Jakšić, Đura - PROZA
Na duvaru je visio sv. Nikola, a na strani jedna duga puška i jedan nožić. Nožić beše zarđao, pa mu skoro i ne ličaše da stoji uz
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Psuje gazda Raka, psuje — ama ne ostavlja, što kažu, ni miša u duvaru. Razleže mu se psovka po svem selu. Ljudi, neki na radu, neki kod svoje kuće, tek se samo dovikuju: »Eno, eno našeg
Pa, onda, nemojte se zgađati lenjirima ni brljati astale mastilom. Nemojte mi drljati po duvaru kojekake kuke, kao onaj dugački što se sad tornja odavde; jer koga u'vatim, uši ću mu iščupati!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dođe skoro do pod sami šanac, pa se bekelji i zove na megdan. Ja čuvam ljude i ne dam, a on psuje sve do miša u duvaru. Stanku zaigra meso. — Ja ću mu sutra na megdan izići! Vojvoda ga zagrli. — Hvala ti, junače!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pera ostavi pregledanja slika po duvaru. — Izvol’te, gospodine — reče pop Spira — sedite tu, — i pokaza mu mesto. — Ti ćeš, Sido, tamo; ja ovde, a Juca tamo
— O, poljubio se ti s tvojim pokojnim tátom Averkijem što tamo na duvaru visi! — Ali, Persida, čekaj, čekaj, molim te. — »Čekaj!« Šta da čekam? Čekaj ti! Šta ti čekaš... ti, ti...
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Dalje na desnoj strani na duvaru dve velike slike. Jedna je gospodara Sofre, druga gospođe Soke. Gospodar Sofra naslikan u svoj veličini i dužini, u
Naravno, licem je okrenuta gospodaru Sofri, a gospodar Sofra njojzi. Na levom duvaru tri „alijirta“, sve to u zlatnom okviru.
— Možemo piti, ali nemojte pevati, misliće da smo pijani, već pijte pa ćutite, a ja ću na duvaru prisluškivati šta govore; duvar tanak, čuće se, — reče Čamča. Gospodar Sofra i Krečar piju, a Čamča prisluškuje.
Sad uđe u birtiju. Razgledaju gde bi bilo najbolje. Moler nađe jedno mesto na duvaru, u čelo, da svakom koji uđe odmah u oči padne. Gospodar Sofra već stoji u svoj svojoj veličini, i moler ga mala.
Seli su za ručak. Velika, lepa sala, sve od zlata i srebra trepće. Na duvaru likovi znamenitih Poljaka, slika slavnog vojvode palatina Tarnovskog, Sobjeskog, Košćuška, Dombrovskog, Ponjatovskog i
Pera se razljuti. — Ta što ću ja tu s tobom mlogo, dižite ga! Pripravni bećari ščepaju starca, dignu ga i ponesu k duvaru gde je udaren bio veliki klin, na kom je pre slanina visila, pa zavežu mu štrangom vrati obese ga o klin.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Kad si ti vidla za mog vremena te nakarade u sobi? (Gleda svuda.) Gle, gle! Šta će to golišavo devojče na duvaru? LjUBA: To je Venus. STANIJA: Šta je to Venus? LjUBA: Boginja ljubovi. STANIJA: Boginja! A šta je boginja?
VUČKO: Sa zdravlje! (Odlazi.) LjUBA (smeši se): Pa šta ćemo, majka, s figurama? STANIJA: Što je to? LjUBA: Te na duvaru. STANIJA: Da skineš, kjerko. Sramota je to; može ko stran doći. LjUBA: To se za strane i meće.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
posteljom — šarenicama i guberom; sto, jedna pletena stolica, kovčeg sa rubinama, na prozoru bele platnene zavese; na duvaru obešena cela garderoba i pokrivena čistim zastiračem.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Zatijem priđe k vratima što bjehu u duvaru, te hrbatom od srednjega prsta zakuca na njima. „Ivo!“ zovnu starac. „Čujem Gospodaru!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i skupljala, pa se posle kao utvara sve više kupila i gubila a onda se izmešala sa drugim senkama i flekama na krvavom duvaru gde se skupila kao mrlja i, kao pobegla najedanput, nestalo je u zidu.
mrlja pojavila, rasla, pa se ispružala i skupljala, gurila i gmizala kao crv i glista i sve više rasla i ocrtavala se na duvaru kao fantom, pa se ispunjavala u potpunu ljudsku formu i približavala mu se do samih očiju, drmusala ga i zvala po imenu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ima li što za mene otud? — zapita Đurica kmeta. — Iz sreza, veliš ? Tss... petljaju nešto... eno tamo na duvaru prikovano — odgovori kmet, pokazujući očima na onu objavu sreske vlasti, koja je prikovana na sudnici. — Šta zar ima?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Valaj, ako ništa, napsovao sam ga se što sam bolje mogao, da mu nijesam izostavio — što se ono govori — ni miša u duvaru. — Kako, zlo te smelo, smje opsovati kadiju? — zapita đed i otac.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Gleda tako letom. Gleda tako dugo, Sita je svetlosti, — hajde sad što drugo! Kad okrete leđa svećinom plamenku Na duvaru spazi svojeg tela senku. Eto nešto novo. Što je novo drâži. Sad u toj novini zabavicu traži.
Što je novo drâži. Sad u toj novini zabavicu traži. Veseli se tome kao nekom daru: Njena mala senka igra po duvaru. Malena je senka. Ostrag gori sveća. Al’ što bliže k sveći, a senka sve veća. „Tako li je dakle!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: A po čem’ sudiš, brate Stanoje, Da ti je ljuba danas otišla? GLAVAŠ (pokazuje mu poremećenu sobu i krv na duvaru): Po ovoj krvi i po ovome. (Pokazuje na šamiju i pištolj.) ISAK: Ovde je sila upotrebljena. Ona se branila...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad, drugi put, tresak ješče većma zveknu, I ja đipih iz postelji i ot straha jeknuh. Treći ješče strašnjeje grunu po duvaru, I sad se ja nađoh u znoju i žaru.
Šantić, Aleksa - PESME
Kapije tvoje niko ne otvara, Po njima mirno crv dube i šara — Grize, kô čežnja jedno srce bono. Evo mi sobe! O duvaru jošte Ikona visi, prašljiva i sama, I u me gleda i šapće iz rama o do6u sreće, djetinjstva, milošte.
1911. MOJA SOBA Jedan krevet, astal, knjige u ormaru, U kutu bačene novine bez broja, I lik majke moje visi o duvaru uz ikonu, — eto, to je soba moja. Malena.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se s gospodom, sedeći im za astalom, teke pusti se čoveča ruka iz duvara suproć očiju mu i s prstom napisa mu na duvaru ove tri reči: Mani. Tekel. Fares.
Sazida na njegovo ime lepu crkvu, i s desne strane suproć oltara, u duvaru načini mu mesto. Vrlo skupo ukrasi mu ćivot i tamo ga pošteno položi stajati mu.