Kostić, Laza - PESME
kamo ostra slepila?” I nagrnu četa mnoga, puna duha crna, zloga; iz kuće se začu vris, — pod Delilom kleca noga: vrisak beše njenog boga, Samsonova oba oka.
Šta je s Delilom? Kamo Delila? Zar i njoj slomi tamnica krila? zar i njoj oči u večnoj noći, ta neće biti, oh, neće moći: gvozdeni šiljci,
” Filišćanin se maša za mandal: „U nagradu sa vešte izdaje gospodar mladi, Askalonski kralj, na ženidbu s Delilom pristaje! —” U Samsonovim grudma nema dâ. „Rad izdaje? Rad kakve?” prošapta. „Rad kakve? Gle, još pita! Ha-ha-ha!