Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Na leđima nose „dolamu“ od crnoga sukna, koja je slična muškom gunjčetu. Na nogama su samo opanci, a na glavi šamija, poglavito zejtinjave i
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
je gospodar Sofra mrzeo advokate, ali ipak laskalo bi mu da ima sina „fiškala“, pa da nosi vremenom jošt drukčiju dolamu i ćurdiju nego li on. Razmišlja.
— Jesi l’ sasvim prepravan, Sofro? Nisi li što zaboravio? — zapita Čamča. — Sve je u redu. — Jesi l’ prepravio dolamu i ćurdiju? — Jesam i pojas, i samurkalpak. — I čizme sa srebrnim mamuzama? — Jesam, i srebrom okovan štap.
Kad sam potukao te lopove, imao sam na sebi običan jankl. Hoću li se u njemu? — Nipošto. U dolami! I moler je za dolamu. Gospodar Sofra reši se za dolamu. No kad je već dolama tu, mora biti tu i ćurdija i sve ostalo što tome odgovara.
Hoću li se u njemu? — Nipošto. U dolami! I moler je za dolamu. Gospodar Sofra reši se za dolamu. No kad je već dolama tu, mora biti tu i ćurdija i sve ostalo što tome odgovara.
Tako gospodar Sofra izvadi sve paradne stvari: čakšire, čizme sa srebrnim mamuzama, dolamu, ćurdiju, pojas i kalpak, i tako će se namalati, ali, naravno, sa nadžakom u ruci.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Majka, pak, kumu poklanja košulju, a otac neko oružje (sablju, pušku ili veliki nož) ili lepu dolamu. Na kraju obrednog šišanja, kosa se pažljivo prikupi i ostavlja na naročito mesto.
Matavulj, Simo - USKOK
Trebalo je još samo da obuče zelenu dolamu, da natakne kalpak, da pripaše jednu od onijeh sabalja što višahu u bogatoj oružnici, pa eto ga, kakva su ga zapamtili
Radičević, Branko - PESME
Klonu meni niz dolamu ruka. Ukraj mene Srba nijednoga, Sve s' uplaši a od jada moga; Ta strašno ga beše i gledati, A kamoli njemu udariti!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
229. Oj, soldati, braćo nerođena! Nerođena, kao i rođena! Skin’ te s mene zelenu dolamu, Na dolami tri džepa svilena; U svakom je po ruža rumena: Jednu dajte mojoj miloj majki, Nek kupuje pšenicu
- muška i ženska gornja odeća, obično s rukavima, duga do ispod kolena, od ljubičaste (mor), zelene ili crvene čohe; dolamu su nosili janjičari, a kasnije postaje deo svečane narodne nošnje donosac (vokativ: donošče) - donosilac, onaj koji
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Usta mu se gubila u zdepast, kratak vrat i podvaljak. Obučen u široke, ne čohane čakšire, u dolamu, sa silavom, čizmama više kolena i crnom šubarom.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dam mu nešto novaca te ode u Irig i kupi mi dolamu plavetnu i čakšire i crvene [h]ajdučke opanke, pak sutradan rano, nimalo ne oklevajući, ’ajde s njim zajedno preko
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Pa i taj kuršum, što nam Staniši Sa masnom krvlju prska dolamu, Poslanije je zlobe njezine.... RADOŠ: To li je uzrok koji vas goni Da se predate crnom sotoni?
) JELISAVETA: E lepo! lepo! Samo da znaš Kako te diči gornja haljina! (Smejući se pipa mu dolamu.) Baš pravi purpur!... Gde si kupio? ...A skup je, znam? KAP.
Petrović, Rastko - PESME
Ako te ljubim pod vrat, šapnuću Klevetu: ko ti reče mor-dolamu! Mor-dolamu, crna hata besna svata, ah Koštano Mnogočisna, mnogolepa, mnogocvetna, okupano, Okupano. Oh prokleta!
Ako te ljubim pod vrat, šapnuću Klevetu: ko ti reče mor-dolamu! Mor-dolamu, crna hata besna svata, ah Koštano Mnogočisna, mnogolepa, mnogocvetna, okupano, Okupano. Oh prokleta!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
nosili su najviše čohane plavetne čakšire, donje na nogama čarape i opanke, gore čohane đečerme i koporan, gdjekoji i dolamu zelenu ili plavetnu, a povrh svega kupovni gunj; na glavi ili ćelepoše ili fesove ili svilene kape kićenke, od kojijeh
Stjepan sa pašom Podgoricom, koji mu je bio oborio kulu i zarobio ženu: Kad on viđe pašu Podgoricu, proreza mu zelenu dolamu, pa ga uzja kako i paripa, odjaha ga gradu dubrovniku, pa prodade njega u Latine, u Latine, za meke rušpije, neka vuče
Pogođen neprijateljskim zrnom, klonule ruke niz čohanu dolamu, on se drži tako kao da se ništa nije dogodilo — „da ne tura strave u družinu“, jer zna da će Turci.
dijete Grujicu: na pleći mu udara košulju do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji zelenu dolamu, na kojoj je trideset putaca: svako puce od po litru zlata, pod gr'ocem od tri litre zlata, i ono se na burmu
njeg meće tananu košulju, do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji tri tanke đečerme, pak dolamu sa tridest putaca; po dolami toke sakovane, zlatne toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire; a svrh svega
kano i sestrica; ja na domu imam ljubu vernu, plemenitu Jelicu gospođu; a sve bi ti, brate, oprostio, ali si mi izdr'o dolamu, već daj mene tri tovara blaga, da iskrpim na dolami skute“.
sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune; Marko igra kolom uz kadune, Marko paše sablju okovanu, Marko nosi zelenu dolamu, Marko pije uz ramazan vino, — još nagoni odže i adžije da i oni s njime piju vino.
Marko igra kolom uz kadune, Marko paše sablju okovanu, Marko nosi zelenu dolamu, Marko pije uz ramazan vino; pa mu prosto da sam pije vino, već nagoni odže i adžije da i oni s njime piju vino!
o zlu govoriše: na jadnoga Marka potvoriše: da ti igraš kolom uz kadune, da ti pašeš sablju okovanu, da ti nosiš zelenu dolamu, da ti piješ uz ramazan vino, još nagoniš odže i adžije da i oni s tobom piju vino! Zašto kalpak na oči namičeš?
Ako l' nosim zelenu dolamu, mlad sam junak i dolikuje mi. Ako l' pašem sablju okovanu, ja sam sablju za blago kupio. Ako igram kolom uz kadune, ja
knjigu nakitio, knjigu vrže na jelovu granu, otkuda je s puta na pogledu; zlatan divit u bunar bacio; skide Marko zelenu dolamu, prostorije je pod jelom po travi, prekrsti se, sjede na dolamu, samur-kallak na oči namače, dolje leže, gore ne ustade.
divit u bunar bacio; skide Marko zelenu dolamu, prostorije je pod jelom po travi, prekrsti se, sjede na dolamu, samur-kallak na oči namače, dolje leže, gore ne ustade.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko ti skine ćurdiju, podaj mu i dolamu. Ko god od tebe ište, ako imaš — podaj; ko tvoje zanosi, ne diraj ga; što li daš u zajam — ne čekaj vraćanja; ko te
Gosti me — častiću te. Ko ti skine đurdiju — podaj mu i dolamu. Jedan duvar zida a drugi pak razmeće. Tojaga što zna, što li smrdi, što li miriše. Gde je, tu je.