Obradović, Dositej - BASNE
76 Jarac i bik i lav Bik upazi iz daleka lava strahovita, uplaši se, pobegne i sakrije se u tuđu pojatu. Domaći jarac uzme ga terati, preteći mu s rogovi.
polovina naroda po nekoliko meseci gladuje i s kojekakvim korenjem živi: kad mu ono malo žita dospe, navale ne samo domaći nego i sa strana kaluđeri i fratri, i s guvna razgrabe mu hranu. Kad se vuna stuže, eto ti kaluđera!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mlađi priđoše ruci i ocu i materi, i onda zasedoše za večeru. Za večerom se vodio običan, domaći razgovor. Govorilo se o vršidbi, koju je trebalo sutra početi. — Bogami, deco, požurite.
Onaj tihi, mirni, domaći duh što se dojako beše ućutkao u njemu, poče se boriti... Ali Stanko steže srce. Uguši te misli i truđaše se da sasvim
Mesta sklonitija nisu ni išla u zbegove. Tu se vodio domaći život, ne onako kao pre ustanka, ali bar je čeljad bila pod svojim krovom zaklonjena, ako ni od čega, ono od zla vremena.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sve, sve se promenilo; samo domaći pet’o posred njih ostao još onaj lepi, stari, letošnji petao. Pokisao, istina, malo i on, i kresta mu, k’o rek’o bi,
I sve će se to povešati u odžaku i po ostaloj kujni tako visoko da domaći mačak može samo videti sve to i zazubice dobiti, ali se neće hasniti!
Njemu se obraća posle nasamo, i razgovara s njim, a domaći češljaju perje, kikoću i pevaju. — Nisam ti doš’o baš čerez jela i pića, gazda-Petre, a za koje ti opet fala — veli mu
I što bi mogla za pola dana da svrši, to njoj traje ceo dan, pa i dan i po. Gde radi, tu i ruča i večera, jer hteli domaći ili ne hteli, — moraju da je zadrže na ručak. A ona se baš mnogo i ne cifra.
On se nikako nije mogao da prilagodi takvom životu, jer je, kao i svi njegova roda, voleo miran i uredan domaći život. Zato je, čim je stao na snagu i postao, tako reći, sam svoj, ostavio i frau-Gabrielu i (što je kod mačka retka
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Momčad je imala da bude upućena u ruske horove, da peva. Domaći puk, u Kijevu, bio je, tada, grenadirski, broj 5. Bio je osnovan godine 1700, i jedan od najstarijih pukova stajaće
su bili navikli, po sirmijskom, husarskom, običaju, da puste da im se sablje po kaldrmi vuku, pa ih je taj zvek, domaći, razveselio. Vitkoviči su imali lepu komandu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pokazuju više osećajnosti, koja je ranije bila mahom ograničena na domaći život. Takođe se kod njih zapaža neka naročita srdačnost, topla i dirljiva, koja izgleda uvek kao zbunjena i neuka.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kum nadevanjem imena daje legitimitet novorođenčetu i svečano ga uvodi u domaći kult, u porodičnu i plemensku zajednicu.
propisan i svečan način, pored ognjišta ili na pragu, takođe je sakralno značajan obred prelaza kojim se dete uvodi u domaći kult.
Matavulj, Simo - USKOK
Mi tebi hljeba i vina, a ti nama dobra i mira! — Daj, bože! Amin, bože! — povikaše domaći, krsteći se. Knez preli unakrst badnjak, pa srknu i dade čašu gostu.
I da si mi zdrav sa cijelom porodicom, sa cijelijem svojim junačkim brastvom! Domaći bjehu se primakli i zbili iza domaćina. Milica držaše bratanića. Knez, razdragan, obazrije se i graknu: — A-nu! A-nu!
Amin. Svi domaći šapćući ponavljahu njegove riječi, a svi glasno rekoše „amin“, pa posjedaše na pod, muški obaška, ženske s djetetom
On je od djetinjstva bio nestašan, nepokoran krutoj stezi, koju je držao domaći pop, naduven, nemio čovjek koji vršaše službu duhovnika u njihovoj domaćoj crkvici, a njemu, starijem bratu i mlađoj
vršaše službu duhovnika u njihovoj domaćoj crkvici, a njemu, starijem bratu i mlađoj sestri bješe učitelj, gotovo u svemu domaći starešina.
To ga je, doista, i uvelo u brastvo. Ne čujući nikakva šuma, pomisli da su domaći u crkvi. Tada mu izide pred oči pop Marko.
Zbilja, ti si uskok po drugi put!? Domaći dočekaše Janka s uzvicima, i svi se mirbožaše s njim. Knez mu dade naforu, pa je podijeli i ostalijema.
Janko otide k Mrgudu. I dvorišta i kuća bjehu manji od kneževe, inače bješe velika sličnost u svemu. Svi domaći sjeđahu oko ognjišta kad on uđe.
našao bi otvorena vrata prostrane, popločane i svedene mađupnice, na sred koje goraše velika vatra, oko koje sjeđahu domaći. Sjeđahu: vladika Petar, đakon Ivo, arhimandrit Janićije i kaluđer Josif.
To je druga zdravica. Tek treća počinje vinom. Nju pije domaći stari svat u zdravlje svatova. Četvrtu pije njeki od glavnijeh svatova, i onda iznosi domaćin marame i dijeli ih.
Po stijenama kretahu se sjenke, u uglu, na prijeboju povješane haljine kao da se ljuljahu. Domaći mačak Šarko sjedio je čelo nogu Jankovih na krevetu i „preo“.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je nestalan, bez sigurnih sredstava za život, i ceo vek provodi u lutanju od mesta do mesta. Bivao je i domaći učitelj, nalazio je utočište i u fruškogorskim manastirima, odlazio je u Mletke, gde je štampao svoja dela i gde je,
Preko Carigrada ode u Jaš, u Moldaviju, kao domaći učitelj jednog moldavskog bojara. Sa zašteđenim novcem, 1782. godine, ode na studije u Nemačku.
On je ceo svoj život proveo kao vaspitač: kao narodni učitelj u Dalmaciji, kao domaći učitelj i vaspitač u Moldaviji, Ugarskoj, Beču, Lajpcigu i Trstu, kao prosvetni organizator i »popečitelj
Posle kneževe smrti bio je pri srpskoj šampariji I bavio se narodnim poslovima. Kao domaći učitelji ruskog protojereja u Beču, ode 1796. u Rusiju. 180Z.
u Srbiju, gde u oskudici umire 8. novembra 1847. Joakim Vujić je po svojim idejama čovek iz XVIII veka. Nastavnik i domaći učitelj, »djetovaspitatelj«, on će uvek pisati »v polzu junosti«, da je pouči i prosveti.
Školovao se u Novom Sadu, Temišvaru, Segedinu i Kežmarku. Bio je prvo domaći učitelj, potom profesor u srpskoj gimnaziji u Novom Sadu. 1824.
građu za opis narodnog života s namerom, kako je sam govorio, da iznese srpske »običaje, sujeverje, mitologiju i domaći život«. On beleži ne samo narodne obredne pesme no hoće da opiše celokupan narodni život u svim njegovim pojavama.
U njoj su se javili i razvili domaći talenti: Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović. Pod uredništvom Nikole Kašikovića i dr Vladimira Ćorovića, sa
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Naravno, u te flašijanoviće — neme dokaze srećnijih vremena, sipa se domaći konjak i domaći viski s blagim okusom falsifikata, ali veštice ništa ne primećuju, jer su čiste amaterke u pogledu pića.
Naravno, u te flašijanoviće — neme dokaze srećnijih vremena, sipa se domaći konjak i domaći viski s blagim okusom falsifikata, ali veštice ništa ne primećuju, jer su čiste amaterke u pogledu pića.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U dvorištu lomača se pali, bukte sveske poput suva granja, burno plamte domaći zadaci, ogledala našega neznanja. Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ljutili su se samo neoženjeni što im je, dolaskom žena i kćeri starijih oficira, poremećen njihov domaći život. Morali su zato da upućuju furažna kola čak na susednu stanicu, da prime „živu furaž“ — kako se već odomaćio
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
i pravilnom toku života: kad ja imam sve što mi je potrebno za život (jelo, piće i odelo) i kad mi niko ne remeti domaći mir, onda je to prava sreća. — Ah — prekidoh je — mi smo to nazivali svinjskim životom.
Pandurović, Sima - PESME
Samo, crnim društvom, kao tanak vlât Na vetru, zadrhti slutnja što se krije, Monotono, kobno, k’o domaći sat U zidu, dok jedna opomena bije. Slućenog glasnika savesti još nema.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Iz svakoga bi djeca ponijela veselosti i znanja, što im je obično nadoknađalo domaći mamurluk i glupost. Pavle je umio da ih zabavlja i poučava u isto vrijeme. On je razmjerio to prema njihovu dobu i ćudi.
i koje dolikovaše, možda, vremenu u koje se zametnuše, ali nikako novijim vremenima; smiješan im bješe pop-učitelj, domaći „svjetilnik“, koji je žlje rasvijetljivao gusti mrak pod očevim krovom; smiješno im je bilo skučeno znanje i olako
I u mnogo drugijeh prilika, djeca ne mogoše prepodabljati se uvijek, ni mučiti. Srećom, domaći im bjehu kratkovidi. Tako provedoše zimu, a kad proljeće granu, kad se prvi put nakon toliko, opet sastaše sa strikom,
Uspio bješe srednje, ali bi odlikovan u „fehtovanju“. O školskim praznicima, doma zateče sve po starome načinu, ali mu domaći imahu nešto obzira prema carskome mundiru.
pa se u tili čas zacrvenje pred tim ispitujućim pogledom, te kao da ga zabašuri, naže se i stade da ga cjeliva. Domaći mačak Šarko, koji dotle ležaše pod krevetom, začuđen, valjda, što nasta ta neobična tišina, izmilje, pogleda po čeljadi,
U selu oglasiše se prvi kokoti. Domaći pjevci razjeđeni, valjda, što se opozniše, te što će ih sjutradan družina moći prekoriti, odazivahu se učestano
To je potvrdio svojom poštenom riječi, a moj gospodin, ništa mu više na to odgovorio nije!“ Domaći se zgledaše i „porazgovoriše očima“, pa serdar graknu: „Aj’ da se liježe, po noći je prevalilo, ja mnim ...
“ reče Joka. „Ama jesam. Čudna stvar. Ponekada noge te same nose đe ćeš nasjesti!“ „A što bi?“ rekoše mu domaći u glas. „Na pomol Koložuna, vidim čovjeka đe sjedi pod drvom.
„Niko drugi, do Spasoje Cuca!“ „Ha!“ graknuše u glas domaći, i naperiše uši. „I ja, bogme, rekoh: ’ha’, kad ga viđeh, a i on tako isto. — Što ću!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Moj dobri tetak to osetivši, uzjaše na konja, pak eto ti ga oko ponoći u manastir; dva igumna, domaći i stranski — jošte pri čašami.
na najlepšem mestu predgradija pri moru preizrjadno ustrojeni [h]ospital s širokim sadom za 50 bolni[h], strani[h] ili domaći[h], podalje od grada velika zdanija za lazaret i oko po milja dalje drugi [h]ospital, zovomi Svetoga Lazara, za prokažene.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— reče Duvalo đacima. — Ovo nije moglo biti bez domaće izdaje! Ovo se vidi da je domaći prst! — poče gvardijan hučući. — I ja sam to odma pomislija! I ja sam odma posumnjâ, a znate na koga? — Na koga?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
To? Bole bi bilo da smo ribe! Do njih ne dopiru ni mačke ni domaći zadaci! — ne verujući samome sebi Plačko opazi kako se vazduh oko njega zgušnjava i pretvara u vodu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Kao oni mali domaći miševi što vas, kad vam se najviše spava, neumoljivo uznemiravaju sitno grickaj ući hartije iza police sa knjigama gde
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A kad se daća svrši i strani raziđu, i kad domaći ostanu sami među sobom, neko će se, najprije ovlašno i naoko ravnodušno, dotaći pitanja ostavštine.
Posebno meden ugođaj glasa imao je za kućnu poslugu; po kući se kretao slobodno, kao domaći, i odlazio diskretno u kuhinju na izvanredne obroke.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Neko je dete zadocnilo; sa sklenicom u ruci poskakuje i žuri se kući; sigurno ga domaći iščekuju, pa zaboravio na svoje. I dućani se zatvoriše. Napokon i iz čitaonice iziđe ih nekoliko.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
No ipak, dubina promene, gotovo preokreta, kada se tuđi stih uzima da bi se na domaći sasvim zaboravilo, govori o izvesnom diskontinuitetu u našoj poeziji, svejedno što je inače književna evolucija deljiva,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I pošto se opis redovno daje sa mesta koje trenutno zauzima junakinja, a njoj se kretanje očigledno ograničava na kućni, domaći prostor (ne napušta ga), kad god treba prikazati šta se na ulici dešava, ona se penje gore da bi sa prozora mogla
Kao što se lako dȃ videti, čudesno je Stanković iskoristio kućni (domaći) prostor da s njime saobrazi ili čak da pomoću njega organizuje junakinjino opažanje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U toj poeziji tako se sporo i bojažljivo pomalja i ocrtava domaći pejzaž: jedva da ga, život, i ima. Treba samo uporediti pesmu Nikanora Grujića Postanak Stražilova iz god. 1842.
pesma bila je popularna i u Srbiji sredinom XIX veka: nju peva jedna ličnost u nepotpisanom kratkom dramskom tekstu Domaći teatr (koji je verovatno pisao sam Ljub. P. Nenadović) u Šumadinci IV, 25. februara 1855, br. 17, str. 66a.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Utoku cele svoje književne karijere on je prikupljao građu s namerom a opiše "običaje, sujeverje, mitologiju i domaći život srpskog naroda".
razmera Njegoš je prikazao čitavu crnogorsku istoriju, opevao slavne događaje iz prošlosti, naslikao svakodnevni domaći život, prikazao susedne narode Turke i Mlečane, tako da u njemu imamo tri sveta, tri civilizacije, evropski zapad,
Pored ovih internacionalnih, pojavili su se i domaći pokreti kao što su zenitizam i hipnizam. Osnivač prvog Ljubomir Micić (1895-1971), manje značajan kao pesnik, pokrenuo
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
žrtvu (domaćem) izvoru ili bunaru [svakako: dušama predaka koje se tu zamišljaju], koji je kod Srba važan centar za domaći kult, imamo prilikom svadbe.
je uglavnom došao na mesto pšenice, ili se javlja s njom zajedno. U zapadnoj Slavoniji, kad se o Božiću vrate domaći iz crkve, posipaju ih p. ili pšenicom (Begović, 86). Deci koja su umrla ne okusivši još hleba, kuva se za dušu p.
Ćipiko, Ivo - Pauci
i gospodar; i pomalo uvuče se u društva i porodice, a otkad po objedu zaželi da pije crnu kavu, pretplati se na jedan domaći srpski list, i našavši u njemu imena darovatelja što priložiše koju krunu na korist tih novina, pošalje i on svoj
Znali su da ih domaći željno iščekuju, da prvo opočinka napiju do sita. * Dva dana kasnije, po najžešćem krijesu, dopratio je majstor šjor
Posli sam opet se malo umirija, i promislija: ko zna je li i ona bidna kriva, možebit' da su je domaći od nevolje na to nagnali.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kućom, oca pozdravlja s „ljubim ruke” i dodaje mu stolicu i vodu i lek, ulazi da vidi mater, i onda odlazi na ostali domaći posao kao da nikad drukčije nije ni bilo.
Ono trzanje usta se popravlja i gubi; dobro je kazao onaj moj doktor, valja mu pamet. Ali eto, školu, nije volela, a i domaći posao ne radi s radošću. Nešto je raspinje. Ne voli sad ni društvo. — Šta radiš Julice? Je li ko dolazio?
„veliku sobu”, predelio je od kuće hodnikom i prikućkom u kome je stojalo sve što je potrebno da se proslavi poneki domaći praznik religioznog karaktera. Prenoćiti je mogao u „velikoj sobi” samo mrtvac.
Nata je sasvim slabo videla, i samo domaći posao mogla vršiti. Mirka su mučili bolovi od podagre. Kad nešto zakrpi i zaradi, i kad odminu bolovi, to je za njih
Bio je to uglavnom srednji svet, civilizovan skorojević: ni feudali u državi, ni domaći nabobi, nego lutalice-bogataši koji stalno za nešto strepe. Žene njihove na ulicama uvek žure.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ujedanput, i sasvim iznenada, pojavi se s boka našem razvijenom frontu domaći pas, koji je dotle spavao negde u kujni.
bih njega u apsu, u školski podrum, pa da se potpuno uveri o pomračenju sunca, jer takve su pesme kadre da bace ugarak u domaći život I onda nije nikakvo čudo što kod nas ima toliko brakorazvodnih parnica.
“ — uzvikivali su oni. Počeše ponova da me kucaju, pipaju, osluškuju i onda se podeliše u dva tabora; moj domaći lekar bio je mišljenja da ja moram u roku od dvadeset i četiri sata umreti, dok je drugi, njegov kolega i inače moj dobar
Najzad počeše da secuju na mene: moj domaći lekar položi novu novcatu hiljadarku, tvrdeći da ću ja umreti za dvadeset i četiri sata; onaj drugi položio je na to
Opkladili su se, pružili jedno drugom ruke i zamolili me da ja presečem. Sutradan izjutra dođe mi domaći lekar sam i već iz prvih reči koje je izmenio sa mnom uvide da sam ja pristalica onoga drugoga.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
saznati, ni to kakve su izgledale epske pesme koje su se pevale u doba propadanja stare države, u XIV i XV veku, dok su domaći feudalci još bili u životu, i da li su te pesme i u kojoj meri nosile pečat njihovog uticaja.
, i uporedo sa ispoljavanjem nivelizatorske uloge turskog feudalizma, sa njegovom težnjom da pretvori u raju i domaći privilegovani sloj.
Taj domaći sloj (knezovi, slobodni senjaci, Vlasi-stočari, koji su bili i turski vojnici) u očima raje morao je predstavljati mrskog
otpočeli stalni pokreti protiv turske vlasti i kad su se protiv turskog feudalizma zbog njegove težnje da privilegovani domaći sloj pretvori u raju počeli boriti i sami knezovi, već stvoreni lik izdajnika služio je kao moćno oružje u borbi
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Posahnuše zaperci, — dobra loza ne uvenu! POHVALA ŽENI Kano voćka dobrorodna i domaći sâd gospodski; koren je ona devojački i stablo, deca su grane; radilstvo živo, živu i besedljivu rodu granastu; svetsko
To mnedijahu: svakad je njihov grad, kad im je volja uzeti ga. Nego ka svoje domaći gospodari, delahu sela, kuće; milkove sebi za sedište pripraljahu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sve se tu sjuri, i domaći i iz komšiluka, pa nastane jedan slobodan razgovor, čuje se kikot, cičanje, uzvici: „Muka te izela!
Ali Zone nigde ne beše, niko je nije video (a čudno bi im bilo da su je i videle!). Spazile su samo to da su domaći svi nekako smeteni, rasejani i zabrinuti — i tada im je sve jasno, jasno kao dan bilo... A tako je nekako baš i bilo.