Upotreba reči deset u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

A zvanije?... Džanum, džanum, ko će meni to da plati?... Ha?...“ Živko izvi iza pojasa kesu s novcima; izbroji tako do deset dukata i pružaše ih arhimandritu: „Nâ, uzmi, oče, za trud!“ „Ne mogu, džanum; stradaću...

“ „Ne mogu, džanum; stradaću...“ Živko izvadi još deset žućaka. „Uzmi, oče!...“ Arhimandrit se nije mogao više uzdržati; oči mu sinuše, obrazi mu se zažariše, i u svakom

Bilo je, istina, među njima koji nisu znali ni deset zapovedi božij’... pa opet nisu krali ni otimali. Behu to većinom dobri i pošteni ljudi, bez ikakvih pretenzija i

— Al’ ako mi ti pomogneš, — reče Sremac, — mi ćemo ga za deset dana povratiti kući. — Ja? — pitaše učitelj, začuđeno gledajući svoga gosta. — Ja da mu pomognem?...

Obradović, Dositej - BASNE

Kad su razumni i prilježni domaćini da imadu svoje potrebe, jedno prosto jelo njima je i slađe i zdravije nego bogatim deset.

Ovo se može slučiti, ali od stotine jednom, pak što dokazuje jedno protiv deset? A i u onom jednom samo neka tražimo uzrok, pak ćemo naći kako i zašto mu se to tako dogodilo.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

VINO 199 SVETOM JOANIKIJU DEVIČKOM 201 MALI OTAČNIK ZA PUTNIKE 204 POTOMCI SVETOGA SAVE 206 HODOČAŠĆE SVETOME SAVI 207 DESET OBRAĆANjA BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ 212 NAJLEPŠE PESME I EPITAFI SA KARANSKOG GROBLjA Ovde počiva

Kad ćeš nas čuti, ako nas ne čuješ danas, kad nemamo ni jezika, ni glasa? DESET OBRAĆANjA BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ Majko Slova i Spasa, Trojeručice, neka naše čamce u blage luke iz

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” Ustade i general, opazi dimove — u nebo oprli — od deset kuća, pak se okrete na one Turke, izvrati kožu i povika: ,,Vi jedne kesedžije, vi jedni buntovnici svoga cara, vi ste

Od šabačke nahije kmetova oko 20 otidu, predadu se i odnesu zairu. Asan-paša zadrži deset a one druge pusti kućama da drugim kažu, da ne slušaju valjevski̓ ̓ajduka i Karađorđa, no da budu caru pokorni.

i kaži mu: „Ja sam Černi Georgije Petrović, koji sam podigao moj narod, da ga od turskoga zuluma izbavim, i deset godina držao se; a sad dođe 20 Turaka na jednoga Srbina i osvojiše nas.

A ja odsad prvoga čujem da rekne, da će svome bratu Srbinu pizmu ili osvetu učiniti, ja ću deset Turaka živi̓ pustiti, a pizmedžija Srbinu glavu ću odseći.

31. dekembra u deset sati opet odemo Lordu Kastlriju, iziđe njegov sekretar, damo mu pismo i pokažemo kog je soderžanija i šta prosimo.

— Mi kažemo, da nemamo kuda ići, no jošte hoćemo hercogu Rajneru, i ako nas i on i vi svi oterate, mi ćemo opet doći; deset puta ako nas oterate, mi ćemo i hiljadu puta doći, i za milost prositi, i pročaja.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Sutradan, baš u sami mrak, stade vreva u Rakinoj nivi, Gazda Raka razmlatao se i razvikao kao da ih je deset. Kmet Stevan prislonio se uz plot, pa samo ćuti i gleda što se čini.

— Vala ionako mi već dosadi ta potra svaki čas — reći će na to Stevan, ali ovake napasti još nisam video! Ima deset puta kako je od jutros slao onog njegovog ludaka: »Hajde«, veli, »rekao Raka da osečete potru...

Doznati vlast, pa da ja budem kriv... — Daću ti deset dukata, Simo brate, kurtališi me ove napasti! Ako boga znaš — eto ti u gunjcu šest dukata, uzmi...

jes̓, i ko meri krivo i njega stigne prokletinja — prihvatiće onaj što je uvijao kaiš — Znaš kad ono, ima već valjda deset godena, beše nekako oko Ilijinadne ona velika hala i vetrina, tamo po Međedniku.

Zovem ga, brate, eto poslom zvaničnim u kancelariju — neće da dođe; po deset puta šaljem pandura, dok ga jedva doteram... Eto kaki je današnji svet! Eto kaki je današnji naraštaj!

— Koliko, gospodine? — Pedeset i četiri sela — ravnih deset dukata i dva talira! — Ih, zaboga, gospodine! Mnogo... — zadivi se Đuka tolikoj šteti. — Ah, to je sve kriv Radan.

odrečne, posle se dokopa opštinskog pisarstva i u toj svojoj dužnosti »štedeći i mučeći se« steče neku paru za svojih deset godina, pa sad, hvala bogu, ima čime dočekati svoje znance i prijatelje.

— Idi tamo onoj momčadiji. — Evo na! — se krupan glas opštinskog pisara i badi momčetu u kapu deset para. — Nemoj da se pretrgneš, ćato! — reče momče zajedljivo. — Vi'š ti bezobraznika! Ne kažeš hvala i na tom!

Pusti se i to kolo, i opet momče Srejino zađe da kupi pare. Kad blizu Miluna, on izvadi deset para, pa zovnu: — Odi, more, amo! Baš iako ne igram, vredi dati takom sviraču!

— Koliko misliš da mu daš? — Daću mu četrnaest dukata do Mitrovadne. Stanoje mu plaća, čini mi se, deset. — Tako će biti. — A za četrnaest će jamačno pristati.

Preko leta biće zar dvoji-troji svatova, a sabora ima više od deset. Uz to još uračuni i nekoliko slava. Ele, tamo-amo — izvadiće blizu triestinu dukata. A to je zauvar.

— Petnaest dukata — gazda-Milune. — E mnogo je petnaest. Stanoje ti plaća deset. — Ono jes'; ali ne mogu ni ja sve pod jedan ajluk. — Da dam ja tebi dvanaest dukata. — Malo je, gazda, bogami.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Juče me je hteo ubiti, ali mu bog ne dade!... Danas to već neće učiniti!... Pozdravi ga i kaži mu da je od danas za deset godina moj!... Da beži u svet, da beži u zemlju, pa nebo — naći ću ga!...

Nego i mi smo ti dobro... Čekaj! Jedan, dva... tri... četiri... pet... šest i dva: osam, devet, de set!... Deset mrtvih Turaka!... Da je i sutra deset i prekosutra deset, bilo bi trideset!... A za dve godine isekli bismo svu Bosnu!.

Jedan, dva... tri... četiri... pet... šest i dva: osam, devet, de set!... Deset mrtvih Turaka!... Da je i sutra deset i prekosutra deset, bilo bi trideset!... A za dve godine isekli bismo svu Bosnu!... Oho!... ovaj aga parajli!...

tri... četiri... pet... šest i dva: osam, devet, de set!... Deset mrtvih Turaka!... Da je i sutra deset i prekosutra deset, bilo bi trideset!... A za dve godine isekli bismo svu Bosnu!... Oho!... ovaj aga parajli!... Gledaj oružje...

I svi mi umemo gađati, ali onako... Govori, Surepe! Ta, progovori, onemeo!... — Ti govoriš za deset žena! — reče Surep, a svi prsnuše u smej. Zavrzan uhvati Stanka za rame. — Slušaj!... Slušaj samo kako brblja!

Ne smeš čeljadeta u kući zadržati. Razlomi mi se ona stara mati dvoreći ih. Pa još pas pita gde mi je žena?... Pre deset dana jedan gola ubi dete u Klenju — pa nikom ništa!... Vlaško pašče ubijeno, ko ti o tome vodi računa?

— Svi nećete!... Nisu vredni da na njih krećem svu moju četu!... Je li, Devo, koliko Turčin ima pandura? — Deset. — Deset i dva dvanaest... četrnaest... dobro! — računao je harambaša. — Onda neka pođe Surep... Ilija... Stanko...

— Svi nećete!... Nisu vredni da na njih krećem svu moju četu!... Je li, Devo, koliko Turčin ima pandura? — Deset. — Deset i dva dvanaest... četrnaest... dobro! — računao je harambaša. — Onda neka pođe Surep... Ilija... Stanko... Zeka...

Tu se čovek malo i oašluči; nije badava ruke maganjio. A ovamo ništa. Prevrnuo sam neki dan njih deset, pa: ha!... — reče Zavrzan i zakači noktom za zub... — Ti bi sve hteo ašluka! — reče Latković.

— Šta daš! — odgovori Miloš. — Pa lepo — reče Aleksa. — Ni to se ne da karati! I stade drešiti kesu. Spusti deset dukata na sovru. — Je l̓ dosta u kuću? — Dosta. — Šta još treba? — Da pozovem čeljad!... — reče Miloš.

Zavrzan razvezao razgovor: — Ja velim da svaki od nas treba da ima bar po deset žena!... Da ih polovina rodi muškinje, to bi bilo pet junaka!... Turci su, brate, pametni!...

— Jadna im pamet a gora godina! — ukopistio se Ivanko. — Ne dam ja, bre, jednog našeg za deset Turaka!... Evo ja ću udariti na dvadeset njih!... — Tako je!... Ivanko pravo veli! — viču Jovan i Jovica.

Dučić, Jovan - PESME

Marinkoviću CARSKI SONETI CARICA Ti si lepa naša carica u kruni, S deset dubrovačkih paževa; i greje S tebe sjaj dragulja što doneše puni U Kotor brodovi s Kipra i Moreje.

Presto Patrijarhov od opala; presto Carev od rubina, stoji na dva zvera; Za deset vladika od bisera mesto; Sto kedrovih stola za sto kaluđera.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ah, kako je ona to umela da priča! Sasvim, sasvim drukčije nego Gustav Droz2! I tako polako preturismo deset sati. — Spava li ti se, dijete? — Bogami mi se spava, mamo. Kupao sam se! — Pa hajde da ležemo! Legosmo.

Daće sve što imamo, pa pod starost da perem tuđe košulje!” Jedanput opet — jali je bilo deset, jali nije — a njega eto iz kavane.

Šta sliniš za jednom drkelom? Nije on mene stekao, nego ja njega! Sutra, ako hoćeš, da kupim deset! Moja mati plače još jače: — Znam, Mitre brate, — kaže ona milostivo — ali hoće dušmani sve da odnesu.

— Brže! — kaže majci a odlaže nogama i rukavom briše znoj. Mati mu pruži. — Daj sve! — reče on. — Poslednjih deset dukata! — reče ona. Ali to ne beše više glas, ni šaput, već nešto nalik na ropac.

A nekad, opet, mekan kao pamuk, traži samo da miluje decu, daje im po deset para i ni za šta se rasplače. Npr., kaže: — Eto, ja ostah kao suho drvo u planini! Pa udri — ridaj.

Još jedno po sahata, i avlija bješe puna ljudi, a pred kućom više od deset kola, a Mara — još spava! Kum Ninko pogleda u sunce koje se pomoli.

Što da vam pripovijedam kako smo bili kao ubijeni i kako je kum Ninko sav pocrvenio kad poslije deset dana dobi pop pismo od Mare, u kome priča: kako joj je samoj, kako je htjela da se uhvati za kum-Ninkova kola kad se

8 i pljune. Spalding onakav kao i pre. Pred svima govori kako mrzi Nemce. Bije kelnere kad hoće da ga prevare za deset para, pa im posle daje dinar bakšiša.

o malenim kućicama, o volovskim kolima na kojima nema ni za groš gvožđa, o Ciganima, kako sviraju i pevaju, i koji za deset para daju da im odvališ šamar. Naposletku kojekake dosetke o Banaćanima. Donekle je išlo kojekako.

da to čine deca od deset godina, bilo bi razumljivo, ovako je gadno. Oni, znaš, ture na oči naočare od žice, podvežu svilenim krpama i koncima

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

samo to da mu umre neka stara bogata strina, pa kad je nasledi, on će odmah u varoš, a tamo će imati na svaki prst po deset.

»Srdili se vi ili ne srdili, ja dođo’, kaže, na jednu čašicu«. Kad al’ jest, vraga, čašica! Bude tu i deset! — Pa i dvadeset! — dodaje g. Pera smešeći se. — Ta da, da, što kažete, i dvadeset! A da šta vi mislite!?

Popusti i Pera i pogodiše se za deset srebra. — Dobro! — veli pop Spira. — Deset, deset — ali kad ti platim deset, ’oću dobro da teraš.

Popusti i Pera i pogodiše se za deset srebra. — Dobro! — veli pop Spira. — Deset, deset — ali kad ti platim deset, ’oću dobro da teraš. — Nemajte brige; k’o ajzliban!

Popusti i Pera i pogodiše se za deset srebra. — Dobro! — veli pop Spira. — Deset, deset — ali kad ti platim deset, ’oću dobro da teraš. — Nemajte brige; k’o ajzliban!

Popusti i Pera i pogodiše se za deset srebra. — Dobro! — veli pop Spira. — Deset, deset — ali kad ti platim deset, ’oću dobro da teraš. — Nemajte brige; k’o ajzliban!

izneta je užasna slika jednog alkoholom ruinisanog organizma, za pouku mnogim čitaocima. U sredu, tako oko deset sahati, baš kad se gospodin nataroš kretao u amt, otvorila se širom kapija Pere Tocilova, a na kapiju izađoše kola i

a zato vas i vozim po pô. A za deset srebra, što kažu, ne vredi ni prezati na ovakom belaju od vremena. A valjda je pravo da i ja, što kažu, k’o siroma’

— »Obešenjak paorski«, mislio je pop Ćira, »mene vozi za deset, a njega za pet srebra.« A to je isto mislio i pop Spira: »Čivutin jedan, on se vozi za pet, a ja za deset srebra.

« A to je isto mislio i pop Spira: »Čivutin jedan, on se vozi za pet, a ja za deset srebra. Uvek se on tako jeftino vozi.« — Tako misle oba popa. A Pera Tocilov puši i preko kamiša se razgovara s konjima.

udavači tadašnjoj), i gumalastiku za čišćenje, i spravu za zakopčavanje rukavica, i neke silne konce i vunice od nekih deset raznih numeri, koje sve nije mogao ni da zapamti, nego je sve to zabeležio još tamo kod kuće na jedno pola tabaka

— A kol’ko ste platili vi za kola? — zapita pop Spira. — Deset srebra! — veli pop Ćira. — Šta, vraga?! Pa i ja toliko... Al’ valjda zato što ste vi prvi i pogodili? — veli pop Spira.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Sav naguntan, sa po deset pari košulja i gaća oko sebe i pun drugih krpa što jednako kupi i halapljivo trpa u svoje pazuhe, nedra, nogavice.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Vredi li rif čoje sedam forinti, on ga proda lepim rečima po deset, pa još koliko ostane s rifa na prstima! Iznenadno piše mu mati da se što pre kući vrati, jer je bolešljiva, pa sina

frajla Julka ovo pismo pročitala, malo se poplašila, jer je već pre toga lepa pisma Ružičiću pisala i zvala ga da do deset dana dođe. Misli, ne zna šta da radi. Tih dana Čekmedžijić ode u V. Tu se sastane sa Ružičićem.

„Nov šešir — deset forinti. „Put onamo i natrag — petnaest forinti. „Kad je kod mene bio u gostima Siridžić sa gospođom Jelkom i Savkom

„Kad sam bio u Ž. kod pope, Savkinog oca — put tamo i natrag deset forinti. „Kad sam bio da prosim Soku Redićevu u S. — put tamo i natrag pet forinti. „Kad sam išao sa čika-Gavrom u J.

„Put za paorušu Tatijanu Skorićevu u P. — deset forinti. „Kad sam gledao Milevu Mileusnićevu u B., dao sam joj sreće radi dva talira — to je pet forinti — dabogda

To su već ženini dukati, ona će ih na sebe potrošiti. „Opet nove nepčane haljine — sto pedeset forinti. „Nov šešir — deset forinti. „Nove čizme — dvadeset i dva forinta. „Drugi krupni i sitni troškovi o ženidbi — sto dvadeset forinti.

triest i četiri — ostaje mi tri; tri — četiri — pet — šest — deset . . . suma: jedna hiljada četrdeset forinti i trideset krajcara.“ Čekmedžijić se češe po glavi, pa se opet misli.

— Znaš, Alka, iskreno ću ti reći. Moric zna u koga je tepsija, a taj ište za nju deset dukata; toliko ne vredi. — Šta mi može Mica zbog tepsije, kad to nije njena već moja dedovina!

— Šta mi može Mica zbog tepsije, kad to nije njena već moja dedovina! Ali, da se i tog kurtališem, zajazi ga za deset dukata, pa nek je kraj. — Ja ću je, dakle, otkupiti.

— Ja ću je, dakle, otkupiti. Ćirković dade na znanje Moricu da će za tepsiju dati deset dukata. Moric donese tepsiju. Sad Ćirković preko svog kočijaša pošlje Rogoziću tepsiju.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Gospodo, evo vam poslednje, najnovije, evo gospodo... Evo šta Pariz javlja samo pre deset minuta. Tekst je depeše, evo od reči do reči: La ѕіtuatіon, kaže, ѕe trouve au poіnt de ѕ'arranger, kaže.

— vrpolji se nestrpljivo ogreѕѕe. — Gde sam ono stala? A ja, jeste. Dok jednog dana nje nema kući: deset, jedanajest, dvanaest, — Ju, ju, ju — svanu lepo, a nje nema. Kuku meni ojađenoj!

Afrika

Svako pleme ima svoju epopeju od po deset i više hiljada stihova, što prelazi sa oca na sina, i koje svi ratnici znaju napamet.

velika zgrada u blizini, dalje od mora, je „Grand Hotel“, za čijim su stolovima iskupljeni svi belci Konakrija, Ima ih deset–petnaest za dvadeset do trideset stolova.

„Vi pravo, vi pravo, ali sad ne može, sutra!“ I šalupa se sve više udaljuje od broda Ostaje još deset minuta do polaska broda. Potpun mrak. Tu je i momak koji sprema moju kabinu. Moli me za dozvolu da baci crnca u vodu.

Izdaleka ovi kupasti vrhovi uvijeni u meka isparenja, kao u oblake, izgledaju kao vulkani. Oko deset časova počinjemo ploviti sasvim blizu dugih blagih ostrva, odvojenih valjda samo trakama vode od glavnog kopna.

Nekoliko belaca koji žive u Tabuu retko se poveravaju veštini urođenika. Ima samo deset godina da se cela bela vlast Tabua utopila na očigled sve publike jednog broda kome je došla na aperitiv.

šefa Monge koji je potegao pešice iz svog sela da bi mi doneo na dar tri bela ptičija jajeta; ja mu za uzdarje dajem deset franaka. Očajan sam da ne uspevam pronaći mladiće koji su mi sinoć nudili maske.

“ Grdi me što sam za tri poklonjena jajeta dao deset franaka. „To je takođe udešeno; jaja su mućkovi. Trebalo je da probate, da li tonu ili ne u vodu.

Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što moradne sići, pošto još imam masu stvari da ga pitam o svome daljem putovanju i da mu saopštim, pa da

Posle malo nećkanja, čovek pristaje da proda masku, ali se ograđuje odmah da je isuviše skupa. — Pošto? — Deset franaka! Ja mu dajem još pet za poklon, a on mi vraća deseticu tražeći noviji papir.

Načinim samo deset koračaji i ne čujem kao da ih nikada nije bilo ni glasove crnaca—slugu, ni prijatelja. U visini se lomi grana od skoka

Apstraktno on ne mora da broji kao mi. Nije li čak i za nas, već posle broja deset ili petnaest, pojam količine: dosta ili mnogo?

“ Nisam primetio da crnca naročito žaloste batine, a naročito ne crnačkog derana kome je tek deset godina. Marmiton je međutim dobijao odmah kratak dah jecanja bez suza i drhtavicu, čim bi ga N. pozvao. Da li ga je N.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Hondrokefalo! Oćiš mlado katana, da platim pet stotina forinta? More, pamet, more, ja!... Od deset godina mu pravim račun... JUCA: A štetu ne računate što vam čini? JANjA: Ti si kriva.

PETAR: A? JANjA: U, što mi jediš, jedili ti psi!... Ama grafa j’ od kir Dima, mu poznaim slovo. (Gledi u pismo.) deset hiljada forinti, tria per mezo, na četiri mesec, za edno pravo trgo vac, i Rošildova obligacija u zalog, pe, pe, pe!!!

Teseres hiljades to — i deset hiljada u banku. Zbogom, vi drugi moi srci! (Smeši se.) Oćim da vas zatvorim da vas niko ne dira (Zatvori sanduk.

JANjA: Kirije imon! da si ausšpilui? MIŠIĆ: Jest, i to, po mom mnjeniju, nije ništa rđavo. On je uredio deset hiljada losa, po forintu srebra: deset hiljada forinata.

MIŠIĆ: Jest, i to, po mom mnjeniju, nije ništa rđavo. On je uredio deset hiljada losa, po forintu srebra: deset hiljada forinata. Svakom je slobodno metuti, i na koju devojku sreća padne, dobija smesta mladog muža i tolike novce.

(Uzme pero i spupajući k astalu.) Evo da žertvuim pô forinta. MIŠIĆ: Oho! Manje se ne prima od deset forinti. JANjA: Od deset forinta, gospodar notarius? Kamo toliki novci?

) Evo da žertvuim pô forinta. MIŠIĆ: Oho! Manje se ne prima od deset forinti. JANjA: Od deset forinta, gospodar notarius? Kamo toliki novci?

Tako svi, koji su najmanje vospitani, rade. JANjA: O, tako radi! Da zovi notariusa na svogo muža! I jošt’ da mu kradi deset forinta! Otkud deset forinta? Ajde podaj ti, de, kad kažiš! JUCA (slegne rameni). JANjA: Pa što govoriš?

JANjA: O, tako radi! Da zovi notariusa na svogo muža! I jošt’ da mu kradi deset forinta! Otkud deset forinta? Ajde podaj ti, de, kad kažiš! JUCA (slegne rameni). JANjA: Pa što govoriš? Da mi kradiš, da propadnim?

POZORIJE 8. JANjA (sam) JANjA (sam): Prokleto Eva! Ima više pametu nego ja. „Kolikoj izgubio kir Janja?“... „Deset hiljada forinta.“... „Ajde da go pomognimo.“ Na, na, na, koliko? Sto forinta. Doksa si o teos!

Imam 8 O ja nerećan! Slava Bogu! deca... Pi! Što mi reči ono notaroš za neko los? Oćim da uzmim za moja Katica. deset hiljada forinta strebro, lepu sumu, mene pet, Katica pet. Oho! A kad kaži Katica: „Ja sam dobila, ja sam gospodar.

Prokleto posla! (Misli se.) Nek idi zbogom ova špekulacija... Ama deset hiljada forinta u strebro! Janja, bre, čuiš? Deset hiljada forinta strebro! Ma tin timin mu!¹⁰ Da uzmim! Za Katica?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Engelshofen je izgledao stariji, nego jutros, deset godina. Pri izlasku iz kola, prvi put su morali da ga vode i podupiru pod pazuhom. Bio je gologlav i disao je teško.

Mürbe machen! A Garsuli, skaradno: Pod jajca greifen! Trifun je, tih dana, bio postao, u licu, kao deset godina stariji. On je bio stasit, visok, skoro koliko i Pavle, ali nije bio ni lep u licu, ni otmenog držanja.

Trifunov lik, koštunjav, malo upalih obraza, visokog čela, jakih vilica, a nosat, brkat, koji je pre deset godina još, ćerci kapamadžije Grozdina ličio, bože me prosti, na lik arhangela Mihaila, bio je sad poružnjao.

To, da mu je ona rodila šestoro, Trifun je smatrao da je prirodno. To da će ona, svakako, idućih deset godina u braku imati još šestoro, a verovatno, i desetoro, i to se Trifunu činilo prirodno.

Vreme ratovima je prošlo. Drukčiji ljudi trebaju austrijskom carstvu. Trifun se beše oženio, pre deset godina, ćerkom kapamadžije Grozdina, iz Rume, preko provodadžiluka.

Bila je deset godina u braku. Za čudo, prvih, zanosnih, godina, toga braka, ona nije rodila ni jedno. Ali, posle, iznenada, dečica

Đurđe je imao običaj da kaže da onog, kome peva, zatim, hoće da proguta. Samo, eto, sad, posle deset godina braka, i šest porođaja, te oči više nisu gorele kao u pustinji, nego su bile isplakane i mutne, a kao u neke

„Sam!“ prošaputa. Sam! Kao da je to moguće. Ocu koji ima šestoro! A koji će imati, idućih deset godina, još toliko. Zar ne bi, i kad bi otišao sam, video da ga, kao neka senka, prati ta povorka dece, od kojih je

Đurđe je voleo svoju decu, pa je voleo i bratovljevu, svih šestoro. On je uživao pri pomisli da će ih, idućih deset godina, biti još toliko. A žalio je tu mladu ženu, sa tolikom decom. Nije odobravao da je u familiji izbegavaju.

Ali ni posle, Trifun ne reče ni reči. A ni gospoža Kumrija ne reče mu ni slovo. Muž i žena, posle deset godina braka, i ljubavi, sedeli su sad na tronošcu, kao gluvonem i gluvonema.

On je od uživanja u mladoj ženi prelazio u dosadu muškarca, sa ženom koju ima deset godina. Da je i on njoj dosadio, i te kako, to Trifun nije ni sanjao.

Reče joj da Božič izgleda deset godina mlađi. Gospoža Evdokija se nasmeja na to, muklo, ne kao njena ćerka, srebrno, nego tupo, kao kad grlice guču.

Teodosije - ŽITIJA

Spomenu mu i leteći cpp, koji vide Zaharija, čija je dužina dvadeset, a širina deset lakata, kojim će kletvoprestupnik neraskajan pre smrti za kaznu biti pokošen.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kod njih je kult slavnih predaka više ukorenjen i čak je jači od verskih osećanja. Usled toga oni znaju svoje pretke za deset, petnaest pa i više „pasova“ (kolena) unazad.

Brok, Belić) šopskog dijalekta dokazano da on ima sve bitne osobine srpskog jezika, dok bugarski pisci tvrde da su od deset glavnih osobina šopskog jezika samo tri srpske a ostale bugarske (Conef).

i zbrkanih pesama u pogledu na istorijske ličnosti, kao pesma o Kraljeviću Marku i o „Levendinče čobandinče“ koje „čuva deset stada silni ovci“. Tu se pominju Katranica pod Olimpom i Krčingrad kod Prilepa.

U selu su obično samo starci koji žive od novca što ga šalju pečalbari, zatim deca ispod deset godina i žene. Pošto svrše svakodnevne domaće poslove, koji nisu veliki, žene provode ostalo vreme u izrađivanju i

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— U srećki broj deset stoji poslovica: „Jača su trojica nego sam Radojica“ — mirno reče Miš prorok. — Hajde brzo da smislimo kako ćemo

Nušić, Branislav - POKOJNIK

MILE (gleda u sat na ruci): Pre deset neće ni stići u kancelariju. RINA: Tvrdiš kao da pouzdano znaš? MILE: Znam kao i ti što znaš.

RINA (ravnodušno): Bavi li se tamo dugo? MILE: Dok ne posrče kafu, do deset otprilike. RINA: Ko će to da sačeka, ja moram što pre s njim govoriti.

To je jedan ogroman dvanaestogodišnji posao, koji predviđa i ogromne tehničke objekte: najmanje deset velikih gvozdenih mostova, oko stotinu betonskih mostova i veliki broj tunela i propusta. Ogromno nešto, razumeš li!

SPASOJE: Tako oni kažu. PAVLE: No, pa zašto bih ja to kvario? SPASOJE: A što se tiče onoga sa deset hiljada dinara? PAVLE: To je najmanje, o tome ću na kraju misliti.

Niko i ništa, imaš u džepu koliko ti treba za tramvaj, i to ti je sav kapital. Drugo je to da si ti od onih deset hiljada što si mi ih zajeo napravio sto hiljada, pa od sto dvesta i od dvesta četiri stotine i tako dalje!

Više nego to, onom policijskom agentu kojega ste mi uputili kazao sam u deset i trideset da bude ovde, jer sam u to doba pozvao Marića!

SPASOJE: Ne tražim vam ga, čuvajte ga, trebaće vam. Kad budete oddučili hoćete li deset ili petnaest godina provesti usamljeni, neviđeni, nečuveni i pod tuđim imenom u kakvoj prijatnoj nemačkoj ili

nečuveni i pod tuđim imenom u kakvoj prijatnoj nemačkoj ili holandskoj ili, ako hoćete, švedskoj varoši, ili ćete deset ili petnaest godina provesti usamljeni, nečuveni i neviđeni u kakvoj tamničkoj ćeliji, vi ćete tada shvatiti vrednost

a sad već (gleda u sat) prvim vozom u 11 i deset, u Nemačku, i dalje možda. Kao što vidite, pasoš mu je i viziran. MARIĆ (primajući od agenta pasoš): Da, ja putujem,

Kao što vidite, pasoš mu je i viziran. MARIĆ (primajući od agenta pasoš): Da, ja putujem, prvim vozom u 11 i deset. SPASOJE (Mariću): Potrebne instrukcije dobili ste, morali bi požuriti da ne bi propustili voz.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

minuta to isto će učiniti i pravoslavna, dovodeći vo iskušenije popa Domentjana da Luki Crkvenjaku skreše sve po spisku deset kolena unazad zbog netačnosti.

Sahranili su ga za pola sata, a oni koji su ga pratili razišli su se brzo kao da se nečega stide ili boje. Oko deset otac je prestao sa šamaranjem.

I nije se mešala, bar ovoga puta nije. Bila je na konferenciji do pola deset, jer je njen aktiv imao sastanke jednom nedeljno. Ona je zadužena za staranje o majkama i deci.

Najednom zaglušen sopstvenom krvlju shvatih da nijedna od tih kuća nije moja. Kad mi je bilo devet ili deset godina, obećao sam majci da ću kad porastem postati bogat i ona neće morati da radi, niti živi u kući druga direktora.

- Ja imam - rekla je. - Sada će naići Tauern-ekspres. To znači da je nešto oko deset. Mislim da će te blagosloviti otac kad stigneš kući. Nećeš stići pre jedanaest!

Bilo je nešto oko devet kad sam se konačno izvukao iz dvorišta posle svih onih priča da će za nekih deset dana kraj školske godine, itd., itd.

U vazduhu se njušio kraj godine, ali meni se nije mislilo o tome. Ruke su mi mirisale na sunđer i kredu, jer sam deset minuta ranije rešavao idiotske odnose tangensa i kotangensa i zaradio jedinicu.

— zaigravalo se ono drugo ja u meni. Samo malo! Nekih šugavih pet santimetara! — Brojim do deset! — rekla je Rašida zadahtano. — Kladim se da nećeš izdržati toliko! — Već si se kladila. Izdržaću!

Još Melanija praćena čoporom i pridržavana od nekoliko žena nije izmakla ni deset koračaja ka nasipu, ja sam čuo kako iza Rašide i mene neko kaže: - Onaj Galčev, znači?

Onda je pomislio kako oni mogu da znaju šta on misli. Odgovorili su mu da mogu. Oni imaju deset milijardi moždanih ćelija više nego što on ima. To je evolucija.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

No kako sam do tri hiljade došao, onda je sve od sebe dalje išlo, pet, deset hiljada i više. Pa kad se opomenem kakvi su preda mnom bogati trgovci bili, kakav je bio Toša Sarajkić, pa eto došao do

Devojčice kao tri ružina pupoljka, između petnaest i deset godina. Šamiki je sedam godina. Na znamenju nadenuli mu ime Samuil, a kad su ga krstili, dobio je ime Aleksandar, no

— Otkud ti kod mene? Milo mi je, sedi. — Došao sam k tebi da mi za kratko vreme uzajmiš deset hiljada forinti. — Nemoj da bulazniš, Sofro, imaš više novaca neg’ ja, ta ti si prvi gazda sad u varoši!

A da, došao sam zato tako rano, da vidim je li uranila, je li obučena, da li se ne češlja u deset sati, kao neke frajle. Badava, dopadne mi se; sad ću odmah kratak račun načiniti.

evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana jednog svog rođaka k meni, i javi mi da dođem, da će me pre podne u deset sati dočekati. Jedva dočeka’. Odem tamo, al’ devojka lepo al’ ne skupoceno obučena, al’ tek ipak malo paradno.

— Dakle hoćemo li, Krečaru? — Svršeno je. — Daj ruku. — Evo, ja nosim deset hiljada! — Ja dvadeset. — I ja dvadeset. — Ja trideset. — I ja trideset. — Daj ruku. — Evo.

Sad otac oslovi Lenku da i ona sedne, i dâ doneti „auspruha”. Donesu ga. „Auspruh” od deset godina, miris, slast, snaga osobita. Domaćin sipa. — Hoće l’ biti, Čamčo, ovaj dobar za Poljake? Čamča košta.

Oči kao rubin svetle, streljaju, još sad, u trinaestoj godini. Šta će biti docnije? Katici je tek deset godina, mnogo je na Pelagiju, samo nos već nije grčki, no palestinski, malo jako savijen, ali zato lep, odgovara joj

Sad se opet zaključaju, legnu i zaspe. Kakve su sne morali imati gospodar Sofra, Krečar i Čamča? VIII Sutradan u deset sati je već štatarijalna komisija tu. „Štatarijum” je već bio objavljen.

— Ah, iz Vengerske, tamo dobro vino rodi. Imate li vina u koli? — Imamo. — Koliko? — Tako svega oko deset akova. — Drugo ništa? — I polovače rakije. — Je li dobro vino? Da koštam.

Krečar ne može da govori, nije šala, hiljadu forinti na deset akova, na njega spada pet stotina forinti, a ne zna pošto će se prodati „auspruh”. Mogu ga još na putu lopovi popiti.

XII Prošlo je deset godina, — u životu čoveka dugačak rok, koliko se za to vreme svet menja, koliko se rode, koliko umru, koliko njih

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

i da vojnici poskakaše u vodu, da čamce oslobode, zatim odmah utonu u polumrak, primetivši da su blizu suprotne obale. Deset čamaca se jedva čujno zari u pesak i vojnici počeše iskakati na obalu, zgrabivši puške u ruke, pretresajući žurno

Vojničke povorke koja je koračala oko nje, sve brže, u kojoj je, po deset puta, ugledala i svog muža, strahovitog, glavatog i krvavog.

Misleći da mu ide episkop, koga je još iz Budima poznavao, on pomisli: kazaću mu da sam mu doneo deset dukata za manastire i deset za odežde. Kazaću mu da je pusti među monahinje u Jazak, možda će je tamo voda izlečiti.

da mu ide episkop, koga je još iz Budima poznavao, on pomisli: kazaću mu da sam mu doneo deset dukata za manastire i deset za odežde. Kazaću mu da je pusti među monahinje u Jazak, možda će je tamo voda izlečiti.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

koji je „mnogo jači od drugijeh ljudi kad se naijedi; u onaj mah (vele) još da mu se rep napne, mogao bi nadvladati deset ljudi kao desetoro male djece“, piše Vuk.

U normalnim slučajevima uobičajeno je da se dete krsti posle tri, negde sedam ili posle deset dana od rođenja.⁴⁷ Kada će se dete krstiti često zavisi i od dana kada mu otpadne pupak (to je obično između sedmog i

Pirh, koji je putovao kroz Srbiju 1829. godine, kaže da u celoj srpskoj zemlji ima svega deset gradova.² Osnovne jedinice patrijarhalne društvene organizacije bile su porodične zadruge i plemena (bratstva).

opisujući život i nošnju u Srbiji iz doba vladavine kneza Miloša, o oblačenju dece kaže: „Deca su se po selima sve do deset i više godina vrlo rđavo odevala.

Odraslija deca, od sedam do deset godina, već uveliko pomažu u plevljenju povrća, sejanju i čupanju pasulja, plašćenju, oranju, pri hranjenju stoke itd.

). Devojčica se daje kod ’majstora’ da uči vesti tek posle osam—deset godina uzrasta. Ženska deca počinju najpre vesti ’kolir’ (jaka od košulje) i rukave (zarukavlje), pa kad to izuče,

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

časnih dveri kroče vlastelinke, gospođa carica ili carske kćeri, neka ih sveštenici vrate i neka im arhijereja svita deset noći pokajnice čita.

Preskače Kaina i Avelja i bajku u Kani o hlebu koji jedan hiljade može da nahrani. Preskače deset zapovesti, a čita o Adamu i o Evi, priču o Ruti, o Mariji Magdaleni, o Sodomi i Gomori, sve dok se manastirski ne

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Onda nas je jednoga dana oslobodio naš rođak, partizan. Bio je opasan redenicima, nosio je »brengal«, deset bombi, dva revolvera, dvogled, foto-aparat, kožnu torbicu i još neke kaiševe.

I ponovo se dogodi ista stvar: i na matineu u deset, i u dva, četiri, šest i osam... Stalno me je gledala. Bio je to prilično jadan i pohaban bioskop, u kome se osećao

O nama. Mislim, o Mikiju, Burzi, Kostici i meni, i o tome kako godinama odvajamo ćošak od sedam do deset. Naravno, igrali su nas neki drugi momci; mene je igrao onaj plavi, slavni Kakoseonozvaše, ali inače, sve je bilo

Film je bio fenomenalan, na časnu reč! Igrao je celo jedno poslepodne, ali ne i uveče, i ne na matineu u deset sati, čoveče! Koja je to bila masaža!

— Tvoje su! — prošaputala je. — Voz ide sutra uveče, u deset i dvadeset. Noge mi se odsekoše od straha. U to vreme nije mnogo ljudi putovalo u svet.

I to je šuga. KINOTEKA U TRI Svake nedelje, tačno u deset do tri, jedna mlada žena stiže iz dubine Kosovske ulice vodeći za ruku kćer. Njena kći ima majčine oči boje dima.

– Ništa. Onda su Stonjanin i čovek nešto šaputali, pa čovek izvadi iz džepa novčanicu od deset hiljada i stavi na sto, pocrvenevši pri tom. Niko je nije takao.

Ta četiri krhka udarca, važnija od revolverskog hica startera na olimpijskoj stazi dugoj sto deset metara sa preponama, taj znak koji otvara kapije raja u zemlji bogu iza leđa, u dvorani sumornog sjaja, ispunjenoj dimom

— mislićeš, gledajući tog smešnog zavodnika zbog kojeg si kao slučajno špartala ispred hotela »Evrope«, svakog dana od deset do dva, želeći da mu pokažeš kako si najzad ozdravila, kako si slobodna i kako ti više ništa ne znači. Ama baš ništa!

Ti isti ljudi, deset godina kasnije, plaćali su skupo Francuzima da ih smeju kopirati, ili su ih, jednostavno, krali, menjajući samo po koji

Odbrojao je četiri novčanice od po deset hiljada i pružio ih šefu, koji ne pomeri ruku da ih primi. — Uzmi... — reče. — To više nisu iste pare!

Dan kada mu kći pripada od deset pre podne do sedam naveče. Praznik! — Niko ne tvrdi da vi nemate pravo jedanput mesečno na svoju kćer...

Matavulj, Simo - USKOK

Za... — Kakvi Crnogorci! — prekide ga ozdo krupan glas. — Kakvi vam se Crnogorci priviđaju? Nema ih ovdje ni deset, no smo sve vaši, ćesarevi ljudi od skoro, hvala da je bogu!

Osvojismo veliki šanac s deset topova. Francuz ustupi još tri, pa se hitro pribra i udari na nas s boka; pogonismo se od popodne do mrkle noći, ali

— A ko te je liječio? — pita Rako. — Oni. U vojnoj bolnici, u Beču. Kad ozdravih, zatvoriše me u tamnicu. Deset mjeseca čekao sam suđenje, pa me osudiše na smrt, da budem puškarav pred pukom vojske. — Pa ti oprostiše život? — Da.

Janko izide na ulicu i zastade okrenut brastvenijem kućama. Na dvadeset koraka desno bješe prva kuća, pa na deset od nje, lijevo, druga; ostalijeh šest jedva se nazirahu kroza snijeg, ne bjehu u vrstama, nego rastrkane.

još dva starija sina, koji pogiboše, jedan neoženjen, a drugoga se udovica preudade, ostavivši svekru dvoje djece, od deset i dvanaest godina.

manastir na današnjem mjestu, ali i taj sruši Numan-paša Ćuprilović kad ono sa silnom vojskom pregazi Crnu Goru (1714). Deset godina docnije, podiže ga opet vladika, a sedamdeset godina po tome (1785) opet ga pohara i spali turska najezda, i

— Velika je studen — započe vladika — pa se bojim da neće moći doći ni deset glavara, a ako ikad, ono danas trebalo bi da ih bude ovdje najmanje dvadeset!

Iz Primorja: Krsto Kalućerović i Vuko Ivanović. Đak dodade: — Uz glavare je došlo dosta Crnogoraca i deset vojnika koji će ostati u manastiru.

ostadoše Njeguši, dva Primorca, ostroški iguman, vojvoda Bošković i serdar Plamenac; ostadoše razumije se i onijeh deset vojnika što smijeniše onu šestoricu.

Kad dovrši rasiječe kesu i izvadi tri fišeka; jedan nače i uze deset dukata, ostalo zaveza i pruži knezu: — Neka ovo kod tebe, pa ako bog dâ, na proljeće sagradiću malo kuće, a ako što

Zahvali mu na ljubaznosti, pa naruči za deset dukata svile, skerleta, platna, đakonije i pića. Pismo i novac dade pristavu, pa otide na veselje.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

drugi jedan crnomanjast drži se smrtan. (Broji.) Jedan, dva, tri, četiri, pet, pet, šest, sedam, osam, devet, deset - jedanaest, dvanaest - trinaest, cela istina. Gledaj, kako se karte krste; nešto friško.

OTAC: Šta fantaziraš? MATI: Ti držiš da je to budalaština? OTAC: Ja znam da Marić traži deset hiljada. MATI: Al ako se bude u devojku zaljubio? OTAC: Zašto se nije zaljubio dosad? MATI: To je ništa.

DEVOJKA: Kako neće doći, kad je kazao? MATI: Traži jošt deset hiljada. DEVOJKA: Pa dodajte. MATI: A otkuda? DEVOJKA: Ako ne pođem za Marića, ja ću se ubiti, znate?

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV (sam) ŽUTILOV: Opet je pametno bilo sa Srbljima držati. Pod Madžarima nisam za deset godina toliko dobio koliko sad za ovo kratko vreme. A jošt da mi Gavrilović toliko ne smeta! 2.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Prosveta dobija neviđen polet: za deset godina vlade Josifa II broj dece u osnovnim školama se udesetostručio. Reforme Josifa II naročito su bile smele i

514 đaka. Još 1844. godine od sedamnaest predsednika sudova deset su samo toliko pismeni da se znaju potpisati, a tri su potpuno nepismena.

Navikao je da gladuje kad piše; svoju dramu Obilić pisao je za osam dana na Lovćenu, i dnevno pije po deset oka vode. Njegove ideje mutne su, zamršene, čudnjačke.

Knjiga sadrži deset pesama, mahom odâ velikim i uticajnim ličnostima u Rusiji, ali tu ima i pesama koje već predskazuju pesnika

(»Pesne mužeske su one koje se uz gusle pevaju«; »sve one pesne koje nijesu od deset slogova i ne mogu se uz gusle pevati, zovu prosti Serblji ženske pesne.

sila sama sebe jede (1879), pedagoška priča Selo Zloselica i učitelj Milivoje (1880), zbirka Letnje večeri (1880), Deset para (1881), Međudnevica (1885), veća pripovetka Omer Čelebija (1886), Zanovet (1894), Naselje (1895).

Potom, od njega je štampano Deset priča (Beograd, 1901), zbirka podlistaka Ben Akiba (Beograd, 1907). Rad na drami mu je obilan.

I KNjIŽEVNE PRILIKE Teškoće su velike u određivanju glavnih crta današnje književnosti, književnosti od poslednjih deset godina, koja je još u punom jeku stvaranja i u kojoj su pisci u neprestanom razvijanju.

Srpska knjiga se štampa u znatno većem broju i čita se u mnogo široj književnoj oblasti no što je to bilo još pre deset godina. Pojedine popularne knjige štampaju se u 30—40.000 primeraka. Književni listovi, koji su nekada bili srećni sa 1.

Poslednjih deset godina, sa opštim duhovnim napretkom, napredovale su i umetnosti, slikarstvo i vajarstvo. Od 1904. u jugoslovenskim

Milićević, Vuk - Bespuće

Ona je svršila sav posao, uzalud ga otezala i pregledavala jednu istu stvar deset puta, čekajući da joj on nešto kaže i odlazila polagano, kadgod začuđena, a kadgod ožalošćena.

Sremac, Stevan - PROZA

Ali: »Čovek nalaže, a bog raspolaže«, i naš majkin »medicionar« zape, pa ni maći. I mesto da medicinu uči deset godina (kao što to većina dobrih Srba i čine) — on zape u nižim razredima nekih šest godina, i stoga se, eto, i nađe u

državnog broda »Deligrada«, za koji su nam, kako je Jova čitao u nikim novinama, sami Englezi davali pet lađa i deset šlepova, ali naši nisu hteli ni da čuju za to. »A Jenglezima merak na »Deligrad« zbog žestoke japije njegove!

Radičević, Branko - PESME

Vidi junak e mrijeti valja, Ali njemu mrijeti je teško Bez lijepe zamjene junačke: Jedna srpska i turskijeh deset, Tako Milun misli i hesapi, Pa ustavlja sebe i družinu, A pogleda desno i lijevo, Ne bi l' gdjegod zgodu ugledao.

na sajam ga goni, Sve rasprodaj, ništa ne pokloni, Za ovčicu svaku bez razlike Išti do dve prebele cvancike, A kad deset za belce rasturiš, Valja jednu u tor svoj da sjuriš, A za maltu što se degod plati, Sve će tebe pobratim da vrati.

81. Deset sati e to bije, On od odra svog ustade, Pa se brije, pa se mije, Pa s' u ruvo dično dade, I dovati cigaricu, Pa

63. OD sinoć ga ne videla, A on danas rano ustô, Pređe danka očô bela, Osta njojzi jutro pusto. Već izbija deset sata, A još nazad nema zlata. 64. „Ta de mora dosad biti? Ko zadrža draga moga?

Pade od nji jošte nekoliko, Ali što je, da je još toliko: Deset Srba, Turak' dve stotine — Šta će jedan na dve desetine? Uskočiše Turci već u tora — Pomoz' Srbu, Bože, odozgora!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Pa da šta je nego živ — mirno kaže djed. — Sat živ?! — zabezekne se Sava. — Živ, bogme, i deset puta mudriji nego ti. Iako baš nije bilo teško ispasti mudriji od Save, starčić uvrijeđeno puše: — Mudriji od mene?

— Ih, ti kao da čovjeku praviš samar, tako govoriš. — A zar konj nije isto što i pravo čeljade, još bolji. Deset puta bolji. — Konj? — Da, da, konj, što se čudiš.

Valjalo je tu namjestiti stube pod četvrtast otvor na tavanici, s deset napabirčenih ključića otvarati zarđao katanac na kapku, nadići težak poklopac i, konačno, uvući se u prastari mrak,

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Gle, kako je uvelo, grehota čoveka i da pogleda... Eto, od deset korena ako jedan prihvati. Nesreća, kažem ti!... — Istina, istina! — odgovaraše onaj drugi. — Bože, opet on?!

Ona je izvadila kofu, počela da sipa vodu u testije, ali sva se tresla, drhtala, te voda nije ulazila u testiju. Oko deset kofa je izvadila dok je jednu testiju napunila. Čitava se bara razli. Jedva napuni tu testiju. Ali nije išla.

Kroz kapidžike a po avlijama počnu da promiču žene, zajapurene, noseći čaše, stolice. Ulicom po deset njih idu. Ovlaš zabacili kolije, cipele im dobro neobuvene, jer ih svakog časa skidaju, oči im se zakrvavile i ovlažile.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Odgovaram: koja je nami korist od jednog jezika, kojega, u celom narodu, od deset hiljada jedva jedan, kako valja, razume i koji je tuđ materi mojej i sestram?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Onda Grbo reče: — Nemoj me, kralju, sad klati, jer ti ne valjam, smrš'o sam od velika puta, nego me zatvori u sobu deset-petnaest dana, da malo opretljam. — Taman ćemo tako, hraniću te petnaest dana!

Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači.

Od novaca su imali svega pedeset groša, i to u džometa četerest a u tivtiza deset groša. Onda rekne džomet tivtizu: — Hoćemo li mojih četerest groša prije trošiti? Tivtiz mu odgovori: — Pa de, vala!

Onda rekne džomet tivtizu: — Hoćemo li sada tvojijeh deset groša trošiti, dok ispane kakav krsmet? Na to tivtiz odgovori: — Kako smo potrošili tvojijeh četerest groša, mojijeh

Na to tivtiz odgovori: — Kako smo potrošili tvojijeh četerest groša, mojijeh ćemo deset još lakše. Nego ti sebi gledaj krsmeta, a ja ću sebi. Idući tako dođu do jednog raskršća i tu se rastanu.

— Gospode, — odgovori magarac — kad ću biti na takim mukama mnogo mi je trideset godina. Može li biti da živim deset? — Može, neka ti bude po želji tvojoj! — reče mu bog.

Živjećeš i ti trideset godina! — Gospode, — reći će pas — kad mi je život tako nemiran, može li biti da živim samo deset godina? — Drage volje, živi deset godina kad voliš! — reče bog.

— Drage volje, živi deset godina kad voliš! — reče bog. Čovjek se opet prokašlja n pristupi: — Gospode, — progovori — daj meni tih dvadeset

čovjek i ovde uze češati po potiljku, stade se nakašljavati i oblizivati, pa najposlije reče: — Gospode, daj meni i tih deset godina koje majmun neće! — Dajem ti ih, onake kake su! — reče bog.

oči ne vide, uši ne čuju, pamet izanđa, čovjek se obično podjetinji, i tada odista vrlo često liči na onoga u čijih se deset godina, najposlije, bijaše zagledao.

Jedan veli: — Ja neću. Drugi veli: — Ja ne smem. Treći veli: — Ja bih volij udariti na deset živih nego na jednog mrtvog. Dok se najposle jedan ne nađe te reče da će on ići.

NEŠTO ŠUŠNU Nekakav čoek kazao da je tu i tu viđeo deset kurjaka. Kad ga oni kojima je kazivao zaokupe s dokazivanjem da to ne može biti istina, onda spusti na devet, pa na

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ali zaludu, kad joj ne ide ništa od ruke. MAKSIM: Opet sluša barem, i daje se ispravljati. NIKOLA: Od deset godina jednako je ispravljam i zlopatim, pa šta sam dobio? 4. KUM, PREĐAŠNjI KUM: Pomozi bog i opet!

ADVOKAT: He, he, he, zašto ste se trudili. FEMA: To je osobita fela, gospodine; od deset godina, kako sam prvi put golubove zapatila, imam ovaj par, i sve za najveću gospodu piliće čuvam.

MILOŠ: A iskustvo? MARKO: Iskustvo je stari put za poznatog putnika. Sad ću ja faliti onog koji je deset redi jednim drumom išao, i nije put pomeo! Ali načini novi put, ukloni kažiput, pak onda, ko ne zađe, reci mu: aferim!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Eto joj obraz, eto joj nos, veštica, nije se ni umila, nego spava do deset sati, pak onda ovako podbuvena u skitnju. Čekaj malo, naučiću ja tebe pameti.

Lalić, Ivan V. - PISMO

NESANICI 5 ELPENOR 8 PROLEĆE, KOTEŽ NEIMAR 9 OKTAVE O LETU 11 NOSTALGIJA 13 OSMEH 15 ZAPISANO NAD JEDNIM STIHOM 17 II DESET SONETA NEROĐENOJ KĆERI 19 1 PRSTEN 20 2 OKO 21 3 LAMPA 22 4 JEDNOROG 23 5 TRAGOVI 24 6 ZAVIČAJI 25 7

(8-10. VI 1989) II DESET SONETA NEROĐENOJ KĆERI 1 PRSTEN Sve ono što se sakriva u ništa Svetluca sjajem netaknute rude; Što ne postoji,

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Što se tiče gostoljubivosti, pročitate kako je u samoj kolevci gorštačke gostoljubivosti deset gostoljubivih mamlaza silovalo naivnu Engleskinju.

“ Opisala bih sve njene mane i vrline, i to kako nas je othranila redom bez muške glave u kući „s evo ovih deset prstiju“, i kako smo joj posle rekli hvala, i kako je jako mlada ostala udovica, nije još imala ni sedamdeset i pet

“ Opisala bih sve njene mane i vrline, i to kako nas je othranila redom bez muške glave u kući „s evo ovih deset prstiju“, i kako smo joj posle rekli hvala, i kako je jako mlada ostala udovica, nije još imala ni sedamdeset i pet

Tako je neki Tika, čist imbecil, zagorčavao mome matorom život najmanje deset godina, sve dok ga matori nije sredio jednom zauvek! Naklatio se on mom matorom na koske, pa masira li, masira ...

zabrane kojima se strogo zabranjuju: pogačice na radnom mestu, žito sa šlagom, ljubav ispod stola, zadocnjenje od deset minuta, blagosloveno stanje, posete u kancelariji, privatni razgovori tipa „šta ima novo, dušo?

Ni traga od ambicije, ni traga od ma kakve želje da se krene dalje! Ja to stvarno ne razumem. Pa ja sam već sa deset godina znao šta ću da postanem u životu! A ti? Hajde, reci, šta misliš da studiraš? Šta te to tako izuzetno zanima?

Da li je to normalno? Jedanput sam bila s njim u pozorištu. Znate li šta mi je kazao posle deset minuta? Kaže: znaš li, kaže, zašto ne podnosim teatar? Zašto? Pa, kaže, zbog toga što je sve u totalu!

U početku, naravno, oči mu nisam ni primećivala — samo ruke. Trebalo mi je najmanje deset godina da najzad podignem pogled iznad tezge (da se popnem tako visoko, oću da kažem), ali te njegove ruke — imao je

I ma šta da mi se događa, uvek se osećam kao na tribinama, kao da posmatram samu sebe kako trčim po stazi na deset hiljada metara sa životnim preprekama, pa kada ide dobro, onda navijam kao luda, ali kad počnem da obaram sve one

proleće, nosiće se opet kožni vindjakarci i zamirisaće na mentol žvakerone i semenke kad se otvore bioskopska vrata od deset ujutro do podne na matineu, biće furanja na Adu Ciganliju, gluvarenja i zezanja; svega će da bude, na časnu reč — osećam

Hoću da kažem, kada bih, na primer, izdržala deset godina na nekom pustom ostrvu klopajući samo banane sa onog nacrtanog drveta iz viceva i kada bi me, najzad, onako

do Pisca i književnika od pisca romana, a zatim, pošto je film snimljen i prikazan na matineu u bioskopu „Jadran“ od deset do dvanest, drug Top ustupa po veoma povoljnoj ceni sve njegove kopije jednom privatniku sa Voždovca, koji od celuloida

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

A gospođe? JELICA: U Beču prve dame i otmjene frajle ne znaju šta je posao, nego spavaju do devet sati; u polak deset donese im štumadla fruštuk; zatim ustanu i dadu se obući u negliže. — O, tatice, taj negliže da vidite!

ALEKSA: Vi vesma blagorodno čuvstvujete; i ja bi volio deset puta umreti, nego da vas se lišim. No zasada dosta, evo mi bedintera. 9.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

U šumi ovoj i ja sam bio s deset junaka vino sam pio, išao doljom i uzbrdicom, s čarobnom kapom nevidljivicom, s lukavim Ćosom vodio borbu, donio

“ Kroz goru lomi divova grupa, gvozdenim hodom družina stupa, batova deset u brvna lupa. Divlja se rika kroz klanac ori: „Neznanče, ko si? Vrata otvori!

“ Žuća i Toša još deset puta šapuću želje u suton snen, i deset puta žestoka svađa zbrisa im nade za jedan tren. „Kad sloga bude opet ću

“ Žuća i Toša još deset puta šapuću želje u suton snen, i deset puta žestoka svađa zbrisa im nade za jedan tren. „Kad sloga bude opet ću doći — Ognjena vila ponovi tiše.

U zelen točak s kašika deset tu voda mlazom studenim bije, biserni oblak visoko praši, dugin se pojas u njemu vije.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ah, pa ona je otišla ima već deset minuta. Čekala vas je pet minuta ali smo posle mislili da ste se predomislili. — Neprijatno.

Ne bi inače bilo hleba. Riba je već bila pod ledom. — Morali ste grdno propatiti? — I koliko! Posle deset dana niko više nije imao ni pet para u džepu. Nesreća je bila što zimi nema nikoga u zamku. — Žena vam izvrsno vesela.

Gledam u apsolutnu tamninu vode. Ostajem tako deset ili petnaest minuta, kada čujem jasan šum vesala po jezeru; zatim čujem i glasove, nekoliko muških glasova, ali ne

— Njegov brat mi je rekao. Niste mnogo oslabili, Pipo, samo izgledate kao devojka. Za deset dana ćete opet biti snažni. — Danas sam prvi put ustao i naročito su mi se noge osušile.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Ovome Proki i njegovoj Gini da se da ona pokojnikova njiva u Malom Mokrom Lugu i deset hiljada dinara u gotovom. PROKA (skoči): Oho! To ti zadrži sebi, a ja hoću moj deo. AGATON: Pa to ti je deo!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

još preko toga i prešlo, ali je zaista važno ono što kuvari govore: kako ručak za sutra mora biti gotov još večeras u deset časova.

A ti razmanuo kao barjakom. To i babe umeju. E, da znaš!... Zato sam ti slatko udario deset batina. Kad komandant zastane da propusti divizion, onda je svaki na svome mestu.

Jeste li razumeli?... Na svoje mesto! Ovde smo predanili. Bio je četvrti avgust. Ali istoga dana uveče oko deset časova, truba zasvira „ustajanje“, jedanput, drugi put, pa treći put, što treba da znači žurno spremanje.

Baterija je bila spremna za deset minuta. Putovali smo cele noći. Poslužioci, premoreni od duga marša i nespavanja, drže se za štitove i žmureći

— Ovaj... znaš, boj se bije, kako da ti kažem... „srcetom“, a ne potkovanim cokulama. Ne dam ja Tanasija za deset njihovih. — Zar je tako dobar? — Koj... hm! Znam ga još iz turskog rata.

Ali kao da mu osporava dovoljnu okretnost u onim operacijama iza fronta, jer mu je skoro baš Trailo udario deset batina, što je mahao zaklanom kokoškom pred celom baterijom... Tako razgovarajući stigosmo u selo Veliki Bošnjak.

Bilo ih je mnogo. Negde jedan do drugoga... na razmaku od deset metara, opet dvojica... čitav red... I baš tu, ispred Tekeriša, zaustaviše nas. Komandir naredi da vojnici sjašu.

Za jednoga komandira veće nezgode nema. Ama da je deset ljudi palo, lakše bi podneo. Po kratkom postupku bi dostavio: nestao, razboleo se, umro na putu, i tražio bi popunu.

makar i konjosali! — Kapetan Stanojčić se najednom uozbilji, jer ugleda komandanta. — Na svoja mesta! Tek oko deset časova kretosmo. Niko više i ne pita na koju ćemo stranu. Sa nama trapulja polako i pešadija u beskrajnoj koloni.

Oko deset časova začu se odnekud ispred sela žagor i glasovi dopreše i do nas: „Diži se, ustaj.“ Bunovni ljudi tovare svoju, sprem

Uto se negde daleko pojaviše izviđačka odeljenja neprijateljska... Bilo ih je malo... do deset. Ugledaše ih vojnici i dohvatiše puške. Ali jedan oficir viknu trubaču, lepo sam čuo: „Sviraj, konjica s boka“.

Na istoku zarumene i mesec se pomoli. Zapita neko koliko je časova. — Još pet minuta do deset — odgovorih, i onda se obazreh okolo ne bih li našao šta da stavim sebi pod glavu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Pređašnji je učitelj, reče mu ona, primao naknadu u deset dinara mesečno za stan i baštu. Gojko ode te razgleda svoj novi stan, pa se vrati sa odlučnim zahtevom: da se njemu

Gojko ode te razgleda svoj novi stan, pa se vrati sa odlučnim zahtevom: da se njemu odredi naknada u deset, a učiteljici dvadeset dinara mesečno. Nastade pravi lom.

Stojanu zaigra obrijana i obrasla kratkom čekinjavom kosom brada; on zatrepta očima i odjednom ruknu u plač. — Deset godina sam ovde, slatki bratiću... Nemam kud... da umrem ovde...

— Pogledaj mene, vidiš... sto zakrpa, a na opancima deset podloga. — Evo ti dinar da kupiš Stanki opanke odmah, a ja makar i ne jela za dan-dva.

— U deset časova tačno pustite decu kući; časovnik vam dobro radi, pa ću ja doći... a ?... Ona klimnu glavom i opet se neodređeno

To joj najzad pođe za rukom... Kad Gojko, oko deset časova, opazi da je Ljubica pustila svoju decu kući i on pusti svoje đake, pa se zavuče u svoje prljavo sopče, u kome

Govori o njenoj smrti, a smeje se. Po njenu mišljenju, on treba ne samo sada, no i posle deset godina, da bude skrušen, ubijen, satrven tugom... Upravo ne treba ni da preživi pravu ljubav...

Ljubica, kako stajaše ispod Gojkovih nogu, odjednom opazi da mu se oči kreću i zaustavljaju se na njoj... Da su deset pušaka naperene na nju, lakše bi joj bilo... šta je ovo... on pije krv očima!...

Alal ti vera!... Još da vidim kako ćeš se pokazati na ručku. — Znaš da moram biti u školi do deset. Šta mogu učiniti za dva časa? — Ho, golubice, pa to i hoću baš...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Devet pogač’, deset sira, Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Nikad! Ni po cenu života! TREĆA GRAĐANKA: Nemate obraza! TOMANIJA: Da jaja nisu po deset iljada komad, ja bi vas lepo odavde ispratila! JELISAVETA: Ko si ti da mi pretiš?

SIMKA: Ja nisam ni kazala... VASILIJE: Znate li vi, gospođo, šta je pozorište? Sedite u Užicu, a na deset metara od vas — počinje Engleska! Na samo deset sekundi hoda od vas — počinje deveti vek!

Sedite u Užicu, a na deset metara od vas — počinje Engleska! Na samo deset sekundi hoda od vas — počinje deveti vek! SIMKA: Ta vaša Engleska, ruku na srce, leži u senci užičkih vešala!

) MEĐUIGRA VASILIJE: Ova zavesa skriva bedu skuplju od zlata, vek sažet u dva sata, beskraj na deset kvadrata! JELISAVETA: Ispred ove zavese mrak je, u kome zapališe spasitelji gradove, sanduke, lađe i kace!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ulazim, dakle, kod tog kapetana i predstavljam se, urličući, a on se kikoće i kaže da sam porastao. Pruža mi ruku. Deset me godina nije bio video. Veli, ne bi me poznao. Ali sam dobro došao.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Za ovakav slučaj kazni se krivac, ako se njegova pogreška dokaže svedocima, od deset do petnaest dana zatvora! Ministar poćuta malo, pa produži: — O ovome treba da razmislite, gospodine!

Mi smo u tome pretekli ceo svet. Samo za poslednjih deset godina doneto je petnaest ustava, od kojih je svaki po tri puta bio u važnosti, odbacivan i opet nanovo priman, te

Jednoj gospođi Skupština je uvažila molbu takve iste prirode. Ona je, opet, molila da je Skupština oglasi za deset godina mlađu nego što je.

raspoređen: Za bivše ministre, koji su sad bilo u penziji, bilo na raspoloženju, trideset miliona; za nabavljanje ordena deset miliona, za uvođenje štednje u narod pet miliona. — Izvinite, gospodine ministre, što vas prekidam...

Na primer, za narodne svečanosti pet miliona, na poverljive vladine izdatke deset miliona, za tajnu policiju pet miliona, za održavanje i utvrđivanje vlade na svom položaju pet miliona.

” Starac je ovu rečenicu pročitao više od deset puta, i onda ostavi hartije na stranu, diže glavu, zažmiri malo i poče napamet: „Gospodo poslanici, posle poštovanog

Kako ga ja cenim, izgleda da je vrlo pametan čovek, jer neprestano ćuti i misli. drugi bi se, brzoplet, već deset puta dosad umešao među nas, ili počeo ma s kim razgovor, a on toliko vremena sedi sam samcit i samo ćuti.

— Da se sporazumemo, braćo! — poče Kolb. — Mene su, istina, jahali često naši velikodostojnici još pre deset godina, i udarali bičem, pa nisam jaukao, ali opet može biti da ima još zaslužnijih ludi. Ima možda mlađih i boljih.

— Nema, nema! — dreknuše njegovi birači. — Nećemo da čujemo za te stare zasluge! Kolba su jahali još pre deset godina — viču iz druge grupe. — Sad se javljaju mlađe snage, a za stare nećemo da znamo više — viču iz treće grupe.

Vi još niste ni videli junake! Da vidite šta je srpska, viteška krv! Udarajte deset žigova, a ne samo dva!” Činovnik u belom odelu prinese mom čelu žig, i ja se trgoh... Probudim se iz sna.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Pružile se ravne livade, pokošene i u pola popašene; nema proletnjeg zelenila, ali zato vidiš ogromna sena, po deset-petnaest, pa ponegde i dvadeset u gomili.

'nako... kako ću reći... sve u kratko. Nema ti tu... onoga... vrdanja, kao kod njega, no sve kratko, a seče. Na njegovih deset ja jednu, ali valjanu. I tu kapetan pogladi levi brk i povuče iz trešnjevaka, a mi čisto ne dišemo.

Eto, to je taj greh za koji mu sad sleduje kazna, i to još kakva kazna: deset krstina po pedeset oka najmanje (a može i šeset), to su ravnih pet tovara... I to da mu propadne! ...

Žito je moje, jer sam ga ja posejao, a tvome ocu unapred kiriju platio... — Kakvu kiriju!... Zar deset dinara za takvu njivu koja baca dvadeset krstina... — Spaso, idi s Bogom, ne čini mi zla.

E, snašo, nisi pogodila! To ne dam. Ja hoću s mojom decom da dočekam novo leto.« »Ha, šta je ovo — deset minuta prošlo, a beogradskog voza nema ?

Sam mu Mesarović nudio za 500 # veresije no on nije hteo ni za deset para. Neću — veli — da počinjem odmah sa veresijom, hoću što vidim u mojoj kući da znam da je moje, da ne strepim svaki

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Oseća svet da je kriv pa bega kud zna, jer od deset poslatih dopisa tek jedan i dva ako se štampaju. Pošto se izlarma u redakciji, on se digne da traži one odbegle.

Bio je prije tebe tu doskora gospodin Trivun. Tu sam ga već zatekao. Dobar čovjek. Došao je amo nekih deset godina prije mene. Pa ove godine nešto zakunja pa poteže pa umre, a domaćica mu s đecom diže se rodbini.

Pesmarica je bila mnogo deblja, ali je čitalačka publika pokidala list po list i raznosila. U kafani je bilo deset do dvanaest stolova. I oni su svi u dobrom stanju, svi obojeni.

A imala je više imena nego kakva španska princeza. U Srbiji samo promenila je nekih deset-jedanaest. Gizelom se zvala pre nego što će doći u selo.

i sad se, naravno, zove Ljubica, ali je gazda-Đorđu milo i ono starije ime, valjda zato što ga je nosila kad je bila za deset godina mlađa.

odštampan list, i tek kad se svojim očima uverio da mu je po želji urađeno, obećao je da će odsada »biti kraći«, uzeo deset brojeva i vratio se u selo. Sreta je tih dana bio na vrhuncu moći i slave svoje.

Niko ga ne bi kabulio da primi ni za deset talira, a grešni ga Zac dobi za banbadava, ni kriv ni dužan. Izvuče ga kao da je Don-Pedrov pristalica.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Nogu pred nogu, pa sve preda se.. Izgleda, nečega seća se... Pre deset godina predavao je algebru u Somboru... Popodne, isto ovako... Časovi, dosadni, prazni...

bi poprilično gnusan Kad se uvali, posle ručka, u san, Pa zahrče, da se trese Verona, Kao kad prolazi kamion od deset tona. (Kamioni u Renesansi! I u Veroni, obaška! Ovo vam je prava šekspirovska omaška!

Košta samo jednu banku: to može, al kod svinjara. Gramatičar će reći da staje deset dinara. Čitav svet strepi da se ne prekine taj konac... Treba sav svet, a čitav je neokrnjeni lonac.

žune, kreje, slavuji Od kojih proplanak ko klavir bruji, Soko i jastreb, učena sova Koja zna osam hiljada slova, Deset vrabaca, tri senice I gnjurac iz jaza kraj vodenice, Vatrenih kresta, izbiše petli I kad nad bregom poče da

U januaru valja da se lože Kamini, furune, štednjaci i peći!” Pođoh u grad, u najmanju ulicu, Sa ušteđevinom od deset dinara, Rešen da negde kupim furunicu. Tako natrapah na starog limara. — Molim, imate li kakvu furunicu?

Prosto brdsko cveće: Aj, niko ga neće! A bundeve žute Deset sati ćute. Ćute, nedirnute. Sunce gleda U teglu meda.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Za celu Evropu lov jegulja ceni se na deset miliona kilograma godišnje. Kao srednji, prosečni godišnji lov kod nas na Drimu, Ohridskom i Prespanskom jezeru računa se

dubinskih sondiranja i 130 lovova velikim mrežama po dubinama raznih mora i okeana; brod je za vreme putovanja potrošio deset miliona kilograma uglja.

Ostrva su od 1612 godine stalno u pripadništvu Engleza. Njima upravlja engleski guverner sa zakonodavnim savetom od deset članova i savetodavnim domom od 36 članova.

Preko toga skeleta navučena je velika kesasta mreža od jakog debelog kanapa, sa četvrtastim otvorom od deset metara dužine i dva metra visine.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Pa ni dođe knjiga od Nikšićah, i u knjizi deset pobratimstvah na Poljane da se sastanemo, da im damo robje na otkupe; pa smo bili na stanak Turcima, stoga smo se malo

Vitezovi, Srbi vrtijeljski, luča će se vazda prizirati na grobnicu vašu osveštenu! DOHODE DESET KAVAZAH IZ PODGORICE OD VEZIRA NOVOGA, KOJI OBLAZI CARSTVO, I DAJU VLADICI DANILU PISMO. VLADIKA GA ČITA. ZAMIŠLjEN.

VOJVODA DRAŠKO Bješe, brate, dosta lijepijeh, a grdnijeh deset puta više; od bruke se gledat ne mogahu. Bogatijeh bješe pogolemo; od bogatstva bjehu poluđeli, đetinjahu isto kao

“ Zaprijeti kad od njega krenuh: „Ne smuti li, babo, Crnogorce, kunem ti se turskom vjerom tvrdom: imaš doma deset unučadi i tri sina, sva tri oženjena, — sve ću ti ih zatvorit u kuću, pa u živi oganj izgorjeti!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Iz Katunske nahije, najprvi dođoše Njeguši, pa: Čevljani, Cuce i Bjelice, Zagarčanin jedan i jedan Ćeklić. Svega deset njih — deset perjanica, tê, između svijeh Ivan-begovijeh banovina, perjanice-banovine, od onda do danas.

Svega deset njih — deset perjanica, tê, između svijeh Ivan-begovijeh banovina, perjanice-banovine, od onda do danas. Riječka i Crmnička,

Gospodara, e bih te brstinom iza ušiju, ne jednom no stotinu puta, dok te sagnao ne bih u pogano gnjezdo, i uzeo bih ti deset brava za potricu. Ovako neću, vaistinu, no jednoga ti uzeti, a ne maknu li mi se s očiju, brstina će isto posle imati..

’ pa ustavi konje, a nategni male puške. Kad tamo, ništa! I tako sve na izmjenu na svakije deset kroka. Bogami, činjaše mi se, iza svakog stabla, iza svakoga grmića da je zasjeda.

Četa je ponijela prilično šićara, u sve nekoliko stotina dukata, ponijela deset glava, ponijela dva mrtva druga i dva ranjena, pregazila Trebišnjicu i panula na samani Mitrovdan, u Grahovsku planinu,

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Da se osloni na planinu, i ona bi se srušila. Deblja je njegova dlaka, nego nečija ćuskija. Deset krat bi te prodao, i od kapare piti dao, a ti ne bi znao. Do podne mrzi na sebe, po podne na ceo svet.

“ Nešto šušnu. — Nekakav čovjek kazao da je tu i tu viđeo deset kurjaka. Kad ga oni kojima je kazivao zaokupe s dokazivanjem da to ne može biti istina, onda spusti na devet, pa na

itd., onda reče: „Nešto šušnu, meni se učini ima deset kurjaka“. O RAZNOM Daj mi malo hljeba, da pojedem ovo sira; pa onda: Daj mi malo sira da pojedem ovo hljeba.

bude meda, — biće sladak, što pane snijega, — stopiće se u vodu, — i više će ove godine dati jedva krava masla, već deset volova. 10. O RAZNOM 1 Pitali mudraca: — Koji je najtvrđi grad? — Prazan i gladan čovjek?

Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Devet pogač’, deset sira, Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu

Koji dukat, koji dva, ko šta ima, neka da. Ali dukat mnogo košta, pet forinti biće dosta; deset kruna, kaže Kosta, banke nesta; a potura vama osta! Sirječ! (Carevi iziđu napolje).

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Jedan veli: „Ja ne ću,” drugi veli: „Ja ne smem, treći veli: „Ja bih volij udariti na deset živih nego li na jednoga mrtvog,” dok se najposle jedan ne nađe te reče da će on ići.

ništa drugo nije radio, nego samo po bašči što je trebalo, ali mu je bašča tako bila urađena kao da je u njoj radilo deset ljudi, i svi su se tome čudili.

ljekovite trave, pa dadoše mladiću da pije, a drugom mu opet namazaše oči, te u oni isti čas steče vid očinji i razgovor deset puta ljepši i bolji nego li je prijed imao.

Kako ti nijesam dala večerati? Ta nijesam li te zvala i nudila više od deset puta!“ 5. ZA ŠTO SU PROSTACI SIROMASI. Kad su narodi dijelili sreću ovoga svijeta, skupe se svi nasred svijeta i

“ dalje stane se zet faliti, kako ima više od deset krava i volova, a sluga reče: „Ima vaistinu i dvadeset.“ Dalje reče, kako može na godinu od osam krastavaca dobiti

Kad bude u putu, odriješi mu se vreća i on je do vodenice vezao deset puta, pa kad se vratio kući, opet htjeo ženu da bije, što mu je nije dobro svezala. 39. KAKO SE MEDVJED PREVARIO.

Sveti Sava - SABRANA DELA

iguman od vas ka Gospodu ili svojom voljom ostavi igumanstvo, onda da se izaberu ikonom i eklisijarh, i od bratije do deset ili dvanaest koji su najstariji, i da uđu u crkvu i da promisle sebi igumana, koji će im otvoriti ne samo telesne oči,

Ako li rabotu koju radivši, noću hoćeš otpočinuti, onda izgovori bar deset katizmi noću, a deset danju, a nemoj ostaviti ovo pravilo, nego za noć i dan psaltir da ispevaš.

Ako li rabotu koju radivši, noću hoćeš otpočinuti, onda izgovori bar deset katizmi noću, a deset danju, a nemoj ostaviti ovo pravilo, nego za noć i dan psaltir da ispevaš.

I ako dodaš ustanovljenom, onda ćeš od Gospoda dvostruku nagradu primiti, jer dobivši od njega pet talanata, deset ćeš mu dati.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Sigurno bi se setila, da sam je vidla. Poznajem svakog u fasu. Eto i vi. Došli ste prvi put, a da vas vidim kroz deset godina, znala bi. Dajde dve đurovače! SKITNICA: Trebalo je da se venčamo četrešeste.

Na današnji dan treba sveću da pališ dok si živ! Oćeš nešto da pojdeš? SKITNICA: Nemam kad, voz mi ide u deset i tries. IKONIJA: A što kažeš da dižeš ruke? SKITNICA: Od Vukosave? A i to ti je posebna priča!

Niko čoveka ne laže ko sam sebe. Nego, kolko je kod vas sati? IKONIJA: Saće deset. SKITNICA: Moram da požurim ako mislim da stignem. Vama na svemu fala! Ono vam nikad neću zaboraviti!

CMILjA: Kako ona Gospava, onako izakana, izdrndana, i matora, može da ima na svakom prstu po deset, a ja, ovako mlada i očuvana, zdrava ko dren, rumena kao jabuka, ne mogu ni jednog na deset prstiju!

ima na svakom prstu po deset, a ja, ovako mlada i očuvana, zdrava ko dren, rumena kao jabuka, ne mogu ni jednog na deset prstiju! IKONIJA: Ako te nije smandrljo na brzinu, gorela ja ko ova sijalica!

JAGODA: Kašte mi gde je, dajte adresu, zovte ga, vodite me! IKONIJA: Sad ti ne vredi. Otputovo noćnim u deset i tries. JAGODA: Kolko je sad? IKONIJA: Skoro će dvanes. Zato ja i kažem da ne vredi.

JAGODA: Je li ti kazo kud putuje? IKONIJA: Nije. JAGODA: A šta, da odem na stanicu, da pitam za gde ide voz u deset i tries? IKONIJA: Ne vredi ti ni to. Ako ide, na primer, za Niš i Skoplje, šta ti znaš gde on silazi? U Mladenovcu?

Stanković, Borisav - JOVČA

Obećaj prilog crkvi. deset oka zejtina, voska, kandilo, ikonu. Pare ne žalim. I moli, preklinji, da navrati sutra sâm ovamo, ako on...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Bilo mi je tada devet ili deset godina. Po smrti matere moje, dva brata moja, stariji Ilija i mlađi Luka, i ja, vratili smo se k našem stricu Grujici

” S većom sam željom čekao Đurđevdan nego Uskrs. Provodili bi tu po deset i po petnaest dana. Trčao bi[h] po polju, igrao bi[h] se s jaganjci, penjao bi[h] se na unke; sve detinjski posli, pravda,

Greci i Latini na moju službu doći, nego da dadu proneti za me tas, obnadeždavajući me da će mi se skupiti najmanje deset cekina. „Nipošto”, rečem mu, „nisam ja došao ovde sramotiti sebe i vas.” „M’ ’ajde, kaluđeru, svetao ti obraz!

Ostani ovde — reče mi — gdi, ako i deset godina ustojiš, za kvartir i prepitanije nećeš ni novca potrošiti. Ova škola [h]rani 30 učenika, a iz tako daleka

lekcije izjašnjavali i neudobrazumiteljna mesta tolkovali, tako da svaki od nas imali smo ne jednoga učitelja, nego deset i dvadeset, koji bi jedva čekali da nas u čemu nastave.

Mi imamo baš ukraj varoši jedan manastirić Svetoga Nikole; deset kaluđera mo|gli bi u njemu lepo živiti, a nejmamo nego ciglo jednoga, jer mi Albanezi nećemo da se kaluđerimo.

se vara, ibo prijatnost koju toliko hvalim ne sostoji se u gotovljenju, nego u prirodnoj slasti ribe, zelja i zejtina. Deset dana po našem prišestviju, starešine mesta opredele poslati nekoga popa Điku u Primet i u druga nekolika mesta k nekim

da mi blagodarimo na nji[h]ovoj ljubovi i dobroti, ali zaludu hleb jesti, to nije pravedno, nego neka dolaze k nami deset ili dvadeset dece da se što od nas pouče, budući da mi za drugi posao nismo.

to će svak lasno poznati, van da je sasvim cepanica a takovi[h], fala bogu, među ljudma jedva će se naći od deset [h]iljada jedan.

A kad mu bude toliko, opet nek ne nagli; nek pričeka jošte desetak. Kud je prošlo trideset, nek prođe i ovo deset; i nek se ne boji da neće proći; prošlo bi da i[h] je jošt toliko.

I tako provedem drugu godinu u Karlovci. Po berbi vinograda otprave nas u Požun, gdi zajedno s mladi Vidaci deset meseci prebudem. Oni postignu dosta dobro franceski i [i]talijanski, a ja već umereno mogah nemeckm govoriti.

Namesto deset para po pogodbi, dam mome barkaruolu, što me je tako lepo dovezao, trideset. Uljezem; nađem tu velikog nekakva prelata

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

FRA-BRNE NjEGOVO ĐAKOVANjE I POSTRIG І SVETA LOZA Dalmacija ima: šest biskupa, četiri mitronosna opata, šest kaptola, deset bogoslovskijeh sjemeništa, četrdeset dekanata, dvjesta devedeset i sedam parohija, sto trideset i tri kapelanije,

A Rkalina, nakon dobrijeh deset gutljaja, dodade sud Osinjači, jer bješe već prazan. — E, ovoga još nije bilo! — reći će Kušmelj tiho, kako su ga

To je ustanovljeno prije deset godina, i to bješe vrlo dobro po mišljenju Grgovu, jer tako mlađi, bez velike potrebe ne unose noge u manastir.

Ovako je rekâ: „Onoga ću galijota poslati priko mora, di će mu svakog jutra odadirati po deset batina, i to će trajati deset godina.

Ovako je rekâ: „Onoga ću galijota poslati priko mora, di će mu svakog jutra odadirati po deset batina, i to će trajati deset godina.“ — Tako su baš lani poslali jednoga iz Primorja, te je crkâ od šiba — veli Kušmelj. — O Isuse! O Divice!

Barica zapali svijeću pred „Divicom“, kleče i poče govoriti „krunice“. Kad izgovori deset krunica, izađe pred kuću, da vidi idu li, pa opet nastavi moljenje.

ćaćo, nego, ako mi ne budu aljine do nedilje, ja ću kazati svu istinu stricu, jer najposlinakarce, ja sam zamiritâ ti deset talira...

Bija sam u papinoj zemlji, i tukâ se s Francezima. Dreždâ sam napolju po noći, kisnuja, odija pišice po deset ura na dan, pa nikada ni da sam se naladija. A on... što ti kažeš... briljuzak, dođe na svit bez dua!

bi da nas sva četiri istiraju, jer bi mi sva tri klekli na kolina, pa rekli: „Nemojte, jer koliko je on kriv, mi smo deset puta više!“ Dakle, orazumi se, bolan, pa iđimo večeras! — Neću, pa neću!

Ej, ej... Duvalo poče jako kašljati. — Ta-a-ko! — poče fra-Brne. — Pet godina, veliš! Ja bi prista i na deset za meneka. Ja ne znam šta će s menom biti! — Ne bojim ti se ja glavi, Brne! — reče mu Vrtirep.

Daklenka, mi zapali iza drva, pa pokojni viknu: „Stoj!“ pa ondak: „Stani! stoj! stan!...“ sve tako, ka da deset ljudi viču jedan za drugim, a svakoga puta nategne pušku, te sve čuješ: „Škljoc! škljoc!

— Dobro je, dobro! Ima sami veliki misâ dosad blizu stotinu (tj. plaćenih velikih misa). A pomisli, teke je deset uri! Još će puka doći! — E, bože pomozi i sveti Frane! — prihvati Brne. — Sidi, Dume brate, ako imaš malo vrimena.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Opletoše oko mene svakojake priče, tajne i nagađanja, i posle deset godina još jednako pletu, jer mali je ovaj svet pored reke, tesan je on ludskim glavama i jezicima u dolini što naliči

Rasporeno, ono sipi snegom. — Sin... Biće ti žensko! — preglasno reče Đorđe. — Kladim se u po deset nadnica. Pristaješ? — Šta će ti sin? Čime ćeš da hraniš i četvrta usta? — Svojim ručerdama. Ti ne daš hleb zabadava.

— Noćas ni oka nije sklopila — sede i reče ne gledajući ga. — Njegova je žena. Ja se ne mešam u te poslove. — deset je godina kako te ja molim da se pomiriš s manastirom. Radi vodenice i onih pustih livada... — o tome neću da čujem!

Aćim se ne bi dvoumio da li da napiše testament. Trebalo je da je pre pet, pre deset godina istera i drugom se oženi. Devojku je mogao da uzme. Može i sada. Već bi imao veliku decu.

To mu je prezime ostalo do smrti. I mene su sve do vojske zvali Aćim Došljak. Mati se ljutila i dala je kapetanu deset talira i užirenu svinju da me u vojni spisak zapišu — Katić.

Otkud ti znaš daja nisam... faličan čovek? — Jer sam trudna. — Istrže ruku. — A što nisi pre deset godina,- pre petnaest, a? Toliko smo godila mešali noge u ovom grobu i ništa nije niklo. Čik sad nešto da kažeš!

— Veran sam ti deset godina. Služim tebe I tvoju kuću, ni groša nisam ukrao, pesmu sam ti spevao, glasam te, hoću da poginem za tebe i našu

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

On je u 3emlji Plavih Vetrova, a mene je poslao da te tamo odvedem. Zatvori oči i broj do deset... — Baš si smešan! — devojčica se zakikota, ali ipak zatvori oči, osećajući kako je zahvata lagani dremež.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Nije mu bio od pomoći ni onaj hajduk u njemu, ni diplomata, najmanje mestozastupnik. Imao je deset hiljada ljudi, a bio je sam.

Praktičan i imućan, Pavle Nešić je poslao sina na trgovačku akademiju, u Beč. Svako prepodne, oko deset sati, Sima terdžuman stoji na uglu Simine i Kapetan-Mišine ulice, gde je u njegovo vreme, po prilici, prolazio sokak što

Budio se, najzad, iz te paklene more, strava se razbistravala, prepoznavanje trajalo: imao je deset ili jedanaest godina, izmicala je sedma decenija osamnaestog stoleća, sva teskobna, nad selima u Bosni i Srbiji

Kada se Zmaj, 1833, rodio, Kneginja Ljubica je bila gotovo mlada žena i autoritativna srpska kneginja. Kad mu je bilo deset godina, ona je umrla: tada više nije bila ni autoritativna, ni srpska, samo kneginja u izgnanstvu.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

A sada, deset dana docnije, videh pred sobom ruševinu zgrade pod kojom je ležalo moje dovršeno delo, sahranjeno u grobu.

Tu sedoh na lađu koja me doveze ovamo“. „Koliko si dana tako pešačio?“, upita ga Pitagora. „Deset dana“. „E pa lepo!“, reče Pitagora svojim učenicima.

„Izišao sam na obalu pred hramom bogova Amona, Mute i Hona. Kroz stubove tog hrama, više od deset ljudskih stasova, videlo se plavetnilo neba, a ceo ogromni hram, sa svojim obojenim relijefima i hijeroglifima, ogledao

U deset sati pre podne izbi na više mesta obezglavljene varoši veliki požar koji, potpaljen po naređenju Falkenbergovu, a razbukta

„No to beše ipak lakši posao no samo pisanje dela“. „Razume se! Njutn je na tom delu radio preko deset godina, ali glavni posao pao je u poslednje dve godine pred dovršenje dela.

Evo ovde stoji, crno na belo: subota, od osam do deset, a ovde - za ime Boga! - sreda: cela noć“. Svi se slatko smejasmo i zabavljasmo u lakomislenom tonu rokokoa.

Namotao sam na jednu drvenu oblicu dva izolovana kalema žice, jedan pored drugog. Jedan od tih kalemova spojio sam sa deset Voltinih elemenata, a drugi sa osetljivim galvanometrom.

Posumnjao sam da je struja koju sam slao kroz prvi kalem suviše slaba da proizvede očekivani efekat. Zato sam onih deset Voltinih elemenata zamenio jakom baterijom od stodvadeset elemenata. Pa ipak dobih isti negativan rezultat.

Tu provede deset poslednjih godina svog života i preminu, sedeći u naslonjači, 25 avgusta 1867. Prema njegovoj izričnoj želji, sahranjen je,

Ali to novo činilo je na mene, mladog, jači upečatak nego na nekog kojem ono ne beše iznenađenje“. „Deset dana posle polaska, kada projedrismo između Kanarskih Ostrva, a sunce, pri svome izlazu, izvanredno obasja Pik

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

pa je umolih da izađe u varoš i nakupuje nekoliko skromnih poklona: za ženu od 28 godina, čoveka 37, troje dece do deset godina, jedno žensko, dvoje muško, svega jedno predratno. Ne znam zašto sam ovo poslednje napomenuo.

— Hvala. Prikupih stvari pa izađoh, a malo posle voz zaista prođe postaju ne zaustavljajući se. Moglo je biti deset sati. Mesečina. Pored pruge u čestim barama iza kiše ogledaju se zvezde a pocepani oblici čine se ogromne crne aveti.

A to što ti rekoh, pobratime, čućeš. Ima samo dvoje: ne živeti ili pobeći u svet. A ja još imam snage. I deset nokata biće mi dosta da zaradim mir koga nemam i koga ovde nikad neću imati.

To možeš samo ti, i niko drugi; tebi samo može biti svejedno da se još deset godina potucamo po tuđem svetu. — Pa dobro, oca mu, i ja nisam kamen, mislim i ja na sve to, i šta bi ti mogao da

svoju rođenu figuru n svoju do užasa tužnu, očajnu glavu na sivom i zamagljenom oknu onog istog prozora kroz koji je, deset žalosnih jeseni, mrtvo gledala u blatne kolovoze ia širokoj i pustoj ulici palanke, i gdekad pokisle konje koji su se

ili stvorenje, ili nazovite kako hoćete, sa kojom ste se vezali jer je volite zato što vam je odana (a ne možete voleti deset, jer je nemoguće da vam dve, u isto vreme, budu odane), da tu ženu izlažete nezasluženim i neopravdanim

Tada, istoga dana kad mu pomilovanje, koje ga ostavi ravnodušnim, stiže, on ostavi kuću u kojoj je proveo deset godina ispunjenih kajanjem i mračnih kao beskrajni jesenji dan.

— Je l’ dosta deset dinara? — prekide me. — Petnaest... pravo je — promucah drhteći. Moj klijenat bez reči izvadi iz svog velikog

i svi drugi znali su da ispričaju kakvu epizodu bilo s Merdara, bilo s Prištine. Potpukovnik Vasić je za deset dana rata stekao slavu, za koju drugima trebaju godine i ratovi.

— Koštaće — veli — najniže, pet dinara. A kad bi dala još pet, mogao bih i da ga vidim. I daje mu ona deset dinara, te on ide da razgovara, pa se posle opet vraća, a ona ga nestrpljivo pita kako je.

sve te trice i kučine — bestraga u vazduh, da svrše s tim Švabama; i da oni te proklete arsenale i objekte traže ravno deset dana, i nikako ne mogu da pronađu, a sav se istrošio i on i njegov kolega komita, pa ga lepo, kao Srbina, moli da ga u

Boga mi, jeste: njena prsa. A glava? Glava — užas, glava — čudovište, glava, ne umem da ti kažem! I tih sto i deset kila preti, sikće, psuje radnice. U ruci ogromne makaze, pod pazuhom drveni metar.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ali sutradan se opet vraćao. I, jednoga dana – skočio je. U prijepodnevne sate, oko deset i po. I to baš na ulicu a ne u dvorište. Nikome na glavu, ali opet među prolaznike.

A onda bih mu opet za daljih pet ili deset poglavlja bajao što mi samo od sebe navire na usta. (Kako li odahnem kad u mojoj lektiri nabasam na istomišljenika!

Akceleracija uspjeha, kako to nazivaju ljudi naše ruke. Deset dobivenih bitaka i za nas čini već unaprijed dobivenom onu jedanaestu pred nama. Zakon serije.

Padalo je po pet, po deset, po pedeset zdravih glava — da bi se spasla jedna samrtnička. A ponajčešće, poslije tolike borbe, u zločinom plaćenoj

Dočekivale su vas iza ugla djevojčice crnih zuba, od dvanaest, od deset, od osam godina, i odvlačile vas za rukav ružno namigujući. Poveli su veliku hajku na te štakore iz podzemlja.

A kamoli Malthus! A gdje bismo se tek našli za pet, za šest, za deset decenija? Kalifova šahovska tabla s početnim ulogom od zrna pšenice!... — I onda? — Što „i onda”?

Drugim riječima, to znači da je svakome dana mogućnost da mjesto jednog proživi dva, tri, deset ili više života. A kako se življenje ne mjeri bezbrojnom vrpcom trajanja već brojem i sadržajnošću životâ, krivo i

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Mislio je o onoj uvredi. Znao je on koga se tiče ona napomena o jalovici. Njegov otac, koji umre pre deset meseca, često je ležao »nadzor« i bio vođen sreskoj kući, sve zbog nekih koža, koje su na njihovu tavanu nalažene.

Onaj siromašak seo pod zapis, oborio glavu i gleda šta se čini. — Šest dinara i deset para... prvi i drugi put! — viče opštinski birov. — Nemoj, Miloše, da grešiš duše, tako ti slave i dece!

Vuju ne bi pravo, ali odgovori običnim glasom: — Je li dosta dva dukata? Babi ne treba više. — Daj mi, zasad, deset. — Hm... da li će biti... Ja ti nisam ni kazao kud sam šta razdavao. Malo je što i ostalo od onih dvesta...

— Pa... gotovo uvek — odgovori Vujo, vadeći novce i dajući ih Đurici. — Evo ti deset dukata. Moramo uskoro opet na posao, jer nisam još svima našim ljudima dao, a ljudi traže.

Za to vreme Radovan ispriča Đurici kako je jedva primorao kaluđera da izvrši venčanje, i to pošto mu obeća deset dukata. — Ne boji se ničega; ali moramo sad dobro paziti da nam ne umakne u ćeliju. Posle nam ne pomože ništa.

Đurica još iđaše kao u groznici. Društvo je raspustio, davši svakom drugu po deset dukata, samo ostavi sa sobom Novicu, jer ga beše strah od samoće.

Kaži sam, koliko je tebi dosad davao ? — Pa tako... samo jednom mi je dao deset dukata, kad smo te izvadili iz apsa, a ono drugo... pomalo.

Šta je to robija, ništa!... Slušam ja tamo sve starešine... kao svetac:... A posle, pet, šest, pa i deset godina puste me. Dođem kući... slobodan!... Idem, dođem, radim, sve kako ja hoću... Pa onda...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

AGA I KADIJA 263 SELjANIN KOD KADIJE U SUDU 264 SELjAK I KADIJA 265 ZAKOVRČITI I OTKOVRČITI 266 PECI, BABA, DEVET-DESET JAJA 267 KRŠĆANIN I TURČIN 268 HADžIJA S ĆABE ČUVA PRAVE RAJE 269 ČIPČIJA I AGINSKI KONj 270 RAJA I TURCI 271 DOBRO JE

Nego, ču li me, hajde ti donesi oni njegov prsten da ja u njemu nešto proučim, pa će te deset puta više milovati nego dosada.

Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači.

Car mu dopusti i reče: — Tri dana ti je slobodno viđeti je: prvi dan šest časa, drugi deset, a treći trinaest. Prvi dan samo ju je viđeo; drugi dan su se spoznali; a treći dan dogovore se kako će pobjeći.

Imam, hvala bogu, oklen platiti. — Dobro, dobro, kad je tako. Daćeš mi deset dukata, pa ćeš ovu svu vodu popiti odjedanput, pa ćeš vidjeti baba. — Evo na!

— Evo na! — progovori vezirović, te mu dade deset dukata, a primače ćasu ustima: kuc, kuc, cvrknu joj u dno dna. Nema tu više. Zaboravi i na baba i na pejgambera.

Ali ko gođ hoće da prođe ispred nje kroz njezinu sobu, treba da plati svaki put na vratima deset ćesa. Kad to ču vezirović, ode odmah, plati deset ćesa i prođe ispred carske kćeri; li mu ona ni mukajet, a ne da bi

Kad to ču vezirović, ode odmah, plati deset ćesa i prođe ispred carske kćeri; li mu ona ni mukajet, a ne da bi mu se nasmijala.

Opazivši to vezirović, povrati se, plati još jednom deset ćesa, ali prođe kao i prvi put. On se povrati još jedanput i uljegne pred carevu kćer po treći put.

Nije, štono reknu, sasvijem ni proždro, a dva roga iznikoše navrh glave, i što bi izbrojio do deset uzrastoše kolik̓ aršin dugački.

Onda Grbo reče: — Nemoj me, kralju, sad klati, jer ti ne valjam, smršô sam od velika puta, nego me zatvori u sobu deset-petnaest dana, da malo opretljam. — Taman ćemo tako, hraniću te petnaest dana.

— Gospode, — odgovori magarac — kad ću biti na takim mukama, mnogo mi je trideset godina. Može li biti da živim deset? — Može, neka ti bude po želji tvojoj! — reče mu bog.

Petković, Vladislav Dis - PESME

1916. NEDOVRŠENE PESME I Ne javlja mi se. A ima kad. Sem ako spava, ako ne diše, Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, otkako ne piše. Još ću čekati, iako sam dugo ček'o.

Još ću čekati, iako sam dugo ček'o. Deset meseci od mene moji su daleko. Pre tol'ko ja sam ostavio nju, Zavičaj, decu i dom svoj lepi.

II Ne javlja mi se. A ima kad. A možda ne sme! Ko li joj preči? Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, a od nje ni reči. Sve mi se čini uzalud sam ček'o.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

III. Moji kasniji poduhvati OTKRIĆE OBRTNOG MAGNETNOG POLjA Kad mi je bilo deset godina, pošao sam u Realnu gimnaziju, novu i sasvim pristojno opremljenu.

Sa ovakvom stanicom bilo bi izvodljivo dostići električne aktivnosti do oko deset miliona konjskih snaga i ona je tako projektovana da bez posebnih troškova može obavljati ogroman broj tehničkih radnji.

Ovo je pravi čas da se o ovoj temi nešto kaže. U toku poslednjih deset godina veliki broj ljudi je drsko tvrdio da je uspeo da eliminiše tu smetnju.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ovaj čovek želeo je da u njegovom hotelu budem na kompletnom pansionu, ali je moja ušteđevina od samo deset dolara, bila tako mala da sam morao biti veoma oprezan.

godine.20 Gricrcao sam parče hleba i mislio šta će se desiti kad potrošim i poslednja tri dolara od onih deset koje sam doneo sa delaver farme. U tom času prišao mi je jedan krupan farmer i upitao da li tražim posao.

Na jednom međuškolskom atletskom takmičenju prijavio sam se dobrovoljno za trku na deset milja i bez ikakvog prethodnog treninga uspeo sam da pobedim.

Među mladićima i devojkama sa Adelfija počele su da kruže legende o srpskom momku koji je pobedio u trci na deset milja bez prethodnog treninga.

Prihvatio sam njene uslove, ali zahtevajući da mi dozvoli da testerišem drva od deset do dvanaest časova pre podne i od četiri do šest popodne.

u svoje rodno mesto Idvor i da zbog toga nemam vremena da se i sam popnem na Alpe, on me je uveravao da bi za samo deset dana provedenih u Lucernu mogao da se pripremim za penjanje na neki manji vrh, na primer, Titlis koji je u blizini

To bi bilo lako da nisam prvo veslao oko deset milja do Vegisa pa se onda penjao na Rigi, pa onda ponovo veslao deset milja do Lucerna, i sve to za jedno kratko popodne.

To bi bilo lako da nisam prvo veslao oko deset milja do Vegisa pa se onda penjao na Rigi, pa onda ponovo veslao deset milja do Lucerna, i sve to za jedno kratko popodne.

u svoje rodno mesto Idvor i da zbog toga nemam vremena da se i sam popnem na Alpe, on me je uveravao da bi za samo deset dana provedenih u Lucernu mogao da se pripremim za penjanje na neki manji vrh, na primer, Titlis koji je u blizini

To bi bilo lako da nisam prvo veslao oko deset milja do Vegisa pa se onda penjao na Rigi, pa onda ponovo veslao deset milja do Lucerna, i sve to za jedno kratko popodne.

To bi bilo lako da nisam prvo veslao oko deset milja do Vegisa pa se onda penjao na Rigi, pa onda ponovo veslao deset milja do Lucerna, i sve to za jedno kratko popodne.

I sada sam žalio, kao i pre deset godina u Kortland ulici što se u ranom detinjstvu nisam privikao na neki manuelni rad.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Mirno ga sluša, no ne odgovara, a i ostala bi tu cijelu noć, jer sluti da je poočim neće u kuću pustiti, ali oko deset časova krčma ostade prazna.

— Šest je godina što ga nijesam vidjela, a deset je punih što nije u selo dolazio, — slušam u oluji meki zvuk staričina glasa.

Ima dva dana što tu konače, jer ih je spolja kiša oterala. Nije bilo druge, valjalo je otkinuti od nadnice deset novčića za konak. U kući nađoše još dva starija radnika ukonačena, domaćina i troje mu dece.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Sudeći po srpskom, ima sto, jer se zove stonoga. A u starogrčkom ima čak deset hiljada nogu. Prevod srpske dosetke otežan je zato što se na ruskom jeziku ne može pominjati sedamdeset sedma noga pošto

izuzetak: pesma „Samoća“ ispevana je u asimetričnom desetercu, u kome je, naravno, teško prepoznati usmeni deseterac. Deset godina kasnije, od 1918, Dučić je počeo da objavljuje pesme kraćeg stiha: od deseterca, preko deveterca i osmerca, do

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Nije bila kod kuće. ČEDA: Bila je, šta nije bila! Devojka se deset minuta unutra domunđavala, pa tek onda izlazi i kaže nam da rocpođa nije kod kuĆe. ŽIVKA: Pa zar sam ja tome kriva?

Zašto, 'ajde kaži mi zašto? RAKA: Pa kad ona mene tera da izgovorim deset puta reč: „rešons lajzejšn”! ŽIVKA: Pa izgovori!... RAKA: Jest', izgovori. Misliš ti lako je to.

ŽIVKA: Pa izgovori!... RAKA: Jest', izgovori. Misliš ti lako je to. 'Ajd neka ona kaže deset puta: „Ture bure valja, bula Ture gura; niti Ture bure valja, niti bula Ture tura!

” 'Ajd' neka izgovori to deset puta, pa evo ja pristajem neka mi opsuje i oca i majku. UČITELjICA: Pfuj! ŽIVKA: Marš, stoko jedna!

Svi se žale kako su ti dolazili pa nećeš da ih primiš. ŽIVKA: Ama, zar ceo taj spisak da primim? Pa to mi treba deset dana samo na to, a imam toliko posla da nemam kad ni čestito da ručam. VASA: A trebalo bi da ih primiš.

NINKOVIĆ: Molim. Čim stignem u kancelariju. Za deset minuta imate ljubavno pismo. (Hoće da pođe.) A sad, vašu ručicu, draga prijateljice! (Poljubi joj ruku.) Ma šer ami!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Temporalno preokretanje nije toliko zanimljivo samo po sebi, niti zato što otkriva nedoumice koje je pisac u razmaku od deset godina rešavao nastojeći valjano da komponuje roman - a Stankoviću se to nije lako davalo - već je zanimljivo i zato što

Metar njegov postavlja sledeća ograničenja: stih ima dužinu od deset slogova, deli se na polustihove od četiri i šest slogova; granice stiha obavezno se podudaraju sa

i ako računamo vreme samog romana, izuzetno dugog: poslednji deo četvrte glave i s kraja na kraj osma, a roman ima deset glava.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

se trgnuo od ovih reči i zaustio nešto da odgovori, ali ončas malo sagao glavu kao zastiđen i pošao kroz sabor sa deset sejmena, Arnauta i Kolašinaca. Obučen bejaše u tursku zaptijsku odoru sa znakom čauša na levoj ruci.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

E, to bila nebeska moda, Tad’ bih ti pisô još deset oda, A sad će dosta i ova biti, Još i tu moram od tebe kriti. Al’ tamo kad već Februar mine, Tad je pročitaj radi

jubilej (jevr.), svečanost u spomen nekoga događaja koji se zbio pre deset, dvadeset i pet, pedeset itd. godina. kaviti, otkaviti, izdržati, podnositi. kamatnik (tur.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

JOVAN: A, to mi fali; naučio sam i srpski, tek nisam francuski. FEMA: Žan, to mora biti; barem deset reči. JOVAN: Gdi ću ja sad pod starost da naučim, to je teško za mene. FEMA: Sapr tuder fo. Vidiš kako nije teško...

JOVAN: Znate šta, majstorice, doneću vam ja za pet forinti od moga babe pseto što više vredi nego deset takovi lamura. FEMA: Kako izgleda, Žan?

To sam slavjanski kazao. Bi li mogao ovaj sat i burmuticu gdegod založiti za deset forinti? JOVAN: Ako mi štogod date, mogu. RUŽIČIĆ: Ne staraj sja, daću ti forintu. JOVAN: To je lepo.

MITAR: Poklonila, nesrećo, a jesi li stekla? Šta traže ove stvari kod mene za deset forinti? FEMA: To nije istina. MITAR: Nije istina? (Viče.) Jovane, Jovane! POZORIJE 10.

Krakov, Stanislav - KRILA

Skočio bi, otrgao bi se, da ga deset ruku nije prikovalo za sto. Huktao je, stenjao je dok mu jedna sonda prodiraše ranu, i jedne pincete čupahu kuršum iz

Petrović, Rastko - AFRIKA

Svako pleme ima svoju epopeju od po deset i više hiljada stihova, što prelazi sa oca na sina, i koje svi ratnici znaju napamet.

velika zgrada u blizini, dalje od mora, je „Grand Hotel“, za čijim su stolovima iskupljeni svi belci Konakrija, Ima ih deset–petnaest za dvadeset do trideset stolova.

„Vi pravo, vi pravo, ali sad ne može, sutra!“ I šalupa se sve više udaljuje od broda Ostaje još deset minuta do polaska broda. Potpun mrak. Tu je i momak koji sprema moju kabinu. Moli me za dozvolu da baci crnca u vodu.

Izdaleka ovi kupasti vrhovi uvijeni u meka isparenja, kao u oblake, izgledaju kao vulkani. Oko deset časova počinjemo ploviti sasvim blizu dugih blagih ostrva, odvojenih valjda samo trakama vode od glavnog kopna.

Nekoliko belaca koji žive u Tabuu retko se poveravaju veštini urođenika. Ima samo deset godina da se cela bela vlast Tabua utopila na očigled sve publike jednog broda kome je došla na aperitiv.

šefa Monge koji je potegao pešice iz svog sela da bi mi doneo na dar tri bela ptičija jajeta; ja mu za uzdarje dajem deset franaka. Očajan sam da ne uspevam pronaći mladiće koji su mi sinoć nudili maske.

“ Grdi me što sam za tri poklonjena jajeta dao deset franaka. „To je takođe udešeno; jaja su mućkovi. Trebalo je da probate, da li tonu ili ne u vodu.

Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što moradne sići, pošto još imam masu stvari da ga pitam o svome daljem putovanju i da mu saopštim, pa da

Posle malo nećkanja, čovek pristaje da proda masku, ali se ograđuje odmah da je isuviše skupa. — Pošto? — Deset franaka! Ja mu dajem još pet za poklon, a on mi vraća deseticu tražeći noviji papir.

Načinim samo deset koračaji i ne čujem kao da ih nikada nije bilo ni glasove crnaca—slugu, ni prijatelja. U visini se lomi grana od skoka

Apstraktno on ne mora da broji kao mi. Nije li čak i za nas, već posle broja deset ili petnaest, pojam količine: dosta ili mnogo?

“ Nisam primetio da crnca naročito žaloste batine, a naročito ne crnačkog derana kome je tek deset godina. Marmiton je međutim dobijao odmah kratak dah jecanja bez suza i drhtavicu, čim bi ga N. pozvao. Da li ga je N.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Glavaš i Radak. GLAVAŠ: Pa, Rade?... Ima li gdegod što? Po gori mirno?... A po selima?... RADAK: Nesreća! Deset je dana kako putujem Kô senka neka gore zelene.

ISAK: Dobro, bogami! A trunić nade jedva ostade Da ću te ikad više videti. JANjA (u sebi): Deset vampira da vas gledaju — Neka im na čast oči ispadnu! — Ja samo da vas nisam video!...

JANjA: O, bože moj! (U sebi.) Tri su se smrti grozno složile: Jedno su Turci, hajduci drugo. A deset leta čeka Dunavo Da mi sa vetrom strašnu končinu Obali nemoj hučno otkrije...

Pa gde je kći?... STANA: A gde je sin?... Ja sina tražim, pašo nesrećni!... Ta deset kćeri da sam rodila, A svaka da je mnogo divnija Od same kćeri boga velikog Što svako jutro rađa zorica, Pa da

Ja ne znam, čestiti muselime, kako si ga mogao sama i opremiti?... HASAN: Slušaj, Ćerime! Deset je ljudi sila malena; A sam kad ide jedan Koleban, Tu Glavaš nema na šta sumnjati, Nego će lepo, i ne sluteći, Za

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

« Evo šta sam našao. Naše napadne operacije svršene su još krajem meseca juna, dakle na deset dana po objavi rata, i mi smo posle desetodnevne ofanzive prešli u defanzivu.

Kako sam sinoć poručio, to me je napolju čekao gotov osedlan konj. Za deset minuta krene se ceo štab. Bilo je još mračno.

S bojnoga polja izretka se čuje tek po koja puška. Topovi takođe slabo rade. Jedan turski top s visa svakih deset minuta šalje po jednu granatu koja uvek preleti visoko nada mnom i udari tamo negde dole u potok.

Pošto se jutros s pukovnikom Komarovom odvojismo od đenerala, i u pratnji deset konjanika pođemo drumom uz selo, stanemo nailaziti na odeljenja vojske. Što dalje uz drum, to sve gušća i veća odeljenja.

Zatim ne prođe ni deset minuta, pa se tek odjedared vrlo blizu do nas prosu jaka puščana vatra, i mi začusmo gde naši viču: ura! ura!

Do deset časova dolazila su s obadva krila česta i nepovoljna izvešća. Oko deset časova zametnu ce borba i na centru: Turci počeš

Do deset časova dolazila su s obadva krila česta i nepovoljna izvešća. Oko deset časova zametnu ce borba i na centru: Turci počeše s buimirskoga visa da bacaju granate u sam Aleksinac.

Republika možda još nije potpuno utvrđena, ali je monarhija potpuno propala. Ma ona još i deset puta dolazila do trenutnih uspeha i ponavljala se — u Francuskoj njoj nema više trajnog opstanka, i pobeda je republici

— Polažem toliko da bi onome koji bi mi ujedinio sve srpske zemlje dragovoljno dao deset godina najkruće diktature u zemlji; ali prvo da izvrši ujedinjenje, pa da dobije diktaturu. — A što ne obratno?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Probaju vam glas — veli Mišić. — Znam ja tu njihovu taktiku. — Ne potraja ni deset minuta, dok se od strane njihovih rovova začu neko šuškanje, lomatanje... Kao da neko obori kamen.

— A znate li kako smo se bili utvrdili u starim položajima. Divota!... Mogli smo da ratujemo još deset godina. Ali šta ćete. Sila Boga ne moli, niti ko nas pita. Krenuli smo uzbrdo.

Da vas muka spopadne. Bilo je leševa od pre deset dana. Povremeno dune vetar sa vrha i nanese kužan zadah. Tek sada, iz rova, mogao sam da pogledam levo i desno.

Pa sad izvol’te!... Ni pomena da sečemo. Najzad smo rešili da ih raznesemo bombama. Odabrao sam deset vojnika, dao svakom po tri bombe i naredio im da se po mraku privuku i najvećom brzinom sruče bombe u onu gužvu od

“ Onda su se ređala latinska imena rana na njegovom telu. Imalo ih je deset. Gleda jednoga dana tu listu potporučnik Pera, zvani „Đevrek“, i nasmeja se. — Bre, bre...

— Pali! — komandovao sam. Poizvrtaše se za tren oka. Dvojica su pokušali da umaknu, ali padoše posle deset koraka. Moji vojnici su bili podeljeni u dve grupe, i okrenuti leđima jedni drugima.

Kad pođu odavde, naprave mi još veći skandal. A kad ih oteram, oni mi se posle deset dana vraćaju sa temperaturom. Najzad, na savet viših oficira, rešio se upravnik bolnice da u paviljonu gde su

Leškarimo raskomoćeni na krevetima i glasno razgovaramo. Neki počeli da dremaju, a drugi zaspali. Oko deset časova paviljon se umiri.

Bili su odlični prijatelji. I kakva slučajnost da se sretnu sada, posle deset godina, u Vodeni. Ugovorili su da Serjoža Nikolajevič dođe sutra sa jednim od svojih komandira, poručnikom Fjodorom

Neka deca okupila se okolo, posedala na travu i prate svaki naš pokret. Oko deset časova začu se topot konjskih kopita.

Komandir uspori hod, govoreći mi: — Ovakvih laguma na mome odseku ima deset. Unekoliko smo zaštićeni... Sada još samo da vam pokažem zemunicu moga vodnog narednika. Tu ćete i vi stanovati.

— Barone, recite mi, koliko ima prstiju? — Pet. Rajko pruži i drugu ruku i raširi takođe prste. — A sad? — Deset. — A koliko će imati deset ruku? — Sto. Rajko skoči i plesnu rukama. — Eto ti tvoje matematike!... Ne znaš!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Vetar mu je plodotvorni prašak Raspirio širom po vozduhu; Što težaku mesto triest zrna Jednim klasom jedva deset plaćaš: Kiša ga je ubila u cvetu; Što semena plugom zaorana I čokoće čelikom skresano Ni do nežnog ne podižeš

desetog časa noći svirani su na veliko zadovoljstvo sviju prisustvujućih razni prekrasni komadi iz opera, a kad se oko deset sati sve društvo iskupi, razveseljena mladež ne može želji srca protivstati i započne pravi bal.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Da pišu: „Za pet hiljada“ — reci, Da je: „Za deset tisuć’ cekina, Tu i tu, na tom i tome mestu, Naroda srpskog izbor sinova Hiljadu palo — dana tog i tog!...

Ja kriv?... A ti uz njega pristade! Ja izdajnik?... A vi ste primili Za krv naroda ropsku naplatu! Tri puta deset novca srebrnog. — I ja sam kriv?... Vi, jude bezbožne! VL.

I opet, kneže, moram pitati: Gde su ti onih deset stotina Što si na način ’nako svečani Pred glavarima ovih planina Venecijancima kao pripomoć Za ljubav moju...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

je, i raslo je, i napredovalo je: žene se bliznile, ovce se bliznile, koze se bliznile, a ulček sjemena bacao po deset roda. Torovi prekrili pola polja, a staje se okupile oko jednog zaravnjaka kao mala kasaba. Glas se Reljin širio.

— Nađoste li para pri njemu? — upitah ja Dulu. — Našli smo dvadeset i pet vorinti. Deset uze pop sebi za opijelo, a petn'est odnese knez sudu i sasu u carsku kasu. — A ko mu podiže biljeg?

— Šta nije, šta?! E, e,! — stade se pakosno keseriti. — Da je ovo otrov, nalio bi' Mu i deset vildžana, ane jedan — nek crkne pašče!. . .

Uči, 'odža, i ja sam učio! Naredio sam bio da se i ručak spremi, ama kesedžijski ručak: pogača na kopren, pečen krmak i deset oka vina. Kad se vrati' — a ono sve stoji gotovo na 'noj ravni pred džamijom.

Kažem ti, ako još samo jedna kap kane — slobodno moreš cijelu pintu proliti: ne valja! Uprav ti je sad pod mjeru: deset gradi. Simeun se nešto prisjeti, pa nagnu još jedanput. — Nije! Nijesam dobro pogodio. Čekaj, čekaj!

— Nije! Nijesam dobro pogodio. Čekaj, čekaj! — zabrza, izvrnu do dna, pa se strese. — Deset i pô! Uprav pod mjeru. Toliko ti je. Ako mi počem ne vjeruješ, eno ti Banje Luke i carske mjere... Svačem ja znam verak.

Ja ti kažem, Mićane, eno ti carske mjere, pa vali li, štono kažu, jedan dram od deset i po gradi, gorio ti ja kô ova što će sad planuti!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

To vam je, gospodo moja, kao na primer na pataricama: skupe se žene, deset, dvadeset, trideset žena: e, 'ajd' sad ti, ako možeš, poznaj koja je među njima nepoštena?

” A ti mu daš, je li? MILADIN: Pa ono je espap. ŽIKA: A nauka nije espap, je li? Ko će da plati meni moje školovanje? Deset godina sam ja proveo u školi. Da sam na robiji toliko godina proveo, ja bih naučio kakav zanat.

Još kako! Sedao sam ja i na plavi plajvaz, ali mi je podmetnuo sekretar, pa mi je bilo milo, iako me svrbilo deset i više dana. TASA: Pa ne marim ja, kad se ti našališ sa mnom, gospodin-Žiko!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

renesansno intonirane ljubavne lirike, koju otkrivamo u njegovom pesničkom traktatu o ljubavi Slovo ljubve, i drugi. Deset spisa za dvadeset godina.

veka. Vitalan i delotvoran sve do našeg vremena, živi i deseterački stih, sastavljen od deset slogova, najrasprostranjeniji - epski, sa cezurom posle četvrtog sloga, i lirski, simetrični deseterac sa cezurom posle

sami sebi u dubini porobljene zemlje, posle turske okupacije Srbije i Bosne i Hercegovine, hajduci organizuju čete od po deset do četrdeset gerilaca.

One idu i među bolje knjige međuratne poezije uopšte. Njima je bliska kasnija Višnja za zidom (1950). Zatim je Davičo deset obimnih romana posvetio životu revolucionara i graditelja novog društvenog poretka.

Nastasijević, Momčilo - PESME

POBEDNA PESMA Da živi David, Filistina grom, Izbra ga večni Bog, večni ga štiti Bog. Saul tisuć, al’ David deset pobi tisuća.

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Deset kruna i šest para Vojkanu Vujiću, — javi se jedan od dvojice dućanskih momaka, poredavši prodanu robu na dućanski banak

sijeno, otkle ga nabaviše i gazde iz varoši, pa ga svojima u dug daje po pet novčića kilogram, a gazde hoće osam i deset, a na dug bog zna pošto, jer svaki od trgovaca preko računa zakine po štogođ.

Gazda Jovo pije kafu u pisarnici. Deset je sati. U to doba pije je svaki dan, jer je uveo red i za svoje svakidašnje potrebe, pa se toga reda na dlaku drži.

Petar sa stola uze kesu i izvadi iz nje nekoliko banaka, razmota ih i broji. Evo deset desetica! — veli. — Evo ih, gledajte kako su modre... Ko će ih? Staoac se diže sa stolice, a i žene se primakoše.

Gazda Jovo, oko deset sati ujutro, sišao je iz kuće u dućansku pisarnicu. Oznojen, sjede za sto, otpuči okovratnik i dohvati novine.

Momak se nasmija, veli: — Gle ti moga gospodina, ne može da čeka! ... Ko smije gospodara zvati? I čekaše Rade do deset sati, jer u to doba, po navici, gospodar silazi.

Ovo zadnjih dana dolazi nekoliko puta i udara mu u oči, tražeći da mu povrati ono uzajmljenih deset talijera, premda mu je kamate o svetoj Kati pošteno podmirio i jesenas uzorao mu ono oranice ispod kuće.

Otkada je čuo u varoši što gazda Jovo smišlja da uradi od Rade, boji se za svojih deset talijera. Nekoliko puta bio je na sudu da priupita, i ne stidi se što ga sa suda činovnici i poslužnici gone dok ga

Ne izmiči, brate, pošteno ti ih dadoh... Povrati mi ih... — Marko! — bojiš se zar da ne izgubiš tvojih deset talijera? —Nije baš to... ali ..... —Pusti! — presječe Rade... Božice, donesi tvoj đerdan!

Bog bi ga znao! — A mi mišljasmo da se kuća gradi za školu, — opazi kovač. — Kakova škola? Ima deset godina da traže kuću. Nijesu lacmani budale, bolan... Ne dadu oni nama da znamo što i oni... Propali bi...

iznese torbu prema plamenu od vatre i pozvavši Mašu da bliže priđe, izvadi iz nje zavežljaj kruna i izbroji Maši na ruku deset talijera para. — Evo, daj Marku novac, i fala ti! Uzmi!

Nu ipak, nekim je pozajmio novaca uz pogodbu da nastajni buhač imaju njemu prodati, kilogram po deset novčića, a u trgovini pošto bude. Isto tako nekima je i Rogo pozajmio.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kleo se u najpreče da je ona, Janja, podmirila tri sela, da joj deset ljudi nisu mogli ništa, toliko je bila nezasita. Naravno, to je sve bilo preterivanje.

Mlada je bila tanušna prozirna devojčica sa velikim uplašenim smeđim očima. Nije imala više od deset godina. Dok sam gledala taj raskošni prizor, gizdavu gospodu što je stajala u crkvenoj lađi, dok su episkopi pojali

Čitavih deset dana po Prohorovoj smrti ja sam pretraživao livadu, tražeći u travi njegovo čuveno raspeće jer sam video da ga na

Na zapadnom bedemu, na kojem je i kapija s dve kule, postavio je glavne snage: dvadeset kopljanika, deset strelaca i sedam kanata sa oblucima.

Prošlo je sedam ili osam dana, najviše deset, otkako leži dole i već je uspeo da se tome potpuno prilagodi. Mito kaže da se smejao (razdragano, zadovoljno) mrdanju

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Saturna obigravaju, sem njegova prstena, koji nije ništa drugo nego roj sitnih pratilaca, još deset samostalnih meseca; Uranus ima četiri trabanta, a Neptun jedan.

To beše osobita jedna naprava. Kvadrant kruga, sazidan iz glačanog tesanika, a sa poluprečnikom od deset stopa. Na gornjoj njegovoj površini, koja je ograničavala šupljinu kruga, urezana je bila lučna mera na kojoj se moglo

Onda je rasuđivao ovako: Sunce stoji - u to ne sumnjam - na miru. U doba ovih deset trenutaka koje sam sad izračunao, našao se Mars uvek na jednom te istom mestu svoje putanje.

Kada je završio svoje račune, on nacrta sa najvećom tačnošću onih deset trouglova sa njihovom zajedničkom stranicom Sunce Mars na jednom listu hartije.

Tih deset tačaka ležale su, kako mu se učinilo, na jednom krugu. Zaista, kad uze šestar u ruke, on uspe da kroz sve te tačke polo

Na svakom od tih crteža dobio je opet za putanju Zemlje kružnu liniju, ali tih deset krugova ne behu jedan drugom jednaki. - „Johane!

On poče da govori sa samim sobom: „Moji crteži mi govore da je otstojanje Marsa od Sunca, za njegovih deset opozicija, bilo različito.

“ On promeni u svojih deset crteža to podjednako pretpostavljeno otstojanje toliko dok, u svim tim crtežima, ne dobi jedan te isti prečnik za

Time je dobio deset tačaka Marsove putanje. One su ležale na jednoj zatvorenoj krivoj koja je veoma ličila na krug, ali nije to bila.

četrdesetogodišnji gospodin što je baš ušao, to je Džon Flamsted, prvi upravnik zvezdarnice u Griniču; i nju je, pre deset godina, sazidao Vren. Pored Flamsteda stoji i učtivo se sa njime razgovara njegov bivši pomoćnik Edmond Halej.

Usprkos svojih trideset godina, on je već slavan čovek. To je bio, u ostalom, već pre deset godina, kada se vratio sa ostrva Svete Jelene, gde je posmatrao južno nebo i načinio katalog njegovih zvezda.

časova - stari pukovnik držao se vojničkog, a moja baba domaćinskog reda - a trajao, u ugodnom razgovoru, do posle deset časova, kada sam se ja, kao poslednji, onde pojavio. Ostali deo dopodna proveden je u bašti ili na Dunavu.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” Šnajdernica se zaprepastila. Majstor je promenio deset izraza lica, a prvi kalfa i dvadeset. „Pa dobro, a gde si ti video te makaze što same kroje?

Seti se onda jedan od svirača da oproba Srećku glas. Pevao je Srećko, kao da je samo taj poziv čekao, valjda deset pesama.

Ne znam šta će mu Bog dati...” Jedne oblačne oktobarske večeri, oko deset sati noću, odjeknu pucanj iz grube, teške puške. Čulo se, naravno, u svoj varošici, ali niko nije ispao na ulicu.

— Hja, tako je to bilo i biće kod trulih gazda: jedna beba, deset vampira. Čuće se s onog sveta i Petar, i mati Petrova i Tošina. Ona je pokvasila sermiju, njeno je ono što je najbolje.

U njoj je kuvalo; snage njene su radile kako bi je što bolje spremile za sve teži zadatak. Oko deset sati, kad su već pošli da legnu, čulo se odjedared, kroz gust vazduh, sasvim dobro, da se na drumu zaustavila kola.

— Gospa Nola premesti hladnu krpu na slepe oči. I s kanabeta u mojoj sobi najedared nema deset kruna... htela sam da platim vešerku. — Dosta, Julice! — Pa trenutak zatim: — To ne može biti! Traži, naći ćeš novac.

Julici: „E, još dva, tri dana, pa ćemo skinuti ovu košulju s dva reda šlingeraja, i prestaćemo jesti tanak doručak iz deset ćasica i zaklopaca. Dosta šege i parade s Nolom Perčinovom!...

zabelela se bila lepo okrečena kućica, i u njoj mlad par počeo da živi, i radi, i jagmi da otkupi malu njivicu sa deset granatih oraha na međi, i sa đermom. Začas, nestalo sve.

A veterinar, kad je popio i klavir, napola je oblesavio. A kad je on oblesavio, salašar je napustio „frajlu”. Još deset godina, i sve je to bilo na groblju.

S druge strane prihvati stvar gospa Leposava, i dve žene popraviše, kao često, što deset ljudi pokvare. Gospodin Toma opet ide u kuću Čajnovićevih, i to baš na kartanje, samo se sad kartaju i frau Roza i gospa

stiču, imaju, dobro jedu i piju i kad na sinove svoje troše, onda imaju deset puta više još za sebe... Što nisi frau Rozu uzeo za doktorsku tezu, ispala bi tema mnogo kraća, i nekome bi možda i

— Elegantan svet to oblači za bal, a zna se šta se nosi u kući . — U deset sati nije prodrlo ama baš ništa. Izgubili valjda svi glavu, kako će Englezima skuvati ručak. Ko ti zna šta jedu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

u isto vreme u tom selu živio, znam da ni jedna boginja ne bi ostala s kojom je ne bi sravnio, i jamačno bi nokte svi deset prstiju izgrizao dok bi njenu krasotu spevao. Da bi so tim meni posao odlakšan bio, mislim da ne treba spominjati.

Tako, na primer, kad mladić koji je deset godina u raskoštvu živeći zdravlje proarčio, tvrdo predstavi ubudušte umereno živiti i svoje već porušeno telo malo

— Kad devojka, koja je deset i više godina momka probirala, najposle, kad sirječ prosioci prestanu, zaključi kakvom udovcu ruku dati, nisu li to

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Pa onda, ima ferije; deset meseci ne brine ništa, ne misli ništa i dva meseca se odmara. Šta ćeš lepše! Majka je moja bila za to da budem ili

mu jezik, naplati ti tri dinara; zavuče ti dršku od kašike u usta, uzme ti pet dinara; pipne te za ruku, uzme ti deset dinara, i to gleda na sat da ne bi duže držao ruku no koliko treba za deset dinara; ako ti nasloni uvo na leđa, uzme

ti pet dinara; pipne te za ruku, uzme ti deset dinara, i to gleda na sat da ne bi duže držao ruku no koliko treba za deset dinara; ako ti nasloni uvo na leđa, uzme ti petnaest dinara; a ako napiše dve-tri reči, koje niko pod bogom ne može

To su sitna posla; kilo pirinča četiri groša, zakineš mušteriji na meri nekoliko grama, pa šta, jedva mu zakineš deset i dvadeset para. A tako ti je i šećer i brašno i sve ostalo.

Vukića dva para gusaka, pet pari pilića i 140 jaja; Milenka Purića 100 glavica kupusa, sedamnaest venaca crnoga luka i deset pari telećih nogu za piktije; Janka Popovića 294 pari kobasica, četiri šunke, četiri švargle, dve slanine i jedanaest

Kad je sama, nije ništa, ne vredi ni pola lule duvana, a kad je metneš uz jedan, onda je deset, a kad je metneš uz dva, onda je dvadeset. Zašto, bog će sveti znati, ali tako je! Nije to lako ni objasniti!

za Hrista sam još rekao da je četrdeset dana proveo u kitovoj utrobi, pripremajući se za svoju božansku nauku; za deset zapovedi božjih sam rekao da ih je Juda prodao na gori Araratu, i najzad sam celu stvar završio time što sam, na

se izvuče iz teške situacije a i da odgovori zahtevu komandantovu, on previ jedan čist tabak hartije i na njemu ispisa deset tačaka i petnaest zapeta, pridruži to svome raportu i vrati ga komandantu s molbom da komandant, svojom naredbom,

zato se u petak ujutru uvučem u šifonjer i poodsecam sa očevih zimskih haljina dvadeset dugmeta te ih prodam u školi za deset para, koliko mi je trebalo za kiflu.

— Ne, ne za te troškove imam već predračun. No rad sam da znam šta ćete me vi koštati. Vaše posete? — Pa, imao sam deset poseta po pedeset dinara i jedan konzilijum, svega šest stotina dinara. — Jeftino, odista jeftino.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Maršovali smo ceo dan... Drugoga dana krenuli smo zorom. Sa nama idu i pešaci. Uveče smo poseli položaje, ali oko deset časova stiglo je naređenje da hitno odstupamo.

Moja je komanda u roku od dvadeset minuta bila: po deset, razornom granatom, po deset... po deset. Sa ljudi je lio znoj.

Moja je komanda u roku od dvadeset minuta bila: po deset, razornom granatom, po deset... po deset. Sa ljudi je lio znoj. Cevi su buktale, a rovovi bugarski su plamteli i purnjali. Pešadija je podilazila.

Moja je komanda u roku od dvadeset minuta bila: po deset, razornom granatom, po deset... po deset. Sa ljudi je lio znoj. Cevi su buktale, a rovovi bugarski su plamteli i purnjali. Pešadija je podilazila.

Iz daljine, odnekud sa planine, dopiru neki glasovi, a malo zatim čujemo: — Deset minuta zastanak. Prenesi dalje! glas se gubi prema ravnici. Vojnici sedaju na sneg, brišući znojavo lice.

Ja odoh po hranu. Poveo je sobom deset vojnika sa puškama. Uveče se vratio sa dva džaka kupusa. Priča nam Kosta da je lutajući naišao na jedno arnautsko selo

Na obali ne beše ni čamca, ni mosta. Komandant naredi da deset ordonansa povežu konje, i da naiđu na vodu sve jedan do drugoga, da bi se ispitala dubina.

Dežurni oficir raportirao je komandantu da su u toku noći četiri vojnika umrla i deset konja lipsalo... Govore da u pešačkim pukovima ima mnogo više umrlih. Ljudi su se sa velikim naporom dizali.

— Molim te, nemoj drugi put to da zaboraviš. — Nije, molim te... kao da je to preko puta, još deset dana marša i onda ima da nas nestane. — Kip... — zausti Dušan. — Jest, kipislcauf!...

Potom su vezivali po deset. Sada je vuklo Preko četrdeset ljudi na smenu. Jednom prilikom odvezaše se ona dva poslednja i voda ih onako vezane

Oni iz čamaca nudili su svoju robu, limune, pomorandže, deset, dvadeset za dinar, pune kotarice za bagatelu. Grci su se svađali među sobom, potiskivali jedni druge i dobacivali nam

Ali na prvoj zavojici ugledali smo žalostan i mučan prizor. Oko deset mrtvih naših vojnika ležalo je pored puta. Poređali su leševe jedan pored drugog.

Petrović, Rastko - PESME

Gonim trista ovaca. Govorim ovi jezik, i mnogi su naši ođe u brdima, Il su u Brusi dućandžije. Od Livna sam. Deset godišta da poljanu nijesam vidio, Ni goru oko Glamoča. I tamo sam čuvao ovce stričeva.

moja primorska buđenja, Lakši od plute igrah na plećima od valova Kotrljačima što ih zovu večnim, žrtava i topljenja, Deset noći, ne žaleći blesasto oko farova.

Najlepša ruka katkad najcrnji zanat delje, Najsvetije behu ruke drvodelje. Ruke su vaša deca i dve bliznake sestre; Deset prstiju su im sinovi, isto ih prati nadanje; Bdite nad njinim igrama, pripazite da se ne žestre, I do najkrajnijih

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

3vezde godine ne broje: tek što prebaci Lepotica šal preko ramena — deset godina minu. Ne okrete se dobro — a sin u momka izrastao, mužu sedina čelo pokrila.

Oj, kakvih je tu čuda bilo! Kakvih lica! Jedva je prošlo deset godina, a izgledalo je da su vekovi protekli. A onda u krčmu uđe jedan slikar i uskliknu: — Gle, lepotana!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

I dovedoše je! Sad, šta ću? TOMA (plane): Pa ubij! Zar za njih, Cigane, jošte muka? Pa ja, u tursko vreme, po deset od njih da na jedan kuršum nanižem, pa još tada oko da mi ne mrdne, a kamo li sada... ARSA Eh, nemoj to!

Tatko mogu da vu bidnem. Tiki — Milo mi! Duša mi još, bre, iska. (Bolno Salče* Na raf ima deset jabuka, pet za men, pet za teb. tu): Salče, ti me znaješ? Znaješ li, Salče, »moje« kakvo beše? Ti bar kaži! A, Salče?.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Pa on skoči na noge lagune, a dokopa pušku po sredini, ode pravo uz Crvene st’jene. Obazre se Kotarac Jovane, al’ se deset povratilo druga. Veli Jovan Senjanin-Tadiji: „Jer, Tadija, uplaši družinu? deset nam je druga pobjegnulo“.

Obazre se Kotarac Jovane, al’ se deset povratilo druga. Veli Jovan Senjanin-Tadiji: „Jer, Tadija, uplaši družinu? deset nam je druga pobjegnulo“. Veli njemu Senjanin Tadija: „Neka bježe, dragi pobratime!

“ Kad izišli pod Crvene st’jene, obazre se Kotarac Jovane, al’ još deset pobjegnulo druga. Opet veli Kotarac Jovane: „Jer, Tadija, našoj četi glavo, jer uplaši tridest naših druga?

Opet veli Kotarac Jovane: „Jer, Tadija, našoj četi glavo, jer uplaši tridest naših druga? Još nam deset druga pobjegnulo“. Veli njemu Senjanin Tadija: „Neka bježe, Kotarac Jovane!

kamena draga, — vanja sablja tri careva grada; u krilu mu leži pavtalija, na njojzi je trideset karika, svaka pavta od deset dukata, kod nišana od tridest dukata, više zlata nego ljuta gvožđa.

Puče, pašo, mene srce živo, pa povikah deset pavunovah, potrčasmo na drum pred Turcima, posjekosmo tridest seratlijah, i otesmo tridest jaganjacah, te dadosmo

“ Ustalo je trideset momaka, na tri mesta sve po deset stalo. Kad na prvi deset naišao, nitko ne sme pred njeg da iziđe, da iziđe da konja privati, već ga staše strelom

“ Ustalo je trideset momaka, na tri mesta sve po deset stalo. Kad na prvi deset naišao, nitko ne sme pred njeg da iziđe, da iziđe da konja privati, već ga staše strelom strijeljati.

“ Ovi njega propustiše s mirom. Kad na drugi deset naišao, i oni ga strelom strijeljaše. I njima je Nenad besedio: „Ne streljajte, braćo iz gorice, ne bila vas vašeg brata

“ I oni ga propustiše s mirom. Kad na treći deset naišao, i oni ga strelom strijeljaše. Rasrdi se mlađani Nenade, pak udari na triest junaka: prvi deset sabljom

Kad na treći deset naišao, i oni ga strelom strijeljaše. Rasrdi se mlađani Nenade, pak udari na triest junaka: prvi deset sabljom posekao, drugi deset konjem pogazio, treći s’ deset po gori razbeže, koje k gori, koje k vodi ladnoj.

Rasrdi se mlađani Nenade, pak udari na triest junaka: prvi deset sabljom posekao, drugi deset konjem pogazio, treći s’ deset po gori razbeže, koje k gori, koje k vodi ladnoj.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Pojaviše se neki divovi visoki deset metara, zamahaše dugim rukama avetinjske babe, umesto trnova žbuna čučao je crn medvjed. Lazara Mačka podiđe jeza.

— Dragi moj, rođeni, pametni! Baš mi je milo što si to ti, a nije vuk! Volim te više nego deset vukova! Kad ga minu prvi talas razdraganosti, tek tada se sjeti da pogleda šta je sa Stricem.

— Ja ih samo odozgo izbrojim i dojurim: „Evo ih četvorica!“ — A kad pola sata iza one četvorice naiđe još deset, šta ćemo onda? Ko će nas onda obavijestiti? — upita Jovanče. — Tako se prekjuče desilo u Kobjem Dolu. — Hm, pa ovaj..

Sa jednom jedinom sjekiricom i malom testerom, ja ću za tri dana načiniti deset korisnijih i boljih stvari. Đoko Potrk nešto se zamisli, poče da se smješka i neočekivano reče: „Lazar Mačak, vešti

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

SRP KAZNE Vidim srp gde leti preko sveta dvaist lakata dužinom i deset širinom! ... To je kletva što silazi na zemlju i so time satire i mori se svaka laža i hrsuzin do smrti mu!

Dovede i toga. Kaza se da je od carice doneo vina i deset dukata; poslala je — reče — za sutrašnji gostima što će biti trošak. A i ribe dosta donese.

Potrčah za tim momkom k moru. Videh kod mora na kraju gde još stajaše — ima do deset mladih momaka — vrlo se o tom poradovah gledeći ih bujne i nestašne licem i s besedom.

izvrši se ono Mojseovo prorečeno što no se veli »Jedan će poterati hiljadu, a dvojica će krenuti tamu« — što no je deset hiljada. Takvu eto prečista deva naša vladičica Bogorodica nejači jakost i nelagodnih snagu što dariva.

I to ti je bolja zadužbina nego li deset crkvi iznova da od kamena podigneš. O LAŽNOM POSTU Vidiš li siromašna i nevoljna pomiluj ga, sa zlotvorom se pomiri,

Tako i voće i vinograd sadi, a ono se ne prihvata niti mu što rodi. Štono prorok kaže: gde se ore na deset pari volova, rodiće mu merov jedan.

slobodno i razbijali su ih terajući tako da je po jedan Izrailjtenin po stotina onih gonio pred sobom a de setorica po deset hiljada, kako se u ftoroj Mojseovici piše, te su ih izpokarali podase i vladali su nad njimi.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

i, po tome, i strašnije za rasprostiranje uznemirujućih (i istinitih i lažnih) glasova nego neki list koji se rastura u deset hiljada primeraka!... Zato se brzinom munje rasprostrla priča o tom događaju.