Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
mene i kneza Teodosiju, viš̓ Valjeva sa ono 300 Gružana s topom, da onde čuvamo, ako bi Hadži-beg prodro i u Valjevo doš̓o.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kirilo, on je, eto na primjer, uzeo parohovu kćer, kćer predšestvenika svoga, i onda, kad je došlo vreme — lepo on doš’o na njegovo mesto.
— »Pa govorila sam«... Šta si govorila! Dede, šta si govorila? — Pa što me je pit’o. — Mladić učevan i vospitan, doš’o iz varoši... (iz Karlovaca, nesrećo!
— Ama, Sido, sve mi se čini da ti... — Eto! Što ga nema kod nas; a kod njih je bio i pre i posle podne! Doš’o je posle podne još kad je Žuža išla po vešplau, a izaš’o je kad su se krave vraćale kućama!
— Doš’o pa stao prid mene, — pripoveda Savka, ali ni nalik na onoga živog Lalu. A kere zalajale iz celog komšiluka, pa laju,
« reko’ ja. »O, Lalo moj, a otkud ti?« A on mi kaže: »E, moja Savka, moja Savka! Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o!
« A on mi kaže: »Nije mi do sedenja, ni divanjenja, kratko je vreme, bojim se, kaže, petlova, nego sam doš’o da tebe vidim i da te nadgledam i da ti kažem Savka, dobro da utuviš ovo: traži druga, traži stubac kući; a već meni
— Pa... eto... vrućina mi... — Šta je to tamo napolju? — Ta onaj njihov mačak doš’o tu pod naš pendžer, pa sve larma! Tako je brezobrazan...
Pazi, Erža, polako... porculan je, polupaće se! Celog sam puta im’o s njim glavobolju. — No, dobro samo kad si i sad doš’o. Mi se već zabrinuli da si to... A već Melaniju sirotu ne mogu da umirim.
— Kako ste živili i provodili se? — Kako!?... Naopako! K’o kéra u bunaru, što rek’o paor. Dobro te si doš’o, a da je još malo potrajalo, mor’o bi nas tražiti po svetu. Došlo mi je bilo u jedan ma’ da ostavim ovu pustoljinu.
Dakle? — Samo se malo, gnedige, strpite! Dakle, k’o što sam rekla i kazala, čim je novi učitelj doš’o, odmah su ga saletili i jedni i drugi.
kažu da je odma’ sutradan, kad je doš’o, bio i prsten. — E, bilo đavola! I vi to, bože, slatka snaš’-Pelo, odma’ tako verujete?!
— Dobro doš’o, Nićo, — dočekuju radosno ukućani i skidaju mu i kabanicu i doroc. — Ala da pasje noći, tane mu gosino! — veli Nića.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovakva se divinacija osetila pred ustanak 1804. god.: „zeman doš'o valja vojevati“, kaže narodna pesma. Isto je osetila Srbija 1912. god., u srpsko-turskom ratu.
Sremac, Stevan - PROZA
»Ama, gospodin Jovo, zaustavi ga posle nekog vremena kakav šnajder, šuster, tišler, ili tako već ko, a ja sam doš’o za ono malo... a ja mislim da je dosta čekanja bilo... a sad su mi vrlo potrebni novci!
Krivo šefu pa veli: — »E, Jovane, rđavo ću te konduitisati što nisi ti doš’o da mi kupiš i izabereš pečenicu kad si majstor u tome!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Podaješ mi se. Veruješ mi kao svecu i sva se sjaš od sreće. Pevaš celog dana da se ori bašta, potok. A i glas ti doš’o mekši, topliji. I tada sam se zaklinjao da više neću s tobom imati posla. Zato sam danju bivao onako ponosit.
Beše se nagao nad mangal i zamišljeno šaraše po pepelu. Mati ga, pokazujući na mene, brižno oslovi: — Mito, doš’o nam... On diže glavu. — Ja? Ti? — trže se i zaradova.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Žali bože za mojijeh trista dukata! — pa viknu na volove, a volovi pođoše. Tako je iš'o Grbo nekoliko dana i doš'o do svoga kralja. Kralj ga upita: — Jesi li, Grbo, doveo đavolskog kralja? — Jesam, — odgovori Grbo. — Pa gdje je?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Učitelj se okrete i preletevši okom sva lica klimnu glavom i promrmlja: — Kako ste?... — E, pa dobro nam doš’žo, gospodine, reče jedan krupan dežmekast seljak, prilazeći učitelju i pružajući mu ruku.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Kad iziđe verna ljuba: Konji mu se kopitaju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o; i golubi s kril’ma biju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o. BOŽIĆNE PESME 18.
se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o; i golubi s kril’ma biju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o. BOŽIĆNE PESME 18. Božić, Božić bata Na oboja vrata, Nosi kitu zlata, Da pozlati vrata I oboja poboja. 19.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— More, šta me ljubite, kad sam još mlad.... — E da, Bog s tobom, ja koga ćemo.... — Dobro doš'o!... viknu mi ča-Marko iza leđa. — O, ča-Marko.... bolje naš'o, bolje vas naš'o, zbunih se ja.
Skupile se, brate moj, na prelo pa, ka' i svake žene, kad je doš'o vakat za bardak, one potulile vatru... Nagne, brate moj, jedna krnju bardačinu, a drugom rukom drž' konđu, pa
Videsmo da neće ni doći. To mu je prvina, otkad je doš'o među nas, da ne dođe pred ručak i večeru na 'ladnu. Raziđosmo se oborenih glava, žaleći kapetana i zamišljajući kako
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— pa se lupi kažiprstom po čelu, — a bi čitao svet u nikoj Neologos ovi zulumi! — Ama, pa zato sam i doš’o. Ako je za to, neka te briga nije! Ja ne marim što drugo, a za ovo dušu dado’! — veli Sreta i izvuče rukopis.
Rakić, Milan - PESME
Ja za tobom iđah, i u jednom mahu, Slušajući tice i talase rečne, Ja osetih silno, u pobožnu strahu, Da je najzad doš̓o čas ljubavi večne, Čas ljubavi prave, željene i čedne, I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno, ispod kore
Pandurović, Sima - PESME
Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. Dobro mi doš’o, trenute radosti! Znaj, moje srce za zvezdu je svaku Vezano zlatnim koncem i kroz tamu Oblaka ovih, kad mis’o na
Ali očaj naš će Velike bune biti plodno polje, A ovaj trulež nepovratno pašće. O, kad bi doš’o taj dan kom se nada Naraštaj ovaj, opšti uzdah mnjenja: Veliki dan taj velikoga pâda; I kad bi preš’o dah
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
prije no što oni imaše vremena do poustanu, te s mećavom i vjetrom uljeze čovjek, viknuv: „Dobri veče i na dobro vi doš’o Badnji veče!
„Ha, Milice, luč uždi!“ graknu serdar, pa nastavi: „Dobra vi sreća — i vama na dobro doš’o, sokolovi moji!“ Vrata se zatvoriše a plamen se opet ispravi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Živ biti ne mog’o, živ mira ne imao, dok meni ne doš’o i mene ne vidio, i sa mnom ne sast’o i ne progovorio sa mnom, — tankom, visokom, bijelom, rumenom, najizvrsnijom,
Njoj dolazi rak iz vode, Pa je svojim brkom bode; Progovara rače-bače: — Oj, boga ti, žabo-babo, Doš’o sam ti kćer prositi, A za moga raka brata. Možeš li je odmah dati — I na pleme pogledati?
Evo i za čaušem... (kakav je da je, naš je), doš’o njetko i donio nješta: mrvicu kruha, zalogaj smoka, od komarca pržena rebarca, od mušice dušice, u rešetu rakije, da
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ja za tobom iđah, i u jednom mahu, Slušajući tice i talase rečne, Ja osetih silno, u pobožnom strahu, Da je najzad doš'o čas ljubavi večne. Čas ljubavi prave, željene i čedne.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Za to vreme Nikola mi je pružio čašu s vinom: Dobro doš'o, pobratime! Ispij, molim te, sve ispij! Nismo svaki dan! Ja ga poslušah. — Pa kad stiže? Zašto mi ne javi?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja ne znam više da l' se sećam sada. Ni kad je doš'o oblik zaborava. I ne osećam strasti, ni oluje, Ni kako diše mir, daljina plava.
I ne osećam strasti, ni oluje, Ni kako diše mir, daljina plava. I ja ne čujem suze, ni slavuje, Ni kad je doš'o oblik zaborava.
će biti, Da idu dani i bolja vremena, Da će propasti ta otrovna neman Što davni narod i mnoga plemena, I da je doš'o, da je već tu zeman, I novi dani i bolja vremena.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1844. Nikola Borojević KARNEVAL Što je doš’o taj zavanda, Jer se kući već ne vuče? Čujete li kako banda Po sokaku lepo tuče, Da navesti karneval I veseli
pohvale zuje K’o lovački rog, Ona rado čuje Takav epilog; Njega groza stresa, Ali — šta će on Kad je već do besa Doš’o taj bonton! 1858.
Ti si onda zaveštala Da ćeš svuda za mnom poći Kad se tebi danas javim, Ija sam ti reč primio: Sad sam doš’o, hajde za mnom!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja mu pomenuh maturu, a on: „Meni je matura što i onom volu komarac: nit znam kad doš' o ni kad poš' o...” Živ ti Bog, Milane, je li ti dolazio Pavle? Kod mene, ni da pripita.