Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dođi, oh što pre dođi! O dođi u pomoć, dragi, tvojoj dragoj Jeleni.” I sve dok je tako čitao, Hristić je ludo živo osećao kako rumeno meso onog vitkog tela, što je tamo daleko
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
I I ZDRAVICE Blagoslovi su lirske govorne formule u kojima je na svečan i lep način izražena želja da se nekoj dragoj, voljenoj ili poštovanoj osobi dogodi mnogo toga lepog i dobrog, uz uverenje da će se ono što je rečeno i dogoditi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
To su bile obične romantičarske sentimentalne priče, mešavina ljubavi i patriotizma, deklamacije o rodu i o dragoj, pisane u svečanom, kitnjastom stilu.
Radičević, Branko - PESME
(1844, 12. dek.) SLATKA MISLI! Misli moja slađana A o dragoj mojoj, Kad na ruci mlađana Ležaše na mojoj, Kad joj srce kucaše Da probije grudi, Kad joj usna mucaše: „Ta evo
vele, snažano je tukô, Onaj munju sa neba je svukô, Ovaj, veli, pevao je jasno Kâ u gori što slavujče glasno, Ovaj dragoj zaplivô je žurno, Utopi ga ono more burno. Tako s' ime do imena blista, Di je tvoje, brate, dušo čista?
9. I zbogom ostaj dragoj sam ja rekô, I poljubaca njeni pija slad, Na moj sam posô tade vesô tekô, I mil i lak mi beše svaki rad; Svršetak
Cveta, U ruci joj luč veselo gori, Dragog prati, pa mu 'vako zbori: „Ajde, dragi, Turkom zajam plati, Pa se dragoj zdrav, veseo vrati; Kad sam mlada pala od junaka, I da grlim oću ja junaka.“ „Zbogom!“... „Zbogom!“...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ruke im lete na rad, a okolinom se razležu reči pesme: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Cvet — o — o! — klikće Stojan i odmiče se od nje, da bi je bole video. — Šta ti je?
im lete na rad, a okolinom se razležu reči pesme: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Cvet — o — o! — klikće Stojan i odmiče se od nje, da bi je bole video. — Šta ti je?
beše Stojan koji, udaljen, idući valjda kući, pevaše onu istu pesmu: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Oh dosta, dosta! ...
udaljen, idući valjda kući, pevaše onu istu pesmu: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Oh dosta, dosta! ...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Brzo se kradi iz tvojih dvora, obasjaj zemlju u noći blagoj, u srebro okuj vrhove gora, a ja ću poći mamici dragoj. Žurim se kući, baš mi se drijema, a mama za me večeru sprema.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 167. Akšam đeldi — mrak na zemlju pade; Dragi dragoj pod pendžere dođe. U drage mi sijelo bijaše; Sijelo mi dragu rasplakalo: “Jadna draga, ženi ti se dragi!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jovina mlada ode da natoči, a devojke počeše da pevaju: Uzabra' stručak do zemlje, Dado' ga dragoj do mene, Zakle' je nebom i zemljom: »Voliš li još kog', sem mene?« »Ne volim nikog, sem tebe, A odsad neću ni tebe.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I posle, zar je jedno selo u našoj dragoj Srbiji u dlaku iste te sreće i sudbine bilo kao i ovo o kome je reč! Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo — i
Rakić, Milan - PESME
O, to će biti silna pesma, rada Da znaš šta nežna duša dragoj pruža,— Na usta moja pokuljaće tada Milosne reči i bokori ruža. Da, pesma moja biće moćna tada.
I ko Leandar, što je svako veče Moreuz tamni preplivav̓o smelo Da dragoj Heri reč tek jednu reče, I vidi usta, i oči, i čelo, I ja bih brda prešao i reke, I popio bih mnogu gorku
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O, to će biti silna pesma, rada Da znaš šta nežna duša dragoj pruža; Na moja usta pokuljaće tada Milosne reči i bokori ruža.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Taj isti pijetet zahtijeva da jeziva fotografija na kojoj je retuša dragoj umrloj osobi nakazno izobličila usta i nanizala joj niz mišji sitnih bisernih zubića, uvijek visi nad noćnim ormarićem
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kao dragan dragoj posle mnogih dana. VIOLINA U trenucima kada tako klone I bol i nada, i mladost i cveće, Kad strah i očaj i sudbina
I sve što dragan svojoj dragoj taji, Dugo ti pričam, dok zadrhte grudi, Dok snovi minu, priđu uzdisaji. NA KALEMEGDANU Dan julski i vreo umoran
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Među srpskim liričarima jedva da iko ima nadahnutijih i dubljih stihova o „mrtvoj dragoj od onih koje je Stankovićev savremenik Vladislav Petković Dis dao u pesmi Možda spava.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Opazi ga jedno momče: „Eh, kad bih ga dragoj dao! Al’ ja srdu molit’ neću, — Ma do veka jadovao“. Stručak plave ljubičice Već se puno rascvetao; Miris mu je
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HHHІV Imam pesme, ako nemam zlaga, Pesme-biser dragoj oko vraga, Sitne, male, nek joj bolje liče, Nek ih više, nek se više diče.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1858. Nikola Borojević NIKANOR GRUJIĆ PRSTEN Idi k dragoj, međ visoke, oj prstene, stene, Dar si mali, al’ srdečan, vredan ruke njene.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Lala. Prema jednoj narodnoj pesmi, u kojoj je dragi dragoj zadenuo lale za glavu (Vuk, Pjesme, 1, 315), reklo bi se da ovaj cvet ima ulogu u ljubavnom vračanju. Lan.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi. I dok mrtav junak leži, Vranac konjic poljem beži.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Najposle mu padne žitije Tezeja na pamet, koji je takođe svoju blagodetelnicu napustio. Istina, on se svojoj dragoj zaverio, ali koliko ima načina da se toga oprosti!
Šantić, Aleksa - PESME
7 Ja ću u čašu ljiljana Utopit s dušom žar ceo, A pesmu o mojoj dragoj Pevaće ljiljan beo. No pesma drhtati mora Kô poljub usna joj strasni, Što mi ga darova negda U čas slatki i krasni.
29 I dok sam ja dugo dangubio, sanjô. Po tuđini lutô i sve kera ganjô. Mojoj dragoj beše dosadno zacelo, Pa ti ona skroji venčano odelo, I kô muža nežno zagrli cvet mio — Momka što je gluplji od svih
'' Molila me tako nežno, Ja popustih reči blagoj; Ja se htedoh podignuti, Pa da pođem svojoj dragoj. Tad se rane otvoriše, A iz čela i iz grudi Pljusnu potok vrele krvi. Ja se trgoh i probudi'.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
njegove riječi, starac lagano ustade, skide šešir s glave i reče svečano i tiho: — Da joj odamo počast dobroj našoj, dragoj školi. Kao na neku prećutnu komandu, svi dječaci ustadoše i skidoše kape.