Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kraj mučnjaka stojao je čovek, sav beo od paspalja. Stanko ga poznade i priđe mu. — Dobar veče, čiča Devo! — Bog te čuo! Ime mu Gligorije.
— Molim te, čiča Devo, gde bih ja mogao naći hajduke? — zapita ga Stanko posle pozdrava. — Hajduke? — Jest. — Hm!... hm!...
Odjednom stade i zagrakta. Iz luga mu se odazvaše. On pođe nekoliko koraka kad iskrsnu čovek preda nj. — Ti si Devo? — Ja, Jovane. Je li tu harambaša? — Tu je... Deva se uputi k njemu.
— Da idemo svi!... — Svi nećete!... Nisu vredni da na njih krećem svu moju četu!... Je li, Devo, koliko Turčin ima pandura? — Deset. — Deset i dva dvanaest... četrnaest... dobro! — računao je harambaša.
Ne daj mu da naleti!... — Dobro. — Spremaj se! — viknu harambaša. I dok dlan o dlan, sve je bilo gotovo. — Devo! — Čujem, Srećko. — Popa mi pozdravi... i... pazite... — Ne brini... Zbogom! — Zbogom! — reče harambaša.
Pa kad je tako, onda šta sam ja kriv? — Ne bi bio ništa kad bi tako bilo. Ali nije tako. — Tako je. — Devo! Hodi ovamo! — reče harambaša. Deva priđe. — Čuo si šta Turčin reče? — Čuo sam, ali Turčin laže!...
Hajduci se ubezeknuše, jer Stanko beše strašan. — Opremaj se! — reče on. I dok dlan o dlan, sve beše gotovo. — Devo! — viknu Stanko. Ali Deve beše nestalo. — Nema ga! — reče Nogić. — Onda, polazi! — Kuda? — U Crnu Baru...
— Zgodnije je na drumu zauzeti busije. — Imate li oružja? — upita Stanko. — Imamo i suviše. — Onda, Devo, idi i javi Nogiću da ga čekamo na Žuravi...
Iskalio je srce, osvetio se, sad je hteo malo slave... I okrete Podinama. — Je li, Devo? — upita on. — A ima li koliko Turaka? — Bogami, dosta. Imaju i svoj šarampov; iskopali noćas...
— Onda... Evo vas osmorica!... Udarite vodom, doplovite do turskih šajaka što su na onoj strani... Ti, Devo, reče da imaš alat? — Tu je! — reče Deva, skidajući belu prtenu torbu što je beše uprtio. — Osam svrdlova.
Zavrzan ga diže uvis: — Bog te dao rataru, sad si alat i ratniku!... Alal ti vera, Devo!... — I zamače s družinom u šibljak!... Noć se spustila mračna... Oblaci se razigravahu po nebu kao mrki vuci.
Kad se svrši bitka, umiješ se kao posle vršaja, skineš đubre sa sebe, pa spavaš serbez!... Je l̓ tako, Devo?... Deva je sedeo malo udeljen od vatre i premišljao neke duboke misli.
Radičević, Branko - PESME
Šeta tamo, pa šeta i amo, Šeta desno, pa šeta i levo, Još jedanput, još jedanput samo, Amo, zlato, amo, divna devo!
Oko sjajno, čarne mile vlasi! Obraščića, usničica krasi! Devo, devo, da l' ćeš biti moja! Zlaćano sunašce gle već planu, Beli danak zemljici ogranu — Srce moje, ti se bez pokoja.
Oko sjajno, čarne mile vlasi! Obraščića, usničica krasi! Devo, devo, da l' ćeš biti moja! Zlaćano sunašce gle već planu, Beli danak zemljici ogranu — Srce moje, ti se bez pokoja.
I devojku divna krasa Smotri njegov onde zor, Reči ču on slatka glasa: „Odi, mili, odi gor.“ „Grlo ti je, devo, medno, Oko sjajno — za me ne; Za te mi je srce ledno, Jer za drugu, drugu vre.“ DOLAZAK DRAGOGA — 6/1.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Telom iz krvi tvoje svete Bog, Oče, Slovo ovaploti se iznad tvari, Devo Marijo, kojega moli da tela moga strasti ugasi.
Mati Devo Bogorodice, Božijim prosvetljena Duhom, Prečista, sveti proroci svetim glasima propovedahu, jer u tebe Bog Slovo iznad
Jedina, jednog od Trojice rodila jesi u dva suštastva, u lice jedino vidljivo, Devo, kome pojemo: Blagosloven Bog! Pesma osma Irmos Sedmostruko većom silom haldejski mučitelj ljuto raspali peć
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
marta 1855. Tvoje se druge kupe, Oj, lepa devo ti, Ruzmarin cveće svaku Kiti zeleni. Pod vencem i ti, mlada, Dočeka danas sve, Ali ne kao neva Svate kićene.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
to na današnji dan Bezdna bezdnu dozivlje, Jer ja, budavši dubina Nesvestice i neumenja, Tebe zovem na pomoć, presveta devo, Kojano si puna bezdna bistroumnoga, Da bi mi pomogla sebe samu hvaliti.
« I hoće da nas potope te vode. Nego s tvojim predstateljstvom presveta devo, taj će potok preći naša duša. Ovih krvavih vremena, svagdar punih vojske i boja i svakoga nemira, i ne teku tako vode
Moli, presveta devo, sina svoga, kojino je rad nas svoju krv izlio na krstu, da bi radi istočenja njegove krvi, stala u nas ta krv
Premudra i mužastavna ženo, svagdašna devo, da bude ta luna, njino znamenje, pod tvojim nogami, i satri rogove Toj varvarskoj luni, kakono si satrla
Presveta devo, jako vide Joan Lunu pod nogama tvojima, da uzrit i rog hristjanski, na pokrov tvoj upovajušti, popranu Lunu nogama
Gledeći mi na nju ta i rekoh njojzi: »O, devo vladičice roždšija pltiju Boga slova, znam, ja znam, da nije to lepo, nit je prilično meni jednoj zločestoj prohojgori
raduj se obradovana, nebu i zemlji radovanoe žilište, raduj se blagodetna istinago vinograda nelažna mati i čista devo! Raduj se blagodetna nepremenago božastva dostojnoe vmestilište!
Zaštedi devo, sa svojim ti pošteđivanjem i s dobrim proizvoljivanjem so tom ti čestitom srećom kojuno osvem i pre tvoga prošenja primaš
ravno žilište, raduj se blagodatna, nebesnago klasa nežnjena njivo, raduj se blagodatna istinago vinograda lozo, nelažna devo, mati grozd životni roždšija, raduj blagodatna neizmenago božastva dostojnoe vmestilšte, raduj se blagodatna