Jakšić, Đura - PROZA
Zar tu, u tim vlažnim zidinama da sahrani svoju lomnu snagu?... Tu, u tome zagušljivome vazduhu da diše i da — izdahne! O, Aleksa, o, ljubavniče moj!... Pa ko će ga pitati da li ga rane bole?...
Obradović, Dositej - BASNE
koji čini da človek bez žene ne može biti, kako god golub bez golubice, kako riba bez vode, i kako sve što živi i diše ne može biti bez vozduha.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
na njenu kosu i vrat, i biva Tesno u ovoj gorkoj nesanici i tami Dok nebom vetar nosi ploveće krošnje šljiva Dole diše moj vranac, vran se presijava, Šta li to njemu sna i spokoja ne da Leti vetar pun sena, moj vranac ne može da spava
MRKLA JESEN Ne može da se diše od mraka. Niko se ne nada ni šibici na istoku, a kamoli zvezdi ili zori. Samo domaćica, skupivši suknju međ
prebibereno, jede iz svih tanjira, sarmu, jabuku, papriku, riblju glavu, drveni se, zabreko brekće, teško diše, ali jede, nepokolebljivo jede, jede, jede, jede, do pobjede! TRI VEKA U OBRENOVCU 1.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Strahinja uze polako obe puške i spremi se; čisto već ne diše koliko se pritajio. Onaj čovek prisede kraj vatre. Posede malo, a sve pogleda ispod oka u ovu kladu, pa se tek diže
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
– Skloni se! — viknu on. — Aha!... Ček’ sad Lazara! — viknu mladež sklanjajući se. Lazar priđe meti. Sve stalo, ne diše. Lazar skoči na belegu. — To vredi!... Ded’ sad, Stanko!... Stanko beše vedar kao proletnji danak.
Činilo mu se da neće moći živeti, da neće moći disati ako Lazar diše!... I, stegnuvši pesnicu, baci strašan pogled pa kuću oca Lazareva. — Teško tebi, stari Ivane — riknu on.
Izneše ga napolje. Starac je ležao nepomično. — Zavrzan se naže nada nj. — Šta je? — upita Jovica. — Još diše... U taj mah Stanko istrča iz hana. — Gde je, gde je? — Evo ga! — reče Zavrzan. Stanko pade po starini.
Iz velike rane na čelu lopila je krv. Latković se nadneo nada nj. — Mrtav?... — pitahu golaći. — Nije... Diše... — Hvala bogu!... Nosite ga u šarampov! — zapovedi Zeka. Latković ga htede uzeti, ali pritrča Surep i odgurnu ga...
Dučić, Jovan - PESME
Na bledom licu pokoje mirne statue zastale behu poslednje suze. Sve drhti, oseća, diše, i pruža ruke prema suncu. Grobovi kao da imaju srce, neko veliko tamno srce, koje udara nestrpljivo, zaljubljeno.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ti misliš: ako ti znaš da se bubregom ne diše, a, opet, da se u mozgu ne pravi žuč — da znaš sve i svja? Usiljavao sam se da „dođem u vatru”.
Činilo mi se, na primer, — a ne znam, upravo, zašto — da je on mrtav, pa sam se čudio kako mrtvac diše. Posle mi se činilo da mu je ona snažna ruka od kabaste hartije, da ne može više njom udariti — i sve tako koješta.
— Vatra! — reče ona. — Vatra! — odrovorih ja. Nanovo ućutasmo. Ja čuh kako u pobočnoj sobi Tumanov duboko diše; onda, kako ona zabada iglom u jastuk i kako se vunica tare o tulle anglais.
Posle legoh na nju i zatvorih oči. Ona nije ništa govorila, nije se opirala. Osetih da sav gorim i da ona teško diše. Pribrah se. Nesrećniče, šta radiš? Skočim naglo sa stolice i turim ruke u špagove.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I šta ti sve nisu razgovarali! I kad jedno govori, ono drugo i ne diše i ne trepće od silne pažnje i milošte. Razišli su se zadovoljni. Šaca je otišao blažen. Bio je poetski raspoložen.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nikolu. A to je onda kad počnu prve trešnje da zru, i kad zemlja onako već uveliko zelena, počne da diše novim, letnjim životom.
Tamo leži! — Govorio bi ovaj tresući se od straha i groze što je u grobu video živa čoveka kako ničke leži i kao diše, miriše grob. Klisarica, ma da je bila slobodna, ipak ovo joj je bilo najteže.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
usta, široko otvorenih očiju, radostan kao u sred nekog čarobnog otkrića, sluša ovo iz svoje sobe, zadržava dah, ne diše. — Stanite, stanite!
Afrika
Prolazimo kroz čitave hodnike ognja od kog se jedva diše i koji nam skoro pali lice. „Htelo bi mi se da slobodnije dišem!“ kažem Sen Kalbru i zajedno se smejemo.
Evo, on bi ovde, gde ceo dan prži ovo sunce zbog kojeg se ne može da diše, koje svi mrze, svi smatraju za neprijatelja, gde se uspeva ugasiti žeđ tek kada padne noć, on bi ovde podigao sebi
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je to čovek nabijen mesom, kao opštinski brav, i toliko utegnut, i ugrejan, da nije mogao da diše, nego je kao roktao. Međutim, Đurđe je bio slavna junačina i takav, a najmlađi. Lep kao Ciganče.
Milo mu je da živi, od jutra do mraka. Ponela ga je neka oluja, diše, kao posle nekog strašnog zaguša. Oseća se mlađi deset godina. Ide u Rosiju. Na pragu je jednog novog života.
Pri samoj pomisli da će, za tog čoveka, da je udaju, njene su ružičaste nozdre stegle se, tako da je jedva mogla da diše. Stajala je kao ukopana, kad je prolazio, a istrčala sva sretna, kad je senator mahnuo rukom.
Nije, kaže. Nego je oslušnuo kako sluškinja Žolobova potpiruje vatru, izjutra. Diše kao oluja. E taj će dah odneti sve neprijatelje Rusa, kao snežna oluja.
Teodosije - ŽITIJA
Jasno je, dakle, da Duh diše gde hoće i na koga hoće. I tako sa svima pavši ničice, pokloni mu se, govoreći: — Bog molitvama vašim udostojivši
A dođe k njemu blaženi Joakim patrijarh, i videvši ga blizu smrti i da diše poslednjim dahom, reče k njemu: — Ako zapovediš, da javimo caru o tvojoj bolesti?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
TRINAESTA GLAVA Trka za jakom i šarenim torbakom — Neko diše u mračnoj pećini — Oči u oči s Kruškotresom — Dva putnika i dvije sjenke Videći razjarenog čiča-Brku, Tošo i Šarov
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
kilometara udaljenosti prepoznajem njegove dvometarske krive noge i onaj naročiti šištavi način na koji, kad je uzbuđen, diše.
Činilo mi se da čujem kako iza zavesa neko diše. Zatim se zavesa pokrenula i Baronica je odškrinula prozor. - Šta hoćete? - gledala me je kao da me ne prepoznaje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pomodrelih usana, počeo je teško da diše, a bolove u stomaku snosio je već kao nešto neizbežno posle jela, našto se beše navikao.
ono isto ogledalo, okovano u okvir od gvozdenog cveća, koje su joj babe, malopre, gurale pod nos, da vide da li još diše.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
sa vode razagnale, dok se sove nisu od dana skrile, a na sunce izašle kamenjarke, dok zemlja ko dete okupano diše, dok ne navuku oklope fazani, dok se kreje ne stanu da oblače, dokle jelen rogove ne razmrsi iz granja pod kojim je
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Vatra. Jednostavnog li grejanja! Najzad može da diše, jer to više nije ono prokleto centralno grejanje koje suši grlo i koren kose, ni kiselkasta toplota plinskih peći, ni
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Borba nezdravog stanja u društvu nameće protiv iz same potrebe da čovek čistije diše. — U drugoj, San i java hrabrog Koče, slavi se sklonost ka pustolovinama, što je, takođe, oblik otelovljenja slobode.
blagost i sjaj predmetima, pisac zakoračuje u tuđi, odrasli svet, udaljuje se od sebe, počinje oprezno, nesigurno da diše.
Tako nam lirika, pre ikakvog argumenta, pre saznanja, pruža mogućnost izlečenja; ona je čist vazduh koji se diše, vazduh sa samog početka disanja.
Milićević, Vuk - Bespuće
Zapljusne ga kadgod mlaz seljačkog života iz tih malih, nejednakih kuća, obilježenih mukom i potrebom, iz kojih diše bijeda i sirotinja; zatalasa se ponekad u njima nešto mučno što davi; radnici u tuđini javljaju da nema posla: rad stao,
trgao i ostavio školu i došao da živi u svojim poljima; da bi možda bolje bilo da se nije odvajao od svoje zemlje, da diše s njom zajedno, da s njom i njega biju kiše koje padaju u nevrijeme, da i njega satire mraz, da i njega boli udaranje
Radičević, Branko - PESME
sevnu, a grom grunu, Bura s' diže, vijar zavi, A kroz izbu ledno dunu; A ta vrata zaškripiše — Naše momče jedva diše! 111. I napolju vijar dunu, Dom kô da se s mesta kreće, A kroz izbu ledno dunu, Utrnuše s' obe sveće.
I bori se, misli, sluti, A ne može da s' uputi. XIII Nebo vedro, al' zapara, Vetrić ćuti, jedva diše, Lepu glavu cvet obara, A zapara sve to više.
Zora zori sjajna lica, Ma ne gla je nesretnica. Ukraj njega sedi bleda, Puna brige u njeg' gleda, I sluša ga kako diše, Sada jače, sada tiše. Sluša, sluša, ali sade Kao da mu duša stade.
Sluša brižno: oh, on diše! Šta će ona zasad više! Višnjem Bogu jedno fala, Pa dragome pogledala, Kako, eto, spava tio, Pa kakav je otoič
I evo ga dole sakrana, Vasioni jedna ljuta rana. Al' još diše, još mu sevka oko, Još pogleda tamo na visoko, Gleda dugu i te munje lake, Sunce, zvezdu i rujne oblake S kima bio,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kad je utihnuo prvi tutanj naših vrapčjih srca i mi osjetili da još može da se diše i korača, najprije ostadosmo raspeti između svjetlucava razbojišta starih sprava i alatki i toplog ptičjeg grgutanja
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pogledam je ovako, ona cepti od zime. AHMED: I onda? SULjO: Diše, ko da je trčala uzbrdo. Ništa ja, ćutim. Ne brzam, idem na sigurno.
Saće malo da spusti krestu kad se slučajno sretnemo! Ovde mi se popeo! Od njega nije moglo ni da se diše! Aaa, saćemo malo drukčije! Saćemo i mi da presavijemo stranicu!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— poče me moliti, a jedva govori, plače, samo da se pomirimo. Krupne suze kotrljaju se niz obraze. Diše utajano. Hoće da čuje moj dah, a kamo li glas, oproštaj što očekuje. — A, pa posle opet kao onda, na bunaru da plačeš?
Ali kad vas noću probudi mesečevo sijanje — a on baš upro u lice — ne znate da se jedva diše. Gledate, gledate, pa... More, i zemlja je tamo druga! Ležite i pružate se slobodno i poverljivo po njoj kao pored majke.
Kostić, Laza - PESME
se slika u tresu sve jačem, svetitelj Đurđe zamahuje mačem, zamahuje ljuto sve žešćim mahom, a konjic mu diše ognjevitim dahom, ognjevitim dahom listove prosu starostavnih knjiga, na pevnici što su, a na jednom listu otvorenih
U prostoru grdna trema tišina je mrtva, nema, Samson čuje otkucaje izdajnička srca njena. Samson diše predisaje najmilije sviju žena, paklenim se seća bolom sviju slasti, sviju beda.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
kćer, onda zamoli svog oca, da onoga roba, kojeg je prije tri godine dao zatvoriti i kojega ona kroz duvar opaža kako diše i duvarove kreće, izvede, i da ogleda njegovo junaštvo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Kako ti je ime? MANOJLO: Manojlo. DOKTOR: To je reč tuđa, a Srbin treba sa srpskim duhom da diše. Zato ćeš se unapredak zvati Osvim. MANOJLO: Osvim?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
—Bogami, ona ne diše! —Diše! —Ma, ništa ne čujem! —Pa, uštini je, videćeš da diše! —Gle, stvarno diše, sunce mamino!
—Bogami, ona ne diše! —Diše! —Ma, ništa ne čujem! —Pa, uštini je, videćeš da diše! —Gle, stvarno diše, sunce mamino!
—Bogami, ona ne diše! —Diše! —Ma, ništa ne čujem! —Pa, uštini je, videćeš da diše! —Gle, stvarno diše, sunce mamino!
—Bogami, ona ne diše! —Diše! —Ma, ništa ne čujem! —Pa, uštini je, videćeš da diše! —Gle, stvarno diše, sunce mamino!
još malo popriča, pa tek onda definitivno padne mrtav, samo se u kadru lepo vidi da je sve to kobajagi, jer gosn Sule diše li, diše!
popriča, pa tek onda definitivno padne mrtav, samo se u kadru lepo vidi da je sve to kobajagi, jer gosn Sule diše li, diše!
Prava ljubavna seansa! Tako sam sedela i posmatrala ga dok diše u snu, a malo sam mu merila i dužinu trepavica. Načnem malčice starog TADZIKSADVINSOVHOZTRESTA, tek radi književnog
šta da radite kad podignete slušalicu a idiot vam pušta muziku s gramofona i ćuti, ili, što je još gore, kao zaljubljeno diše ravno u vaše uvo? Prvo, to me golica, a drugo — meni ne dopada preko žice!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Iz Budima u Santovo sentandrejsko svedem kolo. Izgrejao lastar s panja. Zagasito jezik diše, dišu Čanad i Batanja a romori Pomorišje. Prožmi, ružo Sentivana, nad Sirigom krst iz Deske!
prilježno zoba raž iz krabulje konjče šareno; propuh mirisa tamjano puše s tople kadulje; igraju momčad pale i klisa. Diše pšeničnik, mek kao sunđer. Mladicu kupa ribar kaluđer. Tihuje ovde mala bolnica, ljupko krečena.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U šumi ovoj, ko zna da sluša, besmrtno diše narodna duša, herojsko srce njegovo kuca i vidik blistav do sreće puca.
Izroni Vidran iz vode tiho, sinu mu krzno u mutnom blesku, onjuši vetar, naperi uvo: ko li to diše gore na pesku?! Miriše, kanda, vrbino pruće i uza nj — krzno mačka i Žuće?! „Tu li smo dakle!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Usta su mi takođe puna sveže i gorke vlage. Kao kakva poluakvatična životinja jezik ushićeno diše u ovoj svežini. Preda mnom se širi jezero osvetljeno mesecom i njegove su granice tamo gde je noć spustila svoje
U neposrednoj mojoj blizini akvatično bilje diže se iz vode. Svojim dugim lišćem ono diše vazduh nad vodom i svojim stabljikama vodu. Ribe proplivavaju kroz stabljike.
To je čudno kako će on živeti. Nikad se ne zna kako će živeti čovek koji tek počinje da diše. Voleo bih da znam šta će reći o životu kada prvi put bude trebalo da nešto kaže o njemu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna! Počiva zemlja, počivaju ljudi, Osećam čisto kako diše noć; Al' moje srce, ali moje grudi Spokojstva slatkog ne poznaju moć.
Sve što danas duhom diše To molitve šalje sad; Sa molitvom pozdravlja ga Rob i gosa, star i mlad. Al' koga će nebo čuti, To zavisi i od
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Leži jednim obrazom priljubljen za zemlju, jedno oko mu poluotvoreno i vlažno. Još diše i nesvesno pomera ruku. — Zašto ga ne sklonite? — zapita potporučnik Aleksandar.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Učitelj se s dosta veštine ali i muke staraše, da navikne dečje uho razlikovanju ova dva glasa. Ljubica gotovo ne diše ; sva se pretvorila u trajnu, žudnu pažnju. Da joj je da ne propusti ni jedan pokret učiteljev.
A Gojko zanemeo, smrzao se, pa ne diše. Oseća samo kako mu se grudi stežu, a srce lupa burno, živo. Ne sme da se pokrene, da mrdne ma čime.
Ali šta je ovo ?... Nekakva toplina oko desnog obraza. To neko diše uz nju, oseća da je to disanje i vrlo toplo... Ali od tog mesta polaze sve jače struje niz telo, trzaju se mišići...
Ona ga izvadi iz kutije, pa stade obrtati i razgledati, a oči joj ne trepću, i čini se ona sama ne diše. Izgledaše kao dete, kad dobije tako retku i neočekivanu igračku, o kojoj dotle nije moglo ni sanjati.
Srce joj stalo, čini joj se i da ne diše, i najbolje bi bilo kad bi sad odjedanput umrla, to bi najvolela. »I što ne puca... šta čeka vazdan!«...
Usnice joj se trzahu grčevito, po licu se osulo smrtno bledilo, a ona diše naglo, otvorenim ustima, kao da joj je malo vazduha. — I vi baš hoćete... ne gnušate se mene?... Ne prezirete me ?...
Beše sav u jakoj vatri, jednako ga nešto vuče zemlji, ne može već da se drži na nogama, diše nekako vrlo brzo, ali se on očajnički otima, ne mareći ni za bolest ni za šta...
Ljubica se šćućurila uza žbunje, otvorila usta, pa ne diše... davi je nešto u grudima strašno, muti se sve pred očima...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Za naša srca ništa nije dosta. Za naša srca ništa ne osta. Dok jedan od nas na zemlji diše: da ni jedan vrt ne zamiriše. Da živi groblje! Jedino lepo, čisto i verno. Da živi kamen i ruševine!
Zimi meko, bez hladnoće, sa pitomošću jednog zavejanog zeca što leži ispod bukve, na rasutom, opalom lišću. Nebo što diše u visoke, daleke topole. To isto nebo u proleću, nadneseno nad mali život mrava i buba.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sunce zašlo za breg, a hladan vetrić pirka i razgoni vreo vazduh. Osećaš kako se slatko i prijatno diše, same se ruke kreću na posao...
Gospodin ili bolje reći gospođa Persa stidljivo obori trepavice i poče da diše ubrzano, baš kao kakva curica iz našeg veka posle nežnog poljupca.
gleda... ne diše. — Tetice! ... Načini mi, bolan, Zorki šešir. Ono staro pero ne valja... I noga joj se pokvarila. Na ovaku molbu,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Hoće da zna šta se događa po svetu. Razgleda ih i uvrće svoju retku bradu i čisto ne diše. Stoji onako dugačak, pa se malo presavio i nagnuo nad novine kao žalosna vrba nad vodom, pa razgleda željno i
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jedna velika buba mili mu, eno, po čelu; On za nju ne haje; ko riba u vodi diše! Sa podvinutom rukom on, moćnik, krotko spava; Zora, napukla narandža, skoro će da zarudi.
Kad je ponoć Mesečeva pomoć Ne samo da je zgodna Već i neophodna. Pun dece, internat spava: kuća Diše na prozore kao na pluća. Spava Mikica čelom nagore, Spava Steva čelom nastranu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Blagorodstvom Srpstvo diše... Bježi, grdna kletvo, s roda — zavjet Srbi ispuniše! U Beču na Novo ljeto 1847. goda SOČINITELj LICA VLADIKA
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ču ga kako se ovamo k njoj vraća. Diše toliko da se Sofki učini kako se cela soba kreće. Ona, ne mogući da ustane, da ga kao što treba dočeka, poče se
ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, | ipak ne osećao svoj, ne bio slobodan, nije mogao da diše, glas nije imao svoj, ni pokret, ni oči, ni pogled svoj.
Pandurović, Sima - PESME
Ja imah vere, i verujem snóva; U mojoj duši pevaju slavuji Pod hladnim nebom oktobra i zime. Sanjivo diše melodija nova, Zvuk drugog sveta, i ja živim njime; Konture zemnih stvari, sreće, bede, Pred mojim duhom jednoliko
PADA CVEĆE Usplahireno cveće vetar niše... Proleće. Sunčan i nasmejan dan. Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris, uspomena dah.
Grmi zadnji odjek, potmulo i divlje, Borbe što se s mržnjom i očajem vodi, Dok u mraku budno, sve življe i življe, Diše stara zemlja u novoj slobodi.
Da mi je život lepote i zdravlja, Kad čista duša čisti diše zrak, I kad je čovek srećan, jer je sâm; Kada se sumnja nemila ne javlja; Jer svet je beda, prljavost i mrak, I
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Na licu njegovu ne bješe traga životu. Cura prinese uho k njegovim usnama, da se uvjeri diše li. Slabačko bješe disanje mu.
Disao je kao što diše čovjek kad je u najvećem trku. „Kuku meni, jadnoj!“ kukaše mu kći. „Ubiše ga!... Ao mene, Milune, dijete moje!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Najskuplja je sirotinjska solda. O NEVOLjI — Svako u svojoj koži živi (i svojom dušom diše). — Svakom je svoje breme najteže. — Svakom svoja nevolja. — U nevolji nema pogodbe. — Svak’ je tuzi i nevolji dužan.
(Ničim — da je pokriven, ne bi se ni video) 339 — Šta biva manje kad dodaješ, a veće kad oduzimaš? (Jama) 340 — Šta diše bez duše? (Meh — mešina) 341 — Šta je najbolje na svetu? (Dan) 342 — Šta je najbrže na svetu?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kćer, onda zamoli svog oca, da onog roba, kojeg je prije tri godina dao zatvoriti i kojega ona kroz duvar opaža kako diše i duvarove kreće, izvede, i da ogleda njegovo junaštvo.
Sveti Sava - SABRANA DELA
i četvrtu katizmu „Blaženi“ sa pripevom „Anđela sabor“, potom sedalne, potom čtenije, i posle ovoga Stepena, „Sve što diše“, jevanđelje, po jevanđelju „Vaskrsenje Hristovo“ i potom „Pomiluj me, Bože i pesme zajedno da poje sam.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i prosvešteni narodi, a najpače pod upravljenijem pravednejšega, premudroga i bogoprosveštenoga vladetelja koji ničim ne diše razve ljuboviju i otečeskoju milostiju k podanim svojim; ništa ne želi niti ište razve opšte blagopolučije naroda svoga.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Nek o glavu doba lupa iz sveg maha. Ne znam: da l kraj mene diše grad il šuma, Da l sam svež ko šiblje il ko panj orono? O moj oklop ponoć kuca ko o zvono.
Ćosić, Dobrica - KORENI
joj tamne tabane, zna kako se svlači i oblači, vidi ruku na svim mestima na telu, čuje šum češlja u kosi, oseća kako diše, jer Nikola godinama sluša Simkin i Đorđev život u postelji, čuje sve njihove razgovore i ljubavne grčeve bez tepanja i
Zvono, deca! Jedan od bliznaka zaplaka i svirala umuče. Tola priđe koritu. Plače „desni“. „Levi“ kao da ne diše. On mu stav i prst pod grlo. Mlak... — Bolestan, nesrećnik! — uzviknu Tola a pijanstvo napusti jedno parče svesti.
Rame joj je kao panj. Beli se u mraku. Gadno. Ceo naviljak kose ima na glavi. Čuma. Prava čuma! Ne diše, već izdimuje. Prejela se. Moje muke se najela. Tako je to kad nadničarka postane prva gazdarica u srezu.
ga ne čuju vojnici što se svađaju sa Simkom, psuju je i prete da će im sve popaliti, on se smiri, utrnu bez pokreta. Diše brzo u besu i mržnji prema Aćimu što je ludom glavom upropastio selo, kuću, sebe, sve.
Jedva vuče noge, noć je, vraća se Nikola. Neopažen od pasa, ušunja se u senjak i pored stoga klonu na sneg. Diše hroptavo, usporeno i nedoklano. Zbog Simke je zaboravio da ponese paru i otkupi dušu. Nema zvezda, a noć sve vidi.
i vazduh je pun pepela od kose, ponegde neko pseto zareži pod vajatom, pa mu posle uprazno škljocnu vilice; on jedva diše, kroz lesu jasenova vidi, dva prozora svetle, on i ona, on, ona, on, korak je kraći, Đorđe ide sporo kao da i ne ide.
Između njih Adam brzo i sipljivo diše, kao da će da zaplače. „Ne mogu, tata. Ne mogu, bogami. Male su, vidiš?“ plakao je. „Moraš.
Sam je. Sede na krevet i nagnu lice ka njoj. Ne čuje da diše. Ne veruje. Malopre je plakala, a on je rekao: „Kad umru, svi su ljudi mladi. Biću ja mlad, i Ti, stići ću te.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kakav sjaj! Baš je budala što nije ranije napustio senovito morsko dno: šarenije je, mirisnije, lakše se diše tu gore. Da mu je da se vine u nebo, da poleti za oblacima, za pticama!
— Gle našeg princa! — uzviknu dvoranin. — Opkolite voćnjak, vojnici! Stari car jedva još diše. Neko mora vladati carstvom! — Carev izaslanik pokloni se pred princem, ali ovaj poče da uzmiče.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
pričinjava, ako je onaj pogled zaista postojao, otkuda onda te različite a ravnopravne stvarnosti od kojih zaboravlja da diše? Ali, kad se Miloš sasvim približio strave kao da su sasvim nestale iako su njihove senke, duboko u njoj, ipak opstajale.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
da se topi od čudne slasti, Da biva cveće, ta magla plava, Što trepti k'o veo povrh granja, Il' čini kao da diše trava. I tad ga osvaja želja pusta, Življa od tol'kih doživljaja!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Cene će pasti jer čekamo... Ameriku. Vojska diše jednim duhom i... Marina, isto tako. — Je l', dakle, na jedan odžak? — prekide me student. — Attendez!
On počine da se sprema: udešava tovar, namešta doboš, popušta kaiše da lakše diše i otpetljava maljice. Ali to komandant ne vidi i ponova pišti: — Šta čekaš, svinjo dobošarska?! Takt, jolpaze!
Pa sav drhti profesor, brzo diše i govori zaduvano: — Pita se čovek, nego šta, a i mi smo počeli da se pitamo, jedva jednom. Jest.
Onda Ljubišić naglo ustaje, jer neće više da sluša, uzima ljutito knjigu s police, i posle, ispružen na krevetu, naporno diše, dok se njegov prijatelj proteže snažno, doteruje svoju grguravu kosu i ironično se smeši.
I dok se kapetan Đorić napreže da povrati vlast nad mislima, paviljon uveliko spava, diše: — Hhhhh... pff... hhhk... pfff... pff... pff... huuuuj... „Ali šta znači ono: sve ću drugo lako?
Smelo ulazim unutra, pravo u očevu sobu. On leži na gomili belih jastuka, brzo diše, brzo, krklja. Na čelu vijugaju debele, nabrekle žile, lice modro sjajno, oko upalih očiju žuto.
Maločas plakao si, zar nisi? Pa se okrete od njega da zažmuri i uzbuđeno diše. — Draga, preklinjem te, gledaj me, slušaj što ću ti reći.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Vjevericu boli njen kosmati rep kad ga pričepe jednako kao i puha njegov glatki, a riba diše svojim škrgama ne manje uvjerljivo nego sisavac svojim plućima.
LXIV Jest, svijet je prepun uspomena, svijet je preopterećen prošlošću. Čudo kako pod tim teretom još diše. Čudo kako današnjica još uspijeva da proklija kroz te naslage umrloga.
Znam je kad, klonula, pusta, bije čelom o hladni prag beznađa. Duša diše u patnji kao more u plimama i osekama. Poznam spečenu suhoću kad presuše suze, kad se u prsima zgrune tvrda ledena
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Momčadija prebledela, pa niko ne diše; sve uprlo oči u popu, koji razgleda jednoga po jednoga, pa, vidi se, ni sam ne može da se odluči kuda će.
Na drugom je to mestu; sad će nam sam Đurica dohvatiti — reče on smešeći se. Đurica oborio glavu, pa, čini se, i ne diše. Spopala ga neka drhtavica, pa se samo menja u licu i ćuti kao zaliven.
Kao van sebe pade u jedan ugao i stade da diše jako i ubrzano, kao da će sad izdahnuti. Domaćica Vujova, videvši ga ovakova, ne iznenadi se, jer je, za duga veka,
nad mračnom i sumornom planinom, sija vrelo sunce, greje i peče gustu goru, u čijoj se hladovini slatko i slobodno diše... Gde si, lisnata zelena goro ! Kamo te, vrelo i toplo sunce!... Hajduk vas se zaželeo!...
»Šta se ovo vraća svetlo, slatko ?... Gle, slobodno se diše !... Oh, kako je slatko disati !... A šta je ovo zakovano?... Ruke i noge prikovane za pod, za šta li...
— Čini mi se da je živa... Kreće se nešto u njoj : ili diše ili joj radi srce... Kapetan se saže, nasloni uho. — Živa je, radi joj srce. Kod koga su zavoji? Vidi gde je udarena.
usne se skupile, stegle... kao da se sprema za ranije da izdrži udarce kuršuma... Gleda i čeka... ne diše... Grunu plotun... Zelonobledo lice namršti se... oči se začuđeno raširiše i odmah sklopiše...
Žandarmi iskrivili donje vilice, svakome igra usnica. U narodu svačije lice bledo, niko ne diše. Užas i čuđenje ispisano je na tim licima. Neko preseče konopac. Stade da pada zemlja u raku... Svršeno je !
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
kćer, onda zamoli svog oca da onog roba, kojeg je prije tri godine dao zatvoriti i kojega ona kroz duvar opaža kako diše i duvarove kreće, izvede, i da ogleda njegovo junaštvo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Mračan i vedar ja idem životom Do starih, crnih i svetlih obala, Gde diše pustoš i mir sa lepotom, Gde propast živi i gde nema zala. Gde nema zala.
tako mirno, izrazito, mračno: K'o odblesci smrti senke pale redom, Lišće tek zašušti jednoliko, plačno U noći, što diše mesečinom bledom.
Al' dugo srećna zanela se ona Uz miris želja! I dođoše ludi; Sad plete vence, niko je ne budi; Osmehom diše, udaraju zvona; Razgleda nebo, spušta se opelo; Sad broji zvezde, uzimaju telo: Živi što sanja, u raku je skriše, Kad
POD PROZOROM I sinoć sam bio pored tvoga stana. K'o bolnik kad diše, kiša jedva teče, Lišće šušti, plače, s mokrih, crnih grana; Sumorno i mutno spustilo se veče.
Ja ne znam više da l' se sećam sada. Ni kad je doš'o oblik zaborava. I ne osećam strasti, ni oluje, Ni kako diše mir, daljina plava. I ja ne čujem suze, ni slavuje, Ni kad je doš'o oblik zaborava.
I kako diše ravnodušna zloba. I tad preživim u dnu moje noći Prvi san stvari, kad im sunce zađe; I tu osetim da nema pomoći, Da
je kob moja, što u dane ove Osećam ruku kako mirno piše Na moju ljubav, misli i na snove Ime, koje mi na krst crni diše, Na krst što nosi sve radosti nove?
Kako l' će ti sutra biti... 1904. ŽIVOT Usta se smeše; oči glede boje, Ljude i daske. Već klonulo telo; Diše se teško; drhte ruke moje; Oči gledaju... čeka se opelo.
I dok imam ruke, grudi, usne tvoje, I te oči pune sreće i neznanja, Ja osećam kako diše leto moje I moj suton u kome se toplo sanja.
1916. NEDOVRŠENE PESME I Ne javlja mi se. A ima kad. Sem ako spava, ako ne diše, Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, otkako ne piše. Još ću čekati, iako sam dugo ček'o.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Naredi ga lijepo kao muško, i pođe u selo. Uz šum zatresenih borovih grana penje se uzbrdicom, a oko nje sve diše i žive prostotom i prelijeva se u svjetlosti dana.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
etimologiji srodan je duhu: „Malo spasa naviraše uz gutljaj mlaka daha“; „To podesih slučajno dah svoj, sa dahom kojim diše svod“; „Sa svakim dahom blaženstvo je više u meni.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
njemu ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, ipak ne osećao svoj, ne bio slobodan, nije mogao da diše, glas nije imao svoj, ni pokret, ni oči, ni pogled svoj. A sve to bilo je ona, Sofka [. . . ]”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I na tvome bledom čelu Oblaci se neki mute. Daj ti, Bože, dobru sreću — Al’ meni se teško diše. Ruzmarine sluga deli, A ruzmarin ne miriše. Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali kolo ne hvata se.
“ Ljuba gledi more sinje, More ljubu mladu — Obikli se, oni žive U najboljem skladu. Sinje more diše plimom I osekom tudi — Isto tako, isto tako Kô i njene grudi.
Ko posluša neće jesti Ni jaja ni kokošaka. * * * Mnogi savet koji čuješ Ovim istim duhom diše: Štedi ovo, štedi ono — Da ostane babi više.
S tog će lista svako čitat’ Što napiše ko. Ko što piše, sebi piše I potomstvu svom, A ko tuđim duhom diše, U njega će grom. Možda ćemo znojem pisat’ Boljih dana vest, Možda ćemo suzom pisat’ — Nek’ se bistri svest!
Miljković, Branko - PESME
I višak vatre posta sunce zlobe, Zlatni početak otrova i teskobe. Sve je nestvarno dok traje i diše; Stvaran je cvet čija odsutnost miriše I cveta, a cveta već odavno nema: Bespućem do nade pesmu mi priprema, Kad izdan
Petrović, Rastko - AFRIKA
Prolazimo kroz čitave hodnike ognja od kog se jedva diše i koji nam skoro pali lice. „Htelo bi mi se da slobodnije dišem!“ kažem Sen Kalbru i zajedno se smejemo.
Evo, on bi ovde, gde ceo dan prži ovo sunce zbog kojeg se ne može da diše, koje svi mrze, svi smatraju za neprijatelja, gde se uspeva ugasiti žeđ tek kada padne noć, on bi ovde podigao sebi
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše. A zlo došô, ako misliš Životarit’ gnjilo; — Kukavica ima dosta, — Nigde ih ne bilo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A povremeno sevne munja i iz daljine dopre potmula grmljavina. Omorina je. Vazduh je zagrejan i teško se diše. Pri odblesku munje ukažu se trenutno planinski vrhovi, koji tada izgledaju još viši, nekako strašni, kao da prete.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
moj zatupio, pero svoje sa mojom sabljom zaoštrio: u krv moju umače, na me zlobu piše, čada moja nogami gazeć, zlobom diše.
Što god diše skoro sve je neverno, Ko god ljubi sade, sve licemerno; Zlo je seme prva mati prvo povila, Ot prvoga jošte gore druga
Otkako su oči tvoje men' serce urekle I sve strasti mog suštastva za tobom potekle, Meni drugi vozduh diše, drugo sunce svjetli, Drugi noćne prozivaju slatke čase pjetli.
Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše, Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše. Oblak se vije, Sunce se krije Serbiji.
Zalud Vila sa planina biljem Đorđe diže, Pritisnuta sad Serbija veće slabo diše; Nit’ se grudma ustavljaju gromovni udarci: Đorđe brodi preko Save, i deca i starci.
peru junaka, Boreći se za zoru skoriju; No kad vidim slova svakojaka u naglosti koja načiniše, Da se lakše piše, teže diše, Promukne mi i za ono gerlo Što je zbilja verlo.
Našto suncu nebesnom Živi topli žar? Tanko čuvstvo srcu mom, Mili neba dar? Da vam srodno diše grud, Pa miline biće svud, — Veli mlada Srpkinja, Slavna Srpkinja.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nek sjaše carski suharija... — Aman, dosta je; aman, dosta je! — viče Asan-beg, a oznojio se pa jedva diše. — Nije dosta, Asan-beže, nije! To je pred večeru, pa ćeš bolje i slađe jesti. To je, Asan-beže, i zdravo u jednu ruku.
Bože moj, Bože ala vi usrećiste našu zemlju! Svijet se lijepo umrtvio od nekakva dobra i miline, pa diše. Svak veso, zadovoljan, svak pjeva, samo se pjesma niđe ne čuje. Jedini sam ja (plače) nezadovoljan, jadan i čemeran.
Bojić, Milutin - PESME
Ta svečanost puna čarobnosti neke Tako je daleko — puna čame gnusne. On nemarno diše miris mlade smreke I s dosadom grize ispucale usne.
Beli osmeh modrim licem se razliva. Tako mru na jugu. Saloma, Saloma. (1911) BAJKA O ŽENI Ljubičastom parom diše Zemlja sana, Modri su čempresi sagli glave tužno, Vrh mrtvoga mora krikne koja vrana, U zlatnome bakru tone sunce
(1912) POD LETNjIM SUNCEM Kako opojno miriše lipa I tihe noćne seni mru, Dok crven bakar zrake sipa I teško diše vlat u snu. Duboko, nemo želje mru. Grudi su tako pesme pune, Da žudno žele suza slast.
Zaspala sreća teško spava, A nad njom žudi jasmin snen, Licem joj bol se razigrava I strašću diše zreli klen. Pohotno šumi jasmin snen.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Pa bar da sme da ga izljubi! Ni to. Eno ga kakav je: strog, nem, kamenit. Samo strogo stegao usne i kao da ne diše. Čisto čeka da oni odu, što pre, kao u inat nekom da odu, da ih isprati, a on da umre.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, dirne ga tri puta, kaže svojoj bolesti da ide »u g.«, ostavi na g. kolačić »da ga tice (= diše?) pojedu«, pa bez obzira ide kući (ŽSS, 307).
Ćipiko, Ivo - Pauci
On tada, oznojen, bijesni... i zaboravi momački stid, a ona jedva diše. U najzadnju napre svu svoju snagu da ga sa sebe zbaci i, strahom ovladana, moli ga i preklinje da je pusti — i,
I danas naslađuje se na dogledu sveopćega života, kad mu se, eto, pričinja da sve diše općim zajedničkim dahom. I on uživa i sve jače ozvanja se u njemu svaki prirodni osjećaj, dok najednom iznebuha ne
Tako se nađe nad zalivom i pobrza niz borovik k žalu. Časom zastade; zanio se, tek što diše. Oko mu bludi daljinom, grabi otvorenu pučinu do kraja — sve do tamo gdje se tek nazire u prozirnoj magli i prodire u
Gleda snažno momče koje poznavaše, i zgodno djevojče; sluša njihov pošljednji razgovor ljubavi diše čisti jutarnji šumski vazduh i — gleda ga u suncu mrtva.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I vodu gore tegle iz doline. Čak i vodu. Huda taština, odgovorio sam. Huda velikaška taština. Hoće da diše čist vazduh iznad zadaha sebara.
kakve kule nego jedan jedini tren da gledam ovoga kenjkavca kako drhturi od staračke iznemoćalosti i kako, škripeći dok diše, drži propovedi o bratstvu među ljudima, o uzajamnoj potpori o oslanjanju čoveka na čoveka. Popeo sam se gore.
“ Upravlja pogled u ivicu stola, dugo ga ne pomera, diše užurbano, a onda se smiruje i nastavlja podsmešljivo. „Sada on stoji ovde pred nama, skrušeno i nevino.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' kuda? i kamo? Nit razum kaže, niti srce zna! Počiva zemlja, počivaju ljudi, Osećam čisto kako diše noć; Al' moje srce, ali moje grudi, spokojstva slatkog ne poznaju moć.
letu U predele zanošljivih strana, Nekom čudnom, nepoznatam svetu, Gde radošću sve živo miriše I večitom harmonijom diše. 2. Sad ne žalim obmanute nade, Niti letim u nebeske strane; Ja ne tražim prijatelje mlade, Moje davno pogubljene dane!
Ja tražim skloništa sada, Gde tiha, mirtova šuma spokojstvom i negom diše, I skromni Himen vlada. No ko veruje moru, na kome zamišljen stojim, Kad iznenada počne strašan i grozni boj?
1889. ČEKANjE U tavno zelenom sâdu, gde mirta slađano miri, Zavetni čeka te časak i dragi čeka tvoj; On diše svežinu noći, i nebo nad njime širi Zvezdani veo svoj. Ijono, on tebe čeka.
Tu istočnik hladnom strujom teče, I ružica sladosno miriše, I purpurom ukrašeno veče Blagim mirom i toplinom diše. diše.
Tu istočnik hladnom strujom teče, I ružica sladosno miriše, I purpurom ukrašeno veče Blagim mirom i toplinom diše. diše. Mila polja i doline cvetne, Božje sunce nek vas večno krasi, I da, štedro, nikad se ne gasi Nad poljima Arabije sretne!
Sve radošću diše. I, u čistoj veri Na posao dnevni pokreću se oni, Na hramu su davno otvorene dveri, I u hramu kimval tajanstveno zvoni.
I junsko veče spušta mrak, Koprenu nemo svija Treperi zvezdâ bledi zrak, I blaga noć se nija. Sve mirno diše. Rata bog S mutnog se gubi vida, I anđô mira, s milja svog, Srebrnu harfu skida. O, zvoni, harfo!
Moj bledi parnaski sabrat, što samom ljubavlju diše, U znoju lica svoga što svoje stihove piše, Već mi je postao mrzak sa ovoga plačevnog vida, Jer ova žalosna luda ni
čak i ruke miri, Da u svemu budu pravilni maniri, Sve je „feš“ na njemu, sve čisto miriše, I salonskim taktom i milinom diše. 5.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Siderične godine broje korake naše Zemlje, a tropske, kako otkucava njeno bilo. Cela naša priroda diše i živi ritmom tropskih godina, a siderične ne ostavljaju u njoj traga.
“ - „Onako, kao što je to Kopernik učio.“ - „Budalaštine!“ Tiho pocrvene u licu, poče teško da diše, dobi napad besa, kakav su njegovi pomoćnici morali često da iskuse.
S vremena na vreme, posmatram Tiha. Njegova telesina dobro podnaša piće, ali se čini da teško diše. Čujem kako mu domaćin govori: „Danas dopodne primljeni ste od Njegovog Veličanstva u audijenciju koja je trajala čitav
Stanković, Borisav - TAŠANA
sve tamo, na dvorištu, po ambarima, štalama, sa momcima, čivčijama, a ja sama ovde po kući, po pustim sobama, niko da diše pored mene a ovako od straha da... KATA (u čudu): Luda li si? TAŠANA (gorko, s nasladom): Jest luda, da!
(Pokazuje oko sebe): Svuda je on: oko mene, oko dece, u postelji... Živ je, čisto kao da diše a međutim nema ga, nema, nema, dedo! Pa je noć onda teška, kao grob mrtva, ne može da se izdrži od straha.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Da vidim, kako je napolju. Rastavi krila šalona na jednom prozoru, poče duboko da diše, i da se u licu razvedrava. — Divota! Sneg! Studeno! Sve se beli, varošica spava, mir je...
Gost, doteran kao uvek, čist, zakićen cvetom, na jedna vrata. Na druga, pred njega, domaćica. Šušti i miriše; diše na fine čipke što joj cepte po grudima; od dijamanata na prstima i u ušima sva „blicuka” — reč je male Soke, inače
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
obratite vašeg lica rajsku rosu na mene bednog stradalnika koji sav svet vas radi prezire, koji samo vas radi diše, koji kod vas (i kod vaši novaca) svoje ščastije traži, i koji će bedni život svoj na najsvirepiji način prekratiti
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U zaklonu jedne stene sedi iznemogao vojnik. Obrazi mu upali, ali jagodice rumene, vidi se da je u groznici. Teško diše i gleda mutnim očima. Niti ga ko šta pita, niti, grešnik, on šta traži.
Uviđao sam kako njegovo telo bukti od velike vatre. Lice mu upalo, usne pomodrele i ispucale. Diše brzo i pri svakom izdisaju ispušta uzvik „Ah“.
Petrović, Rastko - PESME
Izmeđ ogledajućih šuma, Čini se kao da streli sa zelenoga brega U hitrog jelena podignuta s lega. I priroda sva diše opojnim mirisom truljenja: Nadimlju zato brda, nadimlju gore stenja, Pod koje pođe kadifena gospoda na dogovor; Bor, divni
se kroz polje belo Tamo gde je druga četvrt mesečeva, Zasmejati se tamo oholo I koraknuti na četiri strane; Ljubavno diše moje selo, Lavež se pasa s bostana razleva, Ko zlato kovano plašće golo. Odakle zora će da svane?
prodorom prvim kraha, Ali što uneće, u sredinu svoju ipak, celi brod; To podesih slučajno dah svoj, sa dahom kojim diše svod.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
vode na detetove oči: ono progleda, drugu kap mu kanu na usne: nasmeši se dete, treća mu grudi dodirnu i ono poče da diše spokojno i duboko. — Ona će ostati nakaza za sva vremena! — pobedonosno će Smrt, ali se Varalica i tu ne prevari.
Zagleda se Zvezda u mladića, ne diše, ne pomera se s mesta. Da je bacio udicu mogao ju je u času uhvatiti. Ali, ne osvrće se momak, ne gleda.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Svaki čas ulazi Stana i, na prstima, da ga ne probudi, saginje se nad Stojanom, osluškuje kako diše. STANA (cedi peškir od hladne vode, oblaže njime Stojanovo čelo, tiho ga ljubeći): Bato moj mili! (Odlazi uplašeno.
Šantić, Aleksa - PESME
Sve cvjeta, diše. Vijence behara Povija vjetar i pahulje nosi, I svuda trepti prva, mlada jara. Blistaju strane u suncu i rosi,
Na uho bih šapnuo joj ti'o Sve što živi i diše u meni. 35 Otkad sa mnom draga nije, Ne smijem se kao prije; Mnogi bećar šalu zbija, Ali ja se ne nasmija'.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad đevojka na zemljicu pade, svi svatovi dizat je do’diše, najposlije starac Mustaf’-aga, nijedan je podići ne može; a kad dođe Zuko od Udbinje, ud’ri barjak u zemljicu
I uzeše dvadeset klinaca, udaraju pod noktove Radu, — i tu Rade tvrda srca bio, ni se miče, ni dušicom diše. Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; sakupite kolo đevojaka i pred njima
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječak je neko vrijeme junački podnosio i tu napast i trudio se da ne diše, ali ne izdrža dugo. Povuče duboko vazduh, a sa njim i mrava u nos i dvaput gromko kihnu: — Aćhi! Aćhi! — Živ! Živ!
Od toga dana poljar Lijan poče redovno da noćiva u šumi. Po čitavu noć čulo se iz kolibe njegovo glasno hrkanje kao da diše kakav stari zmaj. Rano ujutru dizao se i kroz šumski sumrak tapao prema izlasku iz Gaja.