Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U tome delu crta Viland žitelje Abdere, najizrazitije palančane stare Grčke, koji svoga sugrađanina Demokrita, najvećeg prirodnjaka i mislioca svoga doba, proglasiše za budalu i pozvaše Hipokrata, slavnoga lekara, da tu duševnu
Hitlerova mržnja prema Jevrejima pogodila je i starog, nedužnog, Demokrita. Zato mi posta još miliji. Počeh da razmišljam ne bih li svojim perom mogao nadopuniti onu prazninu Vilandovih
Opisah sastanak Demokrita i Hipokrata i njihove razgovore kako sam ih zamišljao i uživeo se u taj događaj. Kada pročitah to svoje sačinjenije,
„Kroz carstvo nauka“ u znatno smanjenom obimu jer sam u nj uvrstio samo pojedinačno obraćene životopise Pitagore, Demokrita, Aristotela, Aristarha, Gerarda, Kopernika, Gerika, Njutna, Kivijea, Faradeja i Darvina, njih dvanaest na broju.
prisutni i nesumnjivo najveći lekar onog doba, Hipokrates, pomno ispita sumnjivo stanje razuma abderitskog građanina Demokrita i da o tome podnese svoje stručno mišljenje Senatu.
radosno Hipokrates koji se već bio pobojao da neće zateći kod kuće smešljivog filozofa, kako je cela Grčka onda zvala Demokrita. No nomofilaksa spopade neopisiv bes. Lice mu postade plavo-crveno, a oči mu mal’ ne iskočiše iz duplji.
od tebe, mudri lekaru Hipokrate, da pregledaš duševno stanje ovde prisutnog i tebi predvedenog građanina Abdere Demokrita i da o tome podneseš svoje stručno mišljenje Velikom Senatu“.
On se malo zamisli, pa zapita Demokrita: „Mogu li se koristiti tvojim gostoprimstvom još ovu noć?“ „O, kad bi hteo, moj dragi, da večno ostaneš ovde kod mene!
mu saopšti potanko šta je sve naučio u očinskom domu od svojih učitelja, ispriča mu kako je bio u Abderi kod Demokrita i kako ga je ovaj uputio da vlastitim očima posmatra i proučava prirodne pojave. Platon se nasmeši.
Sada možeš, sine moj, da razumeš stav koji sam zauzeo prema učenju Demokrita. On smatra materiju, u njenom obliku i kretanju, kao jedino uistinu stvarno, a ceo duhovni život kao stvarnost, izvedenu
I Aristoteles verovaše u tu mogućnost, i pođe, svojim sistemom razvitka, srednjom stazom između puteva Demokrita i Platona.
Jer od Platona i Aristotela sačuvali su se svi njihovi najvažniji spisi kako su ih, reč po reč, napisali, a od Demokrita ostalo je tek nekoliko malih odlomaka njegovih dela u svedočanstvima drugih.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
pisati, šta sabirati, oduzimati, množiti i deliti, ako ne znaš besedu Antonijevu, filipiku Demostenovu ili filosofiju Demokrita, takozvanog smešnog filosofa?