Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jovica!... Daj hlebac i so! Jovica Ninković poskoči lako, dohvati jednu torbu, izvadi iz nje čitav hlebac i drven zastrug sa solju pa pruži harambaši.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije njemu stalo do ljubavi devojačke, nego do udatih žena. Zna ona, sada, zašto je on bio onako drven, kao molovan Turčin, u travi, i bulkama, onog proplanka, kad su, iz Budima, putovali, do varoši Grana.
Milićević, Vuk - Bespuće
— Kako sam nesrećna, Bože moj, kako sam nesrećna! — reče i klonu čelom o go, drven sto i zajeca, tresući se kao trska.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sproću ove bila je mala soba u kojoj su sedeli, spavali. Od te sobe pružao se drven, suv doksat, krevet, po kome je svagda bilo gomilice kupusa, crna luka.
Dugačak mu grob. Više groba štrči mu drven krst. Do krsta testijica vode, u grlo joj kita suha bosiljka, a po dršci testije i bokovima crne se kaplje voska
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Trese se kuća s krova, s temelja: jauče Sreda, kuka Nedelja, čangrlja ponoć drven-žlicama. Tek koščat-ruka kostreš-starice ispruži hranu gladnim pticama, za smiraj dušā zdelu varice.
Lepa starost: žiži vera s lutalice kaluđera. (Žubori li kraj Dunaja rodno bilje rodnog kraja?) Pred Vrč drven Arseniju prostre svetlost Metohiju. Ono Polje opet plamti: epitrahilj, božur zlatni.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ona je, brajko, ponela na put čelik cipele i drven kaput. „ „Pobogu, ljudi!“ — vučina zinu — „Ko bi se s takvim rvȏ? Začas ti kožu sa leđa skinu. Zamisli: čelik, drvo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
27. Drvena kučka u potoku laje. 28. Drveno telo, gvozdeni zubi, kamen pregrize. 29. Drven trbu, kožna leđa, dlakama govori. 30. Duži iver od klade. 31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Da sakate jabuke, bože! To čudo još nije svojim očima vidio. Pod njom zaboden štap, jedan drven, drugi gvozden. Onda reče lija: — Eno, pobratime, vidi, pod onom jabukom je jedan štap drven, drugi gvozden.
Onda reče lija: — Eno, pobratime, vidi, pod onom jabukom je jedan štap drven, drugi gvozden. Idi i ne boj se ništa, ali uzmi onaj štap drveni i s njim tresi, makar tresao do zore, dok ne utreseš
— skoči đundeluk — plata ejvalaj — e hvala, bravo emer — zapovest ekmeščija — pekar efendum — gospodine žban — drven sud za vodu žlje — u zao čas zakalati — poći, odlučiti se na putovanje zakoljak — odlomak od drveta zametnuti krajinu
i ovce kokoška — (znači i) veliko duguljasto klube komati — gurati konabati se — mučiti se, petljati se kopanja — drven sud korota — žalost kočobaša — seoski glavar košic — kotarica krajina — oblast, zemlja; granica; rat kramar —
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Očni kapci su mu bili podnaduli, a nos malo drven. Kad upravnik završi, obrati nam se i on: — Gospodo oficiri!... Vama je svima poznato „Pravilo službe“, a donekle,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo pogleda u drven križ što se je još nekako dizao između visoke prožutjele trave: „Zna li ona moju tugu?” I pusta, beznadna čežnja
Ilić, Vojislav J. - PESME
1893. II MOME GARIKU Gariče, mani zanos drag, Silazi s tvoga trona, Nek drven skiptar nosi vrag I krunu od kartona!
Šantić, Aleksa - PESME
U polju, uz reku, šušti ječam zreo, I, kô krv, sa grane rudi voće slatko. Mali drven toranj, kao straža neka, Uvrh sela stremi.