Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
bacili u podrumče i kad se Kruška sa Ivanom i Marinkom vrati u svoju odaju, promoli se iza šumice, što je blizu hana, Devina glava... On popreti rukom, pa se onda, prikradajući, dokopa šume. Kipeo je gnevom.
I nasta tajac... Minuti su prolazili kao večnost. Stanku je lupalo srce... Sa strane se razmače šiblje i promoli se Devina glava. — Tu ste? — upita on. — Tu smo — reče Stanko, a glas mu je drhtao. — Koje dobro? — Pa nije baš ni dobro...
— Sad idi, odmori se — reče. — Ali ni reči o Turskoj vojsci. On se udalji. Vojvode priča Devina beše prilično u brigu bacila. Po njegovom odlasku oni oboriše glave. Čupić, kao da sam sebi govori, reče: — Mnogo!...