Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I kroz nemi suton, sa tihim žuborom reke, pomeša se bolno, tužno jecanje... I ode niz vodu, tihim lahorom, ovaj tužni dvopev tanahne bistre reke i mlade, nesrećne devojke... A Gojko zanemeo, smrzao se, pa ne diše.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kod pravih pesnika uvek čujemo dvopev: njihovom se glasu pridružuje glas samoga prirodnog jezika iz dubina naše kulture kao iz našeg prapamćenja.