Jakšić, Đura - PROZA
„Al’ zašto ideš svakad u po noći? Zar nije bolje da dočekaš dan?“ On me pogleda zbunjeno; a posle se, valjda, dosetio, pa mi skoro izmenjenim glasom stade nabrajati uzroke zašto tako čini: „Vidiš, Grlice“, veli, „ima u našoj Kikindi
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U ozbiljnim formama kao da se boja glasa tih pesnika gubila, melodija kidala i poništavala. Tek kad bi se pesnik dosetio da bi se igra mogla igrati i bez tih, iscrpljujućih obaveza, bez predumišljaja, u opuštenom tonu, tek tada je osvajao
I u Šumadiji se neko dosetio da zečju ljupkost iskoristi u komercijalne svrhe; i pored privlačnog naziva, ja na taj list nisam obraćao pažnju.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
zagrejan za slovenske jezike i folklor, čim je pročitao prve prave srpske narodne pesme u Vukovom izdanju, odmah se dosetio da u takvom narodu mora biti i vrednih pripovedaka.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— E, divota — veli mu — ja se nikad ne bi’ tome dosetio. — Hehe! — kucnu se ćir Đorđe kažiprstom po glavi — ti gospodin-učitelj znaš nauku, a ja pa praktiku.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I da se ne bi sam seljak dosetio zašta ga šalju, udesila je da ga ne ona, nego Magda, tobože na svoju ruku, šalje. Naravno da on nije smeo, kad tamo ode,
Ali zastanu, jer vide da će ga opaziti Arsa, koji mu se približavaše dovodeći alata. I da se ne bi ovaj dosetio, Marko tom podignutom rukom za nož na sebe, na svoja prsa, srce, samo što poče da briše čelo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
dođem do vrata i tako sam ga gurnula da je lupio glavom o koš, i ja sam se uhvatila za koš, i tek tada se, gluvać, dosetio: pod mene je podmetnuo gubericu i prazne vreće. Luka sasu u koš vreću žita i uze katran da podmazuje točak.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kada bi ga, pri povratku s posla, primetio da tamo sedi, Mladen bi se odmah dosetio šta je posredi, ali tamo nije ulazio, gosta nije pozdravljao, nego se odmah peo na čardak (gornji sprat).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Utom s’ Turčin puške dosetio, preko sebe pušku opalio, al’ bog dade, ne pogodi Ive, već dorata među oči čarne; pade dorat u zelenu travu, a Ivan se