesmu i kažem im, da oni dobro znadu da su dahije ubile Hadži-Musta-pašu, i da je Derviš-beg, sin Hadži-Musta-paše, odma vezirom postao, i da je sve dosad u cara prosio,
Srbe, i da janičare i subaše u gradove satera; i da će skoro Derviš-paša s velikom vojskom i topovima doći, iz gradova dahije i subaše isterati, i pašaluk od zuluma očistiti, a Derviš-paša vezirom biti namesto svoga oca, a svi znamo kako je
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ti su Turci prozvani „dahije”. Radili su s planom. To se videlo i po tome što najedanput po svima varošima u Srbiji postaviše svoje ljude, koji u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u bečkim časopisima štampao svoje prevode narodnih pesama, među ostalima i poznatu Višnjićevu pesmu Početak bune na dahije. On je isto tako pisao o raznim prevodima srpskih narodnih pesama u stranim književnostima.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
čiji su se ostaci i te kako videli u ovom kraju, kao što se već gotovo niko nije sećao gde se tačno nalazio konak dahije Kučuk-Alije, čuven sa udobnosti, koji je u prvom ustanku, pošto je oslobođen Beograd, postao prvo dom sovjetnika
se konak uselio sovjetnik Mladen Milovanović koji je, kasnije, u potrazi za većom udobnošću, uzeo za sebe konak drugog dahije, Mehmed-age Fočića.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kratak, plećat, riđ, zelenih zlih očiju bio je oličenje prkosnika, dahije i ubojice. Nikad bez osmeha, vazda pređe gotov da pođe u poteru i puškaranje no u crkvu, taj čovek je bio ono što je
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A pokriveni mrakom, stidom Grbovi lenivih naslednika. Istreb' te smest'ju žestoke dahije Iz zemlje vaše, s njima i njihove Pod skvernom platom krvožedne Samomu Stambulu strašne horte.
njima ima dobrijeh i poštenijeh ljudi, koji tek u društvu malo pomalo stanu zlo činiti; da su hajduci u početku bune na dahije (1804. g.) bili narodu od velike pomoći i koristi itd.
i da je on popustio i meni dao za pravo, stanem mu nanovo kazivati od kakove su pomoći bili hajduci u početku bune na dahije, potom srpske bojeve s Turcima itd.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Uhvativši Aleksino pismo i dobivši od sultana ferman koji im je naređivao da prestanu sa zulumima, dahije — da bi onemogućile ustanak i uklonile svedoke svojih nasilja — odluče da poseku knezove i da na njihovo mesto postave
Oko nje se sastaše dahije, nad tepsijom lice ogledaše; kad dahije lice ogledaše, sve dahije očima viđeše: ni na jednom glave ne bijaše.
Oko nje se sastaše dahije, nad tepsijom lice ogledaše; kad dahije lice ogledaše, sve dahije očima viđeše: ni na jednom glave ne bijaše.
Oko nje se sastaše dahije, nad tepsijom lice ogledaše; kad dahije lice ogledaše, sve dahije očima viđeše: ni na jednom glave ne bijaše.
Turci, braćo, sve sedam dahija, tako naši indžijeli kažu: da će vaše kuće pogoreti, vi dahije glave pogubiti; iz ognjišta pronić će vam trava, a munare popast naučina, neće imat ko jazan učiti; kud su naši drumi i
Tako knjige indžijeli kažu“. Kad to čuše svi sedam dahija, sve dahije nikom ponikoše, i preda se u zemlju poglaše; s knjigom ne zna niko besjediti, ni kako će knjizi otkazati.
Kakva blaga? Sve meka dukata, a sve pusta blaga ležećega. U nas, braćo, četiri dahije, Aganlije i Kučuk-Alije, i u mene i Mula-Jusufa, u svakoga ima pusta blaga, nebrojena, po dvije magaze.
na noge lagane, a magaze s blagom otvorimo, prosućemo rušpe po kaldrmi, na dukate pokupiti vojsku, nas četiri velike dahije načetvero razd’jeliti vojsku, načetvero kô četiri brata; poći ćemo iz našega grada kroz našijeh sedamn’est
Dok pogubim do dva igumana, Aci-Beru i Adži-Ruvima, koji znadu zlato rastapati i sa njime sitne knjige pisat, nas dahije caru opadati, oko sebe raju sjetovati, — oni paše, a mi smo subaše.
Pak ćem onda zaći kroz nahije, te isjeći sve srpske kmetove. Kako bi nam raja dodijala?“ Sve dahije na noge skočiše, Memed-agi svi se pokloniše: „Fala, joldaš, Fočić-Memed-aga, tvoja pamet pašovati može!
ćete vjeru izgubiti: jednog posjeć’, a dva će uteći, dva pos’jeci, četiri odoše, oni će vam kuće popaliti, vi dahije od njih izginugi.
Al’ govori Fočić Memed-aga: „Moj babajko, ne slušam te, stari!“ To izreče, a na noge skoči, i za njime ostale dahije, pak na gradu baciše topove, na dukate pokupiše vojsku, nji četiri velike dahije: Aganlija i Kučuk Alija, Mula Jusuf,