Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Bila je to skromna i mirna devojka, kao jagnje. Živan je bio naopak čovek, zato su ga i prozvali — Dušman. Voleo je svaditi se s čovekom nego popiti čašu rakije. Često hoće i da se pobije.
— Ja jedva... a ti? — upita Strahinja čisto bojažljivo. — Ne pitaj!... — reče Radojka i zaplaka se. — Znam već, onaj dušman... — zausti Strahinja, pa samo odmahnu rukom. — Nema mi već života... — nastavlja Radojka kroz plač. — Vala, ni meni!..
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Radi čega si ostavio svoje ognjište? — Od zuluma. Turci mi pobiše svu čeljad i kuću zapališe. — Ko ti je dušman? — Svaki koji čalmu nosi i klanja Muhamedu. — I ti si došao meni? — Tebi, buljubašo.
Svaka muška ruka danas mora pušku prigrliti... Nije lako, braćo moja, s carem careva ratovati!... Naš je dušman opkolio sa sviju strana.
Tako je doba u kome živimo. Ne samo ljudi nego i žene treba da budu junaci!... Ovde se ne bije junak s junakom nego dušman s dušmanom!... Zato sam ti ovako govorio! Zato ti rekoh da čuvaš sina i nadgledaš majku!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Opasna imena koja sama sobom opominju zle sile da se ne šale s njihovim strašnim nosiocima jesu i ova: Dušman, Nebojša, Zlopogleđa, Mrgud, Strahinja, Samoglav, Srda itd.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Krenuo, brate ...Ogoljelo se, obosilo. Što nije pojela sirotinja, to dušman oteo i poharo. Ovo ja za svoju dušu, onom sto prvom rukom.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah budi? „Moja deca suze liju, Jer ih dušman muči stari, Dušmanski im krvcu piju: Turci, Nemci i Madžari, Što slobodan svuda nije, Zato Srbin suze lije”.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— E! — i stari zavrte glavom. — Mnoga su čuda počinili. Ne dajte, deco, da nam dušman porobi zemlju. Ne dajte... Pratio sam sve muško iz kuće u rat, pa ako treba i ja ću!
— Otkud ti, stari, ovde? — zapita ga podnarednik Trailo. — Lutam tako ne bi li poginuo. Pa me ni dušman neće... Nego kaži ti meni jedno... Ima li pravde? — Ima, čiko. — Dobro... a ima li zakona? — Ima...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kad prvu uzjedem, da mi je druga gotova. 19 Pitali zmiju: — Zašto ti je svak dušman? — Zato što ni ja nijesam nikomu prijatelj. 3.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kada je bitka počela, Dobračin, gružanski, šanac izgledao je neosvojiv. Turci su ga zvali „dušman-šanac“ a nisu znali da su oni koji ga drže došli da izginu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U crkvu hrli! — Srušila se većem. Bolnici beže sa postelje svoje... To nisu muke, kima si se nadô, To nije dušman, s kim se možeš borit’! „Hoćemo l’, deco, dočekati zoru?“ — „Hoće l’ nas, majko, strah il’ glad umorit’?
Kad već mora biti boja, Bar takvog nam ne daj, Bože, Kakvog boja među braćom Tek im dušman želit’ može. Kad se mora mnogo zgazit’ Na megdanu bratskog trenja, Ne zgazimo barem stazu Mogućnoga izmirenja.
Drugim je knjigam’ postanje sporno; Ti si bez sumnje delo izvorno, Jer ti i dušman priznati mora Milion i još više izvora. U mnogoj kući prosvetna veka Ti si vascela biblioteka.
Čeka te dušman. Da se raspudiš; Čeka te prijan, Da mu se nudiš. Čeka te bližnik Sa skupi dari; Čeka te daljnik, Da s tobom
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja sam Slave slavni sin, Ime mi je Srb, Prvi mi je sada čin Srpski steći grb, I pod grbom zemlje sve, Koje dušman nogom tre: Veli pravi srpski sin, Pravi srpski sin! Bez mnogo kritičnosti, naravno, u Zabavnoj pesmarici Jer. O.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
LEONARDO: Do tebe stoji, svetla gospođo! Ako nam tvoje nema pomoći, Detinjstva tvoga ljuljku zlaćenu Lubardama će dušman videla, Sin Arabije, besno rinuti U mutan pesak mora sinjega. JELISAVETA: Šta reče?... Zbilju?...
Samo je levu sisu očešô. (Boško, Bogdan i Stanojlo dolaze hitno.) BOŠKO: Je li dušman? Il’ je samo pokušaj oružja? STANIŠA: Dušman! BOŠKO: Oh, kaži ga, Na sabljama da ga raznesemo.
(Boško, Bogdan i Stanojlo dolaze hitno.) BOŠKO: Je li dušman? Il’ je samo pokušaj oružja? STANIŠA: Dušman! BOŠKO: Oh, kaži ga, Na sabljama da ga raznesemo. STANIŠA: Odonud jeknu puška, A tu ga nestade.
STANIŠA: Ne boli više — Tek nešto malo krvi isteče. RADOŠ (pipkajući pregleda ranu): Dušman je bio — zlikovac! Srce je gađô — Ma nije, dete, bilo suđeno Da tako mlađan život izgubiš, — Evo ti listak od
— PRVI SERDAR: Čuli smo svi. — DRUGI SERDAR: Al’ ćemo silu silom odbiti! KNEZ ĐURĐE: Dušman je blizu. PRVI SERDAR: To znamo mi — Morače šumne tvrdo korito Mnogoj je seji pokazivalo Oštroga noža besne
Ilić, Vojislav J. - PESME
A dušman ako narodu mu preti, Sa mačem ume za narod umreti. Ja ga poznajem pre mnogo stoleća, Od kako služi pravdi i vrlini, U
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— dužiti dumen — krma dumendžija — krmanoš Durmitor — planina u Crnoj Gori drnovit — mahnit, tvrdoglav, ćudljiv dušman, dušmanin — neprijatelj đakonija — raznovrsne ponude đaur — nevernik đe — gde đeveri (nekoga) — uzima za devera
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Haj, haj unutričino, šupljan, dušman svome napretku i dugom životu! Prohodeći siromaš željni, nevoljni, bolestljivi, gledeći im žalostivo božji ganiluk
I da tko je taki veliki ljudski dušman da zakteva sav taj obšti ganiluk samo sebi zgrabiti? Eto, sunce svima jednako sija, kiša jednako služi boljarom i
Devojka Jaoh, lele meni, sad me zla sreća sukobi i belaj me snađe te napade me opak daudžija ka ljuti dušman, a moj bližnji drug izobličivati me i zlom obnositi! Dosad ka svaka carica počitovata sam od svakoga bila.