Obradović, Dositej - BASNE
Stari šilju mlade, a ovi svi u jedno grlo s zakletvom utvrždavaju da oni dužno k svojim starešinam visokopočitanije nikad i nipošto neće za leđa metnuti, niti će takovo važno delo, koje onima
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Koje je to selo, nećemo vam kazati, da ne bi selo, ni krivo ni dužno, potrzali i izlagali ga podsmehu, pošto ono nije ni najmanje krivo za sve ovo što će se u ovoj pripoveci pričati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ne želi da ode, zauvek, iz Vijene, a da ne vidi to dete, dobro, bajno, ni krivo, ni dužno, koje strada samo zato, što je došlo njemu u posetu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Verujte, sve je to jedno isto. SGІASOJE: Ti govoriš tako bezobrazno, zaboravljajući sasvim na dužno poštovanje prema ocu svoje verenice.
LjUBOMIR: A, ne, oče, nikad ja ne zaboravljam to dužno poštovanje; ali, ja mislim, ovo je čisto poslovan razgovor. SPASOJE: Pa poslovan, jeste poslovan. (Seti se.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Postepeno, njihovo uzbuđenje okretalo se protiv mene. Shvatate: odavali su dužno poštovanje mrtvacu, ovaj uopšte nije bio mrtvac i oni su ispali smešni, na najblesaviji način smešni, mislim.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ovaj pat, u pitanju je prase. Ni krivo ni dužno, ono je ošureno obrijano do glave, to jest do kože, a kada je sve priznalo — na kraju je ispečeno!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
jer ono samo sobom toga jošte nije kadro zaslužiti; da je blagodarno svakom čoveku za najmanju dobru reč; da je dužno nikoga ni u čem ne uvrediti niti ozlobiti; svakom po sili i po mogućstvu svome dobro učiniti) i svoju blagodarnost u
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
tvari sožaljujem; al' je ime neblagodarnosti sprama oca pogreška najveća: svete pravde strogi su zakoni, sve je dužno njima sljedovati, prestupnike moj bič nakazuje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Konačno, sabrao sam svu snagu i počeo da se izvinjavam: - Vaše milostivo veličanstvo, oprostite mi što nisam ukazao dužno poštovanje svojim pretpostavljenim, ali ovo je za mene nepoznat svet i strah za moje stvari kriv je što mi ruke nisu
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A poviše tvoga dužno je tebi, to što si zaslužio i poslovao gažeći ti blato te ćerpič praveći, i plaću za to imati. Kad se s tuđovercem o
« Ama vama hristjani, dužno je svakad tu stojeći vam u crkvi. Vala vreme tiho imati, nema usta, a uši otvorne i bistro umlje, za pamtenje božijih od
Oni su naši pastiri i njima je dužno za nas Bogu se moliti i starati im se za naše spasenje. Zato se njima i ispovedamo i dar im dajemo, pišemo milostinje i