Obradović, Dositej - BASNE
kaže mu da će sutra svadba biti u kući, da|će se on tako nahraniti da će odebljati: „Dođi”, reče mu — „posle četiri dna, pak ćeš barem imati šta izesti”.
Ako je nerazuman, ništa nego: „Jao, lele, i pomagaj!” Ako li je razuman, a on bi upotrebio ta dva ili tri dna da najlepše, najblagorodnije i najslavnije svoje vešti raspoloži i ostavi.
Posle ne prođu dva-tri dna: jao i pomagaj! Večne sramote i pokora šta to učinismo? Daj, sazidajmo mu hram, vozdvignimo mu altare!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
u njihovoj senci, gola kao iz vode, gola na obe plećke, probuđena suncem iz neba mesečevog mužu senovitom do dna perunike otvara, iz dolina, i s vrhova brda, iz gradova i sela, iz stolarskih radnji, s drvarskih pijaca, duge
Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih razjapio) prineo lonče mleka sad ga do dna iskapio! Ko je pre stoleća izbriso Sim... sad stiže i ...eun da izbriše.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
„Treće godine možeš do pola čaše piti. Tek četvrte i pete godine možeš do dna čašu popiti, i opet svi će nurijaši sećati se tvoji̓ prvi̓ godina i svi će govoriti: naš popa ništa ne pije.
Teško onome koji prvu čašu svake svoje naklonosti do dna ispije! U to vreme (1793. godine) bio je paroh stari moj učitelj popa Stanoje i pop Nikola iz Kršne Glave, oba stari i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Hajdemo, hoćemo li? — upita jedan od njih ispivši polić do dna. — Neka još, dok ode. kmet — odgovori drugi, a ispod stola sklonio ruku i u njoj paklo ulepljenih karata.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Oh, Lazare!... Lazare!... Valjda ima živa boga!... Zeku to ganu do dna duše, on priđe, uhvati Stanka za ruku, pa reče: — Brate! I meni je nepravda učinjena!
Dučić, Jovan - PESME
I svud po jedan prorok vapi. NOĆ Padaju sutoni prvi plavi, I zvezda već zrači s rečnog dna. Zasipa s topola mir po travi... Anđeli veslaju barke sna. Nestaje i s danom deo mene, Putima neznanim kud i sve..
A kada u trenut neki kasni Sve stvari zažele zadnjeg sna — Pred kim će poći da negde zaspi Ledena zvezda sa rečnog dna? PESMA Gospod me seja celo vreme, I svud sam nova reč i znamen — U belom hlebu prvo seme, U tvrđavama prvi kamen.
SUMNjA Moja sumnja strasna, i svetla, i plodna, Moje drugo biće i drugi vid; jetka, Brani koju čašu da ispijem do dna, I da koju sreću poznam do svršetka.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tada ga Bog šalje, te da mu „sa dna mora“ donosi i razbija kamen, i unutra su dva živa crva. — „A ko se za njih stara?“ pita Bog. — „Ti, Gospode!
molitvama kad mi je bilo dvanaest godina ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona dva crva u kamenu sa dna mora, ili po Šekspiru; ili... tek ja njega poznajem!... Ali nije, zaboga, ne poznajem ga!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— veli zadovoljno pop Ćira, i natoči zadovoljno i sebi i domaćinu. — Dakle: spasi bog! — Na spasenije! — Iskapiše do dna. — Svršeni klirik, a, je l’ tako? — Jeste; soveršeni klirik... s eminencijom.
— E, pa da se kucnemo, — veli domaćin. — U zdravlje roditelja zaručnicina! Kucaju se. Pop Ćira iskapi i sad do dna. — A i on, i on je krasan... Sušta smernost! Da ga vidi njegova ekselencija, — no, bilo bi belaja.
u zdravlje primjerne supruge, vaše gospoja-Perse! Kucnuše se; pop Ćira naiskap, a domaćin iskapi onu ostalu polu do dna.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A otud iznutra, kao iz samog onog dna probudio se onaj isti pakleni krik kao na bojištu: jao šta sam ja to uradio, jao, šta sam uradio?
Afrika
— To vas zabavlja, da ih plešite? — Ne, ništa me ovde ne zabavlja, ali pokatkad prezirem ih iz dna duše i želim im zla.
Prolazimo kroz ona desno i odmah smo u novom hodničiću, sa čijeg dna prozor propušta kroz rešetke opojno plavilo neba i Okeana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bile su tako ledene, svetle i mirne. Kao da su htele da sagledaju njeno telo, njene misli, njene osećaje, do dna. Kao da je sa ledenim plavim pogledom, stalno, vrebao tačku, gde će da je pogodi, tako, da ostane od slasti obeznanjena.
Isakovič je preleteo, jednim pogledom, caricu, ali je bio potresen, do dna svog bića, i znao da će je pamtiti čitavog svog života, sto godina da doživi, takvu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
na kojima uspevaju sve vrste žita, u oblastima crnogorskih plemena nema drugog zemljišta za obrađivanje osim uskih dna vrtača i uvala, gde se zemlja obrađuje samo motikom i gde su krompir i kukuruz gotovo jedine biljke za ishranu.
Viši delovi ličke površi prosečeni su mnogobrojnim vrtačama i uvalama, sa čijeg dna, uz kiše i topljenje snega, uzme izbijati voda i privremeno ih poplavi.
Osim dna karsnih polja i uvala, ostali su delovi Like pod kršem i „gričem“ (goletima) i samo ovde-onde ima malo zemlje crvenice,
Imaju velikih pokreta duše: mogu mnogo opraštati i žrtvovati se, a Mogu se i svetiti do istrage. Mogu se do dna duše uzmutiti i uzrujati.
pokoravali onim velikim istorijskim strujama koje u punom sjaju težnji za nezavisnošću potresaju i zanose narode do dna duše. Jasno su uvideli da nisu bili ništa drugo do „panduri“.
Potoline su bile pod jezerima: usled toga u većini od njih ima jezerskog nanosa. Dna ovih kotlina i stare jezerske terase, koje se stupnjevito dižu po njihovim stranama, osobito su povoljni za zemljoradnju.
stočarskom stanovništvu je lakše bilo da pređe planinu Rogoznu nego reku Lab, čije je korito duboko, glibovitog dna a barovitih obala, koje su obrasle ševarom i vrbljakom; na takvoj su reci retki gazovi i još ređi mostovi.
Sva je oblast ovoga varijeteta sastavljena od prostranih kotlina oko kojih su visoke planine, mahom od preko 2000 m. Dna ovih kotlina su viša nego nigde na Balkanskom poluostrvu.
Iznad dna su guste šume čija je granica jasno obeležena, a još više je prostrana suvatska zona planine Bistre. Mada su ove visoke
Razvođe kod Labljana je od serpentina. Iako sa strmim stranama i mestimice vrlo uska, ova dolina je svuda ravnoga dna. Njome vijuga vrlo bistra Gračanica, na čijim plodnim i dobro obrađenim obalama ima dosta vodenica.
Na njima uspeva i voće. Suprotne su strane pod šumom koja se spušta do dna doline. U ovoj je oblasti industrija slabije razvijena nego oko Celja i Ljubljane.
razvijaju pod vladom pritiska: veština da se prikriju intimna osećanja, pretvaranje da se odobravaju dela koja se iz dna duše osuđuju i neka izveštačena, otužna uglađenost, koja je često prelazila u odsutnost dostojanstva.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Tu se prodaje lanjski snijeg, vuk u jagnjećoj koži, sedla za krave, konjski nokti, rogovi umjesto svijeća, burad bez dna i slična čuda. Tu se, naravno, uvijek nalazi i onaj grlati čovjek s kutijom srećaka i bijelim mišem.
proreknem — reče miš i umiri se, a to je bio znak da duboko misli, toliko duboko da bi takvim razmišljanjem dosegao do dna kakvog bunara. — Deder, brzo proreci! — uze da se vrpolji mačak.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Bori se.) Pa ipak, muči me, mučiće me, mučilo bi me kroz život. Zašto ne bih ispio do dna čašu gorčine koja mi je namenjena? (Otvara pismo i zagleda potpis. Nov nastup uzbuđenja.) Jeste, on je!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Osetih kako mi se nešto toplo i surovo podiže sa dna utrobe i nasmeših se, jer sam znao da je to trenutak prevazilaženja: sada sam bio spreman da sve počnem i pobedim i sve
Vodeni cvetovi su se rađali iznad nabrekle i zapaljene Tise, a iz reke, sa dna, dolazila je večernja tišina. Sa banatske strane vraćao se poslednji brod, a gore na mostu tutnjao je Tauern-ekspres.
Ipak je, iz dna duše, mrzeo film: koprodukcije posebno, jer je za neku idiotsku koprodukcijsku limunadu bilo potrebno dvadesetak riđih
Uzmite tako neko dupe koje se stalno čuje i biće vam jasno da je nabijeno đubretom od vrha do dna. Zbog toga nikad nisam imao mnogo poverenja u one koji pričaju o vrlinama. Moja majka je tu jedinstvena.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Trave beskrajne, što su po brdima i padinama, do dna vidika, rasle tu noć, poplavile su logor nekim šumom što je bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko
Sa druge strane razlivala se voda u more blata, koje se prostiralo beskrajno, sa tamnoplavim nebom na sebi, do dna sveta.
Ništa nije postigao, ni u ovom ratu, kao ni ostali, i sve to njegovo hodanje i seljakanje samo se jednako nastavljalo. Do dna međutim, u sebi, osećao je da je nemoguće da sve to tako prođe, i kako ga vuče glas neki, u njemu, obećavajući mu nešto
strašniju patnju, nego što je ikad mogao očekivati, to ga je najviše potreslo, razdražilo, skrhalo, a, posle, do dna duše ražalostilo.
sve po svojoj volji, i da zađe, za svojim uživanjima, u sve njegove kutke, varao je ljude, mučio ih i, cerekajući se, do dna duše ih prezirao. U tom životu međutim trčkao je i on kao budala, moljakajući u nesreći i prezren od drugih.
Ništa nije postigao ni u ovom ratu, kao ni ostali, i sve to njegovo hodanje i seljakanje samo se jednako nastavljalo. Do dna, međutim, u sebi, osećao je da je nemoguće da sve to tako prođe i kako ga vuče glas neki, obećavajući mu nešto
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
da učini i neko drugi, ali neka ženska iz roda njegova mora taj štap vunom, najviše bročastom, da izveze svud okolo, od dna do vrha, da drvo nigde, ni u čakljama, ne proviruje.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zabole ih svaka ogrebotina po novoj crvenoj karoseriji, a struganje automobilskog dna po izlokanom putu u koji su usečene dve duboke brazde — putanje kolskih točkova strugalo im je dno utrobe.
Međutim, pošto je bio glup i polupijan, a opkoračivanje naslona stolice i pijenje do dna boce piva iscrpljujuće, morao je uskoro nešto da preduzme.
Matavulj, Simo - USKOK
Janko je s uživanjem posmatrao kako taj ponositi odgovor godi svima, kako im je iz dna duše, te je uvjeren bio da bi i oni onoga istoga časa tako odgovorili silniku!
Radičević, Branko - PESME
zaboravit nete, Nje s' sećajte uvek i svakada, Mene mlada samo kadikada, Samo onda kad čašu uzmete, Pa veseli do dna ispijete, Tada samo, tada veseloga Setite se, braćo, druga svoga, Kaž'te samo makar u pameti: Mlogu l' s nama on
strani, E tu bezdan strahotan zinuo, Pravo leglo smuka i zmajeva, — Često nad njim sunce jarko sjalo, Ali još mu dna ne sagledalo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sa dna kofera, iznenada izronila iz tamnog zaborava, mirno ga je gledala s jeftine slike ekscarica Zita, ni kriva ni dužna.
— De, de, nemoj ti tu sad ...Đurajica, utočide mu jednu. Đuro, kao i svaki pjesnik, ispija do dna, stresa se, onda se široko osmjehuje i gleda po čitavoj družini blaženo, kao da je među anđelima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Šta ti je? — pita ga ona vragolasto. — Ti si, ti — moja! — Eh! — nehotice, iznenada poleti joj usklik iz dna grudi. I brzo se saginje da sakrije radost i kao krv rumene obraze. — Nemoj, Stojane! Hajde da se radi. — Ne, ne...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
fazone, stil, pa sada mislite da tu žicu možete da vučete bez veze; a kao što znate, nema ni jednog bunara bez dna, oću da kažem, svako se klupko na kraju ipak odmota, pa sam vam zbog toga i prišla na ulici, kad već hoćete da znate
Ne, nije bilo nikakvih žurki! Ni poklona. Ničega! Ronila sam kroz svoju sopstvenu depresiju, sve do dna, sve do dna. Šta sam radila? Sela na autobus broj trideset i tri i sišla s njega preko puta Ade Ciganlije.
Ne, nije bilo nikakvih žurki! Ni poklona. Ničega! Ronila sam kroz svoju sopstvenu depresiju, sve do dna, sve do dna. Šta sam radila? Sela na autobus broj trideset i tri i sišla s njega preko puta Ade Ciganlije. Posle sam forsirala reku.
Otprate tako Luleta od večnog prebivališta po najdubljem snegu, koji se baš tog dana prosipao kao iz vreće bez dna. Pravoslavni pop, naravski, teo čovek da što brže otalja svoju dužnost, pa je poizbacivao čitava poglavlja iz jektanija
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Za večeru sedoše junaci bez glava, a neman se hranila s morskog dna. Rekoše knjige: potonje je vreme, eto se pogubi knez, a vaskrsava ubog Lazar, i oba ista: raste im moć da sami sebe
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onako s nogu, a na prazan stomak, nategosmo flašu, te je ispismo do dna. A kada Aleksandar zamače, ja se vratih, te babi zatrpam bure i onda iziđem na put.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna i bela, na dnu je, opet, žalost, nejasna i laka, vazduhom kupanih voćaka i tela.
To znači da je mnogo mulja i da nam se mreža sad provlači kroz morske trave i gmizavi život morskog dna. Mrežu nad vodom drži nekoliko flaša što plove po površini. More je prešlo u boju dubokog ultramarina.
Strašan je to posao. Brodovi se ljuljaju, čekrci škripe, a mulj, užasno blato sa dna morskog, puno mrtvih, sitnih riba, razliva se po palubi, tako da se ljudi lepe.
Svi su oni dolazili sa takozvanog dna naroda. Političkom akcijom naših studenata u Beču, tada, upravljalo je studentsko udruženje Zora.
Šest dana živim i ćutim u ovom mraku. Oko mene ogromne senke, koje nemaju kraja, i provalije, koje nemaju dna. Sve je od kamena. Oblaci nikad da odmekšaju, a iz mora se diže ogromno stenje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Evo nas u njivi. Kola stadoše pod veliki brest. Čak sa dna njive čuje se pesma, smej, govor, šala, a sve to začinjava često pucanje korenja...
drugog, pa levom rukom maše se suva korena, ščepaju ga za riđu kićanku, rascepe mu gustu odeću na pola i zaljušte do dna, snažna ruka navije mu suv tepeljak i — kr!.... ostaje go, uglađen kicoš, koga hitra desnica baca na gomilu....
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
XXIV ŽANDARM, PREĐAŠNjI ŽANDARM (ulazi sa dna): Poslao me, gazda-Jevreme, gospodin načelnik da dođeš do njega, ima gospodin načelnik važan razgovor s tobom.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
iz toga što dno Crnog Mora nema uslova za opstanak životinjskog sveta, pa izuzimajući nešto malo retke flore, u blizini dna ne može ni biti života.
Glavni faktori od kojih zavise te prilike su: priroda morskog dna, hemiski sastav vode, vodeni pritisak, temperatura vode, osvetljenje u dubinama i hrana živih stvorova koja se u njima
U ponekim morima, a blizu dna, ima još i sumpor-vodonika; u dubinama Crnog mora ima toliko toga gasa, da u njima ne može opstati, bar u blizini dna,
dna, ima još i sumpor-vodonika; u dubinama Crnog mora ima toliko toga gasa, da u njima ne može opstati, bar u blizini dna, nikakvo živo biće.
tu ideju i stvorilo poetsku legendu o brodolomcu koji večito pliva po okeanskim dubinama, negde između površine i dna mora, ne mogući nikud, dok traje sveta i veka, stići na dno.
, pri silaženju u dubinu termometar pokazuje postupno opadanje temperature, i u blizini dna pokazujte temperaturu blisku 00. Opadanje je s početka dosta brzo, a sve je sporije što je bliže dnu.
Ostaci uginulih organizama zgrabljeni su još dok padaju na dno i vrlo malo takve hrane dopre do dubokog dna. Tako je zapažena ova interesantna činjenica: kad se ribarska mreža vuče po dnu ispod kakve jake okeanske struje pune
i njihovi meci, rasuto zlato negdašnjih potopljenih španskih galiona, sve to pliva na raznim visinama iznad morskog dna.« »Vodeni pritisak u dubini okeana odista je ogroman.
izvukli jedan primerak Scrobularіa nіtіda, koje ima dosta u svima morskim slojevima, počevši od morske površine pa do dna, a tako isto i jedan primerak vrste Fuѕuѕ, koji obitava osrednje dubine.
Kako se praktički vrše dubinska ispitivanja Kad se ostave na stranu hemiske analize vode i materijala sa morskog dna, odredba gustine, saliniteta i dr.
ispitivanja ovi poglaviti zadaci koji zahtevaju specijalne za to načine i naročite instrumente: 1˚ sondiranje morskog dna, da bi se odredile njegove osobenosti i oblik; 2˚ pribavljanje materijala sa morskog dna; 3˚ merenje temperature vode u
1˚ sondiranje morskog dna, da bi se odredile njegove osobenosti i oblik; 2˚ pribavljanje materijala sa morskog dna; 3˚ merenje temperature vode u raznim dubinama; 4˚ hvatanje sitnih i krupnih morskih organizama po morskom dnu i u
Rakić, Milan - PESME
Razbij predrasude i kalupe stare! O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trošna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu braću ko bura matroze! Nek zastrepe, bedni!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I onda njega uvode. On prilazi. Poljupci ludi, besni; stiskanje, lomljenje snage; beskrajno duboko, do dna duše upijanje jedno u drugo... Zato je ona tu samoću uvek volela.
A iznad svega čulo se jednako, iz dna kujne, oko ognjišta, hrkanje Magdino. Ona, kao uvek, spavala bi podbočene glave o ruku, obučena, čak i sa papučama jer,
Pandurović, Sima - PESME
utiskom svojih tamnih veđa, Kad umuknu daljna zavijanja pasja I žagor, misao za mišlju se ređa; I gomilu želja sa dna duše krene, I povorku strasti romantičnih mami, I budi mladost, uspomene njene, I šarenu igru utisaka dâ mi.
Hraniće, kažu, k’o i naša krv, Nov život nečeg drugog, znam ja to! Da mi je samo sagledati dna Još jednoj tajni, i videti put Velikog, tužnog i šarenog sna Mladosti naše, i videti kut Gde će nam duše večni
I da mladost naša dolazi sa dna Zaborava našeg, svoga vlažnog groba, I da će nam doći, u zlokobno doba, Za osvetu svog osramoćenog sna.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Momče izvadi iz vreće nekoliko ledenica i jatagana, pa sve to metnu u gomilu preda se. Zatim izvadi sa dna neki zamotuljak u suknenoj krpi i tresnu njom o ledinu, da čuju drugovi kako unutri zveči. Gotovo svi se nasmijaše tome.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ubio vuka, kunicu i lisicu, a nožem posjeko od prve glavicu kupusa po najdebljem kočanju, i presjekao lubenicu s vrha do dna, i malo zemlje privatio, a još nešto da vam pripovidim (a čisto znam da mi nećete vjerovati), jedanput sam četiri jaja
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad | šta je ta dlaka? Car je rascijepi uzduž s vrha do dna, i u njoj nađe zapisano mnogo znatnijeh stvari kad se šta događalo u stara vremena od postanja svijeta.
Lisica videći to obeseli se vrlo i reče vuku: „Miči, Vujo, miči, sad ćeš saći.” A vuk mičući doćera do dna stožine; onda ga ona ostavi sveteći mu se: „Odavno ja oko tebe derem opanke; jer si ti moje ždrijebe ujio.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Od onoga nezaboravljenoga dna i do danas, kako gdi vidim dete pri sisi, spomenem se moje milostive i predrage matere, koja me je na isti način pri
Mislim, slatka mati, presveto duši mojej ime, gdi si da celujem stope nogu tvoji[h]! Od onog blaženog dna, velim, ne mogu viditi malo dete pri sisi, da u isto vreme ne razmislim neiskazano blagodejanije, milost i promisal
Silio sam se ne bi[h] li i ja kako mogao do sedmog dna doterati, no zaludu; nisam mogao više nego do tri dni, jer u četvrti drktala bi mi kolena, čuvstvovao bi[h] jaki bol u
svakojaki[h] obraza i videnija od kamena, kao da su od voska izrezana, i od nji[h] sva crkva kao grad nekakav od dna do vr[h]a sazidata. Čudo da su je i za toliko doknadili i završili.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
njih da ih blagosilja, onda bi Bakonja oborio glavu, jer se bojaše Srdareva oštrog pogleda, koji bi mogao prodrijeti do dna duše Bakonjine, te vidjeti veliku tajnu — ako već ne zna za nju.
Butre je već bio u vodi. On se držaše rukama za žile jedne vrbe, koja beše naročito odsječena do dna da joj plivači s panja skaču. Bujas se u trenutku svuče i otpliva uz maticu. Srdar pušaše lulu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U gusti sneg? U pusti vrt? Pasti u meki bolesni san Kao na smet, pod led, u smrt? Kuda pobeći sa ovog dna? Visoko negde? Još dublje? Gde? Evo već teške ruke sna Pribijaju te kocem za tle.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I ona, Simka, jedva čeka da ga mrtvog nagazi dna metra u smonicu, pa posle da se vucara sa slugama, da gazduje, živi kao kneginja, jer je i ona radi dukata pošla za
Znam da ste u velikom poslu. U poslu?... Za šta Mi služe nove sanke i konji — ale? A Mijat dna jutra uprezao konje. — Pravo zboriš, Vukašine. Obojici bi neprijatno kad Simka unese lampu.
Vi ste ništa! Iko, daj im rakije dok ne pocrkaju! Vidiš li da čuče oko mene kao kučići? — Đorđe ispi čašu Do dna. Grč mu nagrdi lice. On zaturi glavu kao da hoće da je zbaci i oslobodi se njenog tereta. Samo mu šubara pade.
— Ali ga je selo i mrtvog osudilo da dna dana visi na brestu. Onom kod sudnice. Onde gde je tvoj otac, kad je kmetovao pod knezom Milošem, udarao seljacima po
„Nisam.“ „Tebe je otac najurio iz kuće?“ „Što da me najuri?“ smejala se. ,,Dao me u službu. Ima nas... jedan, dna, tri... šest, sedam, i... Ljuba je osmi. Bilo mu je žao što nije siroče.
A ono u Beogradu nastavilo se ovako: Zora je prišla, uzela dna dukata, zagledala se u njih stisnutih usana, pa ih brzo ispustila kao što se žar iz ruke ispušta, htela da pođe, ali je
Pitao je i zato što se, krijući nadu od sebe samog, nadu sa dna svesti, trenutak-dva, ipak, ponadao da će neko dete izgovoriti njegovo ime.
“ I Andra ti kao mlad šegrt saginje glavu i vuče brezovaču. Ćorđe Katić... Seljaci mu ljube kolena, na dukatima spava, dna vranca mu vuku fijaker, sluge kao kerovi obigravaju oko njega.
su samo njena, topla i vlažna, a njemu je zima, brada mu podrhtava, tupo i gnjecavo sudaraju se vilice, prvi put on hvata dna bleda meseca što nikad nisu prestala da se grle, i jurnu rukom u dojke, da zgrne u sebe svu toplotu i nežnost kože
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Tvoja je grozna, i grozno je biti riba, glupa riba u glupom moru! — progunđa Plačko. Svet morskog dna bio mu je odvratan. Gadio mu se morski krastavac, mrzeo je ribe, ježeve, samoga sebe. — Bar da sam lav, car životinja!
— Zlatna kraba poče, najednom, da se smanjuje i tone u vodu. Kad stiže do dna, dečak vide da peskom hoda tek mrkozelena krabica, i nigde ni rumenih korala, ni riba zlatoperki.
Nigde nikoga. Napreže Bela žaba sluh. Gle, pa to lokva uzdiše, teško, preteško. Zagleda se u lokvu. Sa dna, iz mulja, dizali su se mehurići zajedno s nečijim tihim glasom.
Lokvanj! — Od dodira sunčevih prstiju Bela žaba oseti kako počinje da se menja, a žablji narod u čudu pobeže do dna lokve, i zavuče se u mulj. Ko zna koliko je tamo ostao?
Je li čudo što je jedva čekao noć? TALAS I STENA U času kad velika jutarnja svetlost dotače more, sa dna se podiže talas i pođe u visinu. — Gle, ja putujem!
A onda su se talasi ponovo rastvorili i oni su opet postali ribe do sledeće godine, kad su se sa dna reke iznova digli i, pretvoreni u srebrnaste vodene cvetove, zalepršali nad rekom, slaveći godišnjicu svog rođenja.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sve je tako čisto u blagosti junskog vazduha, i oprano od svake slutnje. Iznenada kao da se sa dna tog zelenila podiže uzvik: glasovi jačaju, uobličavaju se, dolaze do njega i ne donose ništa dobro.
kalendaru, koje su im proticale u spokojstvu), a za hrišćane, potopljene u tamu oštru do nesna, bez zvezda i bez dna, 30. novembar, dan Sv. Andrije, trebalo je da osvane sa njihovom pobedom.
ljudsku trunku, a i njega već nema, tu je samo neko koji oceća kako zaranja u neizvesnost, uobličenu i obezobličenu, bez dna a zamamnu: tad zamre misao i zamire svest, ostaje samo koža, suva i nestrpljiva pod žmarcima, ostanu i zapeti mišići, u
jer više nije bilo one razlike između dana i noći po kojoj se vreme obično računa: puzao je, sam, kroz crni lagum bez dna. Ali i u tom puzanju kao da se začinjao boljitak: sve je manje zazirao od tamnih zidova koji su ga opkoljavali.
Muk se zgusnuo. Neko je, besomučan, nadirao sa dna prostorije i, u hodu, probijao zidove tuđe ustrašenosti. Višnjić ga je brzo osetio nad sobom, neki silnik, muk je
1796, sneg je kao lud vejao nad Bukureštom, razvučeni italijanski samoglasnici meko su padali u belinu dana bez dna a dugokosi je Grk, čudnog imena, knežev sekretar i miljenik, pisao brzo i, znao je Mavrogeni, u toj brzini nepogrešno
Kada po podne dođe u svoju ulicu, Zmaj se pojavljuje sa dna padine, od dunavske obale, kao da stiže iz Pančeva u kojem je nekada, pre više od jednog veka, proveo dramatične
Oko podne, prvo su se uznemirile pčele, zatim ptice pa se nad Rudnikom, sa dna vedrog neba, pojavio crn oblačak koji je s ludom brzinom rastao u oblak a taj oblak u oblačinu.
nebo: uravnjeno bezmerje koje se primiče odasvud a zasuto je prahom mekih svetlosti ispod kojih je dan providan a bez dna. Svetlosti su bile otvorene i Anastasijević je odjednom osetio da ga možda baš ovde čeka iskustvo kojem se nada.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
i nigde svetle tačke u viziji, - od vrha Do dna grančice, nigde da rukom je obgrliš. Pa ipak, Rode, mi smo tu - i na sve spremni Volja nam naša raste s brojem nevolja
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
naslaždenje u gordi stas kedra nebesnoga, bi bezdušni velikaš sadovah poletio po nebesnoj sferi al' se s vrha do dna rastopio od preslatke duhovne naslade; al' zavišću duše sledenjene blagost tvorca jesu prenebregle, lišile se
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
učinio prvi korak na putu naučničke karijere, uvideo sam da se svaka pojedinačna nauka može shvatiti i prozreti do dna samo onda, ako se upozna i njen postanak i postepeni razvitak do njenog savremenog stanja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
tajanstveni i nestvarni, od najčudnije isprepletenih kristalnobelih korala, nevidljivih u beskrajnim dubinama morskoga dna, posuti tako injem, blještali su naročito, rasuti na sve strane i jarki, mali i raskošni šumarci, kao u samim
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Dobivale su nešto pronicavo, nešto što prodire do dna i razgolićava, a one same ostajale nepronicljive, praveći nam znanu i voljenu osobu iznenadno dalekom i zagonetno tuđom.
Beznačajnih smrti nema. Svaka je smrt sveopći događaj, svačiji događaj. Jedan mali kataklizam. Jedna crna rupa bez dna u tijelu kozmosa. Smrt iskupljuje svaki život. Živjeti se može i neozbiljno, i neodgovorno.
Vrativši se kući poderao sam i bacio u koš onu moju. Čudno kako neki takav, sasvim iskreni, sa dna nas potekli vapaj može da pod djelovanjem jednog kasnijeg zapažanja ili pomisli naknadno postane banalan, neiskren,
nije prošao ni jedan jedini dan a da mi nije isplutao u svijest Concert champêtre; stalno sam čuo iz jedne ćelije sa dna sebe, s neotupljenom oštricom i preciznošću intonacije, onaj djedov nemoćni „...
Doba raspaljenog osjećanja sebe, doba kad i astenički tipovi imaju svoj čas razigrane vitalnosti. Iz dna mlade zvijeri provaljuju naboji samosvijesti u stravičnim oblicima egotizma.
vanjski i dekorativan, od koga se lako otkupljujemo razglednicom iz svijeta ili pismom o godovima, ispunjenim od vrha do dna dragocjenim podacima o sebi. Suho vrelo ljeto, posljednje koje sam proveo kod kuće.
Nadajmo se!... Samo, u poslednji čas podilazi me jedna mala zebnja: negdje iz dna memorije isplutava mi riječ po kojoj je država jednako narod. Definicija, kako se čini, općenito prihvaćena.
— Ponovo bih joj pograbio i izljubio do lakata ruke, svesrdno, iz dna duše. I nisam znao šta bih drugo da reknem, što bih više da učinim. Ona se trudila da se nasmiješi.
žene, koja, pogođena sa svoje strane nekom takvom bolešću što se poklapa s amnezijom kao lonac s poklopcem, iz dna iskrene duše priseže da je to uprav njen, i ničiji nego njen čovjek, oduvijek, još iz prvih djevojačkih snova!...
bio prisutan još prije nego što sam ga počeo razabirati; da je on i bio ono što me iznosilo, polako, kao na rukama, sa dna moje besvjesti na površinu. Obrisi tog lica nada mnom naglo se rasplinjuju i vjeđe se same od sebe umorno sklapaju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Evo na! — progovori vezirović, te mu dade deset dukata, a primače ćasu ustima: kuc, kuc, cvrknu joj u dno dna. Nema tu više. Zaboravi i na baba i na pejgambera. Za tili se časak natrolja.
Kad, šta je ta dlaka? Car je rascijepi uzduž s vrha do dna, i u njoj nađe zapisano mnogo znatnijeh stvari kad se šta događalo u stara vremena od postanja svijeta.
Lisica, videći to, obeseli se vrlo i reče vuku: — Miči, vujo, miči, sad ćeš saći. — A vuk mičući doćera do dna stožine. Onda ga ona ostavi sveteći mu se: — Odavno ja oko tebe derem opanke; jer si ti moje ždrijebe ujio.
Petković, Vladislav Dis - PESME
U igri, u poljupcima tražimo besno Izraza, sna; Plačemo, mrtvima što je u paklu tesno, Kad nema dna. Jer svak živi u grobu svom, samo što neće Da vidi grob. Ni svoje dane, što gore, k'o mrtvom sveće, Ni svoju kob.
Gle njegovog doma! Glad izrasla svuda. Tu se čaša žuči ispija do dna. Mru grobovi svetli, mre i sveta gruda, Deca mru s osmehom kraj majki bez sna. Sve što god je im'o sve je Srbin dao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Para se sa dna silom podizala i klokotala, vrhom prodirala i prskala. Društvo zametnu razgovor i brzo se upoznaše, kao da su davni
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i nametnutih propisa, taj se ili raspamećuje ili biva prognan duž sociokulturne lestvice vrednosti sve do njenoga dna. Dobar primer za to sadrži kratka priča Paraputa.
da bi se tek ovde upotrebilo kao pokretač protivrečnosti koja će nekad lepu koliko i gordu junakinju spustiti do samoga dna.
je prešao celu hijerarhijsku lestvicu u Stankovićevoj književnoj varoši, od vrha na početku pripovetke spustio se do dna na njenome kraju: od neprikosnovenog golemaša, pred kojim varoš strepi, postaje sumanuti, božji čovek što po mahalama
Poljupci ludi, besni; stiskanje, lomljenje snage; beskrajno duboko, do dna duše upijanje jedno u drugo . . . ; „Okretala bi glavu prozoru, i tamo na nebu, međ oblacima, odmah bi tako jasno i
„kao tekunice” između stražara, razbežali se iz bivaka pod Pečujem: „Trave beskrajne, što su po brdima i padinama, do dna vidika, rasle tu noć, poplavile su logor nekim šumom što je bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
To ja kličem sa dna srca, Isred duše zadrhtane, I te reči straha moga Ja na obe šaljem strane. Kad već mora biti borbe...
Miljković, Branko - PESME
Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. Noćas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpočine. Putuj dok još ima sveta i saznanja: bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj.
Petrović, Rastko - AFRIKA
— To vas zabavlja, da ih plešite? — Ne, ništa me ovde ne zabavlja, ali pokatkad prezirem ih iz dna duše i želim im zla.
Prolazimo kroz ona desno i odmah smo u novom hodničiću, sa čijeg dna prozor propušta kroz rešetke opojno plavilo neba i Okeana.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ako želiš prave sreće Sebi, meni, čedu svome, Iz dna duše kratko reci: Pomoz’, Bože, rodu mome! LXІІІ MATI SINU KOD KOLEVKE.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Neka spuste puške. — Kad vidim dno čaše — odgovara Bora. I preko volje ispili su vino iz velikih čaša do dna. — Tako... Ali pošto smo mi malo odmakli, vas dvojica ima da popijete još po dve čaše.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
svakome pravom piscu i ta jedna potpuno dovoljna, a do te mere da ona sama može bogato izdovoljiti i najduži život, do dna iscrpsti i najradnije stvaranje, a potpuno zasititi i najsuptilnije potrebe.
Smjeh na licu i prijazan svega struka tvoga Netljena je, do dna serca, pažit oka moga; Gledeći te, ja utapam u plameno more, K'o što trepte kada sunce oolistava bore.
Svu tišinu izgna, progna, I veselost moju popra do dna. Nemam mesta, nemam stana, Hodim, brodim po svih strana: Sam sam, nit me kogod dira, Al' ja opet ne nahodim mira.
U svetlosti i u tami Radivoj pred dvorom čami. Bolovi mu grudi stisli, Na spasenje brata misli. Zaman čeka tri dna bela, I tri zaman noći On provede — bez pomoći, Vilovskoga s’ plašeć tela; Kad četvrta zora rujna Svanu otkad
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
O-o! Ama kako su mogli ući?! — čudi se i, uzbuđen, uznemiren, potresen do dna duše, hoda po avliji, noseći u ruci zadimljenu pušku. — Neko mi i zvono skinô s avliskije' vrata!
Simeun se nešto prisjeti, pa nagnu još jedanput. — Nije! Nijesam dobro pogodio. Čekaj, čekaj! — zabrza, izvrnu do dna, pa se strese. — Deset i pô! Uprav pod mjeru. Toliko ti je. Ako mi počem ne vjeruješ, eno ti Banje Luke i carske mjere..
Bojić, Milutin - PESME
Taj poljubac duše pio nam je do dna, I hiljade šara, vrelih kô strast lavlja, Igrahu kô oči dva pantera srodna, Dok nebesa siva bivahu sve plavlja.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Pakao meni, oče, boljezan, draču na put. Rastoči o rastoči raba. Dublje dno duši no stradánju, bez dna reč ova smerna u večernju. Koren je ovo, crva mi, oče, u nagrizánje, rastoči o rastoči raba.
Jer i pepeo će vetri razneti, a nema razrešenja. Tonu bez potonuća, bez dna u nalaženju, bez dna se izgube stvorenja. I tragom kuda sagoreli sve bolnija su obnaženja.
Jer i pepeo će vetri razneti, a nema razrešenja. Tonu bez potonuća, bez dna u nalaženju, bez dna se izgube stvorenja. I tragom kuda sagoreli sve bolnija su obnaženja.
Oh, to je, to. BRATU Oslušni, zapojem, preni tajnom. Teško mi srce, previre tišina u vino, do dna iskapi. Jer nije ovo setva, kukolj ni klas. Pjani ćuv samo prôđe i zašumelo. Oslušni, dozivam, spi rođeni poj.
Prsnuv zanemela smrću dâ glasa struna. 2 I meda ili žuči čaša li ovo puna, bol me — do dna iskapim, mrem neizrečjem u reč. 3 Ne mene, ne mene, brata to u neznanju mog muklije tim potaja ova muči.
MISAO 1 Tišinom čudno sve mi zasvetli — krilata pohodi me ona. Nerođenih zora zapoju mi petli; sa dna iskon-mora potonula, čujem, bruje zvona. 2 Raduj se, svemu si spona, pokoji u tebi svi žive.
7 Tišinom čudno sve mi zasvetli — krilata pohodi me ona. Nerođenih zora zapoju mi petli; sa dna iskon-mora potonula, čujem, bruje zvona.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
U dućanu toplo. Oseća se kako, što se više razdanjuje i dan osvaja, počinje otuda iz dna čaršije, iz donjeg Vranja, i sa vinograda oko Asanbaira, čisto prodirući kroz redove topola što su ispred varoši, da
Ćipiko, Ivo - Pauci
Čitavo po podne vukao se ulicama; nu u najvećoj vrevi, gdje je život kipio, osjeti se osamljen, bez ikoga od srca. Iz dna duše budilo se bolno čuvstvo, neodređeno, bezrazložno; no tek ono ga bijaše osvojilo i on mu se je predao.
se u njemu svaki prirodni osjećaj, dok najednom iznebuha ne osjeti kao da ga iz onih mrkih sjena nešto opominje — i iz dna duše pojavljala se bolna slutnja, zahvatajući ga malo pomalo. Tako se nađe nad zalivom i pobrza niz borovik k žalu.
S njime je pošao i stari Grle. Njegova dna sina već su odavna u Americi; poslaše mu novac da neodvlačno dođe k njima, jer su se uželili da ga vide prije smrti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ne znam kako da zavolim one koji me preziru, kako da se pretvaram pred tobom u nedužno jagnje, kad me ti prozireš do dna srži?
Kada se uveče vraćam kući s plenom, nehajno prebačenim preko ramena, osećam se ispunjen od dna do vrha gordošću. Ja sam jak i moćan, šapućem sebi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Da, i sad često u nemoj tišini, Kad mesec svetli u plavoj daljini Carica vila sa dna se izvija, Na talasima sanano se nija. A vetrić pirka i žubore vali, I tiho trepte kolutovi mali.
Preda mnom prostranstvo puklo... Svedoci vekova slavni. Sa dna se podižu morskog Olimpa visovi tavni. Mirtove šumice tamo sveštene obale kriju, I sanjalački šumno talasi podnožja
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njega je konstruisao još Aristarh, a izgledao je kao izdubljena činija čija je šupljina obrazovala tačnu polukuglu. Sa dna te činije, pa do centra polukugle, uzdizao se vertikalno uvis mali štapić; na unutarnjoj površini činije bili su
domove, da ne sačekaju drugo osvojenje Carigrada, ali je Meletius IV odlučio da ovde ostane i ispije gorku čašu do dna.
Kada stigosmo onamo, berači su već ispunili dvorište, a iz podruma je izvaljano bure vina da se isprazni do dna. Gajdaš je zasvirao, a kolo povedeno. Iza berbe raziđoše se, i gosti i sinovi doma, na sve četiri strane.
Jedna misao kresnu mi kroz glavu. Skočih na noge, otvorih kofer i izvukoh sa njegova dna jedan žuti portfej. U njemu su stojale moje već štampane ili tek započete radnje o mome kosmičkom problemu.
bi se površina naše Zemlje brzo dalje hladila, a pramore koje ju je pokrilo, smrzlo bi se za nekoliko vekova do svog dna.
Ova je imala oblik bubnja. Iz njenog dna virila je cev raketle, odakle će šiknuti mlaz koji će otiskivati voz na njegovom putu po vasioni.
Oni su puni pouzdanja u uspeh svoje misije. Jedan jedini pogled kroz lupu na mineral kraterovog dna i njegovog oboda može, tako misle oni, da dadne odgovor na onu zagonetku. A Mesec ih ima još nekoliko, i ne manje važnih.
Za kratko vreme pokriće se mladi Jupitrovi kontinenti snegom i ledom, a njegova mora smrznuće se do svoga dna. Život se neće na ovoj planeti nikada razviti; njeno veliko otstojanje od Sunca osudilo ju je na sudbinu mrtvorođenčeta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Evo, sine, meni je sad kucnuo najlepši čas, i sat meni više ne treba. — Ura, ura! Drugovi se kucaju, ispijaju do dna, pevaju. — Gospa Leposava, majka Brankova, peva s đacima; gospodin Toma plače.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Matematika nam je svima izgledala nekako kao more bez horizonta i bez dna, u koje su nas bacili te se davimo ili očajnim i bezumnim naporima spasavamo; ličila nam je na zamršeni lavirint, u
Naročito su ispisani stihovima od vrha do dna zidovi u intimnijim odeljenjima ove zgrade i ti su stihovi često bezobzirni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pa bar da nisu goli... Užasi dana i smrtne gladi ogledaju se na svakoj kosti. Kao da su žive lobanje izišle iz morskog dna na svetlost dana. — Oh-la-la... Quelle tgagédіe. Pauvreѕ hommeѕ, rauvreѕ hommeѕ!1 — Klima tužno glavom vođa tendera.
Petrović, Rastko - PESME
da luk zateže; Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć' iz daleka, Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže; Sa dna jezera lovcu dižu se isparenja: Otrovan njima lovac malaksava, usamljen, bez leka; Kroz dušu otiču mi pesme u polja
No u ovoj noći svi su čankovi bez dna: gde iscediti to vrenje! U jutro su opet čankovi prazni; nikakvo osnaženje. To priticala je briga iz matere Kroz dubinu
Ničega Praznog, ko negda što je sna; Dečji lik što materine ruke miju No, noćas tako bol smeši mu se evo sa dna. Hteo bih umiti ga svežom vodom još jednom, Al zalud (ne mogu više pomoći ni pokretom, ni snom).
Sanjati, sanjati, o, slušati da se iz samog dna smrti penje Taj već davno zaostali poljubac za usne njine rumene. Preći i ova rasvetljenja, preći i ovo gorenje...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Sedefna ruža slušala ju je otvorenih usta. U njenoj glavi rojile su se slike Gornjega sveta. Šta je iskrenje morskoga dna prema njegovom sjaju? Šta cvetovi korala prema cvetovima jasmina?
Odlasci? Putovanja? Koješta! Baš je neozbiljna Sedefna ruža u svojoj čežnji da se odvoji od dna i krene ka suncu i oblacima. Mora se znati svoje mesto i ne odlaziti s njega!
Toliko je o tome mislila da se jednoga dana otkinula od dna i s talasima krenula u visinu. Šta je s njom dalje bilo ni rak-samac ne zna da kaže, iako svake večeri izlazi na obalu.
Zašto da čeka? Dokle? U nestrpljenju da što pre krene u čuda Gornjeg sveta, Sedefnoj ruži postade mrzak svet morskog dna. Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora. Šta su talasi prema vetru? Šta šum mora prema pesmi trava i ptica?
Sada je i nju sve više privlačila senovitost morskog dna. Čežnja Sedefne ruže za Gornjim svetom izgledala joj je kao siguran znak nekakvog malog ludila.
i zaboravi na priče o cveću i oblacima, kad senka nečijeg tamnog tela sunu kroz vodu, nečija je ruka zgrabi, otrže s dna i ponose u visine. Je li prošao trenutak? Ili je čitavu večnost putovala?
More je bilo daleko i tiho. Samo su se u uvalici stanovnici morskoga dna komešali pitajući se gde je Sedefna ruža, dok je u izlogu najskuplje prodavnice grada blistalo zrno bisera.
Stade. Stade i žbun. Prižmiriše se gnevne oči i dečak vide: nisu to trnjinice, već kupine crne kao da su stigle sa dna pakla. »Došla kupina da se sveti, znači?
Zadrhta Cvet, od strepnje, ali ne reče ni reči. Nemir putovanja potresao je Kapljicu od vrha do dna i žudnja za odlaskom uskoro postade jača od privrženosti Cvetu. Kroz samu srčiku Cveta prođe jeza: sam!
— Ako se u njega dobro zagledaš i iz dna duše nešto poželiš, ogledalo će se razbiti, ali želja će ti biti ispunjena! — starica se osmehnu, a Lepotica uze
Kroz guste podvodne šume, kao beli jelen, probijala se Srebrenka, dok nisu stigli do dna obraslog koralima i morskim krinovima, posutog zvezdama i školjkama svih mogućih oblika i boja.
A onda je svanuo dan deveti. — Evo ga, svetli! — viknuo je sa dna jame i povukao konopac da ga izvuku napolje. — Oj, iskliznuo je! — dodao je razočarano.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Gore je visoko, a dole — tvrdo! KOŠTANA (hvata se za glavu): Oh!... MITKA (iz dna grudi): To je, Koštana! Pisano! Suđenice ti dosudile. (Pokazuje na kola, svatove.
Šantić, Aleksa - PESME
Ja znam: ti samo do dna piješ čašu I krvlju pojiš ovu grudu našu, Hraneći srce viteštvima starim. Ja znam: ti samo napajaš se nebom, I
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
No ti s̓ molim, dragi gospodaru, pokloni mi dvije vojevode: Bijelića i Zlatokosića, te ih pusti sa dna iz tavnice“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Na jednome mjestu pred njima se u neravnoj stijeni ukaza velika pukotina od vrha do dna podzemne prostorije. Pri zemlji ona se širila stvarajući neku vrstu ukrivena ulaza u nekakvu odaju, tunel ili bog te
— Ili će ovo selo predati sve sakriveno oružje ili ćemo mi s vojskom doći da ga od vrha do dna ispreturamo i pretvorimo u prah i pepeo. X Ustaška pucnjava uzbunila je čitavo selo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Toga dna, kade izdignu se te odu kućne straže; presuše oči, nos i usta, odleti svest i svako ovde osećanje iz tela, i zaseknu
Godini punost časova, prohod i nastanuće, menu mesečnu i uštap, dna i noći ravno služenje, zemljano klijanje i rastenje, vetrova razilazenje, širine i dubine morske stojeće, i po njemu hodeći
DUBOKE VODE Ka neke što su duboke vode te im se dna ne vidi; a druge što opet tesno i pomalo izviru, a ne zna se otkud im je glava; i nekim čuje se huka ispod zemlje s
moru i faraon s poterom sustižući ih straga, — prekrsti sa štapom otoku onu morsku i taki razstupi se more na dvoje do dna: od vode otud i otud s leve i s desne ruke okameni se voda i ka visoki duvarovi stajaše, a dno se presuši.
Dade ga do dna raskopati, pak sô po njemu poseja kano da se već k tomu ne spomene, ni se više sagradi. (A gde to da bude?
I zaradi ovakvoga posla to se je pronašlo onda, kade su Rimljani svim ovim svetom vladali; to meseca septemvrija prvoga dna početak novom letu uzakoniše i njegov broj u petnajst godina dokonanje položiše. Na troje učiniše ovo čislo.
Preko sveta svakad duše vetar tako da dosta put i strehe s kuća raznosi i vode klati sas dna, al’ kad s glave stane otkud mu je započetak, onda tim časom svud se potiša. Eda li i mešini naduhatoj što čini kvar?
Ako li je poduga noć, pak jedva čeka da bi brzo svanulo i nagleda se dna, te što za videla uposluje. Zato Bog videći mu našu nelagodnost dvostruko nam dobi dade: leto za staranje svoje hrane
I polegaše svi dok ozdrave. Kad se napolju doču da oni svi bolestni leže, trećega dna dvojica — Simeon i Levija (jednomateričići s Dinom) — Jakovljevi sinovi, latiše mačeve onako nazubni ka lavovi,
Ako pak da ne bijaše nafriško k Hristu zglednuo i namolio ga pomoći, to bi i do dna mora dopro. Ama kad se u zlu vide (uze ga talas premetati) stade onda prepredati na tanko i sitno mrviti, zabuni se i
ako bi i koji ponajveštiji zgodio se biti dumendžija u korabu na širini morskoj, na veliku vetru i talasu silovitu do dna blizu gnjurajući se s premetanjem, a društvo je u korabu njejednosložno i vrlo preplašeno.
duhnu jaki vetar, udari holuj silovit s božijim trepnućem, diže se more s talasom i jednako s brdima visokim i do dna se razdeljiva. A što su čunice? Malo im talasa i vala — sve širom se potopiše i s vojištani odoše u džombos na dno mora.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
a džigljasto čupe Zone razvi se u vitku devojku Zonu, samo oči što ostaše one iste — krupne i tamne, s dubokim kao bez dna pogledom... Kao derište nije cenila ni mnogo polagala na lepotu svoju, a ni na to što je čorbadžijska ćerka.