Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I sve dok nije stigao do parade, nije više nikom dao mira. On se okretao i vrteo oko Engelshofena i dovikivao i svojoj pratnji u idućim kolima.
On se okretao i vrteo oko Engelshofena i dovikivao i svojoj pratnji u idućim kolima. „Palavičini“, dovikivao je svog oficira u idućim kolima, „vidite li one ljude pred nama? Kakvi lepi ljudi, kakvi lepi, stasiti ljudi!
Dok su sluge Isakoviča počele da pripremaju prtljag, koji je bio donet za Pavla, Petar je, zagledan u daljinu, dovikivao brata: „Ej, debeli! Sad znamo što idosmo na Turčina, Franceza i Prajsa! Sad znamo što smo puni rana!
On je, s vremena na vreme, dovikivao nešto svojim husarima, što je izazvalo mnogo smeha. Zagledao je poklone za Pavla na dnu kola i počeo da nakusa vina.
Zagledao je poklone za Pavla na dnu kola i počeo da nakusa vina. „Kažite kapetanu da se mahne žena!“ dovikivao je slugama. Pavle se onda poče praštati i reče, brzo, Petru i Petrovoj ženi: „Ne bojte se! Ja odoh!
prvom prenoćištu, u Granu, naterao je Isakoviča da se kockaju i uzeo je nekoliko talera Pavlu, pa se pri tom cerekao. Dovikivao je Isakoviču: „Kapetane, sunce vam jarko, još ja mogu da vežem učkur čvrsto! Ali sam, eto, kod žena, ostario!
Pri prelazu jednog jarka, punog vode, gospožica Tekla bila se uplašila, pa je skočila ocu u krilo. Božič je dovikivao kapetanu, da uzme u krilo njegovu ženu. On mu, kaže, to dozvoljava. Pavle na to preblede.
Strndžali su se, gore nego poslednji, u Futogu, kad ostanu u mraku, da seno denu, a mladi su. Valdenzer otac, dovikivao je Božiču: u redu! Mladost će uvek pobediti!
Čovek je za njom zalupio vrata. Negde su se otvorila još neka vrata, u stepeništu, neko je nešto dovikivao, ali se brzo sve stišalo.
Ceo se čovek promenio. Bio je oživeo. Neka im kaže – dovikivao je Pavlu – da ih stari Engelshofen nije zaboravio. „Die schoenen Croatinnen!
Onaj ko je dovikivao, morao je znati, dobro, raspored soba, i prozore traktira. Poznao je, po tom glasu, Lađeviča. Odmah zatim ču kikot iz
Nisam ni ja ditence!“ Njen muž, svež, nagizdan, sav u srebru i kićankama, tako rano, obilazio je, dotle, kola, i dovikivao je, kroz smeh, Đurđu, da je našao jednu levču, na prvim kolima, napuklu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uzalud im je kapetan Antonovič dovikivao deleći karte i kupeći zlatnike, oni su se bili najposle otkravili i raspoložili, gurajući stočiće i ljuljajući se po
Ćosić, Dobrica - KORENI
Svi koji bi ga toga dana sreli znali su kuda ide. Drukčije su ga pozdravljali. Drukčije im i on otpozdravljao, dovikivao im da ne gaze celac i zaobilazio ih terajući konje van prtine.
Krakov, Stanislav - KRILA
Neko razdrljenih, maljavih grudi smejao se sa vrata kolibe. — Ne boji se on, nosi svoj fetiš na srcu, dovikivao je Sergije, koji je tek uskakao u široki kombinezon. Ipak nije bio veseo i licem mu se razlilo žutilo.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mlađi brat, uređujući u magazi ponova kupljen espap, glasno je otuda dovikivao i govorio koliko je od čega dovučeno, a on bi to ovamo pažljivo, pomno beležio. Uto dođe č̓a Marko.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Smerno me pozdraviše. Nisam ništa čuo od onoga što mi je čovek dovikivao s one strane potoka i zato im rukom dadoh znak da pođu uz vodu. Oni to učiniše bez pogovora, s poverenjem.