Matavulj, Simo - USKOK
— Da, mene zovu u Kotoru princip! — A jesi li princip? — Ne, grof sam. — E, pa dobro ni došâ, ko si da si. Ko nam na vjeru dolazi, oni čas naš je!
E, zdrav si, Janko! I opet dobro ni došâ! Neka te jaki bog sačuva zdrava i vesela među nama i neka učini da se obikneš među nama, i da budeš stiman i prazan
Radičević, Branko - PESME
je došlo po što drugo: Tom srce mlado od milosti puče, Pa došô amo da dočeka luče; Taj opet milog ogrlio keca, Pa došâ amo da koga upeca.
Mileta nam od lova ožedne I požele malko vode ledne; Od svog često išâ zavičaja, Al' do ovog još ne došâ kraja; Zato junak eto i ne znade De studenca u gori imade.
Ta da zdrav sam s njim uspored stao, Rade lepši bolje bi s' dopao. Jošte došâ sa pola krvava, Puno, brate, nasekao glava, Puno četa razbio Turčinu, Zadrmao dinu carevinu, I de god je
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Naš se posâ svuda proćukao. Kad opaze braća nekršćena, neće oni kâ mi rastezati. SERDAR RADONjA Svak je došâ ko je od potrebe, al' nijesu pet Martinovićah. I nije im bez neke nevolje, a bez njih se nikako ne može.
Svako gleda što će čut od tebe, a ti si se nešto zamrsio: nit' što zboriš niti nas otršaš, u obraz si kao zemlja došâ; sam se šetaš poljem bez nikoga, nit' što jedeš niti zaspat možeš.
IGUMAN STEFAN Hoću, braćo, to sam i došao. Ja sam mnoga zažegâ kanđela na oltaru crkve pravoslavne, pa sam slijep došâ među vama da podžežem, koliko uzmogu, i vaš oganj sveti na oltaru, na oltaru crkve i poštenja.
IGUMAN STEFAN Đe si bio danas, amanati, te si doma tako pozno došâ? Stojâ u lov toliko nijesi; ranije si svagda dohodio. I đe su ti tjelohranitelji, dva Novaka¹ i barjaktar Pima?
Pa sam došâ do tebe, vladiko: na moru je od svašta majstorah, bi l' mi mogli pušku prekovati? VLADIKA DANILO Mrki Vuče, podigni
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
jer duša ne umi di su dvi, jer na kraju visi pokajanje i moljenje; a svra je velika, da ti, ružo naša, budeš došâ kâ vist blagovist od dive Marije, od Isusa slatkoga, od Jozefa pravednoga!
(pokaza rukom kako će ga istoljagati), pa nek iđe otkud je i došâ. Uto se pomoliše na vratima dva đakona i tri đačića u dalmatinskoj varoškoj nošnji.
Bakonja skoči. — Prikinite,... ja sam poslom došâ! — Kakvim poslom, grom te ubija! — veli knez. — Kažem ti: poslom! Ajde odma po Kenju Krkotića. — Štaa? Kaako?
— Valjen Isus — nazva Kenjo. — E, a ti Ive zar jopet došâ kući? — Ja jevo došâ da se s tobom razgovorim. — Sa mnokarce?
— Valjen Isus — nazva Kenjo. — E, a ti Ive zar jopet došâ kući? — Ja jevo došâ da se s tobom razgovorim. — Sa mnokarce?
Bukovičanin se useknu sa dva prsta, pa opet pripita: — Ja? Je li ja? — Ma ti, oklen si? Šta si došâ ovdi? — A jeste li vi vratri? — Jesmo!
Kad smo ono najprije... znam da je bilo one zime kad je Stipan došâ... — Vridni naš Stipan! — reče Bujas i uzdahnu... — Onaj Srdarina! Onaj Srdarina!... — Ostavi sad jadikovanje!
— Ovaj je počeja zarana! — veli fra-Tetka. — Ja sam došâ da vam javim, fra-Brne, da će tribati još danas potkovati kulaša, jer je obosija u obi pridnje. — Ta-ako!
A ti znaš ko me naveja da se skitam po noći, da gledam kako se tvoja muka krade! A ja ne bi nikad sam na tu misâ došâ, nikad!... Dakle, smilujte se bože i sveti Vrane, menika grišniku!
Ali je ovo poslidnji razgovor među namikarce! Sutra još neka te vrag nosi otkud si i došâ, jer taki nisu za redovnike, nego za ajduke.
Ja pošâ još sinoćke. Kâ, velju, lipa ladovita noć, a po danu vrućina... — dobro, dobro, pa zašta si došâ, a? Kušmelj se snebi zbog taka dočeka. — Bogmekarce da viđu tebeka i ono dite. Barica je ništa ružno snivala...
Barica je ništa ružno snivala... — Ta-ako? Jeto si mene vidija, a vidi i dite, pa onda ajde od kud si i došâ! — I Brne uđe u ćeliju, pa se zatvori. Knezu zatreptaše brčine. Zaokruži glavom, da li ko vidje tu bruku.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Jedanput baš u boju.... JELISAVETA: Dost’! Kazuj što si došao? VUJO: Došâ sam... došâ... al’ pravo da ti kažem, svijetla gospođo!... Došâ sam gospodaru nešto kazat... KNEZ ĐURĐE: Kazuj šta je?
Jedanput baš u boju.... JELISAVETA: Dost’! Kazuj što si došao? VUJO: Došâ sam... došâ... al’ pravo da ti kažem, svijetla gospođo!... Došâ sam gospodaru nešto kazat... KNEZ ĐURĐE: Kazuj šta je?
JELISAVETA: Dost’! Kazuj što si došao? VUJO: Došâ sam... došâ... al’ pravo da ti kažem, svijetla gospođo!... Došâ sam gospodaru nešto kazat... KNEZ ĐURĐE: Kazuj šta je? VUJO: Jedan krajišnik čeka — kâ imâ bi ti nešto reć...