Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Oho, rep im ljubim, alaj su slatke! — Deder, zašto si u džaku? — opet vi pitate. Zašto, zašto! Ko će to znati. Možda zbog toga što je iz mlina nestajalo mnogih
— Deder, brzo proreci! — uze da se vrpolji mačak. — Iz nevolje se možemo izvući samo kroz rupu na ovome džaku, a tu rupu treba pr
— Tako je, tako! — zagraja čitava skupština. — Deder, braćo miševi, ko će mačkama zvonce o vrat vješati? — upita onaj ćoravi miš.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A znaš ga naviti, veliš? — Znam. — Deder. Starac me usjede na svoj krevet, stavi mi sat u ruke i bez daha se zagleda u moje prste.
Sjutradan on ga uze na pretres. — Imenjače, deder se prekrsti. Najmenik zamota nekakvu šaru između čela i trbuha, da je krst — vala nije, čak ni šokački.
odsutno prati igru plamena i glasno misli: — Doći ću ja pred svetog Petra, a on će brže-bolje iz Ladice svoj tefter: deder, stari, šta je s onim tvojim Radojicom? Kako šta je, rođo? Preslišaj ti njega, čati ko iz knjige, milina slušati.
— Olakša pjesma duši kako god okreneš. — Pa nek bude i tako, ali deder ti mene pouči kako da mi njega izliječimo od te budalaštine? Žao mi, braćo, mladice, načisto uvenu grešno čeljadešce.
— Ehe-he, živjećeš ti nama još koliko ti drago, a bratu Savi šipak! — njaknu samardžija. — Deder brzo ustaj i traži onu svoju ukopnu rakiju, nema tebi još zadugo puta na onaj svijet.
— sveci, usopši rabi božji — a onda, u takvoj prilici, nije daleko ni onaj repati reponja, ime mu se ne pomenulo! Deder da mi malo pobolje oslušnemo šta ovaj tu bobonji kao baba iz kace.
He-he, u žandara bješe mudra glava, uhvatiše Čarugu gdje spava. Munižaba uvrće brk i mučenički puše: — Deder, Đurajica, okini već jednom, tebi ta rabota ide od ruke.
Valja nam spjevati pjesmu za onoga tvog pobratima, Peru Došena, a nikako ne ide. Deder ti, bratac, potrudi se, pa da ti progledamo kroz prste za onaj letak.
On i niko drugi. Sad sam ja njemu namirisao njegovu antidržavnu dušu. Deder, Đurajica, u podrum s njim, pa nek tamo smišlja što mu drago, a mi ćemo se ovdje potpregnuti da istjeramo ovo naše.
— Gledaš samo kako ćeš što dovući u tu tvoju logu, pa misliš da je svak taki. Ih, dabogda se raspuko! — Pa deder, kakve si se sreće domogao u toj tvoj oj skitnji? — bobonji kum brko. — Daj, pofali se.
— Deder, šta to voziš? — Otkupljujem ratni materijal — učeno kaže Cigo samo da bi izbjegao da pomene staro gvožđe. — Aha, dobr
— Pa i Nijemac je propao! — grakće Rožljika. — Nego, deder ti, ovo nam je posljednja trgovina, učini rodu glas, pošteno plati.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— I ja mislim, — reče Grbo. — Molim te, gospodaru, deder uljezi u ovu kuću, pa gdjegod je šuplje promoli prst da zakucam klince da mi ne bi Grbo pobjeg'o, jer ćemo ga spalit u
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Šta? (Pogledi oko sebe.) Gdi sam ja, gdi me je đavo dovukao? Pu! Kako smrdi! SRETA: Ti ne znaš gdi si? Deder, jesi li naviksovala čizme? SULTANA: Viksovali te pred varoškom kućom, psino jedan, ne vidiš ti tko sam ja?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vuk nam je rođak, opasan momak, svašta će stati u njegov stomak. PRIČA O KUPUSU „Deder, izmisli nešto!“ — zamolim svoju maštu, a ona spremno guknu: „Kupićeš, kaže, baštu, sadićeš najbolji kupus čitave ove
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Nije drugo, Tanasije, nije to drugo. I za jedno i za drugo treba imati iskustva i ruku. A deder, kaži mi ga ovde, među vama, ko bi bio za taj posao? 'Ajde reci, je l' ovaj Tanasije?
TANASIJE: Pa ne može, dabome! PROKA: Ama, ostavite se ljudi praznih razgovora da ne gubimo vreme. Nego, deder, Agatone, da pođeš ti advokatu. VIDA: Reci mu da smo se mi ovde uselili kao familija; nismo mi tuđinci s ulice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Posilni, dajder onu rakiju... Eto tako, jedino osvežavajuće i okrepljujuće sredstvo u rovu... Oho-ho! Deder, naredniče, nategni... Znaš, skotski život provodimo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Rđa ga ubila ko izvolje'vo, sve ću da pričam, ka' što je bilo. — Deder, očiju ti! — Pa et', 'nako, kad no beše kod nas kapetan Ivo, znate već svi: rđa k'o rđa, ama i mi poteglismo veliki
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Čita dalje u sebi.) DANICA (donosi kafu i stavlja na sto). JEVREM: Deder, boga ti, kad si tu; pročitaj, evo, ovo! Nešto mi mnogo zamršeno.
A, deder, ovaj, prevrni unutra. DANICA (otvori novine). JEVREM: Ima li što? DANICA (čita): „Rusija”. JEVREM: Preskoči!
JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu.
Drugo si ti došao, nisi za kože. JOVICA: Ništa drugo, nego za kože! JEVREM: E, pa, deder sad, nemoj da mu kažeš! Pa jesi li Ti, bre, pio alvaluk kad sam ih prodao?
JEVREM (podozrivo): Mogao bi, ne kažem da ne bi mogao, ama deder kaži ko? JOVICA (bajagi razmišlja): Mogao bi... Eto, Mita Arsić! JEVREM: Pa je l' čovek pod stečajem?
A treba da znaš, gospodine moj, da je ta numera baš učinila da meni skoči numera u ovoj varoši. Deder, reci, evo, ti meni: koji je to posao koji bi se mogao svršiti bez mene? 'Ajde, reci mi?
SRETA: Ama, de, ostavi, tako je kad ti ja kažem! E, pa lepo, kad je tako, otići ću njemu pa ću mu reći: deder, daj kantar da izmerimo to tvoje narodno poverenje, pa da ga se ti, brate, pred tvojim biračima odrečeš u korist
) Sto, dvesta, trista, četiri stotine... 'Ajde ovu od pet stotina. Deder, gazda-Jevreme, potpiši ovo! JEVREM (zgrane se): Koje, more? SEKULIĆ: Pa ovu menicu. brate, od pet stotina dinara.
A? E, moj brate, kad bi sve to bilo besplatno, i ja bih bio narodni poslanik, a ne bih tebe pustio. Deder, deder... evo ovde! (Stavlja menicu na sto i pokazuje mu gde treba da potpiše.
A? E, moj brate, kad bi sve to bilo besplatno, i ja bih bio narodni poslanik, a ne bih tebe pustio. Deder, deder... evo ovde! (Stavlja menicu na sto i pokazuje mu gde treba da potpiše.
Neka misle oni u Beogradu, kojima ti trebaš. Platiće oni to, ako ti ne platiš. Deder, deder... JEVREM (potpisujući nevoljno): O, brate!..
Neka misle oni u Beogradu, kojima ti trebaš. Platiće oni to, ako ti ne platiš. Deder, deder... JEVREM (potpisujući nevoljno): O, brate!.. SEKULIĆ (trpa menicu u džep): E, tako, vidiš, pa da se ide na posao!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Resimićeve čete, mračan i zabrinut šeta pored čete, lupka nervozno korbačem po čizmi i redom posmatra vojnike: — Deder, junaci, ko će dragovoljno u patrolu? — Ja, goooospodine, kapetane. — Pa uvek ti? On gleda u zemlju.
„Dakle, deder,“ veoma nestrpljivo kaže mu predsednik, „ajde, Đorđe, počni jednom, nemoj dalje da nas mučiš, vidiš da se živi pokuvasmo
— veli on. — Kako ne bi imalo? Kad ovde u ovom magazinu ne bi bilo, gde će? Imam finih brivača prve klase. — Ja. Deder pokaži sve sorte. A on vadi iz rafa i uslužno ređa na tezgi.
I seljak obrće, okreće, zagléda, zadugo zagléda, proba na dlaci od ruke. — Slušaj, e znaš šta, gazda-Iko? Deder, ljubave ti, da mi galantiraš za ova’ od dva groša, e deder, duše ti. — Za koji? Za ovaj? Zar za ovaj ovde?
— Slušaj, e znaš šta, gazda-Iko? Deder, ljubave ti, da mi galantiraš za ova’ od dva groša, e deder, duše ti. — Za koji? Za ovaj? Zar za ovaj ovde? Jok, ne mogu — brani se Iketa.
— Badava, prijatelju, što ne mogu, ne mogu, nemoj me terati, čast i poštovanje. Zar ja mojim mušterijama? — E deder, slave ti; deder, moj Iko!
Zar ja mojim mušterijama? — E deder, slave ti; deder, moj Iko! I saleće seljak, navaljuje kao napast i traži da mu i za njih galantira, te Iketa, naposletku, i posle dužeg
Ali se sad seljaku i to mnogo učinilo, pa bi nekako da se izvuče da ne kupi i moli ga: — Deder, — veli — gazda-Iko, zazvonder da je oprobamo. — I poizmakne se.
— I poizmakne se. I zvoni Iketa pored uveta, i hvali i kuje medenicu u zvezde. Čuje se, veli, čak do Metkovića. — Deder još mêko, deder sad — kaže seljak, i sve se više izmiče i udaljuje da čuje i oceni kako ona medenica zvoni izdalje.
I zvoni Iketa pored uveta, i hvali i kuje medenicu u zvezde. Čuje se, veli, čak do Metkovića. — Deder još mêko, deder sad — kaže seljak, i sve se više izmiče i udaljuje da čuje i oceni kako ona medenica zvoni izdalje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— I ja mislim, — reče Grbo — no molim te, gospodaru, deder uljezi u ovu kuću, pa gdje god je šuplje, promoli prst da zakucam klince da mi ne bi Grbo pobjegô, jer ćemo ga spalit u
— Bogme, milije potonje. — Aferim, anumo, svaka ti je prava kao po koncu; a deder kaži mi: ali je bolje maslo ali skorup? — Bogme, bolje prvo.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Nego, deder vi, dušo moja, vidite je li tu gdegod moja žena. Hteo bih da razgovaram s njom. ANKA: Hoću, samo, je l' te pristaćete
VASA: Nego znaš šta, Živka, ti si mnogo zauzeta, to mi svi znamo, pa zato, ako hoćeš, pređi odmah na stvar. Deder, brate, propitaj ti svakoga redom šta bi želeo, te da vidiš šta bi se moglo za koga učiniti.
ŽIVKA: Boga mi, nemam. Baš sad čekam neke važne vizite iz diplomatije. VASA: Pa dabome. Nego deder! (Izvadio je hartiju da beleži.) Dede, tetka-Savka, šta bi ti imala da zamoliš Živku?
VASA: Nisi, dabome, a nisi znao ni to da će cela ta stvar vrlo rđavo po tebe da se svrši. Nego deder da ja i ti onako ozbiljno progovorimo. ČEDA: Znam, znam već, hoćete da me savetujete da napustim ženu.
Pacovi se razbegavaju čim lađa počne da tone. Nije ovaj ni prvi ni poslednji. VASA: More, nek ide do đavola! Nego, deder, kaži ti meni ono što sam te pitao: može li ona stvar nekako da se izgladi?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
tapše, odobrava: „Evala ti, umetniče dragi, Ja anđela danas videh prava; Nego skidaj sad i drugi preves, I đavola deder nam obnaži, Da vidimo šta još ne videsmo, Pa nagradu kakvu hoćeš traži.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ona naša kancelarija prava jurija; tek zineš, a neko upadne! Ovde opet, možemo! (Seda.) Deder, sad, molim te, gospodine Vićo, pročitaj mi još jedanput tu depešu, ali polako, reč po reč.
(Vraća mu depešu.) Čitaj dalje! VIĆA (čita): „sa namerom da ih prenese preko granice”... JEROTIJE: Aha, aha! Deder dalje! VIĆA (čita): „...Tačan opis ovog sumnjivog lica nepoznat je vlastima! Jedino se zna da je to mlad čovek.
VIĆA: Poslao sam već Aleksu. JEROTIJE: Ako, dobro si učinio! Dakle, šta sam ono hteo da kažem? (Seti se.) Ah, da! Deder, ti, Taso pročitaj ovu depešu. (Da mu.) Gospodo, depeša je poverljiva, Od gospodina ministra unutrašnjih dela!. Čitaj!
JEROTIJE: Gde je? ALEKSA: U kafani Evropa, jutros je stigao! JEROTIJE: Jutros? Ovaj... šta sam ono hteo? Deder ti, brate, odgovaraj meni po redu, nemoj tako „jutros je stigao”. Dakle, prvo i prvo... (Zbuni se.
) Šta sam ono hteo, gospodine Vićo, prvo da pitam? VIĆA: Kad je stigao? JEROTIJE: Ama, pitao sam to! A, jest! Taso, deder čitaj depešu. TASA (čita): „Prema saznanju i tragu dosad uočenome”... JEROTIJE: Preskoči to!
Moramo biti obazrivi, jer takvi se ljudi ne predaju lako; on će da se brani i pucaće. VIĆA: Hoće! JEROTIJE: Deder, gospodine Milisave, ti si bio podnarednik u vojsci; deder ti napravi plan. 'Ajde pokaži se!
VIĆA: Hoće! JEROTIJE: Deder, gospodine Milisave, ti si bio podnarednik u vojsci; deder ti napravi plan. 'Ajde pokaži se! MILISAV (važno Aleksi): U kojoj je sobi? ALEKSA: Soba broj četiri.
ŽIKA: Nemoj nikad više u životu ni da pomeneš. (Zvoni.) MILADIN: Neću, gospodin-Žiko! ŽIKA: Deder govori, zašto si došao? MILADIN: Pa evo šta je: neki Josif iz Trbušnice... ŽIKA: Znam Josifa. (Opet zvoni.
A je l' ti tu poverljivi protokol? MILISAV: Jeste, gospodine kapetane. JEROTIJE: Deder, izvadi ga! (Milisav vadi iz fioke jedan protokol.) Zavedi! (Milisav umoči pero i očekuje.
KAPETAN (nastavlja diktiranje): „...nađenih kod optuženoga u naročitom unutrašnjem džepu od kaputa”. Jesi l' zapisao? Deder, gospodine Vićo, po redu. (Daje mu hartije.) BOKA: Ali ja vas lepo molim, gospodine kapetane!
A? VIĆA: „Dve jegerke”. KAPETAN: Dve jegerke, a? I to mi kao nešto sumnjivo dođe. Dve jegerke. (Đoki.) Deder ti, mladiću, reci iskreno, šta si mislio pod tim „dve jegerke”? BOKA: To što piše!
'Ajd', reci mi, gde bih te držao u 'apsi? (Vići.) Deder da ga čujemo, šta kaže protivu zatvora? VIĆA (čita): „U jednu čašu vruće vode metni kašiku gorke soli, rastvori to,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I reč bi odmah bila ispisana. — Deder ti, Pero, napiši reč dud! Razume se da bi se i Pera zbunio dok mu ne bi učitelj rekao: — Zamisli jagnje na ražnju
mu gusle bile na kolenima, pa se tako nekako uneo u tu naviku da bi pogdekad u desetercu počeo i da govori sa nama: Deder, Žiko, iz četvrte klupe, Ako li si junak od megdana, Reci meni, moj sokole sivi, Ko to beše Lazarević Luko?
Sećam se da sam jedanput, na času opšte istorije, dobio pitanje: — Deder, reci ti meni imena devet mitoloških muza? Ja sam prema boginjama lepih veština imao naročitih sklonosti i trudio sam
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A zašto nije doša pravo, da se ižljubimo i popijemo bratski... Deder nategni! — govorio je prostosrdačno crnogorski komandant. Opet onaj sa čašom vina.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
“!“Opali mi dvije vruće, pa će opet: „Deder sad, gdje se uliva Dunav?“ — A šta ti? — A ja: ne uliva se, kažem, nigdje. „Kako nigdje?“— izbeči se on.
Dječak smotri prelomljenu granu i zabezeknu se: — Pa ti si to mene granom, a?! Kako si to izveo, deder? Kako je magarac i dalje mirno stajao i ćutao, Stric uze da gunđa u velikoj neprilici: — Dobio sam po leđima, grana
Uza nj su Jovanče, dugački Stric, Vanjka, Đoko, Nik, a eno, sasvim na kraju, i Nikolice s kujom, s ljutom Žujom! Deder, ko je taj ko ih smije dočekati ? — Ehej, gdje si sad, vuče, kad je tu Žuja?!
Tako se njemu bar činilo. — Pa deder, šta ćemo sad s Lunjom? — upita Jovanče. Dječaci su ćutali oborenih glava. Lunja i sama obori pogled i reče sasvim
E da vidiš kako ćeš sad htjeti. Deder, ispruži dlan, da ti ja pokažem kako nećeš batina. Prišao bi zatim drugom đaku, a kad bi ovaj, uplašen sudbinom svog
— Tu sam, tu sam, kneže viteže. Zalivam dušicu brljom. — Deder mi za večeras sazovi ove ljude. Evo ti spisak. Poljar se zavuče u konoplje iza kuće i uze da sriče prvo ime na spisku:
Na poluotvorenim vratima pomoli se starčevo špijunsko lice. — Tu sam, kneže viteže. — Deder, poljaru, bi li nam znao kazati, jesi li u posljednje vrijeme opazio neke dječake da se skitaju oko vode i love ribu?
Spava gdje stigne, jede gdje ga ručak zateče, pere ga i krpi svak pomalo, a svi njegovi putevi vode ga u krčmu. — Deder ti sad njega nađi tamo gdje on stigne, gdje ga ručak zatekne i gdje se pomalo krpi — vajkao se žandarmerijski narednik
— Mi smo povazdan po brdima kod ovaca, kod goveda, vidimo nadaleko ko dolazi, ko odlazi... — Pa deder Jovanče, junače, prihvati se toga posla — nastavi Nikoletina.
— E, sad je red na mene! — uzbuđeno prošaputa Stric i natuče šešir na glavu. — Deder, noge junačke, pokažite se! Potrčao je ukoso preko šumarka i tek što je dospio u rijetku nisku šikaru na drugom