Radičević, Branko - PESME
ljuto se prepade, Zaboravi tu desnicu čilu, Bedeviju obrte pretilu, Pleći dade i pobeći ćaše, Al' Mileta 'vako dozivaše: „Stan', Turčine, a tako ti Boga, Ta jedan će samo na jednoga!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pa Prijezda ljubu dozivaše: „Idi, ljubo, u pivnice donje, te donesi vina i rakije“. Uze Jela dva kondira zlatna pa otide u pivnice donje.
su konja opkovali, zlatni rati biju po kopiti, a na prsi divna silembeta) i na ruci sivoga sokola, te Maksima zeta dozivaše: „Na poklon ti konjic i đevojka, i na konju i srebro i zlato, i na poklon siva tica soko, kad si tako viđen među braćom“.
kalpak i čelenku (u čelenci alem, kamen dragi, koji sjaji kako jarko sunce, pogledati ne da u junaka), te Maksima zeta dozivaše: „Na poklon ti kalpak i čelenka“. Miloš dara divno privataše. A da vidiš zlosretne punice!
kamen dragi: kade ide momak sa đevojkom u ložnicu, da ne nosi sv̓jeće, nek svijetli alem, kamen dragi; te Maksima zeta dozivaše: „Na poklon ti od zlata košulja“. No se čude kićeni svatovi, no se čude daru latinskome. No da vidiš dara iznenada!
Neko čudo beše sagučio i turio pod pazuho svoje, a kad dođe k braći svatovima, po imenu zeta dozivaše, dozivaše, pa ga ogrtaše, ogrnu ga kolastom azdijom, savrh glave do zelene trave pokri zeta i konja dorata (ja kakva
Neko čudo beše sagučio i turio pod pazuho svoje, a kad dođe k braći svatovima, po imenu zeta dozivaše, dozivaše, pa ga ogrtaše, ogrnu ga kolastom azdijom, savrh glave do zelene trave pokri zeta i konja dorata (ja kakva je, — jada
Svetoga Đurđa, s vojskom ode uz tu vodu Drinu; kade dođe Jadru, vodi ladnoj, u Dobriću selu osvanuo, Dobrićane Srblje dozivaše: „Od’te, more, konje privatajte! Pravu raju nigda robit neću, a s hajduci kako načinimo“.