Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sutradan odem sa Arsom na jedan doksat, odakle smo gledali vrlo mnogo svakojaki’ oficira u manastirskoj porti. I ja se začudim — priča mi moj otac — kad me
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ovo se ne zna ni ko pije ni ko plaća. — Piješ, eto ti! — reče mu Vidak ispevši se gore na doksat i pokazavši rukom na kafu pred Milunom.
Ono momče jedva se dokotrlja do jednog ambara, pa spusti bubanj i prući se pored njega na travu. Sreja se pope gore na doksat, skide gunjac i metnu pod glavu, pa leže i on da spava.
Često se popne gore na doksat, vidi. Sreja još spava; njega ne dira, samo se tek iskašlja i često pogledi u gunjac Sreji pod glavom, onde gde je džep.
— Probaj još, pa ako se baš nikako ne može, onda ćemo gledati!... — reče Vidak kad se ispeše već gore na doksat. Malo-pomalo utiša on Miluna, te pristade da Sreju još drži za neko vreme, jer mu Vidak u četiri oka kaza da ga može
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To ga osvesti... Pa kako behu poleteli na nj, on jurnu slobodno kao lav, progura se kroz njih pa stade pred sami doksat. — Raspnite me! — reče i raširi ruke. — Raspnite me! I preseče okom... Strašan pogled senu ispod sedih veđa...
Velimo li? — Velimo! — Onda, Ivane, evo! I on uze štap koji mu Jova pruži, pa ga dade Ivanu... Ivan se prepe na doksat, pa se poljubi s Jovom. Popa reče: — Ivane, da nam se zakuneš da ćeš česno i pošteno vršiti kmetovsku dužnost.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Drveni doksat opkoljavao je dvorište, na spratu, pun cveća u ćupovima, koji su ličili na pletene kotarice. Nasred dvorišta bio je
ga onda odvede do jednog ormana, i pokaza mu vratanca, koja su iz te sobe – koja nije imala prozora – vodila na doksat, iznad obližnjih krovova.
Kad iziđoše na mali doksat, u gvožđu, i loncima cveća, pod njima je bila, svetlucava, mračna, cela Vijena, sa svojim krovovima, ulicama, crkvama,
Na doksat je izlazio ceo tek kad pade mrak, da se nadiše vazduha. Prekodan je, tako, gledao, neku ženu, ili čoveka, u teme, kako
Vide bulke! A pošto je bio ostavio noću otvorena vratanca, koja su vodila, iza ormana u sobi, na doksat, bio se osvežio.
Iz tog sna se probudio, kao okupan, čist, u duši, i veseo. Kad se Sunce rađalo izišao je na doksat, krijući se, iza zida, a zagledan iznad krovova u daleka brda, iza kojih je, negde, ostao Cer, na kom je opadalo žuto
A kad je neko nekoga tražio u Engelbirti, virio bi kroz čipkane zavese na vratima, dok ga nije našao. Doksat je bio sav u ladoležu, a sa njegovih stubova visili su lonci sa cvećem, sa crvenim smrdljevkom, u cvatu.
Ona, međutim, nastavi da se dere i vrišti. Ko zna šta bi bilo, da Sep nije dotrčao i zgrabio Rezu i poneo je, niz doksat, kao što se pijani izbacuju, ili kao što se džakovi iznose.
Njegova soba bila je nad ulazom traktira, nad svodom, ali je imala doksat, iznad avlije, oko koje je bila bašta. Bašta je, posle kiše, sa svojim poznim ružama, još mirisala.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sve te kuće imaju pred glavnim vratima suvotu ili doksat, na kome se u jesen suše pocrveneli nizovi paprika, a gdešto su i zidovi pokriveni njima, ređe i duvanom.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Rista bojadžija već se pobio i zatvorio u kuću. Seo na doksat, puca iz puške, silom nagnao ženu da mu peva, a on iza sveg glasa grdi i psuje gospodu „stoparce“.
Sproću ove bila je mala soba u kojoj su sedeli, spavali. Od te sobe pružao se drven, suv doksat, krevet, po kome je svagda bilo gomilice kupusa, crna luka.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A pred Tapurovom mehanom sleže se narod sve više i više, pridolazi kao povodanj posle plahe kiše. Stolovi, doksat, stepenice, — sve je to načičkano narodom, koji se utajao, pa, ne dišući, sluša učiteljevo čitanje.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Svaka bi odlazila gore, na gornji sprat, i na onaj doksat, gde bi on obično sedeo. Ponizno, sa strahom, ne smejući od veličine — jer takav im je veliki i strašan izgledao — ni
Stanković, Borisav - JOVČA
I U dnu dvospratna kuća, s tremom i od pola s doksatom na stubovima, pod širokom strejom. Levo, od trema na doksat vode drvene stepenice.
Levo i desno oko kuće lisnate voćke. Uza stubove, i uz doksat, čak do krova, penju se loze, čardaklije. Letnje jutro. MARIJA (na doksatu namešta po minderluku jastuke, ide
MARIJA (prstom na ustima daje joj znak da ne viče): Došao! MAGDA (skinula nanule, u čarapama penje se na doksat tiho, ljubeći se sa snahom): Kada? MARIJA Sinoć.
NACA (otrči iza kuće desno). SLUGA (dolazi s leva i staje pod doksat): Da otvorim kapiju? Konje i kola da izvodim? MARIJA Ne, ne smeš, ne smeš.
VLADIKA (ulazi, blagosilja Velu koja ga ljubi u ruku, pogleda na doksat, polazi stepenicama). VELA (otrči brzo gore Jovči): Tato, evo vladika ide! JOVČA Ako je. Sigurno prvi put dolazi.
Aferim, Jovče! pa tiha, meka, čežnjiva svadbarska svirka. JOVČA (izlazi iz sobe na doksat; ljut što se njegovi ne pojavljuju; s počecima već sumnje i slutnje neke teške tajne jer vidi da Vaskini prozori još nisu
JOVČA (osvešćuje se, diže se u vratima; pipa se po silavu, gleda je li mu revolver pun, braća ga, nagne se na doksat, besno, prigušenim glasom): Konja! (Silazi teškim koracima, predišući.
Ćipiko, Ivo - Pauci
poznajem te. Uto gostioničarka donese večeru. Ivo se zalaže i zamišljen je, na mahove gleda u noć, na vrata što na doksat vode. Večeras mu je ugodno u društvu, i sama soba izgleda mu prijatnija no inače.
Sudac je ipak... — To baš nije žrtva! — opazi doktor, i pogleda na Ivu. — Biće, — promuca Ivo, diže se i iziđe na doksat. Stoji neko vrijeme prislonjen na željeznu ogradu doksata i misli na pošljednje riječi sudbenoga pristava.
— Sada! Kamo?... Čekaj da vidim je li kavana otvorena, — govoreći, carinski činovnik diže se i pođe na doksat. Vraćajući se, odmah reče: — Ne vidi se svjetlosti! — Pa, vidivši da je sklenica prazna, iziđe uza stube, u svoju sobu.
Šantić, Aleksa - PESME
Noću, kad mjesec topi se po granju, Ona mi dođe na doksat kô neki Šum tajni. Mirno, u čudnom treptanju, Uza me sjedne, i njen veo meki Šušti uz moje bokore doksatne, Kô
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Voleo je da ga pesmom i bude i uspavljuju. Kad leti posle ručka prilegne na doksat da se odmori i pridrema malo, voleo je da čuje tihu pesmu, i one su to znale i tiho bi tada zapevale: Slavej-pile,
A kad bi ustao, potrčale bi odmah na doksat da ga posluže. jedna mu nosi na poslužavniku parče stambolskog ratloka, čašu studene vode i čašicu mastike, a druga —