Obradović, Dositej - BASNE
Hitar si ti, ali je ovi još hitriji.” Dobro se je malo u knjizi i prošaliti, jer bi inače moja dečica zadremala čitajući, a knjizi malo atara nad kojom se drema.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kud ćeš, jadnice, pre? Da imaš sto ruku, opet ne bi mogla tako sama stići da sve uradiš... Što ne dođeš barem dok ti dečica stanu na snagu?... — Ne mogu, dešo! — odgovorila bi mu Miona uzdahnuvši. — Ama što ne možeš, snaho? u našoj kući.
Vajdica je i od njega. Hvala bogu, dečica su Mionina zdrava i vesela, razborita i vredna. Odevena su kao iz najbolje gazdinske kuće.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zar da im tako bude zahvalan za njihova dobročinstva i negu?... Pa onda, ona dobra braća i snahe, pa ona mila dečica — sinovci i sinovice — što ih je on na svom kolenu cucao, pa oni vedri i veseli dani, radni dani što su šalom
On se diže i uđe u kuću... Petra i snahe stojahu kod ognjišta. Sinovi, Stanoje i Petar, nešto baratahu u avliji. dečica, koja ne mogahu pojmiti ove teške muke, igrahu se u sobi... On priđe ognjištu, uze trupac i sede pa svoje mesto.
I sama pomisao da će serbezno prekoračiti svoj prag, razdragala je Stanka. A već ukućani: majka, braća, snahe, dečica... Pa Jelica... ta hrabra, lepa devojka!... Srce mu je igralo od radosti!... — Pomisli, babo!...
Stanko oči moje!... — zapevala je Petra padajući sinu oko vrata i ljubeći ga... I ljubiše se i grliše se... Ona mala dečica obisnula oko pasa njegova vičući: — Čijo!... Čiko!... On je ljubio sve... Srce mu se razigralo u grudima...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zar ti, zaboga, nije žao da ja pod starost čekam od drugoga koru hleba, i da ova naša dečica služe tuđinu?... — Pa onda poče jecati. — A šta si ti uzela mene zaklinjati decom i plakati nada mnom živim?
Uzmi ga u trgovinu! — Uložićemo u žito! — Pa zar smo mi neki prestari ljudi? Zdravi smo, hvala bogu, a zdrava su nam dečica. Molićemo se bogu, pa raditi. — Kao pošteni ljudi! — Nisi ti neki tunjez, kao što ima ljudi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
punim divna cveća, seđaše na klupi u hladu ispod senastih bagremovih drveta pred kućom jedna mlada žena, a oko nje dečica.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za čudo, prvih, zanosnih, godina, toga braka, ona nije rodila ni jedno. Ali, posle, iznenada, dečica počeše da se kotrljaju, po kući, kao da su pilule iz apoteke mitrovačkih fratara, kojih je i u Rumi, na vašaru, bilo.
Nisu videli ni pantomime u kojima dečica igraju kao anđelčići. Niti žive slike, ljubavi Marsa i Venere, na kojima je sve, i muško, i žensko, skoro sasvim golo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Radunović, M., 1988, s. 77) — Neka ti je živa ženica i dečica, sinovi, ćere! (Đorđević, D. M., 1958, s. 528) — Na čukun unuci da ostaviš! (kolač) (Đorđević, D. M., 1958, s.
Sremac, Stevan - PROZA
Zatim je trebao da pređe na nauku hrišćansku, ali pošto je »Očenaš« jedina molitva u Jevanđelju, a dečica i onako nisu grešna, on je zameni jestastvenicom, i otpoče sa zoologijom: — E, deco, sad ćemo da se razgovaramo malo
Radičević, Branko - PESME
Ta vremena drugim mila, Njemu proše kô strašila. Pa od sebe da stra turi, Kô dečica on zažmuri, Pa se odbi u svet tamom, I eto ga sad nad jamom, Nazad nikud, a napreda Kud će jadan da pogleda!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
se jako proslavio emisijama tipa „Mali predah“ i „Intermezzo“, znate već, onim fenomenalnim stvarčicama gde, kao, neka dečica furaju po Kalemegdanu oko cveća, a penzioneri se sunčaju i sve, dok se ispod toga rastoleže muzika za „dobro nedeljno
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Seljaci se pribili sa strane puta i čekaju da vozovi prođu. Žene i starci stoje ispred vočića, a dečica, puna ih kola, naslonila se na lotre i mašu ručicama.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Izvol’te, izvol’te, govoraše popa, idući uz njih. I dečica treba da se odmore dobro, dug je put, a i vi. Pa da se upoznamo... Ko zna kad ćete nam opet doći.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
svanu od svetlosti neke — I, gle, pod nebom leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata tračica krvava Kom rana mala ko
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Po svim ulicama i hotelima nose dečica ove slike i viču u sav glas: „Nove slike! Državnik Simon i lekar Miron!...” Kad sam pročitao nekoliko listova (u
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Živko pusti čuvara, skoči s pruge, pa potrča pored nasipa k stanici. — — O Bože, učini čudo !... Moja mila dečica !... I on trčaše iz sve snage, a za njim iđaše sve bliže i bliže sa gruvanjem i treskom noćni voz.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako bi se lekcije svršile, skupila bi se na čopore dečica oko mene, kako isti vrapci na proso, ko će pre sa mnom govoriti; svi bi me učili i nastavljali.
Tada, već, dečica nisu me pitala kao prežde: „Παπά, πoïες σέ εχαμε παπά εις χαιρoν, όπoν δεν ιξενρες γρμματα? Popo, ko te je zapopio u
u neko vreme i moje vrsnike poiznalazim, prve u varoši, jedne s[a] sinovi na ženidbu, a druge s kćer ˊma na udaju. Dečica kojima sam babinje čuvao i potom u naruči nosio, sad su oci i matere.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu, i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva; I kad ih izgnjavi dobro, on
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Što jeste, jeste“, rekoh, „bečke mlade devojke su slatka stvorenja, vesela i odana, mila kao dečica i bezlobna kao ona“. „Imate pravo!“ „Skromna i blagodarna za svaku pažnju“. „O, koliko skromna!
“ „Divno se igramo!“ - Ovo je arapska pustinja! „Ovo je pas Džuki!“ „Ja sam lopov Alija!“, graknuše dečica. Darvin pomilova njihove rumene obraščiće, veselo se nasmeši, pa reče: „A sada ćete mi, dragi moji, dozvoliti da vam
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Otac stari, mesec bledi Kroz oblake dole gledi, Gledajući kroz oblake Srebrne nam šalje zrake. Dečica mu zvezda jato: On je srebro, one zlato: On srebrnim sjaje krasom, Deca zlatnim zvone glasom.
Vole te bolni, vole te gladni, Srcu t’ i ruci klikuju: hvala! K tebi se žure, šireći ruke, Gdegod te vide dečica mala.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
da frljaju puške (pucaju) a selo da se čuri (gori, dimi), narod si ripnu da bega, ama sve beše sanjivo, brljivo, pudljivo, dečica nabrala stra' pa plaču, žene okaju (viču, kukaju), niko ne razbira što se pravi, a Turci zašli pa kolju.
Sećajte se da je Šumatovac kapija od Srbije. iza ove kapije ctoje vaše kuće, žene i dečica. Držite ce! Neprijatelj je već dvaput bežao pred vama. Vaš je šanac tvrd, a vaši su bajoneti još tvrđi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on
Smućeni, nagi streme, i dečica vrište mala, Kroz tavne odaje hori se njihov plač, No zaman! Svirepom rukom izoštren i hladni Nad njima seva osvete
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pred rastanak, nastade jedan pisak oko gospa Nole. Kao da su sve sitna dečica oko nje. Srbu ne može niko da otkine od pomajke njegove. — Pa vratiću se ja, Srbo, sine, šta ti je!
mrtva majka; bolestan otac koga je obožavala; maćeha, ne-mati i kad je dobra i kad je stroga; obe drugarice nevoljna dečica — Soka je bolje čula one pravičnosti i istine koje život ne priča nego grakće.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Od to dobi, tim mlečnim gore putem kroz kapanje od bogorodičinih sisa, mnoga krštena dečica od sisa pomrla ponajviše, tuštena k nebu vrve tamo odlazeći mirno Od vazdušnih onih crnih knezova.