Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I dok bi čovek okom trenuo, na brdu gore ostade sam Živan. Ostaviše ga njegovi. On zastade malo, pa doviknu: — A neka te, kume, neka! Naći ću ja tebe i sutra! To reče pa nestade i njega. Zarožani brže opučiše naniže u selo.
— viknu Purko. — Vrata su mu otvorena! — Šta veliš? — upita čiča ozgo. — Dođite, braćo, slobodno! — doviknu mu Purko što igda može. Čiča Sredoje mahnu rukom onamo za brdo.
Ispade pred kuću Boško i odazva se: — Ko viče, more, ko? — Siđide amo dole, siđi! — doviknu mu pop otežući. Boško pohita naniže, pa kad ugleda popa, pritrča radosno vratnicama i otvori ih.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Turci se behu sasvim povukli... Vojvoda Anta, videći da se opet počinju pribirati, doviknu Zeki: — Vrati se u šarampov!...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Ne toliko da se zdravi, koliko da ga vide, čuju prolaznici i ako je ispred njega kakav kamen, jaruga, doviknu mu, opomenu ga, te da on to obiđe, ne spotakne se, upadne. I tako, svako jutro iziđe više varoši do raskrsnice.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali, vi, tamo, na Dvoru, uvek ste bili velika dupeta.“ Zatim, nagnuvši se nad balustradu paviljona, starac se isprsi i doviknu Isakovičima, koji su stajali oko zastava. „Danas ću deliti dupli profunt, i, za svaki švadron, bure vina.
da mrtve iznose u otvorenom sanduku, i, da mora, otsad, da ih sahranjuju u zakovanom sanduku, neko mu nešto, iz gomile, doviknu. Grof se bio zbunio.
Kirasir je zatim sa profozom potpisao nekoliko papira, a zatim je pošao vratima. Pavle mu onda doviknu da želi da se tuži zbog arišta i da traži da ga izvedu pred Garsulija, a ako to neće, onda pred Engelshofena.
zbunjeni Isakovič, u kolima, ču još samo kako im Trandafil želi da prijatno i mirno putuju, ili kako im nemecki doviknu: „Eine angenehme und ereignislose Reise!
„Mnila sam da smo istih godina“, reče, tiho, skoro nečujno, Pavlu. Božič je to, ipak, čuo, i doviknu: „Oće ševa da se pohvali, da je tek prešla tridesetu!
Isakovič, koji je bio navikao na konja, i nije voleo da se penje, uzbrdo, pođe za njom, ali joj doviknu, i to, da treba da se vrate. Činilo mu se da je daleko, u proleće, u neki lepi proletni dan, otrčala. Bila je lepa.
To mu omogućuje da, uveče, u flautu, svira. Trebala bi mu samo mlada žena. Božič mu onda doviknu, da je to bar lako. Eto mu Francl, domaćinova sobarica.
Smejali su mu se obojica Božič mu doviknu: „Alal onom, koga je ova mala, noćaske, u krevetu imala!“ Za trenut se činilo kao da Isakovič hoće da skoči iz
Bio se okrenuo ka Pavlu, ali sa tronošca nije silazio. Gledao je Pavla, sa naočarima na nosu. Doviknu mu, da mu kaže, ko je i šta želi, u ovo pozno doba.
Pavle je posmatrao i mladića, u crnom odelu, nepoverljivo. Kopša mu tad doviknu, da je on Kopša, a da je taj mladi čovek njegov dragoman, pred kojim nema tajne.
Agagijanijan toj ženi doviknu: Anastas Veliki! Anastasius der Grose! Vrata se, posle toga, otvoriše, kao sama. Ona su se otvarala, sa trećeg sprata,
Uze oružje, pa nagnuše bežati. A kad psi u Crnoj Bari zalajaše i straža joj doviknu: Ko je? – ona, gazeći vodu sa mojom majkom, kaza: Robinja! Pobegoše Turci ka Užicu! Gut Jawohl? A deda Teodor?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ciknuše uplašeno, kad videše da se on zabatrga, i tek im onda odlaknu, kad im on tiho doviknu da tamo ničeg nema. Dok je on grabio uzbrdicom, one su išle za njim, na izvesnom odstojanju, šapućući zabrinuto i
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Navrati, bolan, Savka, ta nismo se potukli oko pečenih krompira — doviknu joj komandir. Opljačkani konjokradica obori glavu, pogleda u svoje mamuze i zamišljeno reče: — Svakom je bog dao neku
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Trči magare, trči on, dok mu dotuži te on stavi i sebi komad kreča, pa poteci uz magare... Kad su bili uz kuću, doviknu on ženi: — Pridrž' ženo to magare, a meni valja još letiti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Možda je požar — pomislih i lagano se podigoh, da ne bih probudio one pored sebe. — Čuvaj se pasa, gospodine! — doviknu čobanin, pa se i on diže te iziđosmo zajedno.
— Staraćemo se, dedo! — odgovori Petar nišandžija. — Ni koske da im niste ostavili! — doviknu stari i, već nemoćan, zastade naslonjen na štap. Skrenusmo i mi u onu oranicu. Začudo, topove nismo ravnali.
Oficiri posedali oko stola za rasklapanje na kome je beo čaršav i ručaju. Potporučnik Aleksandar poznade neke, te im doviknu s konja: — Ručajte brže, dok nije naišla pešadija! — onda se okrete meni: — Znaš...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Opet se neki zasmejaše, a jedan doviknu: — Biješ li ti đake? — Bijem nevaljalce, a dobru decu volim, odgovori učitelj i skrenu oči na đaka, koji mu prilažaše.
Ona se nasmeši nekim bolnim osmehom, pa mu doviknu: — Stanite, kud bežite!... Zar sam vam još neprestano tako strašna i odvratna, te me večito izbegavate ?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Domaćini! Čak gore ču Sofka jak glas sa oštrim i stranim naglaskom. — Sofke, udara neko! — doviknu odozdo mati. Sofka ostavi čišćenje i poče silaziti. — Pa što ti, nano, ne otvoriš?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nije kročio sto puta a mećava zavija. Kako naprijed ona sve to jača. Serdar doviknu nekoliko puta, svojima da hitaju e će ih on stići.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Jesu li muški? — Oba muška! Tola otrča niz put. — Ej, ti, trapavko! Sutra pre zore da si došao! — maznim glasom doviknu Simka uvodeći volove u dvorište.
Držeći pečat u ispruženoj i podignutoj ruci, Aćim ga zagleda. I ostali ga okitiše očima. A onaj isti doviknu: — Aćime, ako boga znaš, pokaži nešto veće, malo krupnije daje! — Pa sudnica je veća. Mi ne damo u nju da uđu!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nikada ti ovo neću zaboraviti! Ali momak je čvrsto držao mrežu. — Ne ide to tako! — doviknu joj. — Celog se života mučim da bih se obogatio, pa ništa! Staviću te u kavez i voditi po svetu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad ga Kalimahos, vraćajući se kasno u noć iz varoši, jednom onde opazi, doviknu mu: „Šta radiš ovde, srećni čoveče?“ Aristarhos mu ne odgovori ni reči, ali kad se pesnik izgubi u mraku, reče on
Sve tri dvorske dame, koje su pažljivo slušale ovaj razgovor, počeše da se kikoću. „Nisam nimalo nestrpeljiv!“, doviknu crnojka Arhimedu. „Nisam nimalo ljubopitljiv!“, dodade riđokosa.
“ Kopernika spopade bes, oseti potrebu da se sa tim podrugljivim razmetljivcem obračuna, pa mu doviknu: „Misliš li, brajko, da sam pijan, pa da smeš sa mnom da teraš šegu. Varaš se!
Bujna kosa padala mu je na grudi i potiljak. I oba druga njena deteta behu ukusno i svečano odevena. Ona im doviknu: „Hodite brzo ovamo u kujnu da se ogrejete!“ Deca dođoše i okuniše se oko ognjišta.
„Pa pričajte nam o tom Vašem hrabrom prvom koraku!“, doviknu mi ratnički gospođa Lavoazije“. Pričam dalje. „Sva je sreća da se problem o kojem sam govorio može raščlaniti u dva
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I sv. Petar siđe, pa se još brže negoli prvi put povrati i još sa samih rajskih vrata doviknu Gospodu: — Gospode, opet Srbi! A sa svojim dobrim izrazom Gospod ga upita blago: — No? A sad šta hoće?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ni tebi, pope, ono što ja tebi rekoh! — doviknu mu dijete, a pop se ugrize za gubicu. SLIPAC I HADžIJA Uhvate hajduci nekakva slijepca, te mu sve što je kod sebe i
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ala, dico, leć'! — doviknu s kućnog praga majka im. — Ko će vas sutra budit'?... — No oni popostaše još neko vrijeme. Ivo posmatra Marijino lice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Marrrš! Marrrš!“ — razmahujući bičevima. — Drum je zauzet! Odsečeni smo! Nalevo krug! — doviknu nam potpukovnik Blagojević i krvavih očiju prolete pokraj nas.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al̓ ne sluša zlosretna đevojka. Viknu jednom, pa ga ne doviknu; drugom viknu, doke ga doviknu. Maksim vrana konja povrnuo, osluškuje šta će besjediti, a đevojka grdno progovori: „O
Al̓ ne sluša zlosretna đevojka. Viknu jednom, pa ga ne doviknu; drugom viknu, doke ga doviknu. Maksim vrana konja povrnuo, osluškuje šta će besjediti, a đevojka grdno progovori: „O Maksime, nemala te majka!