Jakšić, Đura - PROZA
Izgledaše kao čovek od trideset godina: lice bledo, oči upale u glavu, a u čelo se udubila jedna duboka bora, koju učitelj nikada pre nije na njemu video; koračaše mirno, s pognutom glavom — čovek bi po samome tome hodu, po
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Pa i ova je jaruga — nastavi čiča — kako mi se čini, ponajstarija. Nijedna od onih ne beše ovako duboka i prostrana. — E, ljudi, ovde da kopamo! — reče kmet. — Da kopamo! — graknuše svi.
— Pa srećan ti rad, domaćine moj! — nastavi Miona. — Gle, gle! Kako je to krasna brazdica, pa kako je duboka!... O, mene lude! Govorim koješta, a ti si umoran, rabotniče moj!... Dela, evo... evo, seja ti spremila i ručak...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Marinku se ta odaja učini la sjajna kao carska... Neka duboka unutarnja radost prožma mu celo telo kad Kruška reče: — Sjedi ovdje, kraj mene, dobri čovječe!
Noć se polako spuštala na zemlju, duboka, tavna, vlažna noć pozne jeseni... On je osećao pustoš njenu u svojoj duši. Reče da upale žižak i da sede s njime u sobi.
Dučić, Jovan - PESME
Spram svoda zračna i duboka Jutros se rodi, s pesmom žabe, U čaši prve visibabe, April, s dva krupna modra oka. BUKVA Celo je nebo u nju
Svud oko njega vladala je duboka vodena tišina. To je bilo mesto večitog studenog mira i gluhe nepomičnosti. Voda je bila u visini nešto beličasta,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Moj otac još isto onako sedi, ne miče se. Zateglo mu se ćurče preko širokih leđa, a oko pojasa se razmiče od duboka daha. Odavno je već bilo zvonilo na večernje.
Ispod šešira smeđa kosa pada na čelo. Guste obrve gotovo se sastaju, a međ njima jedna duboka bora koja se ni onda ne izjednači kad gospodin čovjek zaturi šešir i rupcem briše znoj s čela.
Niko se nije ubio (bar ja ne znam) ni zbog jedne ni zbog druge nesreće! Junoša! Ovde leži duboka mudrost. Potraži je i naći ćeš! Mene je mimoišla čaša koja je, istina, slađa od one koju služe u Getsimanskom vrtu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda nekoliko trenutaka nastade duboka, strahovita tišina, pa se on uhvati za glavu, i viknu: — Jelena, i ti pored mene... i ti pored mene to činiš... ja tu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ispod donje usne, kvarili, podšišani, jako, crni brci, a najviše, kvrgava bora, među obrvama, na čelu, koja je bila duboka, zla. Božič je rekao da Lađevič ima glavu kao Apolon. Isakovič nije znao ko je to, ali nije pitao.
To brujanje zvona dopalo se bilo Pavlu. To je bio njegov prvi, nezaboravni, doživljaj, u Kijevu. Ta jeka zvona bila je duboka, a ljuljala je, ne samo njega, nego i Podolj, ceo Kijev, ceo svet, i zemlju i ljude, u san, kao neko more.
Bila je novost u bratskoj ljubavi – koja je kod Isakoviča bila duboka – novost, koja je vređala, ražalostila. Pavle je bio ćutke ispratio Đurđa.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ipak, po ličnim promatranjima do kojih smo došli malo pre rata, možemo verovati da mržnja protiv Srba nije uhvatila duboka korena kod bugarskih seljaka. Propuštena je povoljna prilika pre 1878.
Posledica ove duboke osećajnosti su i njihova duboka osećajna pravda i milosrdnost, kao i gotovost na požrtvovanje i samoodricanje. Dinarski su ljudi uslužni i puni dobrote.
Kao što je napred rečeno, ova duboka narodna svest nije ograničena samo na oblasti srednjovekovnih srpskih država. Ona je vrlo živa kod svih dinarskih Srba
Ponekad uz njihovo lukavstvo ide duboka mudrost. Miloš Obrenović je imao ove osobine u najvišem stupnju. Ere neobično vole da se školuju.
Hiljadama njih se odalo raznim zanatima, trgovini I naprednijoj zemljoradnji. Duboka nacionalna svest je počela sve više da ih obuzima.
Izgleda da su ove duševne osobine različnog porekla. Ovi varoški Sloveni mogu u tajnosti očuvati svoja duboka osećanja kadšto do smrti.
Slomiju se, ostanu bez energije, kadšto upropaste dalji život. Da li ova njihova osećajnost nije toliko duboka, da bi mogla preći kritičnu tačku, iza koje nastaju izlivi i akcija?
Od izvora pa do manastira Sv. Jovana Bigorskog nigde nema ravni oko reke. Duboka 300—400 metara Radika se useca u paleozojske škriljce u koje su umetnuti krečnjački slojevi.
Kod njih je bila uhvatila duboka korena ideja da sa svojim balkanskim saplemenicima stvore nezavisnu državu. Uticaj književnosti na ove težnje dolazi tek
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad je već dosta bilo gospodaru Sofri i družini, moraju se za boj pripraviti. Već je duboka noć. Sofra otvori vrata, u ruci mu nadžak. — Idem da pregledam napolju, sad ću se vratiti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
A i taj muž, koji je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj se kao jedna duboka nesreća, u kojoj se ona uzalud trudila da nekud ode.
Nastupila je tada duboka potištenost. Ono što je ostalo kod kuće, poče, u sećanju njihovom, kao i u duši Isakovičevoj, da se razliva i da nestaje
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O PIJANICAMA Ako čovek u piću nanese vlastelinu uvrede i sramote, da se s njim pođe do prve velike reke, ili gde je duboka bara obrasla u vodenu travu i okreke, kuda se šuljaju belouške zmije, gde se kote žabe i punoglavci, i da se do grla
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Na jednom mestu reka je bila veoma duboka, i zgodna za kupanje. Iznad nje — zelena brda sa stepenasto naslaganim trošnim kućercima u sokacima zvučnih orijentalnih
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Veza između dečje pesme i humora duboka je i suštinska: ono čime se neka situacija izdvaja, po čemu je i čudna i smešna, upravo je činilac izvorne pesničke
Detinjstvo je muka i ropstvo, napor i lišavanje, duboka obespravljenost. Te tako i kada, istovremeno, prolaze jednim putem, dete i dečji pesnik ne vide se najbolje, niti se
Robinson Kruso je Biblija avanturizma i potucanja, knjiga koja nadahnjuje i krepi. Glad za nepoznatim, za pustolovinama, duboka je, životodajna potreba našeg duha.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
do pred 1848, i zahvata gotovo celu prvu polovinu XIX veka. Racionalizam XVIII veka, koji je pustio duboka korena, produžuje se, pisci su uvek didaktičari i nacionalni buditelji i vaspitači, ali se stalno vrši infiltracija
Taj jezik pustio je duboka korena, i docnije, kada je preovladao narodni jezik, u današnjem srpskom književnom jeziku ostao je veliki broj
Zato što je nejasna, dugo vreme mislilo se da je duboka, kao neka knjiga »sa sedam pečata«. Danas Serbianka, uvek mnogo hvaljena a malo čitana, ostaje kao delo hladno, slabo,
Zvezde su »štrecavi žuljevi na božjoj stopi«. Dragine oči su »dva divita duboka«. I ta njegova neodmerena, pusta fantazija, ta želja da bude što originalniji i da govori kako niko ne govori, da što
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iziđoh i ja za njim. Napolju svuda duboka, mrtva noć. Iz čaršije, sa česme pada voda. Na studenom i mutnom obzorju izbio mesec i jedva probijajući kroz vlažne
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Skoro celo ostrvo pripada markizu. Vrlo malo maslinjaka iznad sela pripada ribarima. — Je li voda duboka ovde? — Dosta. Teško je gaziti po njoj blizu obale pošto je kamenjar. — Evo sela, — reče žena.
Od gore do dole i bilo s koje strane na drugu, nijedne misli. Sve što je čovečansko najzad spava i duboka ljudska disanja isto su tako mirna kao disanja šuma. Moja misao takođe više ne radi.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Rumene pruge se gase — I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već — i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir i san.
Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada i sve živo spava, Na starome tornju ponoć otkucava — I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa
Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir va polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi, Goneći mršava
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
more apokalipsa se leči lepotama kaže jedna žena u dovratku što te čeka u prostoru ne baš javnom nek te ne plaši duboka tama tu počinje preporod i svetlucanje zore tek na obalama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nešto najprostije i najobičnije. Bila je to četvrtasta ili pravougaona rupa duboka dva metra, otprilike kao iskopani grob.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On se jedva dokotura do prve klupe, pade na nju i duboko predahnu. Pogleda oko sebe, kao da se budi iz duboka sna... »Što je to legla na sto ? Gle, plače !... A-a-a!.. znam !«... I on se stade pribirati.
još leži na stolu; počeše deca dolaziti u školu, ona još leži, i vidi se samo kako joj široka leđa naglo odskaču od duboka disanja... Kad se svrši školski rad, Ljubica iziđe za decom. Stade na pragu i duboko udahnu svež vazduh.
Dečko mahnu rukom i skoro istoga trenutka skiknu ker... Skiknu, začudi se jamačno šta ga to budi iz duboka razmišljanja, pa mahnu repom živo, trže se i strugnu niza sokak...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ravno je polje široko, Mutna je voda duboka, Ne idi, dragi, ne idi.““ 218. Rosa pade te Morava dođe, Te poplavi Bogdanove dvore, A u dvore bolan Bogdan
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zato je zar bila tama mesa i sjaj misli, duž mladosti, neveselost gorka i duboka, da sa Serbiom umru i mog imena smisli?
Ta literatura, ostavila je u meni duboka traga. Moj otac me je kljukao istorijom Vojvođana, privilegijama našeg naroda, statutima, pričama o našim, političkim,
Nigde na svetu nije ovako duboka voda i ovako široko nebo. Veliki vrtovi u kojima cvetaju svetiljke, zelene, žute i crvene; njino svetlucanje u vodama,
Ukus, scena, brzina radnje, savršeni su. Ali, to znate. Nekad je smetala svežina, irealnost, veselost, duboka istina, koja se krije u svakoj neprirodnosti, kad su glumci bili žive marionete; danas, dakle, imate na pozornici
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Nemo sijaju zvezde božja oka I nemo nad njom palma stražu čuva — No što se buni tišina duboka I otkud vriska daleka i gluva?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Posle toga nastade duboka, tiha noć, i rodoljubivi građani divne zemlje Stradije, umoreni vršeći uzvišene građanske dužnosti, zaspaše slatkim
Najedared se ukaza grdno velika i duboka kamenita jaruga, pravi ambis. Obala tako strma da se nije smelo ni koračiti napred.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad je sam večito je zamišljen, ide oborene glave, a u oku mu se viđaše duboka zabrinutost. Samo u tom slučaju mogahu se na njegovu, inače uvek čistu i vedru čelu, opaziti bore...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Tu je, kod svoga izlaska iz Zaliva, struja široka 50−80 kilometara, duboka oko 650 metara, i dostiže brzinu od 8−10 kilometara na sat.
Prispevši na ta duboka mesta, do kojih je mesecima putovala žurno i bez odmora, kao da je svesna radi čega tu dolazi, gonjena neodoljivim
Ostrvu daje važnost velika prirodna luka Horta, dobro zaklonjena od svih okeanskih vetrova, dovoljno prostrana i duboka da može primiti i najveće prekookeanske brodove.
Rakić, Milan - PESME
svakog časa život dajem, Prilazim tebi pun pobožnog straha, Posrćem, klecam, dokle me privlače, Ko provalija tamna i duboka, I dok strasnim prelivima mrače, Tvoja dva crna neumitna oka...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali kao nikada do tada, odjednom poče osećati: kako je počine za srce da hvata neka neizmerno duboka, iz tamne daljine sa slutnjom taka teška tuga, jad i usplahirenost: čime će se sve ovo svršiti?
Pandurović, Sima - PESME
“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava Duboka ponoć sred sanovna jâva.
Tada su jedan cvet na putu I miran pogled mutna oka, Senka drvéta, list u kutu, Uzdah, il’ osmeh, noć duboka, Dizali često silne, veće Šumove tuge, bola, sreće U mojim grud’ma... Sad se spleće Sve to u ništa u minutu.
Kada svetla suza s tvog bisernog oka U nemile dane krišom tužno kane, U svetu poroka, mržnje, zla duboka, — U mome se srcu otvaraju rane.
Zato neka tama, duboka i verna, Zaštitnica ovih ostataka bude Što čekaju da se naše duše vrate Sa mračnoga puta vremena bezmerna.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dao ti bog hiljadu pasa, pa svi ćutali, a ti sâm trčao oko kuće i lajao! Očuvao nas, bože, kratke žlice i duboka lonca, duge luke i motike tupe; kose ljenice i trave bjelice; barlovačke travice i bosiljevačke arlice!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Nastálu pod lipom šljive i orasi, staviš je u krilo, pijuckaš rakicu, jesen, a ona duboka ko Debela Berta! MANOJLO: Bolje da ti popripaziš na patrole, i da malo manje gustiraš...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić XCVI ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo spava; Na starome tornju ponoć otkucava. I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa
Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već; - i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir i san.
nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć. Odjek se gubi, sustaje, i pada, I svud se širi noć, duboka noć! V. Ilić CXXIV Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svom Ležao sam međ' vama.
M. Rakić CXXVI NAŠTO MISAO... Našto misao, kad nije duboka Kao večnost što je! Našto, kad nije oštra kao koplje, Ni jasna k'o sunce, Da njome prodrem u znamenje svoje!
M. Korolija CXLIII SAN VUKA MANDUŠIĆA Prošla je ponoć blaga i vedra, K'o pučina mora u vreme ti'o, Duboka, nema. Bez daha i kreta Vazduh je ćut'o, dok je kroza nj lio Mistični mesec maglice tanke Preko cvetova, trave, drveta.
To je tvoja nadmoć nad kalugom greha, Ta snažna lepota netaknutog cveta. Devičanstvo večno, o duboka tugo! O pobedna silo, čista jalovosti! O žalosti opšta, - žrtvo, sestro, drugo, O krinom venčana kneginjo, oprosti!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Međutim docnije svratiću, o razume se. Moram, života mi, videti kako stoji duboka crnina mojoj dvostruko ožalošćenoj snajki.
— E sad, Stevane! Pa se slušaoci ispružaju i protežu, dok Stevan vuče, jedan za drugim, dva duboka dima iz cigarete od vlažnog duvana. — A napolju vetar besan, lud.
— Ama vi mora da se mučite ovde? Vi ste mnogo trpeli? — O da, mnogo. I u tom trenutku jedna iskrena i duboka nežnost, nešto blago do suza poplavi dušu gospodina Leđenskog, pa je zaželeo da joj govori dugo, mnogo i toplo i da je
Veruj mi, stara, ne šalim se, sasvim mirno da umrem... Zadrhta zemlja. Trenutno, potmula, duboka, u samoj utrobi Zemlje tutnjava... Naježeno telo se strese, pa ukoči.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Jama nije bila odviše duboka, ali je dijete u padu udarilo glavom o kamen i ostalo na mjestu mrtvo. Prekinut je izlet, i povorka djece, šaputava,
Jedna duboka i sasvim jednostavna istina o ljudima, koja, kao takva, ne može biti ni lijepa ni ružna. Naši osjećaji ljubavi, svih
I nije li ono što si uvijek s tako puritanskom stidljivošću dlanovima zaklanjao u stvari bila samo duboka pokvarenost? Ono što čovjeku u očima drugih daje vid pokvarenosti, to su njegove vanjske alire i njegove verbalne izjave,
Pamtim mu lik s naslovnih stranica novina: ponešto ugojen, tamne kesice pod očima i duboka karakterna brazgotina preko lica, koja mu podaje odnekud suvorovski, ratnički preplanuo izgled.
U meni se pomalo taloži uvjerenje da umjetnost nije ni izdaleka onako duboka, onako, ozbiljna stvar kao što se to, u pubertetskim vrućicama ili u nemuštom porivu bogotraženja, ponekad vjeruje.
Po mom starom običaju usamljena šetača, upuštam se u zabavu da u sebi razvijam dalje tu temu. Odakle u čovjeku ta duboka strast za što bržim kretanjem u prostoru, ta težnja za lokomocijom, ili taj nagon lokomocije?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
ruci, držaše položenu pušku, a u levoj, stegnuvši revolver, preskakaše rupe i kamenje niz jarugu, dok ne okrete rekom duboka korita, koja beše obrasla gustim šibljem i vrbakom.
Petković, Vladislav Dis - PESME
O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije? O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Saznanje o našim tradicijama i naša duboka vera u njih, stvarala je u nama osećanje nadmoćnosti nad onim ljudima koji su lutali unaokolo bez tradicije i bez ičega
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— zavika za njim žena. — Kuda ćeš? — ponovi. —Vratiću se odmah! — odgovori on u hitnji i iziđe. Noć je duboka, tamna i ognjevita kao pakao. More, vjetar i grmljavina njome vladaju, a veliko zvono prijeti, opominje.
— Morača, zbogom! — javi se. Žena ne odgovori. Paron Zorzi osluškuje. Pred njim j e duboka, tamna, ognjevita noć; s mora se čuje šum i odnekuda daleko dolazi tutnjava. Prestade veliko zvono da zvoni.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona duboka zanosna linija, I senka linije poda mnom još zanosnija [...].
Dučić je kasnije menjao stih i udaljavao se od parnasosimbolističke poetike. Njegova pozna, duboka, mislena lirika, prožeta je sumornim egzistencijalnim drhtajem, pred strašnom granicom između bića i ništavila.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tomču, izađe iz kuće, on nam daje hladan i jezovit, ali i jedan od najlepših Stankovićevih pejzaža: „Napolju svuda duboka, mrtva noć. Iz čaršije, sa česme pada voda.
i pričalo”, dok se za Sofku upotrebljava već pominjana a toliko jaka dopusna sintaksička fraza da se njome pre ističe duboka razlika nego što se dopušta jednakost, naime kaže se „pa čak i o njoj(!)”.
Što ga je za tu sredinu vezivalo, i što mu nije dalo da bude ono što je zbilja bio, to je duboka ljubav prema od njega znatno starijoj i uticajnoj Sofki. Ljubav se tako u isti mah javlja i kao prepreka.
što se iz Bahtinove oštre slike vidi, razlika u upotrebi jezika u stihu i prozi, odnosno poeziji i romanu, veoma je duboka: osniva se na nekim dijametralnim suprotnostima.
Zapaža se isto tako jaka težnja da se premosti čak i duboka razlika između stiha i proze. U isti red pojava ide i to što su pokatkad u jednom istom tekstu davani čas stihovi čas
Miljković, Branko - PESME
I pakao je ljubav kad dozrevanje oka Ružu u sliku pretvori, duboka Rasanjanost da joj ludi miris kroti I oduzme srce vedrini i lepoti, Jer ako krajnosti isto sunce doji Suvišno je srce
Krakov, Stanislav - KRILA
Više šuma je izgrevalo letnje sunce, daleko pozadi među kamenim obalama crnila se duboka voda jezera, a po poljima, praćeni šibom zrna i praskom šrapnela, vukli se poslednji izne mogli begunci — ranjenici.
Kuvari su lupali manjerkama, i kazanima. Dim se lagano dizao sa ognjišta. Klisura je bila duboka te se dimovi nisu odozgo sa tuđih rovova mogli da vide. — Bono i cisto... i kuvar je ozbiljno mešao kutlačom po jelu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Puštaj ti meke 'vako rastutnjala ako šćaše što bit'. Za ranu ne mari. Zavlačio sam prs' — nije duboka. — Ali, čoveče, ti ni puške nemaš. Vidiš da ta tvoja krntija nije sad nizašto.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Raketla blesnu. Ja se sagoh, kao da se krijem od nekoga. — Slobodno, sad nema opasnosti. Saobraćajnica je dovoljno duboka. Podigao sam glavu, i oči mi zasenuše od bleštavog sjaja.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Poslije dugog polusanljivog, drhtavog trzanja prevari ga san. Kad Jablan pojede žito, leže i on kod svog dobrog druga. Duboka strahovita tišina. Vlažna svježina širi se kroz noć.
Čama, zebnja i grozničava, duboka jeza drhtaše na obrazima njegovim i na obrazima čeljadi njegove. Svako je čeljade strepilo i osjećalo da se nešto
Uđosmo u avliju. Nigdje života. Mrtva, duboka tišina. Sve pusto, sumorno, teško. Samo negdje u pčelinjaku bruje potmulo i ujednačeno pčele, i tek katkad po jedna, po
Bojić, Milutin - PESME
Kao urma što se večito zeleni, Daj mi moć da sišem jezera duboka Ispod vrela peska. Moja duša plače I plamene suze teku mi iz oka.
Umorno je sunce stvaranja i nada, A duboka ponoć grobnice rasklapa, Prošlih dana kraj nas teče maskarada, Gde Um, trošni starac, Sumnjom se poštapa.
XXV O, kako boli na dnu duše sane, Kô crna slika nemoćnoga Hoću, Kô bela avet što krv siše noću, Duboka ljubav bolom skrite rane: I kada zora u purpuru plane I suton rumen zrelom peva voću, Ja skrivam svoju očajnu
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A u kujni vatra, gaseći se, čas po čas plane, pruži se te osvetli kujnu, posuđe. Napolju mrak, već duboka noć. Mladen seda pored babe ali ne u čelo, već podalje, ostavljajući između sebe i babe praznine, kao prazno mesto za
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nad sve, dokle oko dopire, pala je duboka, snježana, zimnja noć, čista, bijela, neoskvrnuta kao Prečista djevica! ... A njihovi obgrljeni životi gore i u vatri se
I, ustavivši svoje oči na njoj, opazi u njenim plavim očima nešto teška, olovasta, mutna i duboka, kao kad s gaza gleda u zamućenu rijeku. —Mašo, — trže se — junak si! —Što je korist kad nemam poroda?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Molitve su mu postale zbrkane. Ja mislim da je tada molio Svevišnjeg da što pre padne duboka noć i da nas ostale uhvati tvrd i dubok san, da bi mogao krišom izaći napolje da se ratosilja bede pa da se opet vrati i
Nešto posle ponoći jama, po mom mišljenju dovoljno prostrana i duboka, bila je iskopana. Pobio sam po dnu na svakih pola lakta rastojanja po jedan kolac sa šiljkom okrenutim uvis.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već - i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir i san.
Nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć, Odjek se gubi, sustaje i pada, I svud se širi noć, duboka noć! V Samo kad prošlost probudi se drevna, I stare sreće zagreje me žar, Očajne suze pomute mi pogled, u duši sine
1884. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo slava, Na starome tornju ponoć otkucava I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa
Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir vam na polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada.
Tišina vladaše svuda. Sva čeljad na domu spava, Duboka caruje ponoć i nigde živoga java. Pokadšto zastruji vetrić u tami ponoći mirne, I laki proleti šušanj kad grana
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (uplašena): A voda, da nije duboka? STANA Kako »duboka«? Presušila pa ne možeš ni izvor da nađeš. Nego, neka se onako gola na suncu igraju.
TAŠANA (uplašena): A voda, da nije duboka? STANA Kako »duboka«? Presušila pa ne možeš ni izvor da nađeš. Nego, neka se onako gola na suncu igraju.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
se brinulo o suncu da li pravilno hodi; njega je mučilo što se zemlja drugače ne okreće, što su reke krive, što su mora duboka i što su gore visoke.
Meseca toliko isto koliko je Mesec udaljen od Zemlje; da su planine uvek više no doline; da jezera, bila ona plitka ili duboka, moraju sa svih strana biti opkoljena zemljom, i mnoga druga korisna znanja.
pastorke: Don Rodrigo: Devojko, ispovedam ti se ovde, pred ovim mrtvim svedocima, da je moja ljubav iskrena i duboka kao što je tuga koja na ovim mrtvim poljima počiva. Huana: Ah, kad bih smela tim rečima verovati!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred rekom polegali pešaci i čekaju da inženjerci završe provizorni most da bi mogli preći. Brza i duboka, prljava reka huči i valja neko drvlje i šljam.
Negde je pozadi Grivica... Samo jedna duboka jaruga, pa se naporedo penje Požarska Kosa, kriva kao leđa u jednogrbe kamile.
Ovo ti pišem kao dežurni, dok svi ostali spavaju. Noć je već duboka. Oko mene potpuni mir, a ja sam nemiran. Pišem ti, a ruka podrhtava. Duša mi je uzavrela i puna neke tuge...
Ali pogled mi slučajno pade na vojnike. Njihove vilice su stisnute, između očiju duboka bora, pogled oštar i hladan. Stajali su bledi i ukočeni, očekujući našu poslednju reč. Oni imaju vere u nas.
Predao sam komandantu da pročita. Usne su mu bile skupljene, a između očiju pojavi se duboka bora. On uzdahnu. Onda se pribra i oporim glasom progovori: — Napišite: „Posle pogibije komandira i starijeg vodnika
Petrović, Rastko - PESME
srce mi se bedno steže, Železne pruge za njom spajaju se u poljubac i beže; I srce mi se steže, usamljenost mosta je duboka, Prohujala lokomotiva, zaškripala kola seljačka. JESEN Snim, haj! kao puno grožđe da zrim Po dobrom čvrstom čokoću.
Bregovi su tako meki, ljubavi moja velika, Bregovi su tako meki, i reka nije duboka; Ma kud da pođemo, budalo, bagro, ista nas smrt čeka, Ista nas baš smrt čeka, kraj mile seljanke, U vojsci i
kroz prebele šatore Za smešnog mladića (Kome se vizija detinjstva povraća!) Crveni zrak mozak da probode! duboka zvučna šuma podseti na stado mladih jarića; Ja vam neću reći nikada crvenu plimu slobode, Ja vam neću spomenuti
i ne pogledah u dom: Svežina jedina tada postade brižni šlem, Protivu dana koji poda mnom i sada čeka Kao zamorna duboka reka.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Predlog je u početku, uz smeh, odbijen. Ali, kad zvonjava istanji san i strpljenje ljudi — iskopana bi duboka jama, u nju bačeno zvono i zatrpano zemljom i kamenjem.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
mori Stameno, Stameno, sito proletnja, Stameno, zrno biserno, Jesi li čula, razbrala: Sitno kamenje broj nema, Duboka voda brod nema, Visoko drvo hlad nema, Ubava moma, mori, rod nema.
šta onda?... Zar da se ne mrdnem, iz sobe ne iziđem, već samo tu da sedim, ćutim, gledam u mesečinu... A noć duboka, mesečina ide, greje, udara u čelo, glavu pali... Šta onda? (Odlučno): Oh, neću! Ubij me! Neću! Evo, ubij!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I baš zato što su delovi takve tragedije, tuga u ovim pesmama oseća se kao nemerljivo duboka, a događaji i ličnosti u njima imaju opštenarodne (i opšteljudske) razmere.
Nadaleko susretoše Turke, povisoko od bijele crkve, viš’ Vranjevca, duboka potoka, na visoku brdu goletnome, đe Lješnici jeste na pogledu.
I danaske stoji košturnica od Srbalja i još od Turaka viš’ Vranjevca, duboka potoka, na visoku brdu goletnome; ta znaće se njino razbojište dok je Cera i Vidojevice i na nebu sunca i mjeseca, đe
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Najvjerovatnije će biti da se kriju tu, jer ni đavo ne smije u dubinu šume. Tamo je ona duboka jaruga, ponor gdje uvire potočić, drekavac, uuh!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I mnogi tušteni, ujedno strahoviti koji će š njime doći hiljadom hiljada! AD Neprohodna je to dubrava, duboka dolina, jaka ključanica, neprokopni tamnični duvar, ne može se uteći, nedremovite su tamo i zle straže
Š njihove prilike i ja pojati pred Bogom učeći nudim se. OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA Duboka je voda slovo u muškome srdcu mnogobesedljivo...
POZIV NA ČITANjE S tumarne struje duboka izvora lije se nepresahnuto vrla voda slatka za piće žednim dušama. Ovo je vrelo sasma nasporno, te koliko se iz njega
A Jordan zaustavi se od izvora svoga i poteklo mu vrati se natrag, da nije duboka i golema voda dokle se u njemu krsti. Gore se zaigraše kano ovnovi, a hrastovi kano jaganjci ovčiji.
PROVALIJA IZMEĐU NAS Golema propast razsela se među nama i vama! Propast — to je golema, široka i sasma duboka provalija gde no prohodljiva ćuprija ni od kojih velikih mudaraca ni veštih majstora namestiti se ne može.
Ko lišuje deljenja, tuđe on zanosi. Zabagljivati prste meću skripac i vruć vatralj na noge navlačiti. Duboka je vrlo i strma provalija neznanje knjige. Koje volite; punu čašu ili oderanu s leđa fašu!
Gde se denuše svi samoizelice, samoživci, propalice i samovoljnici? Nije li sve to propast duboka proždrla? I onamo sebe videći neće li se za čuditi odašta se našto im život probrcnu?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Iza kuće je prostrana avlija, a iza ove duboka bašta s kapidžikom u crkvenu portu, kroz koji kapidžik prolaze čorbadži-Zamfirovi u crkvu na jutrenje i na kraće molitve.