Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona je, preko čardaka, dovikivala svom mužu: „Ajme, Petre, što kukate? Nije siromah Pavle dite! Pa da ne zna šta radi! On je dobio apšit od Engelshofena i ne može to prominit, ni carevina, oli taj Garsuli.
Osramoćena i ljuta, pocrvenela, žena mu samo doviknu: „Ti si, Petre, dite! Ditetina!“ U opštem grljenju i ljubljenju sve je to prošlo, kao da je bilo pa prošlo, ali je Pavle primetio da ga Petar
Da su imućni, i Trifun bi bio veseliji u braku. Ovako, treba da, kao Cigani pod čergom, krenu u Rosiju. „Dite, ulepšava ženu, oli ružnja ženu!“ govorila je Varvara, okrenuta mužu.
Kad joj muž iziđe na vrata, a njena jetrva priđe, plačući, da je zagrli, ona reče mirno: „Eto sad se pokazao. Dite je to. Ludo. Dite je to! Ditetina!“ Međutim, Pavle to nije slušao.
Dite je to. Ludo. Dite je to! Ditetina!“ Međutim, Pavle to nije slušao. Pavla je bio obuzeo gnev, koji se u njega retko javljao, ali koji ga je
Posle će se, kaže, opet vratiti, kao da ništa nije bilo. Dite je to! Ditetina! Ako je on dite, međutim, ona nije. Ona je rešena, kao i Kumrija, da ode od muža i da se vrati ocu.
Posle će se, kaže, opet vratiti, kao da ništa nije bilo. Dite je to! Ditetina! Ako je on dite, međutim, ona nije. Ona je rešena, kao i Kumrija, da ode od muža i da se vrati ocu.
To je dite – veli. Petar nju mrzi, jer nije rodila. A istina je da i ona njega, zbog tog, više ne voli. On joj postaje dosadan, kao
To je dite, veli. Leži kao neko dite u njenom krilu. Ona je željna nekog ozbiljnog, starijeg muškarca, koji duboko, istinski, voli.
To je dite, veli. Leži kao neko dite u njenom krilu. Ona je željna nekog ozbiljnog, starijeg muškarca, koji duboko, istinski, voli. Petar nije takav.
Ubiće je, veli, ako je bude video da se još jednom tom dugonji, o vrat, obesi. Dite je to. Ditetina. A rekao joj je da je jalovica, još nekoliko puta, kad su odavde istrčali, a ona to više neće da trpi.
Petar je, zaista, bio onakav kakvog ga je žena videla u braku: dite! Iako je to bio čovek zašao u tridesetu, iako je bio junak, kad se gađao, pri povlačenju Franceza iz Praga, iz pištolja,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Kad se rodi dite 1. dan po mini, puno će živit, a često se razboljat, 2. dan biće sritno, ali more lako umrit kroz malo dana, 3.
zlo opako, i lako da oblazari, 4. dan u kojemu se rodija Abel, dobro dite, ali malo će živit“ itd. U Praputniku veruju da dete koje se rodi u poslednjoj četvrtini meseca može da postane, kada
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Zatijem bi Kušmelj, uzdahnuvši najprije što dublje može, probesjedio ovako: — Bakonja, Bakonja, nesritno dite! Ti bi sve mogâ što Čmanjak ne može, mogâ i ter kako da te vrag nije obrnuja na svoju!...
Ti si priličniji za ajduka negoli za redovnika, ti kâ da si po sto puta od rišćanske krvi!... Nesritno dite! Nesritno dite, ubija te grom!...
Ti si priličniji za ajduka negoli za redovnika, ti kâ da si po sto puta od rišćanske krvi!... Nesritno dite! Nesritno dite, ubija te grom!...
Koliko i koliko puta Kušmelju prevri, pa skoči da istuče „nesritno dite“, a Osinjača se onda nakostriješi put muža, baš kao kvočka braneći pilad.
— Ja ću te slušati i biću dobar! — odgovori Bakonja gledajući strica otvoreno u oči. — Ne govori tako, divlje dite, nego reci: Slušaću vas, čestiti oče, i biću vašoj dobroti pripokoran! — popravi Stipan.
— Tako, moj lipi Stipane — reče Osinjača — zdravljica se nanosija, a tako ti tvoje srićice pouči neuko dite, jer mi, smo kâ goveda... — Taa-ko! Dosta sad! — prekide dujo.
) kajaćeš se, ako ga povedeš, jer će te ovo dite osramotiti i nas sviju! — Taa-ko! A ja ću s njim natrag, ako ne bude za to. — Zlo je i da pođe! — reče Rora.
Za muku Isukrstovu, za sv. Franu, ne dajte da se krv proliva... Ajme! ajme! u-ju! jo!... Stipane, Stipane, nemoj dite!... — Ne bojte se, vratre, ništa bit neće — reče Kljako propirujući glavnju.
Ja bi tebi po godinama moga biti otac... A šta se smijete, bezobraznici? — viknu na đake. — Čudna mi čuda što me dite poljubilo u ruku! Metni kapicu, dite, metni! Meni je ime Grgo, zvaćeš me šjor-Grgo.
A šta se smijete, bezobraznici? — viknu na đake. — Čudna mi čuda što me dite poljubilo u ruku! Metni kapicu, dite, metni! Meni je ime Grgo, zvaćeš me šjor-Grgo. Ladaj se lipo, a ja ću te u svemu poučiti.
— Molija bih vas, šjor-Grgo, za jednu rič — reče Bakonja, pa se i nehotice obliznu, pogledavši na pečenje. — Šta ćeš, dite? — Kako se zove ona tica zlatna repa? Eno je u vrtlu. — Ono je pajun. Ajde, sad. — A one druge kusaste?
— Ja vidim da si ti dobro dite, da si zafalan — reče kuvar dirnut. — Ali danas mi nećeš pomagati, jer si umoran, nego opet ajde legni na klupu, pošto
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Došô on u jedan lip veliki salaš, a Tu ti prid volaricom gazda i sin, malo dalje opet jedna mlâda kupa dite u svinjskom alovu. Gazda se ne stara s mladom, već pcuje sina, a ovaj samo tira: — Ta oženite, baćo, i mene!
— još se gazda češe. — A je l̓ ti, gazda, je l̓ ti je ono snaja? — zapita on za mladu što dite kupa. — Jeste, — kaže. — Dakle, žena tvog pametnog sina? — Jeste, — kaže.
— Kako to, sine? — onaj još ne razumi. — Ta tako lipo! Eto, čovik ima pameti da vidi kako mu lipo žito đika i dite raste, al̓ ima pamet i da vidi da će umriti. — E pa dobro, al̓ šta ćemo onda raditi? — sad se opet poplašio otac.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A mogu i kod kuće učiti... — Pusti ga' — javi se umiljato majka mu. — Zna i on,nije već dite. — Znam ja najbolje! Ne,gre posao u redu. Ma neka čini ča ga je volja, — prijekorno završi otac mu.
— Ništa; odmah ća! A da, reci šjori mami da će platit' multu; došlo je radi skule... Dobro si ti dite? A ča ne greš, di se skitaš kad je skula, a? Dijete se uplaši i obori oči. — Kaži, di se skitaš? — ponovi glavar.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pobježe mu Velimir dijete, ćera njega na Šarinu Marko, dostiže ga u polju široku, dovati ga malo topuzinom, pade dite u zelenu travu.
Odja Marko od konja Šarina, saveza mu i noge i ruke, pa g' objesi Šarcu o unkašu; pa on ode svojoj tulumini, baci dite u zelenu travu, a on opet sjede piti vino.
Jekavac pevač, zbog stiha, često upotrebljava ikavske oblike: dite m. dijete, bila m. bijela, itd.; a ekavac — sa istog razloga — upotrebljava odgovarajuće jekavske oblike.