Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Onda bi se gospođa Soka namrštila, bacila bi „prezritelni” pogled na takvog deliju, a gospodar Sofra ućutao bi, i svojim ćutanjem protivnika prinudio da se udali, a posle dao bi mu na znanje da više
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sav radostan junak što će imati zašta da se bori, potrča i sustiže kod izvora deliju sa curom. Devojka sedi kraj izvora, a delija legao na njen skut te zadremao.
Rabadžija stade uveravati deliju da nije video čoveka, a ovaj uporno zahtevaše da mu izda, jer ga je on sakrio. Reč po reč, pa se ovi zavade, i delija
Reč po reč, pa se ovi zavade, i delija poče da preti kolaru, a ovaj kao iz šale udari deliju po čelu, i ovaj pade mrtav na zemlju. Produži kolar da vuče svoja kola, pa i zaboravi na junaka u čakširama.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
J. (drvo) ne može da rodi zato što je na »vilovitom« mestu (SEZ, 41, 1927, 313); »gorka i otrovna« j. pomaže deliju devojku zato što je prema njoj bila pažljiva (SEZ, 41, 1927, 180). Zlatne j.
Petrović, Rastko - PESME
čun dalekome moru, Ili kao oboreno vito stablo borovo; O moje sreće divne, što mi je mladost čedna; Ili se pretvori u deliju da odjurimo u lov!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Onda kale konja odsjednuo, la privati za deliju Marka, al' se Marko davno prestavio. Proli suze proiguman Vaso, jer je njemu vrlo žao Marka; otpasa mu tri ćemera
opkoli sa svojom družinom, te povata svijeh u planini, pogubi nam tri najbolja druga: četobašu starca Ćeivana, i deliju tanka barjaktara, kalauza Zulić-Husejina; nas trideset ne šće pogubiti, no udari svakom po biljegu: mene j’ onda uši
glasa, družbini je braći besedio: „Oj družbino, moja braćo draga, ispadnite na drum za busiju, dočekajte neznana deliju; nit’ ga bijte, niti ga globite, već ga živa meni dovedite: otkud god je, on je roda moga!