Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pripovedač čije bi oko - nasuprot svim zabranama, strogim konvencijama koje ljubopitljivi pogled zaustavljaju već na dvorišnoj kapiji - iznutra gledalo, koje bi gledalo u trenucima kad se likovi u intimnome prostoru opuštaju, obziri slabe a
ljubi poslednji put ćerku u čelo i usta koji su „već bili hladni“98, i kad zatim ćerku po licu i kosi dotakne na dvorišnoj kapiji - kroz koju prolazi da bi zasvagda promenila boravište - venac suhog cveća s mirisom tamjana i sveća, onda ne