Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Namestim tu Dobrosava i kažem mu da pazi dobro... Onda s ostalom trojicom stanem pred vrata i lupnem jako... Ne bi odgovora zadugo.
Ja već odgovaram... tražim da otvori, a ona me moli da pričekam dok se obuče... U tom čujem Dobrosava gde viknu: »stoj !... stoj !«... i puče puška... Potrčasmo tamo, i Vidim Dobrosava, gde skače u potok...
U tom čujem Dobrosava gde viknu: »stoj !... stoj !«... i puče puška... Potrčasmo tamo, i Vidim Dobrosava, gde skače u potok... Pogledam: onaj leži u potoku, a Dobrosav ga drma za ruku. — »Šta je bilo ?« pitam Dobrosava.
Pogledam: onaj leži u potoku, a Dobrosav ga drma za ruku. — »Šta je bilo ?« pitam Dobrosava. — »Ja stojim, veli, pod prozorom i čekam... ćutim tako, dok on odjedanput izleti kroz prozor... kao vreća...
Lezi, spavaj ; sutra moramo raniti... da opet malo pijemo... Njemu se ne spava, zato je probudio Dobrosava, ali mu sad žao umorna čoveka, kome se jako spava... Vidiš kako on lepo sa njim! ... Pa neka ga nek spava...