Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Koliko je drveća, tundri, trava, proklijalo, i u Rosiji, pa i na Kavkazu, pa i na Uralu, sve do Kamčatke Dositejeve! Posle duge zime.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Fenelonov (Fénelon, 1651—1715) Telemah u Francuza, Dositejeve (Dositej Obradović, 1742—1811) adaptacije Ezopovih bajki kod nas, Puškinove (A. S.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
da li je taj konak bio, kako se danas misli, u jednoj od najstarijih ulica na padini, Gospodar-Jevremovoj, blizu Dositejeve Velike škole, ili ipak bliže turskom groblju, prema zaravni na kojoj je sada Studentski trg.
Ispod sadašnje Jevremove ulice, ispod raskrsnice svetlosti kod Dositejeve Velike škole, nije ni bilo ulica, samo kuće, uglavnom turske a bezaz– lene u zelenilu.
Ne, neće da uđe. Gospodar Jovan ubrzava korak duž tihih, sivih zgrada (njegova ulica je tu, između Dositejeve i Zmaj-Jovine, ćudljiva i nevesela) do kuće u kojoj je stanovao Jovan Skerlić.
u sebi, Sima je gledao zelenilo bašta na padini, pre ma Dunavu: izviruju čardaci turskih kuća i, tu blizu, krov Dositejeve Velike škole, izdignut nad raskrsnicom svetlosti, i dišu, nad padinom, već nedohvatne, magle Dunava.
Sve je otišlo do đavola: pred ulazak Turaka u Be ograd, pored Dositejeve Velike škole i zgrade Praviteljstvujuščeg sovjeta hoda, kroz puste sokake, pod jesenjim prozračnim nebom punim
se može predstaviti njegov boravak u Beogradu, onda bi trebalo da pođe desno, Ulicom Braće Jugovića, sve do svoje, Dositejeve ulice i do mesta gde je, u toj ulici, bila njegova kuća.
Počinjao je mesec jul 1808. godine. Njegova kuća bila je, dakle, četvrta tačka. Podignuta na uglu današnjih ulica Dositejeve i Braće Jugovića, onom uglu preko puta Narodnog pozorišta, na kojem je sad Sarajevska kreditna banka, bila je izložena
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tirol je naravno znao da je pesma Dositejeva, iako ju je, kao i još neke druge pesme, uzeo ne iz Dositejeve knjige nego iz savremenih rukopisnih pesmarica (pouzdano svedočanstvo o njenoj raširenosti već u to doba; sama okolnost
nema (pesama); ona je sva u prozi.” Umesto Dositejeve pesme, kod Marmontela ima, samo ovoliko: „Il semble, disait la chanson, que tout se qui m’envіronne partage mes ennuis.
O njoj v. belešku: Dositej Obradović, Sabrana dela, III, Bgd, Prosveta 1961, 395. — Ako se prvo izdanje Dositejeve pesme i nije sačuvalo, na žalost, ima vest, ne znam koliko pouzdana, kao da je autograf ove Dositejeve pesme postojao
se prvo izdanje Dositejeve pesme i nije sačuvalo, na žalost, ima vest, ne znam koliko pouzdana, kao da je autograf ove Dositejeve pesme postojao još god. 1883, u zbirci prof.
Stihotvorenija, Pešta 1838, I, 15—8; Mušicki je označio da je pesmu napisao u manastiru Rakovcu, pet meseci posle Dositejeve smrti. Do sada najpodrobnije i najpouzdanije komentare uza stihove Mušickoga v.
je to bilo moguće, uziman je prvobitni tekst pesme; svega u nekoliko slučajeva postupljeno je drukčije (kod jedne pesme Dositejeve i jedne Vase Živkovića; jedna Orfelinova štampana je u odeljku Napomene po rukopisnom prepisu; pesme Mušickoga štampane