Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
ako bi joj koja komšika nešto, što umesi, zgotovi, donela, ona bi, dajući joj, govorila, snebivajući se: — Eto, donesoh! Znam, pokojni Mita, domaćin ti, mnogo je to voleo, pa donesoh, da i ti okusiš!
Znam, pokojni Mita, domaćin ti, mnogo je to voleo, pa donesoh, da i ti okusiš! Ili, ako bi koja došla da štogod, kakvu stvar, urutku, uzme od nje na poslugu, ona to ne bi kao od nje
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
dođoh na plandište, Al’ ga koze zakopale Baš nogama u plandištu; I ja uzeh drago moje, Zapregoh ga u pregaču, Pa donesoh b’jelu dvoru. Ja ga metnuh na ognjište, Skoči žiška, ožeže ga, Jao mene!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Oni moji na selu uhvatili me tamo, pa de ovo, de ono. Ne može čovek da ih se otrese. Jedva donesoh. Evo... I ne pokazujući joj što im je donela, kao da nije vredno njihne pažnje, poče da trpa u kovčege belo brašno, a u
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ja donesoh bojno sedlo, Da ubije vranca konja. Ne hte sedlo vranca biti, Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne
Ja donesoh malog miša, Da prestruže bojno sedlo. Ne hte miš sedlo strugat’, Ne hte sedlo vranca biti, Ne hte vranac vodu piti,
Ja donesoh malu macu, Da izede malog miša. Ne hte maca miša jesti, Ne hte miš sedlo strugat’, Ne hte sedlo vranca biti, Ne ht
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Hemfre je sav blistao od radosti i zadovoljstva. Moj prezimenjak me svojski dočekao; ja mu donesoh iz našeg kraja pozdrave i poruke njegovih rođaka i moradoh mu obećati da ću ga skoro opet posetiti“.
„Eto vidite, gospodine carski savetniče, kad dođoh ovamo, ne donesoh nikakvih znanja sa sobom, već samo požrtvovanu ljubav za nauku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Što ulovih, to mi ostade, a što dobih u šumi, to donesoh i vama da vidite. — Pravo je kazala mlada, — govorili su svi svatovi, i svuda pričali o njenoj pameti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ne smijem uzeti ga bez Rade... Đerdan zvekće... Rade se diže i pođe ženama. —Što dođe, Mašo? — upita. —Donesoh Božici đerdan, našla ga u Markovoj robi; poznala sam da je njezši... —U zalogi je... —Znam.
Dugo je čekao, a kad vidje da gazda silazi, uđe u pisarnicu i za sobom povuče vratašca. — Donesoh sve što imam, — veli dok gospodar sjeda za sto.