Jakšić, Đura - PROZA
su nemilostivi lekari kost po kost iz malaksaloga tela čupali, izdahnuo je; pa sad oni koji su ga do smrti mučili, dođoše da mu čelo mrtve glave mrtvačku sveću zapale. Ala su milostivi ti ljudi, ti bližnji naši!...
Ali kad dođoše goli sinovi, oni pogledaše jedan na drugog, čisto mereći svoju snagu; ali među njima ne beše nijednoga koji bi se bojao
Bojala sam se da ne dođu sad Nemci da nam siromašnu kolibu zapale!... Ali oni ne dođoše, a dođe čiča Marko s doktorom.
i regraciju... Treći dan po smrti Bogdanovoj dođoše kmetovi sa jednim pisarom iz Rekovca i popisaše sve što je po smrti njegovoj preostalo.
Kmetu Radovanu dođoše, opet, gosti iz Rekovca, svojta neka. Oni, opet, pripovedaju o kapetanu levačkome: kako je to divan čovek; kako pojede
Sa Nikolom Belićem dođoše neki gosti iz Knića: lepi, visoki ljudi, čisto obučeni, sa crvenim jelecima, a za pojasom lepi srebrnjaci.
Obradović, Dositej - BASNE
Jao njoj i pomagaj, što će cad! Vidi je druga lisica, i sovjetuje joj da čeka tu dok joj spadne trbuh. „Da ako dođoše pastiri sa psi? Jao!” „Ako oni dođu, znaš što će ti biti, što me pitaš!
što musulmani ne mogoše na se uzeti, ostadoše hristjanom; no i ova, črez tursku i kaluđersku kabalu i hitrost, dođoše takima u ruke koji bolje umedoše lagati, licemerstvovati, otimati, grabiti, bednom i udručenom narodu i mozak iz
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Nađem moga strica samo sa 10—15 momaka, a više nema. Pitam ga: „Kamo ti vojska?” A on mi kaže: „Crna ti vojska! Dođoše nekoliko nji̓ te sve pokvariše, i ja sam se jedva spasao, a oni bukači odoše sa knez-Pejom, te Poreč-Aliji odneše zairu
Pođoše momci pod oružjem da otiskuju veprove, a kad vidi Branko i Mijailo da se ja ne šalim, dođoše i rekoše, te ja plajvazom, a nemam divita, napišem policu da Hadži-Bajići isplate trista talira Živkoviću; pa onda
odmor otišle, i skupim, i blizu Dobrave dođemo, pak ćemo preko Varne naviše, ali dotrča jedan Srbin na konju i kaže da dođoše Turci u Šabac, uđoše u grad, „i ja — veli — jedva uteko̓”.
Donese nam isti konzul od Vla-bega Ipsilantija pasoš — — —. Pošljemo po konje u mezulanu; dođoše konji i pođemo. Dođemo u Fokšan gde se dela ova dva knjažestva; pređemo preko potoka u moldovansku varoš.
Pitamo: „Gdi je gospodar?” — „Očô je u Krćevac”. — „A gdi su momci?” — Kaže: „Tu onomad ujutru spremili svi konje, dođoše i rekoše: ,Zbogom ostaj, gospodaru, mi odosmo našim kućama; ne možemo badava tebe služiti; a kad na vojsku pođeš, mi
Tako, i bez moje dobre volje, odem sa Čupićem na Drinu. Posla on svoje ljude, i dođoše ona četiri bega, koje kao reum (ili bošnjački: taoce) u naš logor pošljemo, a ja i Čupić sa alaj-begom Sirčićem i
Požalim se arambaši, da mi njegovi momci uzeše kesicu i prsten. On friško posla tri momka a ona trojica dođoše; uparadi i pita me koji je uzeo. Ja kažem: ovaj je, a on povika, te mi odma dade i prsten i petake.
I ovi kažu da su vrlo brzo išli, zar bojali se čete; i ništa ne platiše, a valjda bi platili da ne dođoše vražje babe, te poplašiše.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
hm!« pa zamače preko jednog prelaza u voćnjak. — Đavo te nosio, kljusino matora! — reče ona, pa nastavi kopati. Utom dođoše Spasoje i Đura da se malo prihvate.
— Ama, šta veliš, dok to pukne po selu, a? — More, gledaj ti samo posla... U tom razgovoru dođoše oba brata kući. Rogu ostaviše u Maričin vajat za vrata; spremiše i konopac.
Sam momak dočekuje i uslužuje goste. Dođoše u mehanu Tiosav i Vitomir, nešto vrlo razgovorljivi i veseli. Sedoše za jedan sto, naručiše polić rakije i zapališe
I domaćica priđe popu k ruci i upita kako je na domu, kako poša sa zdravljem. Dođoše i dva brata Boškova, te se zdraviše s popom, pa posedaše tu i zaturiše razgovor.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ćuteći dođoše do hana. Turčin povuče Marinka u svoju odaju, koja, sem jednog minderluka i netšo oružja na zidu, ne imađaše nikakva
Otpoče nadmetanje. Ali nabrzo ubarabariše. Jedan drugom ne mogoše odskočiti... Svi stali i glede. I devojke dođoše; čak i Stanka prenuše iz njegovog raja. – Ne možeš, Pero, ne možeš! — veli Lazar ponosito. – A vi ne možete ni donde!
— Pre bi od munje pobegao nego od mene! — reče on i pogleda Lazara strašnim pogledom... Lazar se predade sudbini... Dođoše pred han... Marinko propusti Lazara napred. Lazara beše snaga izdala.
I samom Ivanu beše vrlo teško. On se kajao zašto prvo nije javio Aleksi za taj slučaj... Dođoše kući. Aleksa je išao napred.
Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima. Išli su kroza šumu ćuteći... Najzad dođoše gde su hteli. u jednom šušnjaru, pokriven rastovim brvnima, bio je bunar koji su po svoj prilici sami hajduci iskopali.
Stanko se zagledao u nebo. Mesec, prilično okrnjen, uzdizao se lagano sve više i više. Stanko ga je gledao, pa mu dođoše neke čudne misli. „Blago tebi, meseče! — mislio je on. — Ti sad sve vidiš i sve znaš...
Dođe kući, uđe u sobu, pa se stade osvrtati tamo i amo, kao lud. Onda viknu brata i ženu. Kad mu ovi dođoše, on onako preplašen stade im pričati šta je i kako je... Slikao im je stvar mnogo grđe, jer mu se i samom tako činilo.
— I ma koliko da su bili ljuti ovi psi, padoše nam u klopku i ne regnuše!... — Hajde, hajde, čeka harambaša. I dođoše na mesto. Harambaša i družina pozdraviše ih veselo.
I šta je dalje bilo, ne vredi ni da kazujem... znaš već... U Stanka senuše oči. Njemu dođoše neke strašne misli u glavu. — Pa šta je bilo s Turčinom? — ciknu on. — Pobegao je u grad.
— Lijepo mjesto. Ovdje mi je neka lakota na duši... — Dela, spavajte jedan san — reče Stanko ovima što dođoše. — A dok vi spavate, mi ćemo zbrinuti malo ručka. Jovane, Jovice! Otidite te nađite koje jagnje...
Zavrzan je brbljao: — Vala, Stanko... oprosti... htedoh reći: harambašo... volim ti ovo što nam ovi naši dođoše nego bog zna šta. I, čini mi se, najviše volim zbog Surepa! Đavo jedan!... Tako zametne šalu da pukneš od smeha!...
Turci su išli bezbrižno. Nikom ni na kraj pameti da pomisli; e, ima busija. Dođoše sredini busije... Kao da se zemlja prolomi. Jedan plotun porazi Turke kao grom. Stadoše kao ukopani...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Đorđe, ili upravo njegova sestra, prodade sve. Izvadiše neki stotinjak dukata i dođoše svi troje u Beograd. Lekari mu rekoše da se ne može operisati, nego se može ne znam šta drugo pokušati, ali zato treba
Sad, za koji minut, i moja se sudbina rešava! Bio sam tako zbunjen, da mi hiljadu kojekakih planova i misli dođoše u pamet. Kao udavljenik, video sam za trenut ceo svoj život, ne izuzimajući ni moj jučerašnji san, ni Jocu u njemu.
” E, pa valjda vidite šta će iz svega da bude! Dođoše oni svi jedno veče. Dođe s njima još nekakav Pero Zelenbać, nekakav svinjarski trgovac koji, vele, „radi s Peštom.
krupno i promuklo, a sve se smeši onim malim, kao jed zelenim očima, da te nekakav strah uhvati kao od sovuljage. Dođoše oni, velim. Stojan odmah uz ognjište, pa peci kavu. Zapališe četiri sveće. Udari dim od duvana kao iz dimnjaka.
Đeda se podmladio. Čisto pocupkuje kad ide. — Hajd na bunar! dođoše na bunar. — Vadi! Anoka izvadi kovu. — Sipaj! Anoka zahiće vrgom i đeda celu kovu ispljuska po licu i po glavi.
Već se zablista od istoka. Stadoše još dvoja kola pred popovu kuću. dođoše žene i ljudi iz susjedstva, a i koji su dalje sjedili.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Zovi mi odma’ gospoju i gospojicu! — reče i tresnu nogom ljutito. One dođoše, a pop Spira ih uze preda se. Niko dotle u kući nije znao ni slutio šta se iza brda valja, ni pop Spira, ni popadija
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali, od tada Taja kao da ne beše više onaj Taja. A zar i godine dođoše. Više nije jeo. Samo, kad ga pustiše u sobu, leže. Više ništa.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Pa, onda pazi kako ćeš pred devojkom govoriti, jer nije prosta, i samo uglađen čovek joj u oči pada. Dođoše u Š. Teraju u bircauz. Preoblače se. Čika-Gavra već je gotov. Maločas i Ljuba je opremljen.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A jedno posle podne, dok je on operisao čiodama na karti, dođoše poštom dva neočekivana pisma. Jedno, u žutom, prostom uvijaču sa tri crvena poteza i pečatom, bilo je iz pete poljske
Afrika
Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju. Žuv opet objašnjava: Njamkoro je pitao kokoš: „Evo dođoše beli sa dugačkoga putovanja, pitaju kako će stići tamo kuda su pošli, hoće li sreća biti sa njima?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tako bar Isakovič pomisli, u Švehatu. Posle pola sata, međutim, dođoše poštanska kola pred traktir, koji se zvao „Crveni petao“, i došao je red i na Isakoviča da krene prema Vijeni.
Išao je i trčkao, uporedo, sa majkom, dok dođoše do reke, bistre kao suze, i do skele. Uđoše da se prevezu. A voda je bila mala. Vreme toplo kao da je leto.
Nisam smela da mu se okrenem. U tom dođoše i deda i oba njegova ujaka da piju medenu rakiju i svi mu dadoše po neku sitnu paru. A smejali su se i žalili ga.
U trbuh. Kao kobilu. To jutro, kad saone, iz štapskvartere brigadira Vitkoviča, dođoše po Isakoviče, Pavle se beše, misleći na gospožu Božič, jako snuždio. Bio je, na trenut, dva, ušao u kuću, da vidi Anu.
Većina doseljenika došla je sa svojim uniformama. Sa svojim konjima i svojim oružjem i decom i ženama. Onima, koji dođoše bez oružja, Kostjurin je razdavao oružje i konje, kao i odela vojena, sakupljena, zbrda, zdola.
Vraga! Dođoše ovamo u gomilici, odrpani, kao prosjaci. Vitkovič, eto, brigadir, a čeka na platu, osam meseci. A Servija?
Nema ni popova, kažu, da samrtnike uteše, i sahrane one, koji su umrli. Neki novi popovi dođoše, grečeski, i molitve čitaju i živima, grečeski.
Teodosije - ŽITIJA
učinjeni zbog dolaska vazljubljenoga sina k roditeljima, i kada su se veselili mnogo dana, — gle, kao Bogom pokrenuti, dođoše k njegovim roditeljima neki inoci iz Svete Gore Atona, da prime potrebnu pomoć svom siromaštvu.
se obogatiše nebeskim i zemaljskim darovima, jer od oba brata blagorodni behu obdareni, i svi ništi, koji veoma mnogi dođoše, bivahu obasuti milosrđem. Jer u velikom veselju duše bili su usrdni da sve dadu.
Bogorodicu da bude uslišan, i ka svetome svome ocu prepodobnom Simeonu, gledajući na njega kao na živa, reče: „Dođoše narodi na tvoje nasledstvo, oče.
velikašima da ispuni molbu njegovu i da živi u miru i ljubavi sa kraljem srpskim, i svi utvrdiše reč, zajedno sa kraljem dođoše ka svetome i klanjajući mu se i hvalu mu odajući govopaxu: — Pošto smo ruzumeli da si ti Božji čovek, budi nam prisni
I ukrcavši se sa svojima i sa stvarima u lađu, poveze se u Aziju, i Bogom upravljani ubrzo dođoše u Aziju, gde beše car.
i promašivši nadu, gnevom svojim sami u sebi rastrzahu se, jer se osujetiše njihovi umišljaji, kojima se zlu poučiše. Dođoše u grad svetome, prikazujući se kao ljudi mira, i pokloniše se i ispričaše sve što se dogodilo s njima, i govorahu: —
Pošto su svi u lađi plakali, očekujući smrt od potapanja, dođoše svetome, govoreći: — Vidi, oče, da ginemo. Ali se nadamo da ćemo tobom izbeći smrt!
I tako svima zapovedi da uzmu jela i da se Dobivši pogodno vreme, Bogom upravljani dođoše u grad Akr, gde je lađa imala da istovari teret.
sa svetim, ispričaše načelnicima grada sve što je bilo sa njima i čudesa svetoga na moru, i svi, pokoreni divljenjem, dođoše svetome, i klanjajući se Moljahu da prime od njega molitve.
Posle prestavljena i prenesenja moštiju svetoga, dođoše neki stranci u taj manastir i primiše ovoga Neofita ljubavlju, Boga radi, za trpezu, i dovoljno su ga ugostili i
A oni, ni u čemu ne uspevši, odlažahu: I opet dođoše, i tresući pešteru i vičući na svetoga govorahu: „Zašto ti pričaš da se bojiš Boga, a sestru svoju zverima za jelo u
Jednoga dana, tako, usred dana kao veliki oblak gavranova i u obličju svakakvih zveri sakupivši se dođoše na svetoga. Zveri sa rikom i kao da će ga proždreti javljahu se, a gavranovi kao da će mu iskopati zenice očiju njegovih
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mnogi obrazovani ljudi dođoše da bi od Srbije stvorili jaku kneževinu, modernu državu i „da bi mogli disati slobodnim vazduhom slobodne Srbije“
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Komesari odu, a putnici sutradan opet se krenu. Nisu dugo putovali, i dođoše tim starim putem do Vaca, pa onda preko dva Dunava prispeše u varoš U. XI Kad kući dođoše, radost velika od sviju.
Nisu dugo putovali, i dođoše tim starim putem do Vaca, pa onda preko dva Dunava prispeše u varoš U. XI Kad kući dođoše, radost velika od sviju. Svi se grle i ljube. Gospođa Sara Čamču tako cmaka, mislio bi da će mu nos odgristi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Veliki komadi njegovih grudi i nogu, njegove podbule oči, žućkaste, pune tačkica, a naročito njegov trbuh, dođoše mu u ogledalu i smešni i tuđi.
I sve druge stvari dođoše mu, iznenada, u pamet. Kao sa njegovim najdražima, tako beše i sa pukom i sa crkvama i čitavim tim narodom, što nije
Rešila se da mu ništa ne prebacuje, ali da ga prisili da je uzme za ženu. Kad joj sluškinje dođoše, ona se, u prvi mah, opet prenerazi i prepade, setivši se šta je učinila, ali se posle, pod mirnim pogledom tih žena,
Pošto nisu uspeli da osvoje na juriš grad, oni ga zaobiđoše i dođoše pod Štrasburg, baš kad je tamo došao i francuski kralj.
Pri napadu na čelu vojske, ostadoše sad poslednji, u zaštitnici, i dođoše iznemogli i bolesni do Šerdinga, na Dunav, gde su saznali da će zimovati u Gornjoj Falačkoj, i gde dočuše da su
Tada, u svom gnevu i stidu, prekrsti noge na kamenoj klupi, propuši i sede kao Turčin. Kaluđeri mu dođoše i po drugi put, javljajući mu da patrijarh ne može da ga pusti k sebi, ali da će se bolesnoj gospoži Dafini poslati
sem sitneža, koje je bacao, svečano raspoložen, sirotinji, oseti sad da bi mu bilo milo da rastrese dukate, koji mu dođoše u pasu pod šaku.
Vojnici Isakovičevi, po svojim zemunicama, nisu znali ni u kom su kraju sveta. U početku marta meseca dođoše zapovesti da se pukovi, po određenom putu, vrate kući.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Najzad, onoga dana kada dođoše da mu čestitaju šezdeset i sedmi rođendan, Pesnikovo srce ne izdrža toliku pažnju i on se sruši pokošen moždanim udarom.
Matavulj, Simo - USKOK
Ivanović sleže ramenima, ostali počeše razložiti o toj namjeri, pa opet dođoše na upoređenja pređašnjega stanja s ondašnjim, pređašnjih zapovjednika s novim.
— viknu knez i povorka se uputi istim redom, samo što uskok iđaše odmah iza popa. Svi jedva dođoše k sebi od čuda, Krcun potonji; ali kako se moralo hoditi kroz nevidjelicu i kako im noge klizahu po snijegu, ne mogahu
Mi se povukosmo u novska brda, k Mojdežu, Kamenom i Mokrinu. Malo bi, istijem putem dođoše Rusi za nama. Tada mi odosmo dalje k Risnu i uhvatismo klance.
Što je to njima!? Pođoše i dođoše! Pa turiv prst u uho đakon zapjeva: „Priprtiše torbe obramice, Preturiše struke sinjgavice, Granajlije puške
Iguman se sjeti što hoće vladika i potanko odgovori na pitanje. Poslije njega na red dođoše Piperi i Bjelopavlići i ostali dalji. I svaki pričaše o sitnicama, ponjekad i smiješnim, samo da se ljudi razvedre.
U ćelijama koje bjehu otvorene, Janko vidje starinskoga oružja. Kad tako stajaše na pragu jedne ćelije, dođoše dva đaka, Murat i jedan mališa.
VIII Na Sretenje isticaše rok službe vojnicima. Uoči toga dana, oko večernje, dođoše zamijenici svima; Krcuna Serdarova zamjeni njeki od Kustudića.
Momci se osmijehnuše, ali niko ne odgovori. U tome začu se krckanje šiblja i koraci. Dođoše dva najmlađa što se vraćahu sa straže, a to bjehu: Jole Rakov i Gruban Stijepov, obojica golobradi, stidljivi, kao
Odatle posla Marko svoga sina Labuda u brastvo. Oko zaranaka dođoše svi brastvenici, na čelu im knez. Nijedan druge riječi ne reče, osim što Janku čestitaše rane, pa ga uzeše Rako
Svi se brastvenici izređaše obilazeći ga. Dođoše i tri starija Petrovića. Istoga dana opravi knez glasnika k vladici na Stanjeviće.
Već svi brastvenici bjehu večerali, te, kao obično uoči svečanika, njeki dođoše na posjedak pred kneževu kolibu. Toga puta dođoše: Mrgud Šutov i sin mu Rako, Sveto Bojov i njegov Markiša, Puro Perov
Toga puta dođoše: Mrgud Šutov i sin mu Rako, Sveto Bojov i njegov Markiša, Puro Perov i sin mu Pero, Labud Markov i jadna Stane Serdareva
Milićević, Vuk - Bespuće
Kad dođoše jednom grmu ona se zaustavi, okrenu se i sjede pod grm. — Ovo je mjesto koje ja volim, — reče ona. On se spusti pored
Radičević, Branko - PESME
Tako krčmi već dođoše, I unutra uniđoše, On u kuta tamo jedna Uza zida klonu ledna, Čelo tiska uza njega, Jer tu celi oganj legâ, Misli
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Vidiš li ti, moj dragi, kakva vremena dođoše: čitavog vijeka bio sam kalajdžija, a sad, pod starost, otpadnik. A ti? Da je negdašnje sreće, ti bi se zvao Dorat,
E, nek sam to čuo ... — Selim, selim! — pomalo gorko bobonji strašni kum. — Idem u Banat, za boljim ljebom. Šta ćeš, dođoše takva vremena.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ugibanje tvoje zaobljene snage postade toplije i strasnije; lice izrazitije, usnice ti dođoše rumenije a pri krajevima tamnije i oštrije... Opet smo se viđali i to svaki dan.
Opet lišće zašumori, hladovina i senke padoše... Ljudi se vratiše sa rada, stoka uvede u štale, zatim se presvukoše i dođoše vama na veselje i „radost“.
Kad se sve iskupiše, dođoše njih nekoliko u sobu, kod mene, te probudiše mater. Jedna donese vode, druga joj namesti šamiju, treća je poli i ubrisa
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede. Kako to car čuje, odmah otide u dvor
Oni mu pokažu. Braća pođoše na onu stranu. Idoše kroz šumu tri godine, dok dođoše u ono mjesto gdje je Grbo vidio svjetlost. Uljegoše u grad, kad tamo nema nikoga.
Uljegoše u grad, kad tamo nema nikoga. Pođoše malo dalje i dođoše do jednih velikih kuća. Uljegoše unutra, al' u njima niko ne bijaše nego jedna žena, pa ih upita: — A znate li gdje ste
Potom ode svaki za svojijem poslom. Kad uveče dođoše kući, Grbo zapita kralja: — Gde ćemo spavati: On mu odgovori: Eto u mene ima tri šćeri, pa spavaju u toj dolje sobi,
Žali bože za mojijeh trista dukata! Potom se kralj vrati kući. Grbo i njegova braća idoše i dođoše do krštenog kralja. Kralj ih upita šta hoće: Grbo odgovori: — Došli smo da tražimo rada.
Pošto dođoše pred kralja rekošu mu: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mog'o donijeti od zlata struku kralja đavolskog.
Opet mu braća zavidiše što su u njega bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju. Pošto dođoše pred kralja rekoše mu: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mog'o dovesti živa kralja đavolskog.
Kad tamo dođoše, vojvode odmah kidisaše na nj, ali on pobi štap u zemlju te cijelu vojsku opkoli, pa im s grada povika da se predadu.
Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći će dođoše vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: — Znate li druge, da se ogubala u kralja đevojka; kralj je
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći: — Valjada nas je — rekoše — neko slušao kad smo
Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti. Kad one pođoše i pod jelu dođoše, nađoše onoga koji bješe došao tražiti sreću i govoraše da je bolja krivda od pravde, te ga ščepaše za četvrti pa a
Kad luk u najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše. — E, — reče sad sveti Sava đavolu — pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voliš.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Nevolja nas ista združi, hajde sa mnom, korak pruži.“ Idu preko svijeta bijela, dođoše do jednog vrela, kad kraj vode čudan gost neku staru glođe kost.
Sloboda barjak odavna vije, a naš se dečak vratio nije. Večeras, evo, njegovoj kući dođoše znanci, krijući tugu, zajedno s majkom, sa dedom starim počeli priče o svome drugu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— savetuje joj kapetan Stanojčić. Za to vreme ordonansi su izbudili gotovo celo selo. Jedva nađosmo dva starca, a dođoše i nekoliko žena, da bismo bili sigurniji. Umirismo ih. Kapetan Stanojčić im lepo objasni šta želimo i da se ne plaše.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kletve, pretnje, pa bogme po malo i psovke, onako kroz zube, sve se to prosu pred ovo dvoje jadnika, koji dođoše da založe svu svoju snagu za dobro i napredak orlovičke omladine. Ali svemu ima kraja, pa i ovoj pogodbi.
jesmo li se namestili ?... Pera Ilić, pisar ovog sreza i platodavac učiteljski... Hm... da... čujemo mi tamo u srezu, dođoše nam posle i akta o vašem postavljenju... A ja ovde od opštine, kupim porezu, pa mi Bogosav reče da ste došli...
Ti si obrazovana učiteljica! — Dobro, čekaj da se obučem... Ali Dragutin ne čeka, nego je uzima za ruke i vodi. Kad dođoše do praga, on se osvrte i pogleda je onako đački...
Tako nekako dođoše crkvi, i ona vidi sebe u beloj sjajnoj haljini, sa vencem na glavi a pored nje pokunjio se njen budući muž, Gojko učitelj,
odgovara mu predsednik. Što ste vi juče išli u Beograd, nego za to. More, njemu se to znalo... zarađeno je. Dođoše ovi glasovi i u školu. Gojko dosad nije nikad obraćao pažnju na promenu vlade.
nastavnici se žure da navrstaju ono, što je u toku zimušnjih nepogoda propušteno. O malom ispitu dođoše im Velja i Akso.
I njemu nije nimalo čudno, što se letos krio od nje, a sad oseća da mu je ona ipak najmilija, najdraža. Posle dva dana dođoše Velja i novi im sused Vlajko.
Vlajko i Ljubica odoše na rad; gnezdo ostade samo. Posle dva dana dođoše im u pohode Ljubičina mati i sestra. Ljubica ne zna šta će pre od radosti.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
palanci i kako je stradao zbog politike, jer je oštećen sa nekoliko stotina dinara; ali je odmah posle mesec dana, kad dođoše na vladu njegovi ludi, dobio dobre liferacije na kojima je zaradio veliki kapital. — U tom — veli on — pade kabinet.
Prvi sukob njegov s ministrom bio je zbog neke jahačke trke, pa odmah dođoše na red još mnoga druga pitanja pobožna i prosvetna, od kojih je zavisilo pravilno vaspitanje omladine.
” „Dođoše džandarmi i uhapsiše rđavog i nevaljalog Iliju, te je mnogo patio i ožalostio svoju porodicu.” — Tako prolazi svaki onaj
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Mora se to sve rasvetliti, sve doznati, pa ako bude opasnosti, mora se braniti svoja pozicija. Dođoše kući. Čim ugleda majku, dete u sebi govori: »Neću joj kazati... neću! ... Zaklela sam se! ...
Prvi trgovci i jedan pisar izašli su u prvo selo da pričekaju kapetana. U sreskoj kući žurno se sprema, jutros dođoše jedna kola sa stvarima novog kapetana. Tamo su Jula i Kaja kao domaćice.
Najzad kad sve bi gotovo odoše i one kući te se obukoše i nagizdaše i opet dođoše u sresku kuću. Taman one sele malo, kad se začu ozgo s brda pevane i larma.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Ispraća ih i vraća se.) VII PAVKA, JEVREM PAVKA: Nisam htela pred njima, ali ovi tvoji izbori dovde mi dođoše. JEVREM: A zašto, Pavka? PAVKA: Kako, zaboga, zar ne vidiš kako se sve tumbe obrnulo!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A ja idem natrag, veli u Jevropu, odakle mi stari moji i dođoše. Idem, veli, vamiliji mojoj; a vama eto, veli, moja vlas’ i moje gospo’stvo i moj mal, pa se naredite bez advokata
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I bio na nebu beli oblačak. Oblačak gore, maslačak dole. Gledeći se, počeše da se vole. Dođoše vrućine nečuvene i maslačak poče da vene. Oblačak pritrča brzo u pomoć: kiša je lila sve do u ponoć.
— Malo ih se živih probilo do mora. A oni koji dođoše do vode što se plavi Ličili su na izgoreli grad koji se još ponegde puši.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR IVAN Što bi ovo te jošt ne dođoše Ozrinići, naši krajičnici? A bez njih se poslovat ne može; najedno se bolje razbiramo.
sam im poslâ poklisara: tek se vrate, da ovamo idu, da hitaju da ne dangubimo, e ovome već trajanja nije. DOĐOŠE I OZRINIĆI. VUK TOMANOVIĆ Koje jade dangubite, ljudi?
A evo smo kao oni miši te za mačku zvono pripravljahu. DOĐOŠE MARTINOVIĆI. VUK MIĆUNOVIĆ Evo i vi, već se načekasmo! A evo se, ljudi, okupljamo kâ svatovi pjani što se priča.
O gnjijezdo junačke svobode, često li te Bog nàglêdâ okom, mnogo li si muke prenijelo, mnoge li te čekaju pobjede! DOĐOŠE POGLAVICE TURSKE, OKOLO SEDAM OSAM. I POSJEDAŠE S CRNOGORCIMA, SVI MUČE I GLEDAJU PREDA SE.
SERDAR JANKO Kako sam se sinoć ismijao! U kuću mi odnekud dođoše dva momčeta, te krasna, bjelička. Počeše se šalit kâ umiju: kako su im neki od starijeh ogradili negđe vodenicu đe
KADA DOĐOŠE BLIZU CRKVE, ALI JE IGUMAN STEFAN PRED CRKVOM I JOŠT JEDAN KALUĐER, KOJI DRŽAŠE SVETI PUTIR U RUKE. IGUMAN STEFAN Ja
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| Kao svakad čestita materi Uskrs i poljubi je u ruku. Mati, ushićena a i potresena — ko zna kakve joj misli tada dođoše kada je vide toliko lepu i ne toliko raskošno koliko prosto i ukusno nemeštenu — grleći je, ali polako, da joj ne
U tom i ostali tetini, stričevi, komšije počeše da dolaze. Dođoše i svirači. Njih je Magda dole častila i ona im naređivala šta će i dokle da sviraju, prekidala ih i otpraćala.
I kada, već dockan, dođoše i javiše da joj je svekar već tu, i kada ona sa tetkom pođe kući, ni tada se ne uznemiri. Od prošle noći i celoga
I kako mu razdragano dođoše kao neka uteha reči i ta pesma o njinoj kući! Da, zaista, niko se od njih nije ženio ni udavao drukčije do ovako!
Sutra je bila sarana. Tada već dođoše i njeni. Ali Sofka, uplašena da ne bi morala sa svakim razgovarati, i da joj ne bi punili sobu, ležala je.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sve što je dalje govorio sve im je mili postajao. Njegove lijepe crte dođoše opet u sklad. Pošto se obrediše vinom dva puta, serdar se digne te dohvati gusle što visjahu ukraj oružnice, otra
Sad počeše pridolaziti i drugi. Iz Katunske nahije, najprvi dođoše Njeguši, pa: Čevljani, Cuce i Bjelice, Zagarčanin jedan i jedan Ćeklić.
Trnci bi ga podilazili kad zakvrče gvozdeni kračuni. Neki ljudi, zadriglijeh šijâ, zabrijani, u crnim mantijama dođoše u tamnicu. Dugo su mu nešto govorili, tobože blago, ali je on vidio da mržnjom dišu...
Ovaj reče: „Pogle, Stane, spava li; ako spava, neka ga, neka se odmori, pa ćemo.“ Žene iz pregrade dođoše i s njima Milun, koji je nešto glasno pričao. Ivana iziđe da zatvori avliju, pa kad se povrnu zatvori i kuću iznutra.
Vidar pošto se umio, sjedio je u avliji, čekajući da cura pospremi kuću. U toliko dođoše iz komšiluka dvojica-trojica, pa sjedoše kraj njega i zametnuše razgovor.
Dijete je bilo zlovoljno i tužno. U mrak dođoše brastvenici iz grada. Serdar sa ženom i snahom stigoše najprvi. Kako bjehu umorni, odmah po večeri polijegaše.
“ rekli djetići. Mati i kći brzo postaviše dvije okrugle trpeze, jednu do druge. U to i ljudi svi u gomili, dođoše iz pregrade. Mali je Milun išao pred njima noseći luč. „Daj, Spasoje i ti Luka, rastaknite, pa da se sječe!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ali, kad kola dođoše tik do njega, konji se kao preplašeni ustaviše i, propeti uvis, skretoše s kolima u jarak, gde se bio sklonio nesrećan
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše | vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: „Znate li, druge, da se ogubala u kralja đevojka; kralj je
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da | se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći, „valja da nas je” rekoše, „neko slušao kad smo
Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti.” Kad one pođoše i pod jelu dođoše, nađoše onoga koji bješe došao tražiti sreću i govoraše da je bolja krivda od pravde, te ga ščepaše za četvrti pa ga
Kaluđer pošto viđe šta bi, ukloni se malo za jedno drvo, dok evo ti opet ona ista tri konja, dođoše na jedan grob i nad njim stadoše nogama tući i u svu vrisku drijeti se, dok evo ti izađe iz groba jedan čoek |
U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru, kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede. Kako to car čuje, odmah otide u dvor
Kad luk u najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše. E reče sad sveti Sava đavolu: „Pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voliš.
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Ps. 14, 4) Zatim i mnogi narodi dođoše pokloniti se njemu, i sa velikom počašću darivati pojanje. Pevaše prvo Grci, potom Iverci, zatim Rusi, za Rusima Bugari,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
krv vozmuštavati i ježiti koža, kao da sam se hoteo prepasti, kad eto ti upazi[h] odnekuda dva malena kaluđerka, koji dođoše i stadoše blizu nas, gledajući nas veselim obrazom.
I da ne dođoše Turci, da ih ne smire i pomire, dosad, bog i duša, bilo bi i[h] jošt toliko; i ne znam bi li ko ostao neproklet.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kušmelj i Kušmeljić stigoše u ručano doba ka vodi. Dugo su morali čekati vozare. Kad najzad dođoše pred manastir, zatekoše sve fratre pred njim, baš kao i onda kad je Bakonja prvi put došao.
— Tako je bivalo tri ili četiri puta u godini. — Malo docnije, dođoše fratri i đaci, pak sjedoše napose iza prijeklada. Boban nazdravi gvardijanu.
Tada Brne otide u kujinu i zamoli kuvara da mu i sinovcu odnese vruće rakije. Ali kad njih dvojica dođoše, Bakonja već spavaše. Fra-Brni ne osta drugo, no da legne i on. U sumračak probudi se Naćvar nješto voljniji.
Poslije, kad đakon i Bujas dođoše na obično predavanje, i njihovi pogledi (valjda povodeći se za Bakonjinom) prilijepiše se za kovčeg.
Izmirenje je bilo svečano i javno. Vrtirep otide sa Tetkom i onom sedmoricom što s njim dođoše u sobu Brninu, pa ušavši prvi, reče raširiv ruke: — Brate u Isukrstu, prosti mi moje uvride!...
Čmanjak je njekoga jada porastao, ali osta „šaka jada“. Poslije večere bilo je sijelo u dvorištu. Dođe fra-Zaharija; dođoše svi stričevi, i Šunda s ranjavom nogom, pa i njihovi odrasliji sinovi. Knez ih počasti vinom.
U početku berbe Srdar se vrati u manastir, a počeše dolaziti pohode iz Zvrljeva. Najprije dođoše Kušmelj, Škembo i stari Krkota, te začamiše.
Obojica pak od lupeža strica Jurete napraviše njekoga znatnoga junaka, koji je bio strašilo rkaćima. Poslije njih dođoše: Osinjača, Kriva, Čmanjak i stric Čagljina.
Treću najezdu sačinjavahu: Galica, muž joj, Rora, Kljako i Controna. Ti dođoše ispred Božića. Bakonja se veoma bojao da Kljako i Rora nijesu došli da razgledaju zemljište, kako bi im poslije lakše
Ćosić, Dobrica - KORENI
A tada nastupiše i rđave godine za činovnike. Narod kuka na njih i stranke dođoše. Narod jurnu u stranke. Seljaci nanjušili mrs, jer od svih kasa, državna je najdublja. dođeš li na vlast, diži!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oni dođoše i sedoše pored njega. „Primaknite se bliže meni!“, reče im on. Oni mu se primakoše i složiše svoje glave u gomilu kao
“ I Rimljani dođoše, Marcelus se pojavi sa šezdeset ratnih brodova, a njegov podređeni vojskovođa Apius Klaudius stiže sa svojom kopnenom
Aniusove legije dođoše u nered, on morade narediti opšte povlačenje. Ni glavnom zapovedniku Marcelu nije išlo bolje. Kad se njegove lađe
Odmah zatim dođoše, jedno za drugim, na red njegove gastafrete, pa njegovi eutinononi, a zatim palintononi. Kad se Mesec beše uzdigao iznad
“ „Kako da ne! Kad neki od mojih zemljaka, koje vi i ne poznajete, doznaše da se spremam na putovanje ovamo, dođoše oni do mene i zamoliše me, narediše mi šta više, da vas posetim i isporučim vam njihove pozdrave“.
Njihovo carstvo se protezalo od Indusa pa do samih Pireneja“. „Zaista, čudnovato!“ „U svojoj novoj državi dođoše u duhovni dodir sa podjarmljenim stanovnicima nekadanjih rasadnika kulture Staroga veka.
Ona im doviknu: „Hodite brzo ovamo u kujnu da se ogrejete!“ Deca dođoše i okuniše se oko ognjišta. Vesela i ponosna što su sa svojim velikim bratom izišla, pričahu na dugačko i na široko kako
iznenadi ih pri povratku gusta magla, a Isak izgubi stazu i zalutao bi da ga Hektor ne izvede na pravi put, i tako dođoše srećno kući“. Deca slušahu ovu priču razrogačenih očiju, gutajući svaku reč.
Mališan obrisa suze, pa reče: „Majčice pričaj dalje!“ Ona ne znade gde da nastavi, ali joj deca dođoše u pomoć pitanjem: „Kako je Isak došao u Nort-Uitem kad ne beše više njegova pratioca?
Oni ga obasuše ljubaznim pohvalama i bezbrojnim pitanjima. Posle toga dođoše na red razne uspomene iz onog doba koja je u njihovom domu preživeo.
Iza njega dođoše na red drugi činovici kovnice da podnesu svoje izveštaje ili da dobiju upute i naređenja. No da se ne zadržavamo u ovom
Tada dođoše na red i generalni zakupci poreze“. Savladana bolom, mora da zastane, no ubrzo prikupi svu svoju snagu i priča mi dalje
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda dođoše na red Cvetićeve Cveti. One se pojaviše nekako onih dana kad sazrevahu ševtelije, to jest kad obično nastaju ševićerije
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad dođoše do jedne kruške pod osojem, tu ih zaustavi Jelica Pleskonjića, koja im pričaše o drekavcu. — Eto, baš na ovom mestu ga
— Kazaše ljudi što dođoše iz opštine. Vele da si vezao kmeta, pa ga posle pustio; je l’ istina? — Ko to kaže? — Grujica... malo pre dođe ozgo.
to, da za takav čin treba mnogo prethodnih poslova, pa onda se seti da treba i sveštenik, koji će to izvršiti, pa mu dođoše na um kumovi, deveri i sva neizbežna povorka ljudi, koji su potrebni u takvu poslu. Ove misli on saopšti Stanci.
Beganje je bilo teško i umorno, ali kad se bega od velike opasnosti, onda se nema kad misliti o umoru. Kad dođoše ispod gologa presedlastoga prevoja, kojim se prelazi otud iz Šumadije u rudnički kraj, begunci se zaustaviše na jednoj
— Daj da se pije ! Otpoče besna, vesela pijanka sa pesmom i smehom ... Dođoše i radoznali varošani, da vide kako provodi zlikovac svoj poslednji dan.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Mališa će te za njom, a ona ti ga uvede, pobratime si dragoviću, u nekakvu pećinu. Kada ga provede kroz pećinu, dođoše na jedno veliko polje, a nasred polja veliki sto, a na njemu se zmijski car kurisao, a cijelo polje pritisle svakojake
Nijesu dugo išli, kad dođoše na čistinu. u nekakav vilajet. Tu ti nigdje ništa nema no sami miši. Mačka i štene, kan̓ ti gladni, odmah skočiše pa
On viknu na mačku i štene te dođoše k njemu, pa će caru: — Hećy ti ništa drugo, nego od te i te bake taki i taki prsten!
U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede. Kako to car čuje, odmah otide u dvor
Po tome zapovjedi mu da sjedne na nju, i oni ti junački krenu dalje. Kad dođoše u drugu carevinu, ali kraj bijelih dvorova lijepa bašta, vrt, a nasred njega soldačka straža, i šta radi? Spava.
Kad dođoše kući, bože, otac veseo, veseo, grli sinove, ljubi ih, e drago mu, drago što vidi sinove, a žao mu, žao do boga, što mu
Arapi se poklone i reknu: — Biće sve u redu, — i nestane ih. Kad se car ujutru probudi, dođoše mu glasonoše da je nekakav veliki šah došao sa velikom vojskom nad Stambol i da mu prijeti pogibija.
Sjutradan krenu dalje, i za nekoliko dana dođoše na ono polje što je veziroviću otac rekao da nasred njega ne noćiva nikako. Taman on nasred, polja, a akšam.
On uze glavu, a trupina se svali u jezero. Sjutradan krenuše otalen i dođoše u onaj grad gdje su naumili. Pošto nađoše dućan i robu namjestiše, zavika telal: — Bi li iko mogao izliječiti
Kad luk u najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše. — E, — reče sad sveti Sava đavolu — pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voliš.
Oni mu pokažu, pa se na tu stranu i krenu. Idoše kroz šumu tri godine, dok dođoše u ono mjesto gdje je Grbo vidio svjetlosti, uljegoše u grad, kad tamo — nema nikoga.
Pođoše malo dalje i dođoše do jednih velikih kuća. Uljegoše unutra, al̓ u njima niko ne bijaše nego jedna žena, pa ih upita: — A znate li gdje ste
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' dugo srećna zanela se ona Uz miris želja! I dođoše ludi; Sad plete vence, niko je ne budi; Osmehom diše, udaraju zvona; Razgleda nebo, spušta se opelo; Sad broji
I hladno sunce od nas već ode, Dođoše drugi, veseli zraci; I one mirne, sleđene vode Sad idu kao moćni junaci, I hladno sunce od nas već ode.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— i sam pomože ispregnuti konje. Dođoše kući okupljeni istom mišlju: znadu dobro što ih čeka ako turskoj vlasti u ruke panu. —Što je vrijedno u kući, pokupi!
Gospođica je poljubi, pripomene joj da se ničega ne plaši: sve se za ljubav čini. A oči joj igraju i dođoše svjetlije. Idući preko grada do parobroda čini joj se da svako ko je sretne gleda u nju i razumije što u ovome času
Požure da čim prvo u Velu uvalu stignu. Poslije kiše poče da vedri, a kad dođoše u uvalu, nađoše je još zanjihanu: oko rata joj buči more, no nema one prvašnje sile, a mjesečeva svijetla zelenkasta
Ženina se sumnja nabrzo obistini: dođoše pozivi, i komšije se na prelu za stvar zagrejaše. Toma Jelić, seoski „Trčalo”, kako ga u selu zovu, smisli da bi bilo
—No eto čuda, ne dadoše nam ništa ni za ono što se danas mučismo da okitimo ogradu zelenim granama. Kroz tesne ulice dođoše do vrata neke zaprljane potleušice i stupiše unutra. Ima dva dana što tu konače, jer ih je spolja kiša oterala.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Veliki komadi njegovih grudi i nogu, njegove podbule oči, žućkaste, pune tačkica, a naročito njegov trbuh, dođoše mu u ogledalu i smešni i tuđi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Jedan od ovih koji dođoše da ga traže, ostao je opružen i miran gore kraj žica, a drugi je išao kraj nosila sa zavijenom šakom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju. Žuv opet objašnjava: Njamkoro je pitao kokoš: „Evo dođoše beli sa dugačkoga putovanja, pitaju kako će stići tamo kuda su pošli, hoće li sreća biti sa njima?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: Jasno se vidi, Iz sela Grocke amo dođoše, A vratiše se u Smederevo... VUK: Boje se potere... RADAK: Boje, Al’ mogu lako i zalutati; Jer je neznatna, Vuče,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Černjajev.« Dok sam ja tražio hartiju da napišem ovu kobnu naredbu, đeneralu Černjajevu dođoše druge lutke. On priđe majoru Velimiroviću, reče da mu se povrati sablja, pa mu ce onda okrete: — Ja vam opraštam.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Onda sunce vide šta je: Da to nije rosa bila. XLI Ona mila, a on vrstan; — Evo idu, kupe svate. Dođoše mi sa limunom, Da me njime starosvate. Ostav’te me, moji dragi, Nisu više za me svati!
Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći. U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kosmaja s Nemenikućama prođoše srećno; Avala s Porčinom kulom sa istoka javljala s’ gorda; K Dubokom više Ostružnice dođoše zdravo i mirno, Gde su počinuli umorom svladani, prelazu spremni.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Tek, velju, poklonićeš ga?... A eno vojvode Šulović, Mićić, a i kapetan Vuksan dođoše lijepo te moliti da ni ga pokloniš, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Neka ulaze! JELISAVETA: A ti izlazi, Stara drtino!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Usred poljskih radnja dođoše pozovi, i oba, Vojkan i Petar, uputiše se zajedno u varoš. Putem razgovaraju o dobroj godini; već žanje se i Petar
Seljacima tek sada srce zaigra i oči dođoše. življe: —Bože ko će odbaciti? Jedno čobanče dugih ruku, spuštenih benevreka, neiščešljane zagasite kose, jarkih
Što će njemu, oronulu, staru, toliko blago? A koliko je zdravih, mladih, željnih života uništio on dosada! — I dođoše mu na pamet raskućeni komšije: — Kud su, dragi bože, sinovi Vojkanovi?...Gdje li je on?...
Ali sada najviše žao mu Božice, poslušne, beskarne i stare, pametne majke. A kad mu dođoše na pamet djeca, okrete se naglo da ih vidi, kao da se za njih od čega boji, i sjede uz vatru.
Priveza kravu do kućnih vrata, pa uđe. U kući nađe nekoliko ljudi što dođoše poslom da im kovač alat kljene. Pomažu kovaču pri radnji, i dok on tuče po usijanom gvožđu, gledaju kako iskre vrcaju
— Nu mladić ni ne ču, siđe niza stube i preko dvorišta uniđe u dućan. Otac, šjor Luka, razgovaraše s težacima što dođoše po svoje nadnice, ili za kakvim drugim poslom. Krjepak, jaka vrata, stajao je između ubogih, okoštih seljaka.
—Pa, imao si mladu? —Pustite! Triba se ustrpiti do bolje prilike, pa može se i to! U govoru dođoše u ravnicu, na širi put. Ivo časom odahne, pa pođoše nanovo usporedo.
I oni šutke hodahu dalje, ni ne opazivši da se nebo bijaše već na više mjesta progalilo, pa dok dođoše povrh kuća, ispod sela zasja duga.
Uto uniđe u dvoranu načelnikov sin Piero, koji, kada ga ugleda, priđe k njemu i ljubazno ga pozdravi. S njime dođoše još druga dvojica, od kojih je jedan bio sin posjednika Tadića.
— Zbogom! — napokon istisnu mladić i htjede da još nešto reče, no ne mogaše. Tek što je živo zagrli. Dođoše i ukućani, i on se s njima redom izljubi. Prvo nego će otići, nanovo se još navrati k djevojci.
— Ča date! Govore da ste dobar za siromaha. — A vi ste se na me ljutili toliko puta! Preko hridi dođoše na žalo, do starčeve špilje. Na žalu suše se stare, iskrpljene mreže, a čamac do polovice nasukao se u pijesak.
Pa krenuše dalje, a kad dođoše nasred uvale, zastadoše, obrnuvši se prama rasvijetljenoj varoši. Ma da mi je znati što je taj načelnik uradio za opće
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Moji đaci koji dođoše sa Kipra ili sa Krita pričahu mi da se onde južno od Sirijusa vidi na nebu jedna skoro isto toliko sjajna zvezda koju
Ali u naukama ne beše još preporoda. Veliki duhovi ne dođoše još do reči. Besmrtno delo Kopernikovo smatrano je samo kao interesantna hipoteza, Leonardovi pronalasci, tehnički i
Dok sam učio u Oseku dođoše, jedan za drugim, i moja tri mlađa brata onamo, a kad pođoh u Beč, stigoše postepeno i oni onamo ili na druge velike
I zato dođe moj ujak i poočim Vasa u Beč da, u ulozi domaćina, proslavi moju promociju. Dođoše i drugi moji rođaci, i čika Andrija iz Ciriha. Ne mogu, a da o njemu ne progovorim koju reč.
Ali nastade aneksiona kriza, zagrozi rat između Austrije i Srbije, ja osetih da nisam na pravom mestu. A dođoše i druge nedaće.
To su bile prve primene moje teorije i mojih krivih u geologiji, a ubrzo iza toga dođoše i druge. Odvelo bi me vrlo daleko kad bih o svima njima ovde pričao, jer kad sam nedavno za jedan moj enciklopedistički
U ime oproštajnog pozdrava, on bi onu svoju mašinsku pušku naperio na one koji dođoše na stanicu.“ - „Koješta!“ reče moj drug.
No, hvala Bogu, nije bilo tako. One Marsove polarne kalote dođoše mi u pomoć. One su najpouzdanije proučena pojava Marsove površine.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Je li dolazio ko? STANA Niko, snaške. TAŠANA Ni otac? STANA A, on? Bio je, ali sa hadži-Ristom. Zajedno dođoše i pregledaše koliko su čivčije kukuruza doneli, i onda odoše. Valjada će opet da se vrate. Naročito hadži Rista.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zaređaše kod majstor Koste oni poznati natmureni, nedojedeni, pa i otplakani ručkovi; javiše se preseli praznici; dođoše kažnjavanja dece, prvo starim odelom, pa zatvaranjem u štofarnicu, pa naposletku i batinama.
Gospa Nola se zgranu, umalo ne viknu, ne zna ni sama da li od začuđenosti ili od radosti. Razgovetno dođoše do nje pesme i reči.
Tek kad su drugovi čuli koliko najmanje stoji taj „državni papir”, zaoriše se zvižduci i usklici, i dođoše mišljenja slušalaca. — Pa kako onda, bogati, izgleda taj tvoj papir? to je valjda zlatan zmaj?
Za neki dan, potom dođoše motikaši, zidari, i dunđeri, i kuća stade rasti kao iz vode: prosta, sirotinjska, ali oko dva puta veća no Savina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Luka zovnu ordonansa i naredi da mu donese jednu motku. Onda siđe na put, da sačeka dok čelni stignu na izlaz. Uto dođoše i vojnici sa baterijskim fenjerima, a i ona četa pešadije, i rasporediše se duž cele klisure...
“ — Ama baš svi? „Svi, gospodine kapetane!“ — Dobro — velim ja, i nešto mi laknu. Odem u divizion... Dođoše i ostali komandiri i izjaviše da to nije njihov konj. To isto rekoh i ja. Komandant se nađe u čudu.
Ali šta mari! Neka je samo nešto toplo. Sručismo u kazan paklo čaja i vojnici dođoše sa manjerkama. Izdelismo i poslednje rezerve šećera. Vojnici su umakali hleb i pili vruć, bljutav čaj.
Bolničari dođoše. Prebaciše čaršav i izneše mrtvo telo. Čujem gde govore da je bio artiljerac. S teškom sam se mukom pridigao da
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Da ti dam bele pare za crni dni. A crni dni ti dođoše! (Pokazuje na kola, svatove.) Eto ti gi! Sviriv! Radujev ti se: (Besno, sviračima): Svirite, bre!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Voljan budi, care, na besjedi! Kad me pitaš, pravo da ti kažem: koje sluge poslije dođoše, sve se tebe sluge udvoriše, sve si sluge, care, iženio, a ja ti se udvorit ne mogoh, mene, care, ne kće oženiti za
Pa kad dođeš Prijepolju tvome, povali se među đevojkama đe s' oteo konja od Bugara!“ Pa okrenu konja za svatovi. Kad dođoše bijelu Leđanu, razapeše po polu šatore. Zob iziđe konjma carevijem, nema ništa konju Miloševu.
Tad junaku grđe žao bilo, pa na stranu odvratio glavu, ne šće više ni gledati ljubu; a dođoše dva Mrljavčevića, dva đevera Gojkovice mlade, uzeše je za bijele ruke, povedoše u grad da ugrade; podviknuše Rada
Voljan budi, care, na besjedi! Kad me pitaš, pravo da ti kažem: koje sluge poslije dođoše, sve se tebe sluge udvoriše, sve si sluge, care, iženio, a ja ti se udvorit ne mogoh, mene, care, ne kće oženiti za
Kad pođoše na mejdan junački, za agom je tridest janjičara, a za Markom ne ima nikoga, do nekol'ko Grka i Bugara. Kad dođoše na mejdan junački, a besedi carev Alil-aga: „Delibaša, ajde meći strele!
28 MARKO KRALjEVIĆ I MINA OD KOSTURA Sjede Marko s majkom večerati suva ljeba i crvena vina; ali Marku tri knjige dođoše: jedna knjiga od Stambola grada, od onoga cara Pojazeta; druga knjiga od Budima grada, od onoga krala budimskoga; treća
dobar junak dobar san usnio; san je laža, a bog je istina“. Kad dođoše gradu Carigradu, diže care silovitu vojsku, otidoše preko mora sinjeg na arapsku ljutu pokrajinu, te uzimlju po moru
Kad dođoše pod Kara-Okana, Okan biše tri godine dana, Okan biše, uzet ne mogoše; Marko s'ječe arapske junake, pa sve glave pred
Kada caru tužbe dodijaše, posla na njga Ćuprilić-vezira i sa njime tri hiljade vojske. Kad dođoše u ravno primorje, sve polomi Musa po primorju i uhvati Ćuprilić-vezira, saveza mu ruke naopako, a sveza mu noge ispod
“ Veli njemu Kraljeviću Marko: „Prvo ti je, brate, nečoveštvo: dođoše ti do dve sirotice da j’ naraniš leba bijeloga i napojiš vina crvenoga, a ti veliš dvema sirotama: „Id’t’ odatle,
Pa dovati laka dževerdana, pođe pravo drumu u busiju, a za njime mladi Tatomire, a za đecom Novak pristajaše. Kad dođoše drumu širokome, Novak stade drumu u busiju, oko njega dva nejaka sina; al̓ eto ti jeke niz planinu, pomoli se trideset
Kad dođoše crkvi Petrovici, veli njima Senjanine Ivo: „Dete, braćo i moja družino, da mi ovđe vatru naložimo od pušaka našijeh kunda
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— A baš za ovu paricu nije mu se isplatilo da zalazi u ovoliku koprivu. Poslije kopriva dođoše na red vrbaci i zapušteni uglovi oko riječnih okuka puni visoke travuljine, rakita i divlje loze.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kako je zavičaj ljudma kad gde koga more, sav se tamo narod, muško i žensko stiče, da vidi kako koga more, — dođoše i oni što čine podužbinu, te roblje otkupljuju od smrti. Prionuše moliti cara i drugu gospodu da mu bude gracija.
Nesta mu braći hrane u Hanamskoj zemlji. Čuše da ima u Misiru na prodaju žita, digoše se s tovarima, odoše tamo i dođoše pred Josifa, jerno on sam pozor na žito imadijaše merkajući mu kud se što raznosi, da se vrlo ne razmeće.
I za čudo božije, stara mrežetina nigde se ne razvuče, nit se gde prokinu. Stovariše ribu u barke, gladni, umorni dođoše svi, te se skupiše pod bregom oko Hrista.
izborli u grad posla tri četiri kaluđera, te to čudo kazaše caru i patrijarhu, pak i obojica s mnogim narodom taj dan dođoše u manastir na leturgiju...
I u neko dobi dođoše neki onozemci ljudi, odonud gde je apostol Toma, a car za krasotu onih polata vrlo želi da razabere i ti mu ljudi sve
Prođoše u tome Indiju i arapsku zemlju, Liviju i Špansku; sve morem dođoše i u mavrusijski jezik. Ponajposle već sustigoše i k Carigradu.
I posle, neki dobri hristjani onde krijući dođoše, uzeše mu telo te odneše i lepo ga zaviše s platnom i ukopaše ga. A jedan mu od sluga što je pored njega u tamnici na
tako po drugi put morem uze se svoga puta i preko vode u zimno već dobi hoće da pređe; i kad već stiže onamo adi kraj, dođoše do brega, ali se bijaše voda široko po polu razlila, a valjade mu već na koli putovati do mesta.
I oni carevi poslanici iz Carigrada, kade dođoše blizu ćivota svetomu, poče vatra sevati i iskre skakati od tela svetago Dimitrija i plamen golem stade izlaziti i
dva junaka vrlo pristala i lepa, kako pred carevim licem da stoje, i ostali ljudi svi su ih počitovali, pak obojica dođoše k crkvi svetoga Dimitrija i stadoše se spolja oko nje šetati i gledati je.
I kade dođoše k onomu mestu što se zove trisvodno, da rečemo od tri kubeta više crkovnih vrata, gdeno se ulazi u crkvu, stadoše
I dođoše pred cara te ih okovlaisaše, to mu rekoše: »O caru čestiti, ako ti pustiš kod sebe zdravu i čitavu doma otiti ovu momča
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— I komu da si zborim?! — Pa skine fes i briše čelo. I treći čibuci i treće kafe dođoše, a čorbadži-Zamfir tek sad malo da se odobrovolji i kaže šta ga je nagnalo da dođe paši, ispriča mu neku sirotinjsku
I one se odazvaše i dođoše. Dođe i tetka Dika, i tetka Kara, i strina Paraškeva, i druga strinka, Nikoleta, i tetka Ruška, koju su svi smatrali
trpe psovke i grdnje, ali sve to rado snose pri samoj pomisli na nedelju posle podne, pri pomisli na igru i ašikovanje. Dođoše već i Cigani. Čuvena družina snabdevena raznim muzikalnim instrumentima.
Tu dođoše i oni što prodaju petliće i svirajke od šećera, i oni što toče limunadu, i oni što prodaju kokice, a tu se nađe uvek i