Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ništa! — muca ona. — Kako ništa? Ne boj se. Ništa nema. — Pokazuju joj na mirnu, tamnu noć, kuću, dosećajući se za njene noćne snove i priviđenja.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA Ne! MIRON Pa? TAŠANA (rešeno): Strah, dedo! MIRON (uplašeno): Od koga? (Dosećajući se): Ama da te ko ne plaši?
REŠID BEG Doći će moji momci i daćeš im dvadeset-trideset oka. KAFEDžIJA Hoću, hoću. SAROŠ (Nazi uzbuđeno i dosećajući se): Šta je? Šta je? Da nisi nešto? Cigani sviraju: »Mekam«. SVI BEGOVI skupljaju se oko njih.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA To! Zar da mi na ovaj blagi dan, kada se i gora i voda veseli, moja kuća plače! ARSA (dosećajući se): A, za to, nemoj za to toliko! Zašto? TOMA Zato, što me rasplakao moj sin — nesin!