Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
pa reče: — Duše mi, vra-Brne, pravo da ti kažem, malo je beskaran, malo je svoje glave, malo je živ, življi od druge dice, ali, jopet, dade se i svitovati ima niko vrime!... — Hm! Ta-a-ko!
„Žâ mi je, veli, one lude dice, jer će najposlin zaglaviti.“ Ja je nisam tija poslušati, znajući da je zabranjeno voće mlogo slađe, kad se do njega
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne ja; mislim zašto da arčim. — Pa koliko ste osuđeni? — upita Ivo naglo. — Ja šest miseci, a ono dvoje dice svako po tri miseca... Uh, kad pomislim na familiju! — Puno! — začudi se Ivo. — Lipo kaži kako je bilo!
Niko od čeljadi upita je: „Ča je učinio”? — Htio je da zakine hiljadu fiorini jednome čoviku siromaju, punu dice, i zato se krivo zakleo. A posli našlo se pismo da je čovik mu bio sve lipo podmirio. Ma, prisješće mu!